Студент

NEMAŠTINA DUHA

ILI O TOME KAKO SU U STRUCNIM SKOLAMA OPSTEOBRAZOVNI PREDMETI POSTALI BEZNACAJNI »...Zbog svega toga se plašim da nije daleko dan kada će našem strpljenju doći kraj, pa ćemo svoja predavanja iz društvenih predmeta počinjati otprilike ovako: Ovaj predmet, drugovi, nije važan za one od vas koji namcravaju da postanu tehničari, već samo za one koji žele da ostanu Ijudi.« Ovaj gorak uzdah jednog profesora književnosti objavio je MIN u jednom od svojih poslednjih brojeva. Ovo je samo uzdah a kolika je tek šteta, koja se nanosi svim tim mladim Ijudima koji u jednom poštesiom radu za diplomu postaju verovatno dobri strućnjaci, ali sigumo ne kompletni Ijudi, sa siromašnim duhom. Ovaj »Studentov« saradnik sop stvenim iskustvom može da potvrdi ovu istinu o raladim strućnjacima koji iz tehničkih škola izlazc sa velikom nemaštinom duha. Postoji još samo jedno rešenje, put ličnog i privatnog obogaćivanja humanističkim naukama. I možda su ovaj put izabrali njih deset ili pedeset u jednoj školi. Ali šta sa anorn ogromnom i zastrašujućom većinom koja će sufcra na fakultet ili na radno mesto i u kojoj ima priličan broj onih koji će zapitati za koga boksuje Kafka ili čiji je fudbaler Prust! A šta da kažemo za one predavače koji na mestu profesora proturaju svoju sitnu filozofiju življenja, po kojoj mladom struČnjaku ne treba dobra knjiga, nego stručna knjiga: po kojoj ne treba gledatl pozorišnu predstavu, već je bolje ići na onu fudbalsku (gladijatorsku).

Treba li podsetiti ove vrle Ijude sa diplomama inženjera da je škola ipak i vaspitoa ustanova. Njihov profesorski uticaj ipak je mnogo veći nego što to oni misle, pa je tako i šteta koju oni čine svojim skišaocima mnogo, mnogo veća od pet ili deset minuta izgubljenog časa na objašnjavanje te filozofije. Ali to malo ko vidi. Malo ko je čuo poruku jednog profesora-inženjera, koji je na jednom času rekao: »danas ko nc krade, ne može da živi.« Vi živite druže inženjeru!!! Sreća je ipak da nisu svi profesori-inženjeri takvi. I sreća jc da znam i jeđnog koji se još uvek sa mnogo dobre volje interesuje za probleme nas, mladih i čita (zamislite!!!) omladinske listove. Ali nesreća je što onih »prvih« inženjera, po gruboj oceni ipak ima više. Jer dotle će se još uvek moći da čuje onaj uzdah profesora koji, kad se već ne može povećati broj časova i broj opšteobrazovnih predmeta (Sto ne bi bilo na odmet pokušati) nemoćno posmatra kako njegovi učenici postaju sve više samo stmčnjaoi, ali ne i pravi Ijudi, i sa strahom oseća da dolazi dan kada će sa dostojanstvooa negdašnjih junaka koji gube reći: »Ovaj predmet nije važan za one od vas koji nameravaju da postanu tehničari, već samo za one koji žele da ostanu Ijudi.« ZORAN DEKIĆ

STUDIO VI PRUŽA VAM ŠANSU

VEĆ SE ODAVNO PROCUO PROGRAM STUDIJA VI KOJI PRUŽA »SANSU« ZA AFIRMACIJU SVIM MLADIMA

Mnogi pevači, glumci, kompozitori i pesnici, učestvovali su u programu ovog studija. Bilo je među njima mladića i devojaka 5z Francuske, Velike Britanije, ?vDR, Finske, Holandije, Danske... Zaželeli smo da nešto vlše saznamo o ovom studiju i tako smo se našli u klubu Radio-Beograđa, Tu su nas upoznali sa Dragoslavom Simičem, saradnikom »Studija VI«. Ovai simpatični. uvek nasmejani mladić. rado je pristao da nam nešto kaže o nastanku i razvoju »Studija VI«; »Studio VI«, koji sada pruža sansu mladima, na izvestan naćin je mlađi brat bivšeg »Studija V«, koji je pružao šansu mladićima i devojkama pre pet i šest godina. Interesantno je da je Miki Jevremović došao prvi put u »Studio V« koji mu je pružio šansu, a to šta se dalje dešavalo i sami znate. Prva emisija ovogodišnjeg »Studija VI« emitovana je u januaru. prošle godine. Prvo snimanje t>držano je u Domu omladine Beograda i tada su prvi put debitovali mladi pesnici, recitatori, glumci. pevači, itd. ■ Kakvi su ciljevi »Studija VI«? Studio je ovako zamišljen: najbolji učesnici snimanja tokom godine učestvovaće u realizaciii II programa Radio Beograda za Dan mladosti 25. nnaj. Citavih četmaest časova prosrrama pripremiće i urediti naši učesnici. Postoji mogućnost da mladi pevači snime svoju prvu ploču. a pesnici, pripovcdači. novinari i drugi imaju mogućnost da sarađuju u omladinskom delu Radio-nroerama. ■ Da li je tokom rada u emisiji učesfvovao neki noznati gluuiac, recitator, spiker? Smatramo đa su naši »talenti« toliko veliki da bi svojom

veličinom pomračili slavu poznatih reoitatora, glumaca i drugih. MI STVARAMO SVOJE ZVEZDE. ■ Možeš li se setiti nekog javnog snimanja, koje bi trebalo po sebno izdvojiti? Tokom proteklog leta, zamislili smo da obiđemo nekoliko gradova i tako smo bili u Cačku, Rovinju, Đakovu... Beogradska snimanja su bila interesantna na svoj način, al! on što se »dogodilo« u Rovinju nadmašiio je sva očekivanja. U Međunarodnom omladinskom studentskora centru na škarabi, priredili smo javno snimanje naše eraisije u kojoj su nastupili mladi Francuzi, Vijetnamci, Englezi, Nemci, šveđani 1 Jugosloveni. Francuzi su nas upravo oduševili. Došli su đa letuju, ali, kada smo izvršili audiciju, videli smo da je njihova ekipa najbolja. Danijel Ebender, mladi Parižanin, kompozitor, pevač, pesnik i gitarista (inače, prodavac pisaćih mašina). bio je animator čitavoe skupa. On je komponovao pesmu mladog Rovinjca Milana Miškovića i otpevao je u stUu najboliih francuskih šansonjera. Martina Fidler je bila takođe nezaboravna. Nemački evangelistički hor, uz saradniu Engleza. otpevao je, na srpskom, pesmu »Milkina kuča na kraju«. Na žalost, ovom prilikom, Jugosloveni nisu briljirali. ■ Dobro. Dragoslave, tvoje slobodno vreme je pri kraju. Pre nego što završimo razgovor, reci mi nešto o planovima »Studija VI«. Tđemo u Valjevo. Iduće godine, ponovo ćemo biti u Beogradu, ali otići ćemo u sve one nrradove iz kojih budemo dobili nozive. RAZGOVOR VODIO: ZORAN MAODUS

KULTURNA REVOLUCIJA KOD NAS

PROFESORI PROTIV MAOA

Već nekoliko nedelia među učemcnma tcogradsikin srcdnjih škola priča se o jednoj povećoj senzaciji: Mao Ce Tung se pojavio, ali samo na značkama, i u našim srednjim školama, t> čemu se to govori? Pre flekoliko nedelja jedna beogradska učenica dostojanstveno je ušla u svoj razred sa blistavom značkom na grudima. Ona to nije shvatila kao političku manifestaciju, mada su iz toga proistekle »političke« posledice. Ona je samo želela da se neobična značka, okačena na njenoj školskoj kecelji, primeti. Uskoro je ta značka sa likom predsednika Mao Ce Tunga zaokupila sve duhove u školi. Mlada heroina nije mogla da zadovolji neumerenu znatiželju drugarica, odgovarala je na razna pitanja, na primer o poreklu značke, o najprikladnijem mestu na kome je treba okačiti itd. itd. Ali, kada je počeo čas učenica se obrela u sasvim drugoj situaciji. Stro-

go profesorovo oko je, sa hitrinom vrednom pošlovanja, uočilo lamozni »bedž« i učenica je postala svesna svoje aktuelnosti i svog političkog incidenta. Učenica se sada ne seća dobro Sta joj je u tom času gncvni profesor govorio, Zna samo da je on pominjao neke reči kao »sumnjive manifestacije« i sl. Bila je dosta smetena. Njeno znanje o Kini kreće se, u najboJ jem slučaju, u obimu nužnog školskog obrazovanja, dok o ličnostd i idejama Mao Ce Tunga verovatno ne zna ništa. U trenutku kada je profesor nešto rekao o kažhjavanju, ona je postala još više zbunjena. Međutim, dok je profesor zapisivao podatke o ovom »političkom« incidentu, jedan sjajni predmet na njegovom prstu privukao je pažnju smetene devojke. Bio je to zlatan prsten na kome je izrezbaren lik poginulog američkog predsednika Džona Kenedija. SLOBODAN 2UNIC

O TAKOZVANOM "UGODNIČARENJU" ILI KAKO NAJLAKŠE USPETI U ŠKOLI

SREDNJOŠKOLSKE REFLEKSIJE (II)

Odmor je. Prolazimo školsfcim hodn-ikom. E>vojica učenika vatreno ogovaraju trečeg i olvoreno se žale na metod kojim on stiče profesorsku naklonost. Metod ove vrste, iako se osuđuje, obično se smatra uslovan za dobar uspeh u školi. Uzrok ovakvog ponašanja učenika mnogi vide u tome što pojedini profesori (a takvih ima u svakoj školi) traže od učenika ne samo da pokažu znanje, nego i da izraze i poštovanje stavova nrofesora i neprikosnovenost njegovog autoriteta. Nije lako ovladati veštinama za zađovoljavanje takvih profesora. Učenici smatraju da je naj jednostavnija ona po kojoj se gradivo izlaže tačno po redu koji profesor najviše voli i sa profesorovom terminologijom. Zatim, ona koja vas uči da prihvatite profesorov način mišljenja, ma koliko to bilo daleko od načina mišljenja samih učenika. Neki profesori veoma oštro kritikuju udžhenik iz čega »u-godnik« izvlači ovo pravilo: »Udž benik ne valja ali uči po udžbeniku«. Jer, nije poželjno proširivati interesovanje i znanje sticati čitanjem »nepropisane« literature. To, razume se, možc profesora da dovede u nezgodnu situaciju.

Ako profesorova tvrđenja dođu u sukob sa očiglednim i lako proverljivim činjenicama, treba na vreme odbaciti svaku pomisao da se bude tvrdoglav i dosledan. Dobro uvežban »ugodnik« prati izlaganje profesorovo sa izrazom duboke pažnje i potpune koncentracije. Profesor koji uči i ovakvim veštinama o kojima govorimo očekuje da se sve njegove đosetke i šale proprate brzim i spontanim smehom. Da bi se profesoru moglo pružiti prilika da odigra ulogu vrhovnog arbi* tra, treba mu postavljati adekvatna pitanja. Odgovori su puniji, ukoliko pitanja odgovaraiu profesorovim neostvarenim ambicijama. Solidamost sa drugovima iz razreda nije potrebno izraziti baš onda kada profesor dođe u sukob sa nekim učenlkom, ili sa većinom njih. »Ugodnici« moraju biti dosledni jer nedoslednost nije karaktema vrlina. Kada se ovako stvari rasporede, učenicima ne ostaje ništa drugo nego da biraju između dva rešenja: onog lakšeg i onog opasnijeg. SLOBODAN ŽUNIĆ ZORAN MINDEROVIĆ

ŠTA DA SE RADI

MISUENJA

O ĐAĆKOM SAMOUPRAVLJANJU ILI BIROKRATIZIRANIM INSTITUCIJAMA

SAMOUPRAVUANJE - GDE JE?

Moji drugovi i poznanici sredn joškolcd u raznim prllikama na pitanje postoji li u toj školi đačko samoupravlj an je, samo prcmvo otlmahmi rukom ili bespomoćno slegnu ramenima. Isto tako na shranicama štampe mladi često izražavaju svoje nezadovolj stvo zbog nerazvijenog đačkog samoupravljanja ili njegovog pot punog odsustva. Pri tome, oni iraaju u vidu razne pojave u kojima se pokazuje nerarvijenost đačkog samoupravljanja ili njegovo potpuno odsustvo. To se ogleda u nepostojan ju organizovanog suprotstavljanja učenika, često apsurdnim i neodržavim odlukama školskih organa kao što je zabrana pušenja van škole Ti u školi, naravno) a odviše drastično insiistiranje na sprovođenju ovakvih odluka dovodi ponekad do učendčkih »štrajkova« (slučaj »plavih bluza«). Nerazvijenost đačkog samoupravljanja se pored toga ogleda u donošenju statuta škole bez ikakvog konsultovainja svih učonika. Dokaz da takav stav ne potičc od školskih organa je donošenje 7,a-kona o srednjdm školama u SR Srbiji i novog Pravilnika o polaganju mature bez Ikakvog konsultovanja učeruka. Ni jedna odluka prosvetnih organa nije još pored svega toga rešila problem odnosa profesor-ućenik, koji najviše uliče na formiranic učenikove ličnosti (slu Čajevi Kragujevca, Banjaluke itd.) Kada se ova pitanja postave profesorima. oni obično odgovaraju da postoii đačka zajednica, organiracija Saveza omladine i đački predstavnici u Savetu škole. Cesto se, međutim, dejstvo ovih organa u školama uopšte ne oseča zahvaljujući birokratizaciji tih organa i kariierizmu njegovih članova. Dodaimo da su ti organi najuticajniji pri izboru đačkih predstavnika za Savet ško Je i tako ćemo dobiti zaokruženu sliku đačkog samoupravljanja u večini naših škola.

DEMOKR A TIčNOST PRE SVEGA

Postoje li rešenja za ovaj pro • blem? Jedno od najefikasnijih i rešenia bilo bi povečanje broja i učeniika u Savetu škole tako da ■ uČenici stvamo mogu uticati na , rad i odluku Saveta škole. Pri , izboru potrebno je omogućiti pu. nu angažovanost učenika i demo. kratičnost kako bi izabrane lič* [ nosti svojim stavom najbolje . predstvaljali sve učenike.

I UCENIK JE PROI2VOĐAC

Da bi omogućili stvamo đačko samoupravijanje u školama, neophodno je promenitl mesto učenika u procesu nastave. Smatrft se da profesori imaju pravo nft samoupravljanje jer om modfeliraju i »proizvode« ličnost u procesu školovanja. Ali i učenici učestvuju u proccsu »prolzvodnje« sebe kao ličnosti. Znači, i oni Su svojevrsni »piroizvođaiči« jer i profesori i učen.ici stvaraju onu iičnost koja najbolle odgovara zahtevima društva. Ipak, iako rade na istom poslu. profesori imaju sva prava, učenici nikakvft. Samo profesori, u ime droštva, imaju pravo da ocenjuju zajfedn-ički rad. Od te ocene zavisi sftdašnja i buduća uloga ličnosti u đruštvu i sam dmštveni razvitak. Praksa samoupravljanja zahteva ođ proizvođača da imaju ne* posrednu kontrolu nađ pnocesom proizvodnje i rasrodele. Međutim, učenici nemaju nikakvog uticaja na formiiranje nastavnog nrocesa i sadrtine same nastftvc kao ni na sam prooes irvođenja nastave. U ovakvom slučaju škola biitno utiče na određivanje sud bine učenika a da ta ličnost nema uticaja na odlučivanje o sopstvenoj sudbini. Tako se škoja kao birokratizovana društvena in stitucija otuđuje od dela svojih učenika. Takav odnos ima drastične posledice na znaje i vaspitanje učenika. Svedoci smo uostalom posledica ovakvog stftnja nrema godišniim izveštajima ško la o uspehu i broju izostanakft učenika. SLOBODAN STEFANOVIC

ZaSto se ne bismo na kraiu svi zapitali i zatražili objašnieni«; zaSto je novi Zakon o Srednjim obrazovanju, donesen bez konsul tovanja sa nama, kad se na nas odnosi? Zašto je drugačija matura boIja za nas, kad nas niste oitaVi o tome? Zašto da u nekim učenici polažu prijemnii ispit a u drugim ne? Zašto... Osećaš il, >ma mnogo tih zašto, koie bismo sa puno prava mogli da uputimo nekom ko na njih treba da odgovori. Za početak podrži serijsku anketu naše redakcije, koja će sa prvim brojem u novom polugođu da počne sa izlaženjem i u kojoj će o samoupravljanju u školi govoriti i direktori i profesori i druge ličnosti iz đrugih foruma i naravno: TI. Z. DEKIC

SREĆAN ROĐENDAN NOVI BEOGRADE

ONI CE POMERITI PRUGU...

Jedanaesti april je dan rođenja Novog Beograda. Ove godine napuniće se tačno dvadeset godina od poćetka njegove izgradnje. Biče to, dakle, mali jubilej. Ali dmgačiji od većine dmgih jubileja, koji su obično osvrt na ono što je ućinjeno. Tog dana počeče jedna od naših večih omladinskiih akcija. Zvaničan naziv je: akcija »Novi Beograd 1968«. Tako će, dvadeset godina posle početka izgradnje novog grada, početi akcija njegovog osavremenjdvanja. Sada nije važno šta će sve biti učinieno. Dovoljno je reći da će jedan veliki deo orostora na levoj obali Save biti izmenjen. Akcija traje pet godina, a samo prve godine će raditi pet hiljada omladinaca. A zna se šta pet hiljada mladih, može uz stmčno vođenje, da uradi. Tamo gde je nekada bio aerođrom. gde su sada samo ostaci betonske piste i korov nikao 5z peska, proći će trasa novog outa, pKJStaviće se nova pruga. Posao obiman, upravo toliko koliko i omladinska akcija koja se sprema. Obim posla je svakako iziskivao velike pripreme. Po mnogo čemu će ova akcija biti izuzotna: po broju omladinaca. po dužini trajanja, po sredstvima koja se ulažu, I naravno, vemje se da će biti organizovana bolje nego sve dosadašnje. Jer kako kažu u Opštinskom komitetu Novog Beograda biće obezbeđeni veoma dobri uslovi za rad. I,

kao što to biva na svlm akcijama, u okviru samog brigadirskog naselja biće mesta za sve aktivnosti koje mladi žele. Organizatori obećavaju neponovlj iv doživljaj. Za sada nema razloga da im ne verujemo. No, da izuzmemo za trenutak sve ovo. Još po nečem će ovaj radni skup mladih biti posebno interesantan. Predviđa se učešće intemacionalnih brigada. To je nastavak saradnje započete joŠ nrošle godine, kada su na »Adi 67.« učestvovali omladinci Poljske. Ove godine će saradnja biti ostvarena u mnogo većem obimu. Očekuje se dolazak omladinaca iz Sovjetskog Saveza,Polj ske, Cehoslovačke, Bugarske i Francuske, a možda i još nekih zemalja. Sudeći po svemu, snrema se nešto obimno, što kod nas još nije bilo organir.ovano, bar ne na ovaj naćin. Međutim, ovo je napisano sa željom da se nešto ne ponovi. Naime, prošle godine na »Adi 67.« učestvovalo je pet omladinaca iz IX beogradske gimnazije u Novom Beogradu. Od njih pet trojica su, kao članovi Opštinskog komiteta, morali da idu. Ne ispituiuoi da li je ta poiava karakleristična i za druge škole. ne tražeći dublje uzroke. trebalo bi malo razmisiiti nad ovom čmienicom. Da li je u pitanju slabo informisanje. neaktivnost omladinske organizacije? BORIS PISTIGNJAT

»968/4 STUDENT

15