Студент

AVANGARDA PROTIV BIROKRATIJE

Sa studentskih meridijana

HUAN VELA, DOSADAŠNJI PREDSEDNIK FEDERACIJE UNIVERZITETSKIH STUDENATA KUBE

U PROŠLOM BROJU PISALI SMO O SPAJAMJU STUDEMTSKE I OMLADINSKE ORGANI ZACIJE U RUMUNIJL NEDAVNO JE I NA KUBI DOSLO DO SLICNE REORGANIZACIJE I TIM POVODOM IZ LISTA »GRANMA«, ORGANA CK KP KUBE, PRENOSIMO TEKST STUDENTA HUANA VELE U KOME ON OBRAZLAŽE MOTIVE KOJI SU DOVELI DO UJEDINJENJA FEDERACIJE UNIVERZITETSKIH STUDENATA I SAVEZA KOMUNISTIC KE OMLADINE.

Za vreme procesa analize sađašnjeg stanja u organizacijama na Univerzitetu i na bazi njihovog praktičnog rada, došlo se do niza ideja 0 njihovoj strukturi i funkcijama. Studentski rukovodioci su na kraju svog jednogodišnjeg mandata, na osnovu ličnog iskustva, formirali predlog o reorganizaciji. Osnovni zakliučak je da obe organizacije koje postoje na Univerzitetu Federacija uiiiverzitetskih studenata (FEU) i Savez komunističke umladine (UJC) imaju jedinstvene stavove, jedinstven cilj i da, šta više, rade sa istim članstvom. FEU je uvek bila organizacija univerzitetske avagarde. pravi predstavnik najplemenitijih želja i übeđenja studenata. Nju poštuju 1 vole i kubanski studenti i kubanski narod. Taj prestiž postignut je kroz dugotrajnu istorijsku borbu koja je počela još 1923. godine kada je veliki antiimperijalistički borac Hulio Antonio Mela osnovao ovu organizaciju. Mela je uvideo da je potrebna jedinstvena i snažna studentska organizacija koja se mora boriti ne samo za reforme na Univerzitetu, već i u društvu u celini. Dok je u Republici Kubi politička snaga bila u rukama jeftinih političara, ucenjivača, ko-

rupcionaša svih vrsta i laskavaca impesrijalizma i nacionalne oligarhije, FEU i narod u celini suprotstavljali su se ovim klikama dostojanstvom, protestom. denuncijacijama i enereičnim oružanim akcijama. FEU je uvek bila u prvim redovima narodne borbe. Godine borbe protiv Makadoa simbolizuje student Rafael Trejo koga su diktatorovi plaćeaiici mučki übili. Pedesetih godina drugi nezaboravni studentski vođa koji je nao pružajući snažan otpor mračnim snagama kriminalne proimperijalističke Batistine diktature, bio je Hoze Antonio Ekeveria. Od tada on simbolizuje sve kubanske studente Batistinog \Temena koii su u svojoi borhi išli od uličnih demonstracija i zaiedničkih akcija sa radnicima do jedinog praktičnog načina u borbi nrotiv tiraniie revolncionamo?, oružanog otnora. Ni jednoa trenutka ne može biti zab<>ravliena ova istorija, ova tradicija žrtvovania i borbe tolikog broja mladih studenata i radnika. Danas je na Univerzitetu aktivan Savez komunističke omlađine. Vise od trideset odsto studenata članovi su U.TC-a. U toj organizaciji su naiborbeniiji i najodaniji studenti koje svi priznaiu za avamrarđu studentskog nokreta, oni mladići i devojke koii su eksponenti najdubliih revoluoionarnih ideja i najviših ideala studentske omladine. Tako smo u situaciji da imamo dve organizacije sa preko 30 rukovodečih kadrova na univei'zitetskom i još toliko na nižem, fakultetskom nivou. Uvideli smo da postoje broini sastanci, dupliranie rukovodečib funkcija, dupliranje rada uopšte. Takva sitnaciia nesumnjivo unazađuje naš osnovni zadatak ideološko obrazovanje studenata i stvara mogučnbsti za birokratizovanie. Uvideli smo da je imperativ za poboljšanje rada studentske organizacije, rešavanje ovog problema. Postalo je jasno da se problem može rešiti spajanjem dve omladinske organizaciie, pogotovo zlx>g toga što nikad niie hilo niti če ikad biti razlike u cilievima, politici i metodima FEU i UJC, što nikad niie bilo niti če tkad biti odstupanja FEU od ideala Revolucije. Treba istovremeno biti svestan činjenice da na Univerzitetu postoji i ogranak Komunistdčke partije, rukovodećeg tela našeg naroda, u čijim su redovima najbolii predstavnici narođa, avangarda naše istoriie i naše borbe. Moramo priznati da je FF,U svoiim univerzitetskim organima prebacila veliki deo administrativnih poslova koji su od nekih rukovodilaca napravili birokrate. Politički radnici postali su administrativni službenici što nije bio cilj naše organizacije. Sada su naši rukovodioci svi aktivni studenti i imaju iste obaveze i dužnosti kao i ostali članovi organizacije. Oni raoraju da ostvaruju dobre reznltate u studiranju, moraju biti u svemu naibolji. Zato ne treba da gube vreme u administrativnim poslovima, već da ga upotrebljavaiu za ideološki rad među studentima i za svoje lično obrazovanie, Drugi razlog spajanja sa UJC je osnivan je brigada »Hoze Antonio Ekoveria« kroz koje če se studenti uključiti u akcije Saveza komunis-

tičke omladine. U te brigade prijavilo se dosad preko 95 odsto studenatau Sve to čini dosadašnje organizacione forme studcntsko organizacije zastarelim. 6va promena neče uticati na naše učešće u radu međunarodnih organizacija. Nova organLzacija zadržava sve karakteristike masovne organizaclje, jer je oformljena posle širokc diskusije direktnim tajnim glasanjem svih univerzitetskih studenata. To će obezbediti da prvi sekretar UJC koji će ujedno biti i predsednik FEU, kao i sva druga mkovodstva UJC FEU, imaju punu podršku i poverenje studenata. Za nas ovo znači radika Jan korak ka socijali-stičkoj demokratiji. Ova mera, kakvih je verovatno malo u svetu, posledica je jačanja naše Revolucije, njenog apsolutnog poverenja u mase. Nedavno su novi članovi primljeni u UJC. Verujemo da su najbolji studenti u njegovim redovima. Oni studenti koji nisu članovi UJC moći će da budu bšram za šefove brigada, a oni koji su člrnovi UJC (preko Irideset odsto od ukupnog broja stuđenata) na sve ostale funkcije. Ovo je lcgično, jer uvek samo avansarda trefea da prei’zima rukovodeću ulogu. Ni u jednoj revolucicnamoj, antiimiperijalističkoi studentskoj orpanizaciji niko sem avangarde ne_zauzima rukcvodeće položaje. U našem slučaju to su oni predstavnici kubanskih studenata koji zajedno sa narodom brane i izgrađuju socdjalizam i komunizam u našoj zennlji znači, članovi Komunističke omladine. Rad organizacije biče usmeren na razvijanje i produbljdvanje ideja naše Revolucije i naše Partije u svesti studenata. Zajedno sa KP i univerzitetskom administracijom naša organizacija radiče na tome da mladi diplomirani stručnjaci budu što bolje obrazovand i što spremniji za praksu. Ali nikad se ne smc zaboraviti činjenica da cilj Univerziteta nije samo stvaranje dobrog tehničara, dobrog stmčnjaka, već stvaranje dobrog revoludonara, spremnog da u svakoj prilici služi zemlji, Revoluciji i humanizmu. Dužni smo da obrazujemo mlade Ijude koji se neče uplašiti teškoča i prepreka, koji če se upomo boriti za ostvarenje ideja Revolucije. Sada, kada naša Revolucija pruža studentima raznovrsne mogućnosti, kada im daje stipendije, obezbeđuje besplatno školovanje, hnjlge, odeću, bavljenje sportom i kulturom i kada rezultati u učenju ne zavise od materijalnog položaja studenata, formiranje revolucionarne svesti kod studenata primaran je dug narodu koji je požrtvovanim radom obšžbedio sve uslove za studiranje. Naši studenti žele da ispune obavezu prema Revoluciji, oni če to i učiniti. Njihov rad j« svakim danom sve bolji. Želimo da se odnos prema životu mladih diplomiranih stručnjaka bazira na čvrstim moralnim osnovama. Ukratko, cilj UJC FEU na Univerzitetu je da kreira novoe čoveka čiji je najverniji predstavnik bio veliki Emesto Ce Gevara. (SA ENGLESKOG PREVELA BRANKA OTASEVIC)

AKTIVNOST BOGATIJA OD KLUBSKE KASE

Pre nešto više od godinu dana Klub međunarodnog pri jateljstva se, iz starih, tesnih, prostorija preselio u nove posebno adaptirane. 2eleći da svoje čitaoce bolje informišemo o Klubu mcđunarodnog prijateljstva, razgovarali smo sa drugom Brankom Lukovcem, upravni-, kom Kluba. ■ Druže Lukovac, recite nam, najpre, šta je osnovni zadatak Kluba? Osnovni zadatak Kluba je da raznovrsnim oblicima delatnosti »organizuje, neguje i razvija obrazovnu delatnost, kulturno-zabavni život studenata i omladine stranog državljanstva, koji su na školovanju ili stručnoj praksi u Jugoslaviji, kao i jugoslovenske omladine, u cilju razvijanja i učvršćivanja prijateljskih veza omladine celog sveta.« (Statut Kluba). ■ Uskoro treba da se održi redovna godišnja konferencija članova Kiuba, na kojoj če se pored ostalog diskutovati i o narednim zadacima. Šta je, po Vašem mišljenju, najznaćajnije za program aktivnosti Kluba u narednom periodu? Pre svega treba naglasiti da je preduzeto niz akcija sa ciljem da se reši pitanje finansiranja programa rada. Očekuje se pomoć Univerzitefa i gradskih organa uz mala sredstva koja je u mogućnosti da obezbedi Savez studenata. Više će se učiniti u pravcu adekvatnije organizovanosti Kluba. Zadaci i širina aktivmosti koje se u njemu izvode, kao i ogroman broj državljana raznih zemalja koji su na stručnom usavršavanju u Beogradu, prevazilaze materiialno-finansijske, a naročito kadrovske mogućnosti. Ozhiljan i sistematski rad zahteva *akvu organizaciju koja će obezbediti kontinuitet i kvalitet delatnosti. U rešavanju ovog pitanja očekujemo pomoć Saveza studenata našeg Univerziteta. Neka područja rada koja su usled nedovoljne opšte organizacije školovanja stranih državljana dcsada podrazumevana kao naša briea, moraćc se ove nodinc temeliitije analizirati i postaviti na adekvatniji način. U tom pogk u učinjeni su zahtev’ da se naša privreda više angažujc, kako na slručnom tako i na društvenom planu, oko boravka i obuke inostranih državliana kod nas. Ima znnkova koji daju osnove nadi da će se ove godine na tome ncšto više uraditi. M" ;ičnosli koje pruža naša sredina treba

takođe, pravilnije rasporediti i koristiti. Tu pre svega mislim na bolju organizovanost i angažovanost članova, a zatim i na vecu pomoć organizacija studemata raznih zemalja, koje treba češće konsultovati i kao postavljati im zadatke, a i odgovomostr za ispunienje postavljenih zadataka. Rad Kluba odviiaće se kroz razne forme. IDEOLOšKO-POLITICKI RAD mora imati za polaznu osnovu raznovrsnost interesa kod studenata i dmgih državljana raznih zemalia. Raznolikost političkih übeđenja stranih državljana govori o potrebi da se na odgovarajući način inostranim državljanima omoguči upoznavanje sa kulturaim, ekonomskim i političkim elementima jugoslovenske prakse, Sa dmge strane postoji želja da se naša sredina uoozna sa svim osobenostima zemalja iz kojih dolaze inostrani državijani. Postoji ozbiljan zahtev za stmčnim radom na marksističkom obrazovaniu i u tom pogledu će postojeći Marksistički kmžok biti još više metod stmčnog rada inostranih državljana čiji ie to interes. Tri osm>vne oblasti teorijskog dela rada ovoga kružoka biče po programu. koji je već donet: 1. —* Osnove marksizma 2. Savremena socijalistićka misao i praksa 3. Međunarodni radnički i komunistički pokret. Dok će kod praktičnog dela biti organizovani obilasci privrednih organizacija, prisustvovanje sednicama organa upravljanja, susreti sa predstavnicima dmštveno-političkih organizacija. poseta istorijskim mestima, saradnja sa institutima i slično. Akcije solidarnosti u kojima če progresivnost i osečanje solidamosti mlade generacijc sa revolucionamom borbom raznih naroda doči do izražaja, predviđen je kao poseban deo programa. Sa pojedinim udmženjima doneče se pojcdinačni planovi rada na osnovu posebnih želja udmženja, unija i sekcija. KULTURNO-PROSVETNI RAD imaće s jednc strane obrazovni deo, koji će obuhvaliti kurseve jezika, muzičko i dramsko obrazovanjc. S dmge strane, Klub je još ranije, u cilju oovećanja kvalitetnog nivoa kulturao-prosvetnog rada obezbedio vrlo povoline aranžmane sa Koncertnom poslovnicom Srbije i Beogradskom filharmoniiom, a isto tako očekuiemo pođršku Saveza kulturao-umetničkih društava. Nastojačemo da obezbeđimo potrebnu stručnu pomoć kultumo-umetničkim sekcijama udmženja, ukoliko nam to materijalne mogučnosti dozvole. ZABAVNI RAD je posebno programiran sa ciljem da omogući odmor i zbližavanje u odgovarajučoj prijateliskoj atmosferi. POSETE, IZLETI I EKSKURZIJE ove godine nisu organizovane u većem broju, jer nije bilo materijalnih mogućnosti. Međutim, postavili smo zahtev za sredstvima koja će omogućiti da se inostrani državljani upoznaiu sa istorijskim, turističkim i dmgim znamenitostima i značajnim mestima u zemlji. ' MEĐUNARODNII SARADNJU ćemo u narednom periodu još više pojačati i u tom smislu smo već uspostavili kontakte sa sličnim or-

ganizacijama u Bugarskoj. Mađarskoj, Sovjetskom Savezu, Engleskoj, Holandiji i dr. Nadamo se da ćemo u ovim kontaktima doći đo korisnih iskustava što će svakako koristiti našem daljem radu, Očekujemo, takođe, da u tim zemljama za naše članove ostvarimo povoljne aranžmane prilikom posete ili boravka. SPORTSKO-REKREATIVNA AKTIVNOST će se odvijati u dva vida. Jedan je čisto rekreativan i samim tim masovan, a drugi treba đa omogući stvaranje kvalitetnih ekipa pod nadzorom stručnih trenera. TURISTTCKA DELATNOST će se svoditi na organizovanje letnjeg odmora inostranih državljana. Već su ostvareni kontakti sa Ferijalnim savezom, Zdravstveno potpornim udružeaijem, a uz podršku grada i pomoć privTednih organizacija smatramo da bi mogli pod povoljnim uslovima uključivati naše članove i u razna sindikalna odmarališta. Da bi se bolje iskoristili kapaciteti Kluba preko leta više ćemo se angažovati u prihvatanju zahteva omladinskih, školskih i drugih organizacija iz inostranstva koji traže našu pomoć za upoznavanje Jugoslavije, letovanje i slično. Ukoliko se naši razgovori sa Turističkim savezom povoljrto završe nastojaćemo da za leto izradimo i poseban program po k<xn bi Klub radio kao turistička organizacija. INFORMATIVNA DELATNOST treba da se odvija kroz list Kluba. Nadamo se da će materijalna sredstva i angažovanje unutraŠnjih snaga dozvoliti njegovm realizaciju. Predviđa takođe I pripremanje raznih izložbi u Klubu i van njega, foto novina i drugog što bi omogućilo bolje upoznavanje sa raznim zemljama. Razmenom informativnog materijala sa drueim Klubovima u zemlji omogućićemo bolju koorđinaciju aktivnosti. BIBLIOTEKA I CITAONICA ćc u najskorije vreme biti otvorene. Nastojimo da obogatimo fond knjica, a ove godine ćemo se pretplatiti na još više listova i časopisa iz zemlje i inostranstva. SARADNJA SA DIPLOMIRANIM STUDENTIMA je nov vid rada Kluba. On proizilazi iz potrebe da se studenti koji su u Juposlaviji proveli pet, šest pa i deset godlna po njihovom povratku u domovinu i dalie informišu o rađu Kluba i značajnim događajima u zemlji, đa se snabdevaju literaturom koja ih interesuie, Čime bi pomogli očuvanju i razvijanju prijateljstva sa onima koji su otišli iz Kluba. ■ Kako jugoslovenski državljani mogu da postanu članovl Kluba? Svi jugoslovenski državljani koji su redovni studenti ili koji izjave da prihvataju Statut i program rađa Kluba mogu da postanu njegovi članovi. Potrebno je da budu članovi neke masovne organizacije kao što su SSRN, SOJ. itd. Prijem u članstvo vrši Sekretarijat Kluba na osnovu pismenog ili usmenog zahteva svakog zainteresovanog. RAZGOVOR VODIO; SR. VULETIC

ZAJEDNO I OD MRAKA DO JUTRA

POSLE OTVARANJA DOMA ZA STUDENTSKE BRACNE PAROVE U PRAGU

Možda je nepotrebno podsećati da su i studenti Ijudi i da se kao takvi zaljubljuju. To onda, na određenom stepenu razvoja, navodi Njega i Nju da zažele da budu zajedno uvek ili barem što je moguće više. Tada, po praviilu, sledi coremonija zvana venčanje. On i Ona dobijaju parče hartije koje im na jedan zvaničan način daje pravo da budu zajedno od jutra do mraka i od mraka do jutra. I, naravno ništa više. Nijedna kancelairija uz taj dckument ne izdaje mladim parovima i stan iH bar malu sobu gde njih dvoje zaista mogu biti zajedno.

DOMU, ONA U 2ENSKOM...

Tako, osoba ikoju zovu studentom, iproslavi svoju svadbu među prijateljima, a onda, u većkii skićajeva, živi (kao i pre venčanja: on u muškom, ona u ženskom studentskom damu. Baš kao i pre svadbe, svečanosti na koju su došli upravo zato da učvrste svoju nameru da budu zajedno. Zar je zaista nemoguće da studentski boračni parovi dobiju malu sobu? Kapacitet domova ni na koji se onačin ne hi smanjio (ima dovoljno dvokrevetnih soba), a Ijudi bi bili toJiko srećni! Među mnogim drugim, ovo pitanje došlo je na dnevni red naoionalne konferencije univerzitetskih studenata pre dve godine. Univenzitetski oblasni komitet Cehoslovačke omladine u Pragu, pokušao je da ga reši zajedno sa ostalim studentskim problemima. Trebalo je izdržati nebrojane razgovore sa vlastima, pisati od-

redbe i pravila, kontrolisati i übrzavati rekonstrukciju »Ruzvelt« hotela u Pragu koji je izabran za Dom stuđentskih bračnih parova. Studentski rukovodioci imali su daha da izdrže do kraja, tako đa se u proleće prošle godine prvih četrdeset parova uselilo u svoju novu Univerzitetski oblasni komitet pomogao jc da se donesu stroga pravila koja striktno određuju ko može da podnese molbu i koji su uslovi za dodelu mesta. Predstavnici stanara odlučuju koga će primiti i imaju pravo da pooštre pravila ili da dopuste izuzetke. Evo jednog primera:

Domska pravila određuju da i muž i žena moraju biti studenti. Nekoliko dana pre otvaranja doma, odbor je primio molbu Vašeka M. koji piše: »Studiram na Akademiji lepih umetnosti. Moja žena radi i sprema prijemni ispit za isti univerzitet... Lutali smo od mesta đo mesta jer Ijudi u Pragu nerado izdaju sobu bračnim parovima... Detinjstvo sam proveo u Domu za siročad... Ne znam koji su vaši kriterijumi, ali želim da nađem mesto gde ću da živim, da uživam u porodičnoj sreći koju dosad u životu nisam osetio...« Vašek i njegova žena Jana bili su među prvima kou su se uselili u novi Dom. Oni više nisu mogli da čekaju. Posle dve godine braka, dmgih parova koji sada mogu da budu zajedno »od jutra do mraka. od mraka do jutra«. Sada samo od njih samih zavisi da li će biti srećni.

DRAHOSLAVA I EDA, STUDENTI MEDICINE VEĆ SU DVE GODINE U BRAKU. ON JE 2IVEO U MUBKOM

JANA JE JEDNA OD ONIH KOJE SU KONACNO \ASLE MESTO GDE CE ŽIVETI SA SVOJIM MUŽEM

JIRI CAD I NJEGOVA ZENA NELA ZA OVAJ ST.AN U DOMU PLACAJU STO KRUN'A MESECNO

STUDENT 1968/4