Студент
STRANI ODLIKAŠI
SVECANOST u rektoratu BEOGRADSKOG UNIVEHZITF.TA
■ PROCES SE NE SASTOJI SAMO U TEHNICI VEC I U STREMUENJIMA UUDI, JSTAKAO je rektor beogradskog UNIVERZITETA DRAGIŠA IVANOVIC, PREDAJUĆI NAGRADE NAJBOUIM STRANIM STUDENTIMA. ■ UKUPNO NAGRAĐENA 33 STUDENTA. ■ lOANIS PAPADOPULIS (KIPAR): »OVO JE NAGRADA I NAŠIM PROFESORIMA«. Kao i svake godine u Rektoratu beogradskog umverziteta održana je mala svečanost
na kojoj su podeljene pohvalnice S novčane nap-ade Beogradskog univerateta i Saveta za školovanje stranih studenata u Jugoslaviji, straшш studentima koji se školuju u našoj zemlii a cija je prosečna ocena preko »osam«. Pored nagrađenih studenata, svečanosti je pnstistvovao veći hroj društveno političkih Jcuttumm i javnih radnika. Pošto je pozdravio sve prisutne, rektor Dragiša Ivanović je naglasio, da je veoma zadovoIjan uspehom stramh studenata na našim fakultetima: - Cesto se čuje mišljenje da vi strani stuđentl dolazite iz zaostalih zemalja. Ja se sa time ne slažem. Progres se ne sastoji samo u tehnici i modemoj proizvodnji, već i u stremIjenjima Ijudi. Vaše zemlje se bore za slobodu i jednakost među narodima i ja to nazivam pravim progresom. šta vredi Sto Amerikanci imaju mocnu tehniku, kad s druge strane napadaju jedan mali hrabri narod koji želi svoju slobodu? To što SAD rade nije progres već korak nazad. Pošto je pohvalio strane studente da su saviadali dobiro naš jezik, on je istakao i to da su ош veoma ozbiljno shvatili svoje obaveze na takultetu, a zatim je nastavio: . Draga deco, u ovome trenutku obraćam vam se kao otac. Najveća mi je želja da kada
se vntite u evoje zemlje, oeo avoj žlvot po> svetlte narodu 1 budete pravl narodnl To će biti najveća nagrada našoj zemljl 1 Beogradskom univendtetu. Mi niimn mogll da vam pnižimo sve ono što smo želell, ali ono što smo dali, dali smo od srca, završdo je гекtor Ivanović. Zatim je studente i prisutne goste pozdravio predsednik Saveta za školovanje stranih studenata, Miodrag Džuverović. On se zahvalio drugu rektoru i profesorima Beogradskog univerziteta па punoj pomoći i saradnji i stranim studentima za što lakše savlađivanje nastave. Posle njegovog pozdravnog govora, rektor je podelio nagrade i pohvalnice trideset trojici stranih studenata. Prilazili su mladići i devojke iz Alžira, Kipra, Bugarske, Mauricijusa, Etiopije, Sirije, Poljske, Sijera Leone, Jordana, Malija, Portugala, Pakistana, Mozambika, Sudana, Maroka i Angole i uz primetno uzbuđenje primali nagrade. OVO JE NAGRADA I NAŠIM PROFESORIMA U ime stranih studenata na nagradama i pohvalnicama zahvalio sc loanis Papadopulos, student Filozofskog fakulteta sa Kipra.
Od srca Vam se zahvaljujemo đruže Rektore za sve što činite za nas, strane studenta koji se školujemo u Vašoj lepoj zemljL Korlstlm prillku da se zahvalim i profesorima Beogradakog imlverdteta kojl su nam neseblčno pomagall u savlađivanju gradlva. Posde svečanosti održan je maH prijom ш zakusiku. To smo iskoristili da postavkno nekoliko pitanja đvojici nagrađenih studenata. Sadok Mohamed iz Alžira je za nas bio паггоčito mteresantan. Qn je kao dečak učestvovao u alžirsfkom ratu a sada studira poljoprivredu. Učenje sam shvatlo ozbiljno isto kao 1 alžlrsku revoluciju. Samo uporna borba na svim poljima donosi uspehe, kaže simpetlčni Sadok blvšl borac i buduči inženjer agronomijc. Neobično sam uzbuđen 1 srećan zbog nagrade koju sam primlo. To ml uliva još više snage da postlžem i bolje rezultate. Ovom pprllikom želim da pohvalim vaše studente, moje kolege sa fakulteta, na neseblčnoj pomoći koju nam ukazuju, rekao je na kraju Renos Papadopulis, student Filozofskog fakulteta.
B. KOMAD
STATUT U CAJTNOTU
Studenti prve godine Pravnog fakulteta pokazali su da nisu sasvini slučajno došli na ovaj fakultet. Oni su uspeli da, jako samo nekoliko meseci borave na Pravnom fakultetu, ukažu па пеке slabe tačke u nastavnom programu za tekuću školsku godinu. Naime, reč je o tome
da su brucoši po nastavnom planu za prvi semestar školske 1967'68. godine trebali da imaju dve pismene vežbe, koje su bile uslov za upis drugog semestra. Međutim, brucoši se nisu složili sa ovim rešenjem iz sasvim opravdanih razloga. OBOSTRANI CAJTNOT Predavanja na fakultetu počela su tek poJovinom oktobra, dakle sa zakašnjenjem od 15 dana. Zbog toga vežbe su počele tek 6. novembra. Zatim su sledili praznici, tako da je pređeno vrlo malo gradiva. Posle praznika studenti prve godine su bili obavešteni da će se pismene vežbe održati u intervalu od 12. do 19. decembra prošle godine. Pismene vežbe sii obavezne iz svih pet predmeta, a Statut kaže đa student ukoliko ne položi tri vežbe gubi pravo na upis drugog semestra, a time, naravno. i godmu. Sa druge strane, ukoliko student položi tri pismene vežbe, upisuje drugi semestar, ali ona dva predmeta koja nije položio ne može polagati u junu. Situacija je bila nezavidna. Trebalo je položiti prvu pismenu vežbu, a onda se za vrlo kratko vreme spremiti za drugi kolokvijum. Studenti su shvatili da se nalaze u vrlo nezgodnom položaju. Zato su zatražili odlaganje
ciruge ‘pismene vežbe za dmgu polovinu godine. Sazvan je zbor studenata prve godine. REC STUDENATA 27. decembra u prisustvu nekoliko nastavnika i prodekana dr živomira Đorđevića održan je zbor studenata prve godine. Najpre su studenti izneli svoje argumente na osnovu kojih su zatražili odlaganje pismene vežbe. Jedan od sludentskih »advokata« student prve godine Branko Lukić izneo je sledeće mišljenje, koje je ustvari mišljenje njegovih kolega. Smatram da bi druga pismena vežba samo povećala broj onih koji bi trebalo da izgube ргауо na potpis. Studenti su se jedva uspeli spremiti za prvi kolokvijum, јег je vremcna bilo suviše malo, a gradivo je bilo preopšimo. što se tiče drugog kolokvijuma, smatram da studenti imaju vrlo malo izgleda na uspeh. Zato predlažem odlaganje druge pismene vežbe za drugi semestar, a da se početkom januara organizuje kolokvijum popravnog karaktera za one koji su pali na prvoj vežbi. ... I NASTAVNIKA Studenti su aplauzom pozdravili predlog svog kolege, a zatim je reč uzeo prodekan fakulteta profesor dr livomir Đorđević. Mi smo se ovde okupili đa donesemo predloge, a ne odluke, počeo je prodekan
Đorđević. Sto se tiče druge pismene vežbe, smatram da se ona ne mora održati, ukoliko za to, naravno, postoje opravdani argumenti. Statut kaže da broj pismenih vežbi zavisi od potreba a o tome brigu vode asistenti i nastavnici. Mišljenja sam da bi trebalo usvojiti predlog studenata, posle čega se salom prolotnio gromogiasan aplauz. Zatim su u diskusiji uzeli reč dr Živorad Majstorović, i predsedni'k vcća prve godine dr Branko Sabljić. Oni su u principu bili za održavanje druge vežbe. Dr Sabljić je čak insistirao na održavanju dnige pismene vežbe jer je po njegovom shvatanju to šansa ne samo za one koji su pali na prvom kolokvijumu, nego i za otne studente koji nisu zađovoljni svojom ocenom, a to je ujedno prilika da nastavnici steknu što određeniji utisak o znanju pojedinaca. VECE GODINE IMA REC U četvrtak, 28, decembra, veće prve godine održalo je sastanak na kome je usvojon predlog studenata. To je značilo da će biti organizovane pismene vežbe popravnog karaktera na kojima će oni koji su paH imati priliku da ix>prave slabe ocene. Materijal za drugi kolokvijum ostao je isti gradivo nije povećano tako da će brucosi za drugu pismenu vežbu spremiti isto gradivo. Time su brucoši dokazali svoj »pravnički« talenat i samo je pitanje vremena kada će on doći do izražaja.
MILAN ANDie
NAJBOLJIM GRAĐEVINCIMA DODELJENE NAGRADE FONDA JAROSLAV ČERNI ZA 1997. GOD.
Na dan godišnjice srarti inženjera Jaroslava čemija 29. decembra 1967. godine u 930 časova u velikoj sali Instituta na svečan naČin dodeljene su nagrade Fcrnda »Jaroslav Cemi«. Pored ranije dodeljivanih nagrada Fond »Jaroslav čemi« ove godine po prvi put uvodi i nagradu za najbolju doktorsku disertaciju. Isto tako od ove godine Fond je preuzeo obavezu da trojici studenata, do završetka studija, dodeljuje stipendije u iznosu od po 500. dovih dinara mesečno. Nagradu od po 1.200 novlh dinara za najboIji ukupni uspeh u toku studlja dobiU su: Stevan Prohaska, sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, * Petar Popović, sa Tehničkog fakulteta u Nišu, j
« TAMO-AMO PO UNIVERZITETU . I Slavko Matijevlć, sa Građevinskog fakulteta 1 u Sarajevu, Dafina Daskalova, sa Arhitektonsko-građevmskog fakulteta u Skoplju, i Vladimir žabčić, sa Građevinskog fakulteta u Zagrebu. Nagradu od po 1000 novih dinara za najbolji uspeh u trećoj godini studija dobili su: Igor Kovačević, sa Fakulteta za arhitekturu, građevmanstvo i geodeziju u Ljubljani, Petar Maršić, sa Građevinskog fakulteta u Sarajevu, Josip Radetić, sa Građevinskog fakulteta u Zagrebu i Dragutin JeloveČki, sa Građevinskog fakulteta u Zagrebu, Slobodan Milenković, sa Tehnološkog fakulteta u Nišu. Nagradu od po 700 novih dinara za najboljl diplomskl rad dobili su: Mlhajlo AnđeUć sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, Petar PoTehničkog fakulteta u Nišu. Zlatko OabrielU i Slobodan Novakovlć sa Fakulteta za arhitekturu, građevinaristvo i geodeziju u LjubIjani, Dragoslav Isailovlć sa Građevinskog fakulteta u Sarajevu, Blagoje Stepojevlć sa Аг- I hitektonskog fakulteta u Skopju i žarko CLkara т sa Građevmskog fakulteta u Zagrebu. : Nagradu od 1500 novih dinara za najbolfe 3 zmršeo treći stepen studija dobio je Vojislav ! Vukmirović sa Građevinskog fakulteta u Beo- I gradu. t Nagrade ođ po 1000 novih dinara za najbolil C magistarski rad dobili su: Branlslav Đorđević l uве ,ora^ov sa Građevinskog fakulteta i: Nagradu od 2500 novih đinara za najbolju doktorsku disertaciju u 1966/67. godtal doblo je Slavoljub Jovanović sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. ц nagrada kandidatima se do- Fonda kao i nagrade u vidu ke J e dodeljuju organizacije člaшсе Fonda »Jaroslav Cerni« po svome izboru
POEZIJA NA SCENI
■ »STUDENTSKI TEATAR POEZIJE« PREZENTIRA POEZIJU I POSREDSTVOM SCENSKIH, FILMSKIH I ZVUCNIH ELEMENATA Još u maju prošle godine na inicijativu učesnika I mitinga poezije mladih jugoslovenskih pesnika održanog u Zagrebu, pod oknljera Sveučilišnog odbora SSJ Sveučilišta u Zagrebu, osnovan je Studentski teatar poezije. U novembru, Teatar se predstavio premijerom »Kad bi
tromi kamen mogao da krikne on bi puko kako srce puca« (izbor poezije Tina Ujevića) u reziji Darka Curda. Režiser je u svojoi koncepciji pokusao da izbor iz Tinove poezije tematski podvuce u scenografiji (stečci) i da celom dozivljaju da jednu posebnu dinamiku veštom transpozicijora pojedinih metafora u vizuelne i zvuone mserte (film i magnetofon). Suigrači predstave Vlađo Svetijev, Mićo JeUć Grnovlć i Tihomir Jokić uklopili su se u o\u koncepciju svojim ležemim kazivanjem. Ovako koncipirana, predstava se uspela nametnuti gledaocu tako da on bude saučesnik, a ne puki slušalac recitala u gledalištu i na jedan novi i originalan način predstavila Tinovu poeziju, koja se od čestog izvođenja već po malo i profanisala. Inače, Studentski teatar poezije postojaće kao stalna scena poezije na kojoj sarađuju mladi pesnici i glumci. Osnovni cilj je približiti studentima poeziju na nerecitatorski način. U januaru se očekuje premijera »Pesnik samoubica« u režiji mlade zagrebačke pesnikinje S<mjc Manojlović.
NAJZAD KREDITI
REPUBLICKI POZAJMNI FOND ODOBRIO JE KREDITE ZA 9 HILJADA STUDENATA. 710 MOLBI JE ODBIJENO. ZBOG NEDOSTATKA SREDSTAVA, DOZVOUEN PROSEK OD 30.000 PO CLANU DOMACINSTVA, SMANJEN JE NA 25.000, I TO JE UTICALO DA DOSTA MOLBI NE BUDE UZETO U RAZMATRANJE JEDAN BROJ STUDENATA NIJE DOBIO KREDIT I ZBOG TOGA STO NIJE ISPRAVNO POPUNIO FORMULARE I MENICE. ONI CE NAKNADNO, U TOKU JANUARA, DOBITI KREDITE, KADA BUDU PRAVILNO POPUNILI DOKUMENTA. kredita je 10, a najveći 235.000 ашага. Za studente pi*ve godine maksiшшп kredita je 25.000, za drugu 28.000. za treću 31.000, za četvrtu i petu 35.000 dinara. Kredit nije đodeljen studentima prve godine čiji mesećni prihod prelazi 18.000; za drugu godinu ta granicaje 21.000 po članu domaćinstva, za trecu 23.000, za četvrtu i petu 25.000 starih dinara. Kako smo obavešteni u UniverzitetsJcom odboru, ovih dana će na svim fakultetima početi zdavanje cekova.
В. MILOSAVLJEVIĆ
Jos jedna podela domova
U PONEDELJAK 8. I ODRžAN JE PLENUM MATERIJALNE KOMISIJE UNIVERZITETSKOG ODBORA. NA DNEVNOM REDU JE BILA JOŠ JEDNA DODELA MESTA U DOMOVIMA. U STUDENTSKOM DOMU »RIFAT BURDiEVIC« IMA 40, A U STUDENTSKOM GRADU 96 SLOBODNIH MESTA. NA PLENUMU JE PREDLOŽENO DA SE U »F« KRILO TRECEG BLOKA U STUDENTSKOM GRADU USELI OKO 1000 KOLEGINICA.
Time bi ovo krilo postalo mešo\ito, i iskustva iz zajedničkog stanovanja mogla bi da se koriste idućč godine kada se bude odlučivalo o postojanju mešovitih domova. в. м.
Sa reči preći na rešavanje problema
SA KONFERENCIJE SK MEDICINSKOG FAKULTETA
Dvađeset drugom godišniom konferencijom Saveza komumsta završen je organizacioni deo reorganizovanj a komunista Medicinskog fakulteta. Ovoj konferendji prethodile su td konferencije osnovnih organizacija, ođ kojih svaka broji po nekoliko stotina članova. U prvom đelu referata dosadašnji sefcretar Svetislav Kostić govorio je o revoludonarnom putu druga Tita u periodu tridesetogodišnjeg rađa na čelu Partije. • U drugom delu naiveća pažnja posvećena jeefikasmjem delovanju Saveza komunista na fakultetima, klinikama i institutima. Istafcnuta je potreba sadrzajnijeg marksističkog obrazovanja komumsta i neophodnost idejnog usavršavanja nastave. U proteklom periodu česta је bila nesposobnost komunista Medicinskog fakulteta da sputavaju stihiju i usmeravaju inicijativu. Pokazalo se da jedan broj članova SK poseduje članske knjižice ne pot\Tđuje radnu pripadnost Savezu komunista. U periodu каНа pred Savezom komunista stoje povećane obaveze i odgovomost takvih Ijudi se treba oslobađati, гекао je u referatu drug Svetislav Kostdć. Zanimljivo je da je u diskusiji na ovoj konferendji najveći broj učesnika bio iz redova stuđenata. Bilo je reči o materijalnom položaju stuđenata, izvođenju nastave, sistemu studija, međusobnim odnosima nastavnika i studenata itđ- Ni ova konferencija nije prošla bez poraena »hromčnog« problema staža i stručno<r naziva. Na konferenciji su od 120 delegata formirane 4 kormsije koje će podneti izteštaj o svom radu na sledećem sastanku Fakultetske konferendje u martu. Orim načinom rada obuhvaćeni su svi delegati, pa će tako biti u mogućnosti da daju svoj doprinos rešavanju problema ovog fakuiteta. Rezultat treba da bude pokretanje i rešavanje i onih pitanja koja je Konferencija istakla: razvijanje samoupravljanja. nastava i uspeh komumsta, naučni rad studenata i sl. Konferenciji su, poređ 120 delegata, prisustvoyali i Simeon Zatezalo, sekretar Gradskog komiteta SK Beograda, i Milosav Prelić, sekretar Univerzitetskog komiteta SK.
Dž. SARAJLIĆ
6
STUDENT
1968/3