Студент

Više i manje od života

Rađost je to bila velika ka da smo čuli prvi put sa ekrana reči koje smo razume-11, kojima smo verovali do kraja i njima i onim Ijudima koji su ih izgovarali, nevešto ali toplo. Tada smo bi-11 deca i nismo znali sa koliko je znoja napravljeno ono što smo gledali. Mi smo rasli i razvijali se zajedno sa našim filmom. Sa sećanjem na detinjstvo oživljavamo i uspomene na Slavicu i Jagodu, i na njihove smrti u našim prvim filmovima. Od tada je prošla jedna dece-

nija ispunjena lutanjima i traženjem nečeg što bi bilo odraz našeg života, uspesima i padovima, kada smo već poverovali da je to pronađeno. A rezultat toga je impozantan broj filmova kojima se svake godine pridodaje sve više novih. Na kilometrima films>e trake zabele ženi su trenuci koji ostaju večito, da potsećaju i opominju, slike koje pričaju jer reči same ponekad nisu dovoljne da u njih poverujemo. Trenuci Hevolucije, osmesi ' 1

Ijudi koji stvaraju sebi novi život, klasična dela našeg literarnog nasleđa, našli su od raza u domaćim filmovima. Ipak, velika tema naše Revolucije još uvek čeka autora, ona je neiscrpna. I život ovaj kojim danas živimo film је samo usput dodirnuo, a on teče brzo, brže od našeg snalaženja u njemu, prenet na film biće zaustavljen u svome kretanju da postane svedoćanstvo o nama danas. Citavo jedno vreme treba sabiti u mali okvir bloskopskog platna, doživljaj života кгсаtcg smislom i sadržajem treba ispričati jezikom filmske umetnosti, viđenog očima Iju di, zabeleženog očima kamere, i za to se film obraća onim manifestacijama života koje su bitne za naše vre me i za naše Ijude. Tako se stvaraju najbolji filmovi u đrugim zemljama i tako bi trebalo da bude • i kod nas. Filmovi su postali cči i uši celog čovečanstva, savest mo dernih Ijudi, sredstvo za međusobno sporazumevanje. Biti filmski umetnik plemenito je zvanje, odgovorno još više, on osluškuje bilo vremena, zapisuje ga i predaje milionima gledalaca na ocenu. Njihova Ijubav za njegovo delo najveća je nagrada koja postoji.

s: »Krvavi put« je jedan od E najvećih uspeha domaće kiE nematografije. Cinjenica da E ga nismo radili samostalno E nego u koprodukciji sa NorE vežanima, rnože pomalo da = pomuti taj uspeh. U svakom = slučaju to je uz »Poslednji

Uloge koje Mira Stupica, sprema, bilo u pozorištu ili na filmu, unapred se očekuju sa nestrpljenjem. Tajnu njenog uspeha kod publike treba tražiti u njenom šarmu i sočnom koloritu kojima boji sve svoje uloge, u njenom temperamentnom i zaraznom smehu koga гаsipno poliva po gledaocima kada nastupa u ulogama živahnih i neobuzdanih devojaka iz naroda- Takva je njena Petrunjela u »Dundu Maroju« u pozorištu, a takva je i njena uloga krčmarice u »Bakonji fra Brnu«. Za našu kinematografiju ovaj film višestruko je značajan. Reditglj Hanžeković je istoimeni roman Sime Matavulja preneo na film sa mnogo uspeha i simisla za stvaranjem atmosfere. Mnogobrojnim poetskim simbolima i jednim zrelim filmskim jezikom, »Bakonja« je zauzeo počasno mesto među dornaćim filmovima.

most« jedini naš film u ko- kazuje težek život jugosloprodukciji gde smo bili ra- venskih ineterniraca u Norvnopravni partner sa dru- veškoj, tragičnu sudbinu jed gom stranom i u kome su nog od njih, dečaka kome interesi i jedne i druge stra- norveški Ijudi sa saone bili potpuno zastupljeni. sećanja i topline pomažu da Do poslednje scene human i se prebaci u svoju domoviuzbudljiv »Krvavi put« pri- nu.

Prvi domaći film sa savremenom temom »Priča o fabrici« pretstavio je našoj bioskopskoj publici jednu od naših najtalentovanijih pozorišnih glumica Mariju Crnobori. Njen talenat i iskustvo iz pozorišta došli su do izražaja i na filmu. Na pozornici nenadmašna tragičarka, Marija Crnobori i na fihnu postiže najveće uspehe u tom fahu, igrajući majku u Pogačićevoj »Nevjed«. Zrela umetnička kultura i velika senzibilnost ove glumice čine da ta uloga postaje jedna od najboljih u našera filmu 4

Tj Veri Gregović, domaći lilm je imao glumicu rasne lepote.

DA BUDE VIŠE SMEHA

Među domaćim filmovima do danas snimljeni filmovi komedije mO'gU bi se izbrojati na prste. »Svi na more«. »Plavi 9«, » Sumnjivo lice« i još nekoliko i to je sve. A zdrav smeh potreban je čoveku. Stvoriti junaka naše filmske komedije jedan je od najprečih zadataka domaće kinematografije, možda našeg Voltera Mitija, ili bi to mogao da bude Petrica Kerempuh, Nikoletina Bursać (Branko Copić ga je litcrarno 'zamislio a našim filmskim umetnicima preosta je samo da ga ožive na platnu), ili Era junak naših narodnih pripovedaka, prepređenjak i šeret, koji bi uvek imali svoju zahvalnu pu bliku. Raniji pokušaji i đa se snimi filmska komedija ostali su samo pokušaii i od toga *е

dalje nije išlo. Izostala je inspiracija a ugledanje na reviske filmove sa Zapada (»Svi na more«) iii na sov-

Miln Ajvaz sa puno uspeha igrao je u komcdiji »Svi na more«

jetske sportske komedije sa obaveznim didaktičkim lekcijama (»Plavi 9«) nije put dcmaće filmske komedije. Naravno, jednim ovakvim kratkim napisom nemoguće je dati recept. Njega je uop šte nemoguće dati, treba ga pronaći u tramvajima i trolejbusima, u drugoj klasi naših putničkih vozova, (tamo se Ijudi bi*zo sprijatelje i ne štede jedni drugima uši), na stadionima 1 u kancelarija| ma, i svuda gde žive i gde j se kreću Ijudi. Cuo sam jed nom vrlo veselu priču o'jeđncm Vojvođaninu koji je prvi put video more 'i nikako ni*е mogao da mu se načudi i ds ga se nagleda. »Koliko v r ode!«. »Koliko vode!«, ne-1 prestano je ponavljao. Eto materijala za filmsku zabavu. Uostalom, Milan Ajvaz jo već igrao takvog »la)y» v

»Svi na more«, i postigao veliki uspeh kod gledalaca, a to je bila samo sporedna uloga u filmu. Dobričaninov »Zajednički stan« u Humorističkom pozorištu postiže уеИке uspehe. !ednu nasušnu potrebu i ozbiljan problem Ijudi.u velikim gradovima autor posmatra sa svog humorističkog gledišta, i gledaoce to zabavlja. Tu komedlju bi trebalo preneti na film a Pepi bi možda postao jedan od junaka filmske komedije. Od takvih filmova ne traži se da budu remek dela, i u svetskoj kinematografiji pojnva Rene Klera je usamljena, njihova namena je da Ijudima u bioskopu pruže sat-dva zabave i smeha a to je već dovoljan razlog njihovcm postojanju. S. M-

Ljuba Tadić v »Sumnjivom licu«

Irena Kolesar u filmu »Plavi 9«