Студент

BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI

Studentsko zdravlje

• RAZGOVOR SA UPRAViMKOM STUDENTSKE POLIKLINIKE, dr ĆEDOMIROM BJELADINOVIĆEM Naarodna izreka, bodje sprečiti nego lečiti, dobiila je u medicini značenje aksioma, Ona još više dobija na značaju kada je primenimo na mlade Jjude. Gro studenata pripada životnom

intervalu od 18 do 25 godina. To su godine intenzivnog psihofizičkog razvoja i konačnog uobličavanja ličnosti. Razumljivo je da oboljevanje u tim godinama može da ostavi i teže posledice nego kod starijih. Sve to dovoljno govori da preventiva studentskog zdravlja predstavljf ;edan od najvažnijih aadataka zdravna Uriiverzitetu. O celom kom-

pJeksu pitanja preventive zdravlja studenata razgovarali smo sa upravnikom Studentske poliklinike, dr Cedomirom Bjeladinovićcm. Zbog obimnosti, ovaj razgovor čemo doneti u dva nastavka. 0 Kako gledate na preventivnu zdravstvenu zastttu studenata i šta nam možete rećl o ulozi i značaju preventlve u zaštiti studentske omladine? Uvek sam podvlačio i ukazivao da je preventiva osnov na kome se izgrađuje zdravstvena zaštita studenata. Od formiranja ove ustanove za zdravstvenu zaštitu studenata pa do đanas, preventiva je uvek u našem radu bila u prvom planu. Sva sredstva kcja je Poliklinika dobijala ргеко Univerziteta Ш Socijalnog osiguranja pretežno su trošena na preventivu. Nastojali smo takođe da obezbedimo sistematske preglede studenata, redovan rad studentskih oporavilišta i letovališta. razne vakcinacije i sl. • đd čega zavisi Vaš plan preventive? Pre svega, od fiinansiiskih sredstava. Poliklinika je uvek imala teškoća oko toga. Ove godine stvari su se umnogomc izmenile. Prvi put ove godine studenti su kroz ugovaranje sa Komunalnim zavodom trctiirani kao školska omladina. Takođe, ove godine biila su obezbcđena znatna sredstva da bi bivša klimatska lečilišta nastaviila sa normalnim radom. To je velika stvar sa stanovišta preventive.

• Kada več pominjete studentska oporavilišta, recitc nam šta mislite o potrebi njlhovog daijeg postojanja? Studentska oporavilišta odigraia su značajnu ulogu u zaštiti zdravlja studenata. Rezultati toga ne mogu se iskazati rečima i ciframa. Njihovo daJje postojanje neće doći u pitanje, tim ргс što Univerzitet nastoji da ooezbedi sredstva za duži period. в Pomenuli ste da sistematski pregledi zauzimai« važno rnesto u nreventivi studentskog zdravlja. Kako se oni obavljaju? I pored finansijskih teškoća, uspevamo da redovno obavimo sistcmatski prcgled studenata prvc godine. Naše sistematske preglede proširili smo i na sistematski pregled zuba i ginekološki pregled studentkinja. в> Možete li паш reći do kakvih ste rezultata došli uvođenjem ova dva pregleda kod studenata prve godine? Ginekdoški prcgledi studontkinja svojim rezultatima, prema našcj stntčnoj oceni, a i prema mišljenju studentkinja, u pctpunosti su opravdali svoju namcnu. 0 njima pobližc mogli bistc da pišete u sledećim brojevima lista. © Kakvi su rezultati pregieda zuba? Jcdnom rečju, poražavajući. Bili smo šokirani. © Kako ste došli na ideju da i ova dva pregleda uvrstite u sistematski pregled?

Jeduostavuo, кгог паб svakoduevni raci clošli smo do übeđeuja uu ic to neophodno. Mi smo prvl primenili sietematske preglede stu* dentske omladine i sada nas već poćinju kopirati i u inostranstvu. ф Da li ste za ovakve prcglede dobill posebna sredstva? Naprotiv, iz našeg plana sistematskih pregleda Zdravstveni centar Beograda izbrisao je ova dva pregleda. Međutim, mi ne odustajemo od toga, pošto rezultati pokazuju da ih moramo nastaviti. ф Kako gledate na ra/.voj preventivc u sledcćoj gođlni na našem Univendtetu? U tom pogledu sam voliki optimista, jer nailazimo na veli'ko razumevanje univerzitetskih vlasti i podršku u svakom pogledu. 9 Želite li na nešto posebno da ukažete? Govorili smo u prethodnom delu razgovora o oporavilištima, a nismo ništa rekli o studentskim letovalištima. Ja smatram da su studentska letovališta poscban vid preventive kojlma treba posvetiti znatno više pažnje. Ona su previše skromna i po komforu i po kapacitetima za 30.000 dinara.

RA/.GOVOR VODIO: D/F.VDET SARAJLIC

DOKTOR BJELADINOVIĆ ZA VREME RAZGOVORA SA NASIM SARADNIKOM

OD JEDNOG DINARA - DVA

Zajednica studentskih domova i restorana između »stare« i NoVe godine

• U 1967. GODINI RENOVIRANI SU DOMOVI »IVO LOLA RIBAR«, IV BLOK I MENZA U STUDENTSKOM GRADU A U 1968. NA REDU SU DOMOVI »RIfAT BURDŽEVIC« I »VERA BLAGOJEVIC«

Zajednica studentskih domova i restoa'ana imala je na raspolaganju u 1967. godini oko 500 miliona starih dinara. Sa tim sredstvima nisu mogli ni delimično da budu rešeni problemi objekata studentskog standarda da je to u mnogomc otežalo zadatak zajednice da raspoloživa sredstva utroši na najbolji način. • Nismo želeli da rasparčamo sredstva na sitne opravke domova i restorana jer se u gotovo svim objektima studentskog standarda oscča potreba za izvesnim intervencijama. Sa sredstvima kojima smo raspolagali uspeli smo da i'enoviramo Studentski dom »Ivo Lola Ribar«, IV blok doma i restoran u Studentskom gradu. Pošto zbog nepostojanja priključaka sa Toplanom nismo mogli da izvršimo toplifikaciju Studentskog grada, sredstva predviđena za tu svrhu utrošili smo za nabavku opreme za dom >lvo Lola Ribar« rekao nam je predsednik Zajednice domova i restorana dr Vojislav Kolarić. Za 1968. godinu predviđena su nova ulaganja u svrhu preuređenja objekata studentskog standarda. • Sredstva kojima budemo raspolagali utrošićemo га najhitnije intervencije. Potrebno je, prvenstveno, da se reši problem domova >Rifat Burdžević« i »Vera Blagojević«. Za rekonstrukciju doma »Rifat Burdžević« ne isplati se uložiti ni dinar, najbolje je da se taj dom sruši i na njegovom mestu podigne novi! Sa domo »Vera Blagojević« je sličan slučaj. Najbolje bi bilo da se pored toga doma podigne novi i đa stanarke preselc u njega dok se stara zgrada ne renovira kaže dr Kolarić. Vodiće se računa i o ostalim problemima. Ukoliko, naravno, bude sredstava izvršićc se rekonstrukcija menze u Ulici Svetozara Markovića i priključenje Studentskog grada na gradsku toplanu. Nastaviće se i napori na integraciji domova i restorana... • Osim toga. razmotrićemo i mogućnost otvarania zajedničke menze za domove »Vera Blagoiević« i »Ivo Lola Ribar«. Ovo je postalo haročito aktuelno nakon ukidanja menze u domu kod Vukovog spomenika.

MIROUUB CVETIć

SVE CI BLAGO DELE

ZBOG MATERIJALNIH (NE)PRILIKA NAJBOUEG UNIVERZITETSKOG FOTO-KLUBA

• »ELEKTRO-MAŠINAC« ÜBUDUĆE SAMO KLUB MAŠINACA? • NAJBOLII CLANOVI KLUBA »PLACAJU« POCETNICIMAI

Na skoro isvim fakultetlma i studentskim domovima u Beogradu postoje foto-klubovi. Mnogi od njih samo »na papiru«, Celokupna aktivncst nekih klubova, naime, svedena je na rad najužeg broja članova uprave a i oni se

najčešćc bavc sarao izradom fotografija za lične albume. Razlozi za stagnaoiju uglavnom su materijalne prirode ali jc sigiirno da izvesne »zasluge« za zastoj u racfu klubova ima i lenjost njihovih rukovodstava. Izgleda da još jedino foto-klub studenata elektrotehndkc i mašinstva uspešno ostvaruic svoju ulogu njegovi članovi »ne stide se« da izlazu svoje radove ni onda kad dm konkurišu autori iz daleko bolje opremljenih klubova a staino se povećava i broj onih koji u ovom klubu stiču osnovna znanja o fotografiji. I NAKON 17 GODINA NA TAVANU! Ovaj foto-klub osnovan ie još pre 17 godina. Pa iako je za to vremc stekao ugled u student* skoj javnosti, klub još uvek radi u trošnoj tavanskoi prostoriji i raspolaže veoma skromnim sredstvima dva stara projektora, neispravna vodoinstalaterska mreža, otrcane zavese, napukli zidovi i samo jedan reklektor: suviše je skromno »imanje« najboljeg undverzitetskog foto-kluba. • Pod ovakvim okolnostima teško je dalje radiiti. Nemamo sredstava da preuredimo prostorijc i kupimo novc aparaturc. Fakultetski odbori Saveza studenata olektrotehndke i mašinstva do sada su nam davali samo simboličnu pomoć a od prošlc godine FOSS Eelektrotehničkog fakulteta prestao jc da nam daje i najskromnije dotacije! Zbog toga će naš klub übuduće raditi kao klub studenata mašinstva, dok će studenti elektrotehnike prilikom upisa moratd da uplaćuju izvestan doprinos za utro-

šak materijala rekao nam je član upravc kuba Dušan Đurioić. TRI PLTA UZASTOPCE NAJBOLJI NA UNIVERZITETU Od pre 7 godina »Elektro-mašinac« jc najbolji univerziitetski folo-klub. U vitriinama kluba Ijubomorno čuvaju kristalni pehar koji su dobili u trajno vlasništvo гџ tri puta uzastopno osvojeno prvo mesto. Mnogobrojnim plakctama i diplomama kluba »pridružile su se« ove godine nagrade za osvojeno drugo mesto na međunarodnoi izložbi fotografijc u Singapuru i srebma plaketa »Boris Kidrič za širenje tehničke kulture među studentima. • Zanimljivo je da naši najbolji članovi ređovno plaćaju »porez« na svoje usp h ;. Vaime, da bismo ostalim članoviraa kluba i t' 'bedih besplatu hartiju prinuđeni smo da, u z.ijedmčku kasu uzmomo polovinu iznosa svake nagrade koju neki naš član dobije na izložbama fotografije rekao nam je prcdscdnik kluba Boris Behčina. Svake godine po nekoliko .lanova ovog kluba ide na specijalizaciiu za kolor-fotografiiu u fabrici ORWO-fil mu NDR, nakon čega stečcno znanie prenosc zainteresovanim članovami kluba. Trenutno, »Eelektro-mašinac« ima oko 50 redovnih članova a svake godine u klubu se osposobljava 70 amatera za crno-belu i 40 za kolor-tehniku. • Clanovi našeg kluba postizali bi, sigurno, i veče uspehe kad bismo mogli da obezbedimo stalniji izvor sredstava. Ovako prinuđeni smo da životarimo »od danas do sutra« kažc Ratomir Radosavljević, sekretar kluba.

TIMCO APOSTOLCV

VANREDNI STUDENTI „РО PORUDŽBINI"

Iz Sremske Mitrovice

• CENTAR ZA VANREDNO STUDIRANJE OSNOVAN NA ZAHTEV PRIVREDE • ŠKOLUJEMO SAMO ONE KADROVE ZA KOJIMA SE UKAŽE POTREBA KAžE RUKOVODILAC CENTRA ZA VANREDNO STUDIRANJE PROFESOR ĐORĐE SVILA NOVIC

Cenlar za vanredno studiranje u Sremskoj Mltxx)vici otvoren je tek pre dve godine a već sada ima oko 300 studenata. Ove godine treba da diplomira prva generacija polaznika Više ckonomsko-komeircijailne škole, koja trenutno ima na prvoj godini 31, a na drugoj 17 studenata. Početkom ove školske godine osnovane su tri nove više škole Viša tehnička, Viša hemijsko-tchnološka i Viša pedagoška, sa gruparna za matematiku, ruski jezik i fiadčku kulturu. Nastava na ovim školama odvija se kao i na redovnim. Studenti posećuju predavanja, ima-

ju obaveme vežbe, kolokvijume i seminarskc radove. Neke od ovih škola su pod patronatom Univerziteta u Beogradu, dok đruge pripadaju novosadskom univerzitetu. Profesor Đorđe Svilanovlć, mkovodiilac Centra za vanredno studiranje, rekao nam jc: • Nema gotovo nikakve razlike izmeau studenata koji redovno studiraju u Beogradu ili Novom Sadu i ovih u našem Centru, jer i ovi naši imaju isti fond časova kao i redovni. RazИка je samo u tome što se ovdc predavanja držc uvečc i što je većina naših polaznika u radnom odnosu. Svi oni plaćaju na ime upisa i školarine po hiiljada starih dinara, mcđutim, to jc cena višeg obrazovan ja... SAMO PO POTREBI • To što Centar za vanredno studiraaije danas već ima oko 300 studenata nikoga ne iznenađuje. Na primer, Tvomica celuloze iz Mitrovice predložila nam je da otvorimo Višu hemijsko-tehnološku školu, s tim što ćc organi upravljanja ovog kolektiva odilučivati koga da upišemo i za sve prijemne plaćati školarmu. Tako, danas imamo 40 studenata koje je uputila Celuloza. I sve ostale grupe otvorehe su tek kada se ukazala potreba za takvim kadrovima, kaže profesor Svilanović. U Zavodu za zapošljavanje radnika u Sremskoi Mitrovici rekli su nam: • Na birou nemamo prijavljenog ni jednog inženjcra sa završenim Tehnoločklm fakultetom. Celuloza će uskoro prlmiti više stažista, inženjera tehnoiogije, takvi kadrovi su joj potrebni, što znači da je sasvim opravdano tražila da se otvori Viša hcmijsko-tehnološka škola.

U Savetu za prosvetu ! kulturu Skupštine opštinc Sremska Mitrovica objasnili su postoјалје Centra za vanredno studiranje kadrovskim potrebama radnih organizacija i ustanova na području ove komunc. JEFTINIJE OD REDOVNOG STUDIRANJA Na predlog SkupStinc opštinc, Radnički univerzitet u Sremskoj Mitrovici osnovao je i Višu pedagošku školu, sa obrazlođenjem da će polaznici lakšc plaćati školarinu i ostalc »namete«, u iznosu od oko 100 hiljadu starih dinara, nego troškove redovnog studiranja u Beogradu ili Novom Sadu. U vlše škole ovog Centra uplsani su pretežno mladi Ijudi koji su ove godine završili srednju školu. To je naročito siučai sa Višom pedagoškom školom koju pohađaju uglavnom učitelji za koje u ovoj Opštini nema posla. Hteli smo da saznamo i kakvi su odnosi univerzitetskih centara kojima prlpadaju ovc škole i Radničkog univerziteta u Mitrovici. 0 Sa odgovarajućim školama u Beogradu i Novom s adu ml imamo ugovore i one su, na osnovu toga, obavezne da kod nas održavaju nastavu. Do sada na njihov odnos prema ugovorima obavezama ncmamo nikakvih primedbi. Za dve godine, od kako oosloji Centar, nijc propalo još ni jedno predavanje ili vežba! kaže rukovodilac Centra profesor Đorđe Svilanovlć. Tako, Radnički univerzitet u Sremskoj Mitrovici omogućuie mladfm Mitrovčanima, nezaposlenim srednjoškolcimu. da sa malo sredstava nastave školovanjc.

TELENKO STATINAC

JEDNA GENERACIJA TRAŽI REČ

PEDLOG ZA OSNIVANJE KNJIŽEVNE OMLADINE JUGOSLAVIJE

PREDVIĐA SE OKUPUANJE MLADIH IZ CLLE ZEMUE, POKRETANJE IZDAVACKE DELATNOSTL OSNIVANJE JUGOSLOVENSKOG CASOPISA SA PRILOZIMA NA SVIM JEZICIMA NARODA I NARODNOSTI NAfiE ZEMUE, SARADNJA SA LITERARNIM KLUBOVIMA U INOSTRANSTVU I SL.

Grupa studenata Odseka za svetsku knji/cvnost Filološkog fakulteta u Beorgadu dala је pre izvesnog vremena predlog »spontane razmene mišljenja i iskustava među klubovima mladih Ijubitelja književnosti i mladih stvarauca« sa teritorije Jugoslavije. No, ova inicijativa, lepo zamišljena i precizno objašnjena u »Nacrtu manifesta Književne omladine Jugoslavije«, već na prvom koraku naišla je na nerazumevanje. Naime, Dom omladine nije joj izašao u susret. Potom je Univerzitetski odbor Saveza studenata Beogradskog univerziteta po-

držao ovaj ambiciozni i po mnogo čemu jedinstveni projekat grupe mladih entuzijasta. STVARANJE OSLOBODITI JEZIĆKE USKOSTI Organizacija Književne omladine, kako je u Manifestu zamišljaju njeni tvorci, uključila bi u sebe sve družine i rcdakcije koje su otvorenc za mlade. Ona bi primila u svoje redove zainteresovane literate svih nacionalnih pripad* nosti i kulturno-jezičkih područja sa teritorija SFRJ. Posebno jc naglašena jednakost nacionalno-manjinskih i »velikih« jezika, jer najvažnije sredstvo književnosti jezik ne može biti ograničavan ma u kom vidu i ma iz kojih razloga. Jedan od ciljeva Književne omladine sastoji se urazvijanju interesa za književnost, kao nužnc osnove za osposobljavanje mlade generacije da prihvati sveopšte kulturne vrednosti. A preko sopstvene izdavačke delatnosti imala bi mogučnost da se i sama izrazi.. Ova delatnost podrazumeva da omladina dobije mesečni časopis koji će po prvi put okupiti umetnička i druga dela na svim jezicima nacija i narodnosti Jugoslavijc i objavljivati ih na njima bez prevoda i prepeva. Sledeći korak u izdavačkoj delatnosti bio bi da Književna omladina osnuje izdavačku kuću koja će štampati radove svih umetnika, takođe na izvornim jezicima. Pored estradc, štampe, biblioteka javnih časova, otvorenih razgovora i predavanja, predviđeno je da mladom stvaraocu putem radija, televizije, priređbi, književnih večeri, tribina itd. bude omougćeno da predstavi svoje stvaralaštvo.

Značajna је namera za uspostavljanjem konlakata sa naprednim omladinskim klubovima i pokretima u inostranstvu. PROTIV KLANOVA, SEKTAŠTVA, PREDRASUDA... Aktivnost Književnc omladinc Jugoslavije usmcrena jc pravcu stvaranja zdravljih odnosa u kulturnom i kniižcvnom životu zemlje. Ona polazi od konstatacijc da je literarni život u zemlji zatvoren u krugovc časopisa, klubova, udruženja i da sc mladom čoveku pruža malo šansi. Književna omladina ima veliku želju da oslobodi umetnost od predrasuda, klanova, sektaštva itd. (noiedinačni slučaievi istupanja iz udruženja nisu postigli na tom planu ništa više od senzacije) i da okupi sve mlade koji podržavaju stvaranje pravih umetničkih i naučnih vrednosti u oblasti književnosti. Pored toga što su ovi mladi Ijudi ozbiljno /amišljeni nad mnoštvom ncgativnih pojava u kulturi i književnosti sadašnjeg trenutka, Književna omladina posvećivala bj određenu pažnju i formiranju kritičkog stava prema kulturnom nasleđu. Ideja da sc osnujc Knjižcvna omladina, mada još nedorečena i nedograđena, zaslužuie. u prvom redu pažnju mladih, kojima је i narncnjena. Njeni tvorci pozivain zainteresovane đa pošalju svojc predlogc i sugcslije Univerzitclskom odboru Saveza studenata Beogradskog univerziteta.

R. PAVIĆEVIC

1968/1/2.

SIUDENT

7