Студент
1957 GODINA BLAGOVREMENOG POLAGANJA ISPITA I DIPLOMIRANJA
Piše Rekior
Dr. Borislav Blagojević
Na izgradnji naše države posle Oslobođenja saradnja nastavnika univerziteta bila je dragocena, pa je ona koristila i kvalitetu nastave, obezbeđujući kontakt upravo sa našom praksom, i to u jednom vremenu koje je značilo prelom sa starim i početak novog. Međutim, sve to nije smelo da odvede nastavnike od Univerziteta kao glavnog mesla njihovog rada, јег bi se to moglo odraziti negativno na rađ Univerziteta i posebno na uapeh stuđenata. Ipak, takvih pojava je bilo 1 za dalji uspešan rad Univerzjteta biće potrebno više otklanjatl takve pojave iznalažućl, sadašnjoj situaciji 1 potrebama odgoVarajuće. nove oblike povezivanja teorije i prakse, Univerziteta i života koji se cdvija na terenu u našoj zemlji. Otuđa težnja za pravilnim rešenjem ovog pitanja može da se izrazi zahtevom: saradnju sa praksom treba negovati. ali onu 1 u takvoj merl koja će biti od koristi za kvalitet nastave, tako da ona ne bl odvaiala već joS višc povczivala nastavnlke na radu sa studentima a orjentisala ih na dalja teoriska objašnjenja i produbljivala na bazi slućajeva iz prakse pri čijem rešavanju su oni bili opravdano pozivanl. To đrugim rebima značl đa' svaki nastavnik treba da buđe okrenut Univerzitetu i nastavi u prvom redu, a da se njegov društveni ugled zasniva upravo na uspesima koje u nastavi bude postizao, jer ne treba nikađa zaboraviti da je nastava osnovna funkcija Univerziteta, i da bez njenog punog zađovoljanja ne može biti reči o punom i pravom uspehu Univerziteta. S druge strane za pun uspeh u radu Univerziteta potrebno je đa se studenti maksimalno posvete rađu na Univerzitetu, shvatajući taj rad ne samo kao sredstvo za đobijanje diplome, već kao način za sticanje potrebnih znanja koja će jm biti potrebna u praksi. Sa takvim shvatanjem treba da buđe određen odnos studenata prema гаdu, i to kako u pogleđu količine tako ? u pogledu kvaliteta rađa studenata za vreme studija na Univerzitetu. T još nešto više: takvo shvatanje treba da bude ođlučujuće i u pogledu blagovremenosti izvršavanja svih obaveza za vreme stuđija na Unlverzitetu, kako bi stuđont što рге stekao potrebna znania i uključio se u rad svoje struke kao svršeni visokokvalifikovanl stručnjak koje joi uvek toИко treba i toliko očekuje naše đruštvo. Potrebno je dakle da studenti ne samo završavaju nego i da na vreme završavaju svoje studije, što danas nije još uvek slučaj. Sa sv.» većim broijem upisanih stuđenata na Univerzitet. sa sve boljom srednjoškolskom pred spremom, sa sve većim brojem stipendija, sa sve većim brojem mesta u studentskim domovima i drugim studentskim ustanovama trebalo bi očekivati da diplomira svake godine srve veći broj studenata i da se vreme studija od upisa do diplome sve više skraćuje. Međutim, to Još nije slučaj. Broj diiplomiranih studenata posleđnjih godina se ne povećava, a dužina studija se ne samo ne skraćuje nego čak i produžava. Za to treba istraživati uzroke, no mi se na njima ovđe ne možemo zadržavati. Jed.nu stvar želimo ovde đa naglasimo; u novoj godini I stuđenti 1 nastavnici treba da se zapitaju zašto je to tako i kakve su mere i>otrebne da se stanje popravr. Jer našem društvu
nije nlkako u ovom momentu svejedno koliko traju studije svakog pojedinca na Univerzitetu i koliko Ijuđi ukupno završava godišnje univerzitetske studije. To ne sme i ne može biti svejedno ni nastavnicima ni studentlma. Naprotiv. O tome se moraju oni prvi i najviše brinutl. Zaostajanje iz gođine ugodinu studija pretstavlja danas »osipanja« koje svake gođine obuhvati najmanje po 20 —40% od svake generadje. U tome broju je izvestan broj onih kojj zbog nesposobnosti za studije odustaju od studiiranja. Međutim. u ovaj broj često večim đelom dolaze studenti koji nisu blagovremeno noiožili sve isnite, te su time prođužili svoj boravak u školi. Time se svakako unosi izvestah neređ u rad škole, I potrebno je da se ispltaju za to uzroci. I to otvoreno I iskreno, zajedno nastavniei i studenti, pa đa se ta pojava ako ne otkloni a ono bar smanji na nalmanjn mem. Rtudenti IstiĆu da su nastavni planovi na nekim fakultetima i obim nastave takvi đa sc ispiti ne mogu niikako na vreme spremiti i položiti. A nastavni planovi bi trebalo đa hudu sastavljeni tako đa omogućuju svakom prosećno marljivom studenbi đa na vreme savlada građu I položl sve isujte. Nastavnici pak Ističu da stuđenti ne rade dovolinn i naroćito ne sistematski, tj. kroz sve vreme od početka školske gođine. Treba Ispitati sve, a posebno treba povećati odgovornost prema blagovremenosti u rađu na stranl studenata, tako da pitanie blagovremenosti treha da bude jeđan od osnovnih motiva u sistemu rada stuđenata. Đroj apsolvenata se toliko povečava tako da se govori o »apsolventskom pltanju«. MI mislimo da je osnovno razlikovati t. zv. aktivne apsolvente, za koje bi mi smatrali, sve prema fakultetima, one kod kojih je od apsolviranja prošlo najviše jeđna đo đve gođine. Samo ova lica treba da pretstavljaiu školski problem, i da u odnosu na njih škola treba u ovom momentu, sa različitih razloga, đa preduzima odgovarajuće теге. Pri tome jedna stvar treba da buđe bitna l ođlućujuća; škoia тога đa raćuna sa postojanjem apsolvenata u ovom momentu, a apsolventi treba da se rukovođe u svome životu I radu mišliu da treba I da im je dužnost da završe svoje stuđije što je рге moguće, shvatajući da je njihovo produžavanje sbudiја jedno ogrešenje ргета našoj društvenoj zajednicl, To treba otvoreno reći. A rešenje ovog pitanja treba tražiti putem individualnog kontakta sa svakim apsolventom posebno, јег je zaista Steta da se neko može i sme da mirl sa ovim odlaganjem završetka studija ođ strane apsolvenata, kao Ijuđi koji su, postavši apsolventi, pokazali sposobnost za studije. i ođ ćijeg samo rada uglavnom zavis! đa stuđije I završe što рге. Individualnim kontakt.om ođređenih nastavnika na svakom fakultetu pomoći će se ovim Ijudima đa se što рге ukljuće u život svoje struke. Cestitajuči Novu 1957 godinu studentima Beogradskog univerziteta, ja sam uveren đa će oni učiniti nastupajuću godinu srećnijom i sebi. i nastavnicima i našim narodima time što će položiti što više ispita i dati što veći broj diplomjranih strućnjaka.
Ј^<Ги\^Ж/ г / 1 ( у i ЈИ&НБм I\т fl Н / и - У ж Гхнр^' \ V I I / I S / \1 La-- -, \iV !м^l/1 f V / II ЛРч \ 1 / /V\ л\ V\ \