Студент

Lesli Hauard AGENT Intelidžens Servisa

Doćekuje je tlšina која pdje samo pristojno izražena netrpeljivost. Cak i vatrena andaluziska inelodija isčezava kao Sto su, trenutak samo ranije, isčezle i igračice г— nikoga ne mimoilazi hlad noća sa којош se dočekuje taj zakasneii gost. Jedino izgleda da je on ne primećuje. Dostojanstveno d sigurno, ne gubeći pri tom ni trunke od svog Sarma, grofioa Miranda prilazl počasnom goetu i, skoro nežno, uz poIjubac rukom, mu kaie: Dobro veče, Lesli! Zaprepašćenje dostiže vrhunac. Ali brzo i nestaje. Autoritet tatko nekompromignog antifašiste kao što je Leali Hauard, činjenica da je ona na večeri u ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva, pa I njena pojava i njen glas, topao i težak, morbidan sko ro, sve to čini da ga se, rastajući se, gosti jedva se6aju. Sta više ukoliko se ko tog incidenta i seti, to ne pro Lazi bez male griže saveetil Međutim, ima ih koji događaj ne primaju samo kao društveni kuriozitet moguć, eto, samo u ovako bu-rne dane. Jedan od takvih je i nemački ambasador. Sutradan po ovoj večeri on izgovara reči koje se, verno prenete u Berlin, i danas nalaze u požutelim atrhivema min/istaretv« na Vilhelmsetrase; Ta oae žena, kaže oo flvojtim blLskim saradnicin. izdaje. To je rueprihvatIjivo. Moramo nošto predureti... Nedelju dana kasruije, 21 maja 1943, Lesli Hauard i Cenčilov đvtojnjk penju ee u voz ва LisaJbon, laljući potjupce i maišući maramicaпл Na peronu jedna žena umotana u krzno plače, nepomična i upadijivo sama. Juče je na urgiranje nemečkog ambasadora obncvila svoj pasoš na ime grofice Mi rande. Od juče j'e ona rob evojih dsprava. Nikada više ne može napustiti Spaniju. Nikada se više o njoj neće ništa čuti, nikada viSe... da čoveku kajd ju je očarao i koga je ona očarala nije ostalo samo јов nekoliko dama života. Da on nije umro pođ tako misteriozinim okolnostima. Ali, požto on umire, i to

na način koji nikako nije jasan, ta žena i ono što se zbilo majskih dana 1943 u Madridu između nje i Leslija Hauairda. dobijaju značaj ko.‘* niko nije mogao ipredvideti. Prvo niču pretpostav ke, pa se pojavljuju i nekakvi dokazi reklo bi se spontano, stvara se čitava teorija koja treba da objasnd misteriju pogibije Lesli Hau arda. Grofica MLranda je bila prijateljica jednog od najistaknutij i'h nacističkih vođa. priča se. Pominju se бак l imena. Lesli Hauard je pao kao žrtva Ijubomore, zaključuje se. I sve je u геdu. Tajna više to niije. Objašnjende je raatumljivo i prirodno. Događaj je samo jedna savremena »otelijada«; siže za fedjton u nekom od »filmskih« magazina, najviše, pošto ndšta nije izmišljeno u glavi kog tvorca takve literature namenjene Sipairioama, siže i тза feljton ozbiljnijeg llsta. I ndšta više od toga. Međutim videlo se da |e to samo bio pokušaj, etravič no oiničan pokušaj. da se istina sakrije. Podiaci ктеseni na javnost po »avnšetku Drugog svetskog rata, osvetlili su događaj sa p>osve druge strane. Sentimentalna priče o Geringu kao Otelu naših dana. doživela je nesla van кгај. Videlo se da Ijubav Leslija i madridske lepotice koju su zvali girofica Miranda ni u kom slučaju nema preeudan značaj *a tragediiiju »tbisa«. Saznalo se da je Lesli Hauard bio, kao i njegov prilatelj i impreeario Alfred Cenels, agent In telidžens Slervisa i <Ја ih je Tntelidžens Servis žrtvov?o! Naime. dok Ha-uard i Cenels putuju za Lisabon. Vmston Cerči! i Antoni Idn, pretsednik Vlade i ministar inostranih poslova Velike Britanije, nalaze se u Alžiru, gde konfernšu sa Ruzvel tom i de Golom. Spremaju se za povratak u London, što nije ni maio bezopasan poduhvat. Ргеко svoje vanredno dbbro organizovane špijunske mreže na Mediteranu, BerMn prati svaki njihov gost. Očigledno je da Nemci neće biraiti načioa i sredsta<va đa se otresu svojih najljućih pnotivnika ne Ostrvu. Intelidženis Servis naravno

ne sedi skrštenih ruku. Do nemaćkih agenata u Portugaliji doipru vesti da 6e Сег čil sa svojim ministrom spoljnih poslova, pri povra<tku iz Alžira posetiti Lisabon. Prirodno, sve se čuje samo »u poverenju«; angažovani su najbolji agenti. »CerčiLa, telefomraju Ribentropu, ovde uafcoro očekuju«. Pod sjajnim suncem Estorila, Lesli i Cenels očekuju svoj svion. Lesli, čini ®e nespokojan, igra u Kasinu. Njegov saputnik pušeći stalno cigare, švrlja, uvek ofcruien gomilom Ijudi koji očigledno pr*pađaju tajnođ policiji, Ш bar hoće tafco đa izgledaju, pod palmama Estorila. Nemačfci agenti, sad bez ikakvog stnahovanja u istinitost glasina, obaveštavaju Berlin: »Cerčdl je ovde«. Cas polaska aviona za Loa don, spisak CijLh se putnika, na kome je dvanesti Cenel* a trinasti Lesli, i ovog rruta, kao i uvek dostavljen nemaćkoj Ambasadi, jeste u 9 Časova I 30 minuta. Putniei eu se ukroali. Stjuardesa objavljuje <fc» »komandant aviona Tepa (holandski pflot) 1 posada žele putnicima ugodno putovanje«. Jesu li Cenels I Hauard znali Ш bar pretpostavljali da ono neće biti ndmalo ugodno? To je pitanje, jodno od ključnih pltanja afers, na koje se još ne može »a sigurnosću odgovoriti. Nesumnjivo je da su oboj ica znali kakva im je uloga dodeljena. Citav niz podatafca ufcazuje na to. Međutim, veoma je teško pretpostetvitii da im

је bilo poznato da pretstavIjaju metu aa topove пеапабkih lovaca, ma da karakter posla koK su se bavili, kao i neki đrugi momenti. ukaшји na suprotno. Tedc, bilo kako bilo, Сегčil je u svojim »Memoari-* ша« mogao da napiSe: »Idn i jo se vratismo noću i aterirasmo bez ikakvog incidenta«. (K г a j)

LESLI HAUARD I BET DEVIS

Crossword

ACBOSS: 1. Jodaaput porrfc S, Uliea S. A*rej»tiH* stanj« vođ« (di.) 4. Jedan prilog 5. I>гi»r» ш BAD domaoa tvrdoglivft šivotlnj* nrn». t. Ni(tl) BiMtilo vrsta vladaoca 7, Gimdo aveti, poevećen. 8. Mamaran 9. Jedno fnle <mn.) 19. Iniorjali pninaton američkoc pisca. DAWN: 1. Najmoenija svetsk* •rganiiarijn 2. Strano muške ime. t. Zarnke, klopke 4. Kopkati, nvrlneti ostrvo 5. Mera sa površinn zeralje Jedan insekt jesti «. Videti npitati, aamoliti vrsta trave 7. Poz. dekor najistaknutiji u o nećefra S. Razbarušon 9. Mo'iti, preklinjati 10. Skrać. za naziv republike. K. К,

NAUKA I TEHNIKA

Fotografisanje u mraku

Neobičnd aiparat koji je izvršio ovo omogućuje da se ultracrvene radijacije koje emituju predmeti registruju. Pri tom su radijacije različite po intenzitetu zavisпјј od zagrejanosti predmeta. Gume i karoserija kolai га fotografiji izgledaju osvetljeni jer su bili topliji od okoline. Sodja s čajem i naočari su svetld delovi zLinimljivog ženskog portreta, šolja zato što je čaj bio topal i emitovao je dosta ultra crvenih zraka, naočaге za to što su ih odbijale. AU evaporograf, aparat kojim su izvedene ove fotografije bio je namenjen za merenje temperature na гаstojanju za nepristupačne pređmete i prostore. Ova sprava za merenje temperature umesto merenja svake tačke tela posebno, kao što se radilo bolometrom, registruje pravu kartu izoterrnu. U supersoničnom tunelu temperature gasova koji teku oko makete su naročito interesantan jxxiatak kada avioni Ili rakete prolaze kroz »toplotni zid«. Nerna govora o postavljanju termometra u ovu cev a da on pri tom ne poremeti režim strujanja. Ako se međutim ohjektiv evaporografa uperi na cev može se videti kako se

temperatura raspoređuje na površ'ini makete. Ova dva primera sugerišu oblast primene novog aparata. Ustvari on je još u fazi eksperimentatoog istraživanja i primene mu nisu tačno određene. Evaporograf se sastoji od jedne ćelije u kojoj je stvoren vakum. Celija je podeIjena na dva dela jednom tankom membranom.

Prvi odeljak čini fotcgrafsku mračnu komoru čije je sočivo propustljivo za toplotne i infracrvene talase. Infraorvena slika se stvara na površini unutarnje mem brane koja deli komoru i ko ja je okrenuta ka sočivu. Ova roembrana snažno ao-

sorbuje zračenja i lokalno se zagreva utoliko jače što je totenzivnije zračenje koje prima. Boje tankih listova Dugtoe boje na vlažnoj cesti ili na vodi potoka su obojene mrlje koje stvara ulje ili automobilsko gorivo. Objašnjenje ovih mrlja je sledeće: vrlo tanak sloj

ulja se stvara na vodi. Njegova debljina je veoma neznatna (nekoliko miikrona ill delova mikrona) a obe površine su paralelne. Kada one obe odbijaju snop svetlosti koji na njih pada, svaki zrak snopa odbijenog se ustvari sastoji od zbLra dva zraka. Svetlost se sastoji od vibracije koja se proteže duž svakog svetlosnog talasa. U natšem slućaju odbijeni zrak se prostire s vibracijom koja je rezultat dveou vibracija ponoerenih za deo perioda. Ako ovo pomeranje dostigne tačno jednu polovinu perioda obe vibraciie se uzajamno potiru; nastupa zanvračenje svetlosti i to je pojava Jcoju nazivamo interferencijom. Ako, naprotiv, pomeranje dostigne ceo broj pericda, vibracije se sablraju i intenzitet odbijenog snopa je maksimalan. Kako se bela svetlost sastoji od zbira svetlorn h zračentja različitih frekvencija, izvesan broj boja se po tire u spektru interferencijcm i to је objašnienje bojenja cdbijene svetiosti. Ako je tanki list umesto рагаlelnih strana, promenljive debljine, crtež obojonja će objasniti njegovu promenu u debljini u tački na koju dospeva cbojeni zrak. Ako se ova debljina menja u vre menu. brz'.na promena boje će omogućiti da se zaključi o brzini s kojcm se nov'ćava ili smanjuie li-

sta. To je princip evoporografa. Film ulja koje isparava U drugom delu vakum-ćelija nalazi se tanka odbijajuća membrana konstantne debljine. Na njenoj površini isparava tanak sloj ulja koji je u poćetku konstantne debljine. Kada sc ovaj film manje ili viš? zagreva u гаzlićitim delovima infracrvenim zračenjem koje pađa na povnšinu membrane, manji ili veći deo ulja ispaii. Film više nije iste debljine u svim delovima i obojenja koja iz ovoga retzultuju prevode infraorvenu u vidljivu sliku koja se stvara na drugoj strani membrane. Da bi se temperatura sukoesivno irmeriila uzdmaju se fotografije obojenoa i vidi se kojom brzinom se one menjaju na razlićitim meetima slike. Ova brzina meri temperatu'ru razlićitib đelova predmeta. Fotograflšući ovaj sistem obojenja mogli su se dobiti napred opisani ©nimci. \

1. Sočivo propustljivo za infr acrvene zrake; 2. Prostor bez vazduha; 3. Površina koja ap sorbuie infracrvene zrake; 4. Tanka membrana promenljiv e temperature; 5. Uljani film promenljive debljine; 6. Pro stor bez vazduha u kome ulje isparava; 7. Okular ili objektiv foto aparata; S. Svetlosni izvor.

Neslućene primene magnetofona

U poslednje vreme magnetofon, pored beleženja muzike i govora na magnelnoj traci, nalazi sve š'iTe primene u raznim oblicima života. U jednom gradu u okolini Nj-u Jorka neka žena se spre mala da pređe ulicu kada joj se glas za koga se nije znalo ©dakJe je dolazio obratio: »Opasno je prelaziiti sada. Mo!im vas sačekajte zeleno svetlo«. U jednoj poslovnoj kući jedan posetilac koji je ušao u lift bio je ostavio otvorena vrata đa bi časkao sa nekim. Strogi glas ga je brzo cpomenuo na red: »Ljudi čekaj-u taj lift na drugim sipratovima«. Jedan specijalista za uništavanje pacova primamljivao je štetočine pomoću Ijubaznog poziva ženke snimije ne na magnetofonaku traku; on tvrdi da je ovaj efekat

efikansiji nego sir. Jedan farmer brzo gojti svoje svinje postičući ih da više jedu; u ponoć on ih budi snimljenim groktanjem svinja oko valova. Magnetna traika, čije se izuzetne moguonosti registrovanja zvuka neogramčavaju samo na ovo, koristi se i na hiljadu drugih načina. Mogu se, na primer, izroziti crleži i fotografije e’.ektričnim impulsima koje je moguće regisitrovati na traci i slaii telefonom. Izvesni ]e_4ari postupaju tako da bi poslali na udaljene tačke elektrokardiograme speoijalistima koji treba da utvrde dijagnozu. Svakog dana pronalaze se nove primene maginetofona. Prema mišljenju dcsperta registrovanje muzilce i r:či uskoro će pretstavljati samo mali deo mnogostru'kih aktivnosti magnetake trake.

Interesantno...

DVLEKO OD toga da pretsrtavljamo brojmi vrstu md smo na -ovršlnl globusa jeđna он najređih i пајпеипаtnijih. Ne živimo u dobu čoveka pa čak ni u đobu sisara. već u dobu insekata. Sve do sada entomolozl su nabrojall oko 700 hiljada raa;ličitih vnsta all u stvari broj insekata Je tako velikl da au cifre nemoćne da to izraze, Jednog lepog letnjee dana popci, muSice i buba meге koji Sive na kosama nekogf breiuljka brojniji su od svih stanovnika jednog kontinenta. Ako bi ijudska rasa izčezla bića koja vrve ne planeti jedva bn primetila njeno odeustvo. * j£o BISMO celu istoriju zemlje pretstavili samo jednom godinom trebalo bi Cekati 8 mesecl pre nego Sto počne da se manifestuje život. Sledeća dva meseca bi bila interesantna s;.mo za najelementarnije forme koje polaze cnd virusa i jednočeliskih bakterija ka meduzama. Sisari bi se pojavili u toku druge nedelje decembra. čovek, onakav kakvog ga poznajemo, stupio bi na scenu 31 decembr' 1 eko 23 časa i 45 minuta. šta se tiče pisane istorije civillzacije one bi obuhvatile jedva nešto više od poslednjih 60 sekundi. « r ;'l JNUTRAŠN JOSTI atoma jlektroni se kreću oko centralnog jezgra nekollko milijardi puta u sekundi. Svaki elektron ima toliko prostora za ovo kretanje kao što ga ima u katedrali.