Студент

SAVREMENA POLJSKA Diskusija članova Poljske ekonomske delegacije sa studentima Beogradskog univerziteta

Novoosnovanl klub stuđenata i nastavnika Beogradekog univerziteta, koji se bavi proučavanjem radničkog pokreta i problema izgradnje socijalizma u svetu, poevetio je svoj prvi diskusioni sastanak problemima savremenog društveno-ekcnomskog razvitka Poljske. U diskusiji su učestvovali Vlođimijež Bnus, profesor Varšavskog univerziteta, Simon Jakubović, urednik ekonomske rubrike lista »Tribuna Ludu«, Jozef Kužb, saradnik Ekonomskog instituta Planske komisije Poijske, Stalkijevič, saradnik Instituta ekonomske inđustrije i mašinogradnje, poljski ekonomisti koji su boravili u našoj zemlji u okviru ekonomske delegacije Poljske, kao i grupa studenata i profeaora Beogradskog univerziteta.

Nove demokratske forme, radnički saveti i omladina Odgovarajučl na pitanje prvog govornika koji se Interesovao za radnički savet. kao 1 za forme dalje demokratizacije, profesor Var Savskog univerziteta, Vlođlmijež Brus je između ostalog istakao: ...Treba reći da je u Poljskoj sada veoma živo razvijen politički život. Postoji velika sloboda govora i kritike, kako na sastancima, tako i u štampi. Pri tome treba reći da jedno od prvih mesta ц tom talasu kritike zauzima omladina. a naročito studentska omladina. Isto tako, treba reći da se niz novih formi društvenog i politićkog života u zemlji rađa lz velikog talasa inicijative odozdo. Neznam da li drugo-

vi znaju kakva je sudlbina našeg Saveza poljske omladi ne. Taj savez cimladine radio je na sličnim principima kao Sto radi Komsomol. U poslednjem trenutku na inlcija tivu grupa studenata i radničke omladine, počele su se uspostavljati nove forme omladinske organizacije i danas u osnovi taj Savez omladine onakav kakav je bio do sada prestao je da postoji. S druge strane, stvara se 1 počinje svoju delatnost sasvim druga omladinska orga nizacija, koja u ovom trenutku nosi naziv Revolucionar-< ni savez omladine i koja oštro postavlja niz pitanja, ne samo vaspitanja omladine, nego i niz političkih i privrednih problema koji se naročito tiču omladine, To Je Jedan od primera, ali takvih

primera ша mnogo, primera ogromne političke aktivncsti, velikog tclasa kritike..* U ovom tr<»nutku imamo đve oficijelne partije, sem Poljske ujedinjene radničke partije, i to Ujeđinjenu seIjačku stranku i Demokratsku stranku, a pored toga imamo i jedan specifičan politički pokret. takozvani pokret naprednih katolika. To je komplikovana politička po java. Sve te partije stoje na pozicijama socijalizma, ali na čjtav niz problema gledaju drukčije nego Ppljska Sjedinjena radnička partija, Naravno, to stvara neophođnost niza kompromisa i to u čitavorh nizu ne uvek najprincipijelnijih i najvažnijih problema. O jednom takvom kompromisu nedavno ste čita li u novinama. Radi se o pltanju odnosa crkve i države. Mi simatramo đa činjenica postojanja nekoliko politlčkih partijta ne mora biti nl malo negativna činjenica, več u Izvesnim uslovima može biti čak i pozitivna. Pre svega, radi se o uslovu da Poljska ujedinjena radnič ka partija sačuva svoju rukovodeću ulogu. U tom smislu to je jedan od interesantnih elemenata u pogleđu našeg iskustva u izgrađnji socijalizma. U izvesnim uslovima, to može osiguratl širi obim političke demokratije, pego što to postoji, bar ponekađa, pri jedno-partiskom sistemu. Naravno, tu treba uzeti u obzir konkretne uslove raznih zemalja, all ја smatram da forme razvoja socijalističke đemokratije

kod nas mogu biti Interesantne u međunarodnim razmerama, pri čemu ml smatramo da ta politička etrana problema ima utlcaja i na ekonomeku stranu problema. Ja se potpuno slažem đa ne može biti političke demokratiie bez demokratlje u prtvrednom žlvotu, all čini mi se da je istovremeno I obratno, tj. da postojl- utlcaj stepena razvltka politlčke dd mokrntije nn stvarnl karakter privređne demokratije. Proces demokratizacije u našoj zemljl vid'.mo ne samo

u razvoju formi samouprave, nego i u svim formama demokratskog, pol'tičkog đru Itvenog i kulturnog života u zemlji. Naravno to je težak problem. Reakcionarni elementi mogu kori&titi razne forme političke dempkratlje, ali izgleda da nema izgradnje socijalizma bez opasnosti i kako se kaže u onoj izreci: »Ko se boji vuka, taj ne ide u šumu«. Sa

te strane u našoj zemlji će se javiti jedan specifičan mo menat u mvoju l u izgradiiji eocijalizma. Jcđnopartlskl ii{ viiepartiski alstem Zatlm Je sledUo pltanje: Clnjenica je Ua u PoljskoJ l>na nekoliJto partlja, pored U* JeđinjCne radnlčke partije. Drug flius Je rekao đ* te druge рагtlj* pomalu Poljfckoj 1 ujedinje noj redničkoj partljl u jzfmdnjl eocljallana. Ja з* pltarr. ftemu Blul.c osta.e partije ako kljufine poziclje držl Poljska ujedlnjena radnlCka partija, da 11 je to propagendnl manevar 111 u alućeju

njenlh grešaka Poljska ujedinjena radnička partij a hoće da krltikuje da su to greške tih d-ru gih partlja. I>rug Brus Je nagove stlo da sve te partije ctoje na pozlcijama Mi zna« mo naS stav po pitanju jednopartlskog ili vlšepaitistcog sistema, smatramo đa ne treba ići ka povećavanju broja partlja, nego ka njihovom smanjivanju J postepenom utapanju u narod, kad.a će on e sasvim nesiall. pilao blh kakvi su pogledi u Pol] ifkoj po ovome pitanju, nnim« da 11 onl misle đa će razvojem viSepartlskog sistema nestatl partlja u Poljskoj Ш se samo radl propagande kdd njih nalazi višeparttski slstem, a žele po etepenim utapanjem tlh partlje . u јЛ'и partiju da »tvore ј*«Јпо; partlski sfstem. Odgovorio je Simon Jakubovič, urednik Ekonomske fubrike lista >Tj:ibuna Luclu«: ... Mi smatramo đn vigepaftiski sistem u ovom periodu u Poljskoj nije radi propagande, već đa taj sistem može da od gra značajnn ulogu u Poljskoj u Izgrad njl socijalizma, Tu se radi o Ujeđinjenoj seljaćkoj partiji I o demokratskim strankaraa Sta pretstavljaju te partije? Ujedinjena seljaćka par t’ja je partija koja pretstav-Iјн pre svega seijačke mase. Tr'.ba reći, da ta Ujedinjcna seljačka partija nijc neka ve Stačka tvorevina koja je stvo rena za određene pol ; tićke cl Ijeve, već partija koja ima svoje tradicije u masama. Jo§ pre rata postojalo je levo krilo seljačke partije, koje za sobom ima lepu revolucionar nu prošlost. To levo krilo Se Ijačke radničke partije je tesno sarađivalo sa Komunistič kom partijom Poljske po pi. tanju sela, organizr.valo je zajeđno sa komunistima štrsjkove seljaka, borbu seIjaka, a isto tako su sarađiva li i za vreme okupacije. Postojalo je đesno i levo krilo te seljačke radničke partije, a levo krilo je sarađivalo sa Poljskom radničkom nartijom u borbi za oslobođenje. Na primer, za vreme okupacije ledna od partija која je učestvovala u organizovanju Zemaljskog narocVog aaveta, hila je seljačka stranka. Mi srratramo po pitanju sela. ka de se tiče niegovog socijalističkog razvoja, da taj razvoj ne ide u onome stepenu napred kao što iđe razvoj industriie. Na selu su većinom tndlvidualni seljnri, tako da u tim uslovitna seljačka stranka kao politički saveznik Ujediniene poljske radničke partije može da igra značajnu. bitnu političku ulo gu kao saveznik u izgradnii socijalizma. Istina je u ranijem periodu ta seljačka slran

ка, као ! đemokratska stranка, uostalom, као i niz društvenih organizacija, tretirane su kao transmisija partije i njegova politička uloga stvamo je bila formalna. Ipak, posle Osmog plenuma situacija se radikalno prome nila. Slična situacija je 1 ea Demokratskom strankom, čija je društvena baza, ako mo gu tako da se izrazim, pre deo tehničke inteligencije i zanatstva.

sleđilo le pltanje: ... NaSa zemija Imala je vrlo rdavo iskuetvo ea katoličkom cricvom. KatoUčki kler, vrhovl katollčke crkve, vodUl su opštu polltičku borbu protlv eooijallatfčkog ?l*tema, protiy na§eg sadainjeg političkog i druitvenog »istema. A, na primer, drug Gomulka je kezao da će ge u Poljskoj pnpadnicl radniCke partije tairmičltl sa k.atellclma u irgradr.ji socljallzma. U vezt s tim. 1 intresuje nas stav katoličke cikv* 1 u i.zgraclßjl soci Jalizma u Poljskoj. Ka govorničkom pultu pošao је profeeor Vlođimijež Brus. —Ja nisam katolik, all moram da odgovorlm 1 na ovo katollčko pitanj« U pitanju katolicizma u Poljskoj treba razlikovati dve stvari: radi se o političkom i/oblemu i o problemu religije. Sto se tiče uticaja religije u Poljskoj taj uticaj je vrlo snažan. Mislim, da jo to vrlo interesantna pojava. To Je moje lično mišljenje. To je jedna negativna posledica staljinizma. To zvučl paradoksalno, ali to je istina. Antihumanističkl sistem koji je vladao za vreme staljinizma, prosto je gurao mnoge Ijude u zagrljaj crkve i stvarao je uslove da kler raz vlje svoju religioznu ргораgandu i politički uticaj. Pri tome treba reči đa takvl potezi, kao što je zatvaranje kardinala Višinskog, nisu do prineli povećanju njihovog političkog kredita, nego naprotiv. U periodu kada su Ijudi trpell ođ terora staljinizma, kardinal Višinski je takođe postao junak i žrtva tog terora. Naravno, to je u izvesnom smislu pojačalo uticaj crkve. Bila je to interesantno da je zajedno # sa pa rolama za puštanje Ijudi kojl su nevino bili zatvarani, blla je izbačena l za oslobađanje karđinala Višinskog. Na taj način u irvesnom smislu stvorio se zajeđ nički front ra oslobođenje komunist.a i kardinala. Katolička crkva u Poljskol 'lma veliki uticaj. MI ne bi smeli dozvoliti sebj jeđan takav potez od početka, kao što je bilo kođ vas, na primer, da se Božić smatra kao svaki drugi normalni radni dan. To je kod nas svetac. U vezi s tim naš zadatak sastoii se u tome da neđopustimo da se iskoristi tai religiozni uticaj crkve u političke ciljeve. Jasna je stvar da nam to može pomoći samo ako buđemo nravilno vodili politiku. Posleđnii period je pokazao da katolička crkva ne sme da istupa protiv političke partije, kada partija vodi pravilnu politiku i pomaže Drugovima se može učiniti da su to veliki ustuoci sa paše strane. ali to su istovremeno i veliki usperl sa ntše strane. Glavna je slvar u teme đa se ne đozvoli da se po Iltički Iskoristi uticaj crkve. Ne treha dozvoliti da dode do relieioznih sukoha i treba se boriti protiv religioznog uticaja. I to u etanama i za ieđan đuži periođ. Drugog iz lara nema. Bio je to kraj prvoe điskusionog sastanka ovoga Kluba, koii ima u planu Čitav niz tema za razgovore. Studentj i profeso ri su se razilazill. Bazgovoru nije bilo kraja.

Andra JeftJĆ

GRAFICKA OPREMA PRVE STRANE MOME MARKOVICA

INDUSTRISKI ОВЈЕКАТ U POLJKOJ

ULICA U VAR6AVI

Katolicl i socijalizam

MEDJUNARODNA STUDENTSKA SARADNJA

BEZ POLITIČKIH PRISTRASNOSTI I IDEOLOŠKIH PODVOJENOSTI

Kada su se delegati brojnih etudentskih konferencija le tos razilazili avojim kućama, sa konferencije WUS-a u Indiji, sa VI Međunarod ne studentske kceiferencije n a Cejlonu, sa Kongresa MSS-a u Pragu, sa raziičitih seminaara i skupova, naro čito sa međunarodnog studentskog susreta u Dubrov niku, svi su sa eobom nosili nade i verovanja u nove susrete. Prepreke koje su postojale počele su polako da iščeza vaju, Došlo je do mnogobrojnih i ne beznačajnih su sreta i razgovora. Da spomenemo samo neke od njih: Kongres Nacionalne Unije stuđenata Francuske u Stras burgu, kultumi festival u Lilu, susret u Dubrovnnku. seminar medfcinara u Lemjigradu, Koogres Saveza studenata Jugoslavije itd Iz svih tih i drugih susreta rodila se ideja za organizO vanje neoficijelnog susreta studentskih rukovodilaca u Parizu u proleće 1957 godi ne. za vreme proslave Pedesetogodišnjice UNEF-a. I Kongres MSS-a u Pragu i Cejlonska konferencija, sva ki na svoj način. izjasnili su se za jedan ovakav skup, Mi ovom prilikom ne žeJimo da dajemo ocenu Praškog Kongresa i Cejlonske konferencije. jer je to već učinjeno na zadnjem Kongresu Saveza studenata Jugoslaviie kome je prisustvo vali 16 nacionalnih student skih Unija sa obe strane. Mi smo 'istakli ovom prillkom ono što je bilo najpozitivnije. Ako bi želeli da pišemo o negativnim stvarima koje su došle do izražaja na ta dva skupa, onda bi nam za to trebalo mnogo više. pro etora. I kada smo bili pri kraju, jodne u posleratnom periodu, najuspešnije godine

međunarodnoj studentskoj saradinji. kojom je nadvladala ideja univerzalne studentske saradnje, dogodili su se tragični događaji u Mađarskoj i agresija na Egipat. Razumljivo je da su ee ova dva događaja odrazila na međunarodnu studentsku saradnju. Nacionalne Unije međunarođne studenske огganizacije i pojedinci pisali su rezolucije i proklamovali stavove. Oni koji su se dot tle pred svim bcgovima zaklinjali u apolibičnost svojah organizacija, prvi su pohitali da tu svoju »apolitlčnost« manifogtuju. Kada sada či tamo sve to što je napisano uočavamo dve tendencije: jednu zasnovanu na po zioijama blckovske podelje nosti, koja u svetlu пајшоvijih događaja trafr rešenje u đaljoj podeljenosti i jačanju postojećih međunarodnih organizama. I drugu, koja baš iz poslednjih đogađaja Izvlači pouku da trenutne teškoće ne smeju biti razlog da se obustave naponi za saradnju i preva rilaženje podeljenosti. Mi sa svoje strane uvek srno se zalagal; za dizanje svih zavesa које razđvajaju studenski svet, Za jednu Si roku sarađnju među studen tima u svetu, zasnovanu na principima jednakosti. uzajamnog poverenja i potpune univerzalnosti. U tom smi slu se odvija i sadašnia me đunarodna aktivnost Savezn stuđenata koia nije prestala da bude iš.roka i intenzivna Mjslimo da nije potrebnn de ovom prilikom ponavlja mo mašu ocenu događaie u Mađarskoj i Egiptu. Zelimo samo da istaknemo da su oni pokazalj đa su svaka a gresija i mešanje u unutra šnje stvari drugih rema<lia asuđeni па propast. Svaka zemlja može sama da ргоnađe svoje puteve razvitka,

а studenti da ee izbore za svaja prava. Svaki narod i ma pravo da na način koji smatra najkorisnijim, reša va pdtanja dz svog razvitka i živata. Polazeći od toga Savez stu đenata JugosJavije je oštro osudio brutalnu agreeiju na Elgipat. Mi smo sa simpati jaroa pratili težnje i borbu Mađarske za socijalistički nazvitak i dalju demokrati zaciju i naclonalnu nezavisnost u čemu su studenti biii vrlo aktivnl. Zato smo sa interesovanjem primili o pravdane zahteve izražene 23 oktobra. Na toj liniji može se ocenit; pazitivnom akcijom po moći od strane razliićitih studentskih orgamaaoija u svetu za pomoć Mađarskoj i studentima izbeglicama. Savez studenata Jugoslavije je takođe uputio svoju pcmoć. Međutim ovde treba- osvet liti neke pojave i nastojanja štetna po meduftarodnu stu đentsku saradnju. Izvesne naoionalne studentske Unije pokušavaju sada da čitav dailji razvoj međunarodne studentske saradnie podrede madarskom pitanju. nastojeći da se preklnu pozltlvna nastojanja za prevazilaženje studentske podeljenosti u svetu. da se događaj,- u Međarskoj iskorlete u političko propagandne ciljeve ва čisto blokovskih poziciia. Ka ko bi inače mogli drugojaćije da razumemo akcrju studentskih Saveza za Ujeđinjenje Nacije Austrije i Uoh'ndije koH su se гетоluoijema izjssnili protiv bi lo kaladh kontakta sa studentima \т Istočno Evropskih zemalja. Kako. ako ne tako. da razumemo ultimativme telegarame 1 zahteve da se ispita situacija u tim zemljama.' Naši zaključci o političkoj i ideološkoj pristrasnosti

COSEC-a, MSS-a i nekih na cionalnih unija našli su svo ju novu potvrdu u reagova nju tih organizaija po pita njdma Egipta d Mađarske. Jedni govore samo o Egiptu, drugi samo o Mađarskoj. U ime kakvih ciljeva COSEC razvija prapagandnu aktivnost po pitanju Mađarske. Cemu služe mnogobrojni ma teri'jala za štampu. fotografije, člapci izbeglica, bilteni, гпабке sa meađrskim zasta vicama itd. Mledunarodtnoj studentskoj saradinji to sigurno ne koristi Posle pra vilne 1 vrlo oštre osude agresije na Egipat MSS je iz dao jeđan bledi kominike za štampu o događajima u Ma đarskoj iz koga se ništa ozbiljnije ne može sagledati. Možda je vredno istači da MSS te događaie nije ocenio kao akciju »kontra-revolucionamih elemenata«. Od MSS-a i od COSEC-a nismo mogli više ni očeklvati, Kao izrarito centralističke organizaclje n! COSEC п,- MSS ne mogu rešavati probleme međunarodne stu dentske saradnje. Oni para liSu tu saradnju te zato pu teve nienog razvitka treba tražiti i naći van okvira tih dveju organlzacija. Nema razloga da sada pesimistićki gledemo na регspektive daljeg razvitka ше đunarodne studentske seradnje. Bilateralna sarađnja Između Nacionalnih student ?khi undja javlja se u sadg šnjim uslovima kao naipodesniji oblik saradniie. koji kam sobom treba da iskllu či blokovsku podeljenoet. Uostalom, to је nešto što ie već u 1956 godin? postignu io, Na svima nama 1e da tu tekovinu dalje razvijemo* da se јо£ više zbližimo.

MiloS BELJI