Студент

DŽIMI BARKA - IZBLIZA

GOST RUBRIKE; DRAGAN NIKOLIĆ

Gledaoci televizijske serijc Aieksandra Popovića »Ljubav, ah Ijubav« verovatno se vrlo dobro sećaju pretposlednje epizode na zvane »Studentska Ijubav«. Dragan Nikolić je ulogom sdromašnog mladoženje u toj epizodi ostvario još jednu zapaženu kreaciju u svom relativno kratkom glumaćkom radu. Razgovarali smo s Draganom, povodom njegove glavne uloge u filmu »Kad budem mrtav i beo« 2ike Pavlovića. • Dragane, predstavl se našim čitaocima. Imc ste pročitali na početku, a tu je i moja fotografija. Inače, apsolvent sam Akademije za pozorište, film, radio i telcleviziju i honorarni član Savremenog pozorišta.

• Kako si doživeo ulogu Džimi Barke? Glavni junak filma »Kad budem mrtav i beo«, Džimi Barka, mladić je bez određenog zanimanja. Radi kao sezonski radnik i kafanski pevač, Ne videći svoju životnu perspektivu počinjc đa se bavi džeparenjem i prevarama i jedan takav »do življaj« završava se njegovom smrću. Ova uloga mi je izvrsno odgovarala. Tražila je zaista mnogo naprezanja, glumački je prilično teška, ali mislim da sam uspeo da dočaram lik ležemog mladića bez skrupula koji polako ali sigurno propada.

• To naravno nlj« Mo tvoj glumačkl debi? Glumom sam sc bavio i pre Akademije. Igrao *sam u amaterskim pozorištima i »Bošku Buhi«, a bdo sam i jedno od »dcce Vojvode Smita«. Pored toga, snimio sam nekoliko televizijskih emisija a sad u Savremenom po zorištu imam dve uloge u »Pokonddrenoj tikvi« i glavnu u vodvilju »Kocka je odlučila«. • Pozorište 111 fllm? Tu nema dilemc. Volim film ali meni je mesto u pozorištu. Ono me mnogo više interesuje u umetničkom smislu jer pruža veće kreativne mogućnosti. Kad izađem na scenu, tu nema pomoći reditelja i ostalih. Svaku grešku sam ispravljam; od predstave do predstave dotei-ujem i nadograđujem svoju

igru. • Kakve sl uloge do sada do> bljao? Uglavnom ozbiljne i »negativne«. Ogledao sam se i u komičnim rolama. Svojevremeno sam za ulogu klovna dobio nagradu za najbolju glumu na Festivalu amaterskih pozorišta na Hvaru. Inače, ođgovaraju mi uloge buntovndh mladića. Najdraža do sada mi je uloga Oresta na Akademiji koju sam odigrao sasvim ležemo, različito od utvrđenih normi za igranje likova klasične literature. • Verovatno Imaš 1 neke planove? Za sada ništa, jer imam dosta posla u pozorištu. Međutim,

jadim na jednom projektu koji će, nadam se, biti ostvaren početkom februara. Naime, pripremam solistički koncert bitničke poezije uz pratnju jednog »električarskog« sastava. Ali, o tome posle premijere. • Pre nego što se »spusti zavesa«, ispričaj nam neku zgodu iz tvog dosadašnjeg rada. Desilo se na snimanju filma »Kad sam bio mrtav i beo«. Na pančevačkoj pijaci snimili smo scenu u kojoj Džimi Barka krade novčanik jednom prolazniku d trči prema autobusu kojim

će pobeći. Naša kamera bila je skrivena tako da Ijudi na pijaci nisu mogli da je primete. »Pokradeni glumac« izvrsno je odigrao svoju ulogu, vikao je jako tako da sam se, probijajući se kroz masu, uplašio da li ću živ stići do autobusa. Jedva sam uspeo da izbegnem udarac štapom čoveka koji nije znao da se ovde snima film i preskočio više podmetnutih mi nogu. Na sreću, sve se dobro svršilo i izgleda da će ovo biti jedna od najubedljivije odigranih scena u filmu, RAZGOVOR VODIO: SASA MILENKOVIC

KAiMR IZ FILMA: »KAD BUDEM MRTAV I BEO« ZORICA SUMADINAC I DRAGAN NIKOLIC

BAVITI SE POLITIKOM MOŽE DA ZNAČI - UKLAPANJE U ŠIRU LJUDSKU ZAJEDNICU

ANKA BJELOBABA, PREDSEDNIK FOSS FILOZOFSKOG FAKULTETA:

Postaviću Vam nekoliko pitanja, boljereći imenovaću nekoliko oblasti društvenog i ličnog života. Vaši stavovi, uverenja, ambicije ostvariće jedan aspekt Vašeg portreta ako bismo pod portretom u ovom slučaju razumeil skup Vaših teorljskih stavova prema oblastima koje Vas

najvlše zanlmaju. Vi ste predsednik FOSS-a Fllozofskog fakul teta. To je, mlslim, razlog da kažete nešto o svom shvatanju i učestvovanju u društveno-političkom radu. Učestvovanje u akciji nago ni ćoveka da se apredeljuje na jedan stvaran način, da se po-

kaže kroz svoje sopstvene postupke. To je efiikasan način da se poruše iluzije o sebi kao izuzetno domišljatom, pametnom i komuniikativnom bicki. Istovre meno je način da sc bar donekle dopre do svojih stvamih mogućnosti. Zatim, to što nazivamo društvano-političkim rađom omogućava nam vezu sa mnogo

šiirim krugom Ijudi, osećamo se relativno prisno uklopljeni u jed nu zajedndcu koja daleko prevazilazi naš često oskudni i uski krug prijatelja. Potrebno je za to, mnogo vre menaIstakla sam ono što me privlači da učestvujem u, ako se tako može reći, politici. Ali, angažovanje nosi i neka ograničenja: nedostaje mi vremena, mirnog vremena, u kome bi sazreli moji stavovi i uverenja o pojavama sa kojima se suočavam (u odražava na kvalitet mojih reak cija. U tom našem, studentskom, bavljenju politikom ima mnogo prakticizma koji ograničava, ali, sa druge strane, ne možemo se zbog toga odreći same akcije. Zatim, u vezi sa ovim, možemo li doneti neki zaista valjan zakIjučak izvan našeg konkretnog doživljaja stečenog i u akciji u kojoj su prisutni mnogi elementi prakticizma? Ipak, moram da f>riznam da me je strah da ovoiko angažovanje u domenu prak tičnog rada ne učini da postanem polu intelkt alac, bolje reći polu stvaralac, ako se stvaralac uopšte može da bude upola, Mislim da je bilo dosta reći o politici. Da li i o umetnosti možete da govorite sa takvim poletom? Za razliku od politike kao neposredne korespodencije sa svetom, umetnost doživljavam kao jednu specifičnu vrstu posrednog opštenja sa Ijudima. Samo u njoj možemo da nađemo svet viđen tako osetljivo i složeno, nijansirano i suptilno. Umetnost mi otkriva složenost motivacije mnogih postupaka.

koje bih, inače, shvatila suviše uprošćeno uzročno posledično. Pozorište, film, izložbe, knjige zaokupljaju me u toku svih aktivnosti. Jer, na kraju, od svega toga nešto postaje deo mene. Citam Sartra i Kamija. Da, upravo njih, jer daju odgovore i postavljaju pitanja o sebi samima. Koje su granice do kojih Ijudski um može određivati Ijud sku egzistenciju. Sen Džon Pers je ipak pesnik koji me najdublje uzbuđuje. ZABAVA... Ona je najviše prisutna i zato joj možda ne poklanjam pažnju. Nameće se bez obzira htela ja to ili ne. No, osećam je u vakuumima sopstvene nesnalažljivosti. Na sreću, to je kratkotrajno. Jer vakuumi u jednoj dimanici života ili su fatalni ili ono prvokratkotrajni. NAUKA... Nauka je postala danas bliža mladim Ijudima. Vidiite, ja sam se opredelila za sociologiju. Zašto? Nekakva intuicija da tu mo gu mnogo saznati (neću da kažem »naučiti«). Ali nisam trenutno zadovoljna. Ne stižem da budem potpimo u toku svih zbivanja. To mi smeta. Ova nauka daje široke mogućnosti opredeIjivanja za različite oblasti Ijudske delatnosti. Baviti se naukom, znači odricati se, a odricanje je ipak imanentna Ijudska osobina, koja u ovoj sferi dobij.a pozitivnu dimenziju: ograničavamo svoie male mogućnosti zasad največih.

LJUBAV, PRIJATEUSTVO ...

Dobro je sto me pitate o Ijubavi i prijateljstvu. Mislim da su potreba i izraz Ijudskog (zanemarujem krajnosti koje su uvek moguće). Cesto se u svetu koji gubi smi sao za vrcdnosti gube ili se pogrešno prihvataju i pružaju. Volim da ih idealizujem da bih im odredila pravi smisao, dignut iznad nivoa svakodnevice. Ljubav je i lepota i bol. 80l je njena prava potvrda. Prijatelistvo treba da bude spontano. Nikakva obaveza, ni preterana dobrota. Jednostavno potreba da budeš potreban nekom i da je on tebi potreban. Neki misle da su prijateljstvo i liubav istovetni. Mislim da su delimično u pravu. To su razliČiti polovi Ijudskog življenja koji se različito ispoIjavaju po intenzitetu i smislenosti. Oni se dopuniavaju. Ali... ne bih mogla da se odreknem ni jodnog od niih. PITANJE POSTAVIO I ODGOVORE PAZLJIVO ZABr’J.ZIO RADEN'KO KtT^^VOVtC

U BEOGRADU - MNOGO KAFANA. MALO BIBLIOTEKA

U POSETI SOBI BROJ 144 STUDENT SKOG DOMA »IVO LOLA RIBAR«

• REKLI SU NASEM REPORTERU SOVJETSKI STUDENTI TOUA I 2ENJA

U »Loll«, u sobl broj 144 stanu- \ iu studenti iz Sovjetskog Saveza Anatolij Osipov Tolja, Evgenij Letecki Ženja i Vladknir Babakov Volođa, studenti Prlrodno-matematičkog fakulteta. U sobi smo zatekli samo Ženju i Tolju. Voiođa je opravdano otsutan rekoše. (Zaljubljeni su opravđano odsutni). Naš reporter potegao je beležnicu, a Rusi votku. Počelo je! # Prvi utisci o Beogradu? ( Prvih dana mislili smo da je Beograđ nravl jen bez ikakvog i plana. Kasnije smo uvideli da i nije baš tako. Naprotiv, to je vr- i lo lep grad. Jepši čak od Novog : Beograda. Sviđa nam se što ima ] dobre Ijude i dobm klimu. Be- : ograd liči na jedan naš grad, na Soči, ima istu reljefnost, prirodu, ' reku i klimu... i # Mi se prillčno žaiimo na za- i bavni život, šta vi mislite? : Kod nas ima mnogo pozorišta. Ulaznice nisu skupe, a i repertoar ie dobar pa su dobro posećena. < Vi imate više kafana, možda : ne ukupno ier ie Moskva, veća, ali po <rlavi stanovnikn svakako. Kod vas verinn Ijudi ide u bi- i oskop, često i nc vodeči računa \ o kvalitetu filma. t # Fakultet? Vaši profesori su dobri stručniaci, ali za mnoeo predme- r ta ne nostoje udžbenici, čak ni j skripta. Kod nas za svnki nredmet mt> ra pnstoiati udžhenik, a ako nema ođsfovarafnčeg postoiedi se kornhinuie sa skririfama koie iz- I daie svakn kafedra. VI imate i i malo biblioteka. Kod nas svaki

student može iz bdblioteke uzeti knjigu na 6 meseci ili godinu dana, koliko mu je već potrebno. Ovde, na fakultetu, nastavno osoblje i studenti truđe se da nam što bolje objasne nastavne jedinice, što je za nas značajno, jer još nedovoljno poznajemo jezik. # Studentski život? Težak. Jer: 1) student raora da se hrani u studentskoj menzi, a hrana nije dobra. Bar ne za studente; 2) u domu ie dobro. Stanovali smo na Zvezdari, a sada smo u »Loli«. Ne valja što od kako smo se uselili u »Lolu« u našoj sobi ne radi grejanje (verovatno uprava misli da su Rusi navikli na zimu. Prim. Sr. V.); 3) studentd iz Sovjetskog saveza na svim relacijama imaju u toku školske godine popust od 50 odsto za neograničen broi putovanja svim prevoznim sredstvima, račimajući i avion. # Devo jke? Sviđaju nam se jugoslovenske devoike ier lepo izgledaju i, nadamo se, imaju »dobru dušu«. # Slobodno vreme? Dom sovjetske kulture, Klub međunarodnog prijateljstva, novine, knjige, fiim, gitara, drugovi, pivnica... # Moskva? Poslačete nam »Student« na moskovsku adresu. Danas putujemo na zimski odmor. # Srečno I prljatno. Hvala, takođe. Razgovarao i sto grama votke popio:

SRĐAN -VLLETIC

Raspust Došao je raspust. U akademskom svetu od danas, za jedne nastaje odmort, za druge, ■ ispitne strepnje. PostavilI smo studentima pitanje šta ih očekuje u narednih mesec dana.

LJlljana MUJković, Ekonomski fakultet: Pošto nemam ispite, već danas odlazim na odmor kod svojih u Prokuplje, Momčilo Mllosavljevlć, Eiektrotehnički fakultet: Još ne znam kuda ću, ali sigurno idem negde na skijanje. Nada Kučevlć, Filološki fakultet: Posle polaganja ispita, 20. februara, odlazira u Stacionar, po »naređenju« lekara. Milutin Popović, Ekonomski fakultet: Kao i svake godine u ovo vreme, idera na Zlatibor. Momčllo Milović, Arhitektonski fakultct: —• Pozvala rae dcvojka u Sremsku Mitrovicu. Nisara lud da to odbijeml Radmlla Đokanovlć, Farmaceutskl fakultet: Cim položim jedan ispit odlazim kod roditelja. Stvarno mi je potreban odmor.. Bora Kalaba, Elektrotehničkl fakultet: Idem sigurno na skijanje. Kuda, joŠ ne znam... Milan Krstić, Medicinskl fakultet: Odlazim kod brata u Kraguievac. Već sad mislim na junske ispite a tamo imam najbolji uslov da ih spremim. Sane Miloievic, Stomatološki fakultet: Postoje veliki izgledi da se za vreme raspusta oženim. Ali, priznajem, strah me je pomalo. Danlca Milačlć, Filološkl fakultet: Ostajem u Beogradu. Tu se najprijatnije osećam. Zora Rajanović, Ekonomskl fakultet: Zajedno sa prijateijima odlazim na Jahorinu. Ljiljana Stevanovlć, Viia ekonomska škola: Ove godine neću ići nikuda, Moja ulica je najstrmija u Beogradu, dušu dala za sanjkanje. Verlca Dragović, Filozofski fakultet: Objavila sam »rat« sociologiji i psihologiji. Raspust je moje značajno oružje. Josip Verad, Mašinski fakultet: Za vreme raspusta pokušaću da zaradim neki dinar jer mi je odelo već »izlizano«. Marlja Ristić, Medlcinski fakultet: Jedva čekam da odem kući, u Zrenjanin. Dosta mi je menzi i GSP-a. Rade Popovlć, Vlša pedagoška škola: Idem kući u Paraćin. Moji su neđavno zaklali svinju. Treba da povratira »kilažu«. Dragan Mihajlović, Mediclnski fakultet: Idem kod babe i dede u ćupriju. Prijatnije je zvati se unuk nego student.

Zapitkivao: B. KOMAD

Hvala i srećno, čika Ivane!

% »NAJŽIVUI« BEOGRADSKI DOM SLAVI USKORO PETOGODIŠNJICU RADA I ISPR-\CA U PENZUU SVOG UPRAVNIKA IVANA MILADINOVICA Kada uskoro bude odlazio u penziju, verovatno če upravmk Studentskog doma »Slobodan Pe nezić« poželeti u sebi: »Samo neka ostane ovako. neka im je lepo i uvek sve lepše...« I neće to bi»ti neskromnost vređnog čoveka Ivana Miladinovića. Upravniku ov 'p, doma, sa as-

talim osobljem, svakako pripadaju velike zasluge što je društveni život studenata. stanara »Penezića« življi i raznovrsn ji nego u ostalim beogradskim domovima. Prošle godine Savez studenata ovog doma nagrađen je, naime, aprilskom nagradom Univerziteta za uspešnu organizaciju društvenog života stanara. Ne bez razloga jer studentima u ovom domu stoje na raspolaganju tri društvena kluba, ćitaonice, bife, razglasna stan ca, dva sportska terena i sopstveni orkestar koji svake subote i nedelje uvece svira u- paviljonu u kome stanuju devo'ke. Da nije bilo razumevanja upravnika Ivana Miladinovića i njegove spremnosti da, uvek, nodr/i studentske inicijativc verovatno u ovome domu ne bi bilo sve tako lepo. Kada smo mu to rekli kao da nije želeo da »prizna« sve zasluge koje mu studenti nripisuju: »Sloga kuću građk, pa jc 1 našem domu bilo tako! Studen ti se odnosc prema domu kao prema vlastitoj kućl, nikome ov de i ne pada na pamet da odvajaju njlhove probleme od problema uprave doma... U takvoj atraosferi rešenja nikada raje te ško naći... S:gumi smo da p>ogađamo žeIje studenata ovog doma kad u njihovo ime kažemo hvala vam i srećno, čika Ivane! D2. SARAJLIĆ

IVA\' MILADINOVIC

STUDENT im 4