Студент

VIII KONGRES OMLADINE

OD 8. DO 10. FEBRUARA ODRŽACE SE U BEOGRADU OSMI KONGRES SAVEZA OMLADINE JUGOSLAVIJE. NA KONGRESU CE SE USVOJITI NOVI STATUT I PROGRAMSKA NACELA SOJ-a I IZABRATI NOVO RUKOVODSTVO OVE ORGANIZACIJE.

PROFESOR RADOMIR LUKIĆ

OSNOVNI PROBLEMI OMLADINE: PODRUŠTVLJENJE, USVAJANJE KULTURE, VASPITANJE

Danas je veoma prosireno mišljenje da postoji kriza omladine. Teško je tačno odrediti šta se pod tom 'krizom razumeva. Otprilike se može leći da se pod krizom omladine razurne asocijalnost ili i antisodjalnost oraladine, tj. činjenica da je omladina izdvojena iz društva, da se ne oseća njegovim pravim sastavnim delom, da se ponaša protivno društvenim normama, da se buni protiv društva, da ne prihvata svoje zadatke u njemu, da se trudi da ga održi, a još manje da ga unapredi, da razvija kriminal, sdledžijstvo i druge delikventne oblike ponašanja, da razara porodicu, brak, Ijubav itd. Veoma je teško praviti, na strogo-egzaktan način, poređenja između . današnje omladine i ranijih omladina, jer nedostaju taČni podaci i za đanašnju, a pogotovu za prošle omladine. Treba se setiti da je svako doba imalo svoju krizu omladine, jaču ili slabiju, i da se uvek o njoj govorilo. Kriza omladine je, u određenom smislu, stalna i neizbežna društvena poiava, kao što ćemo videti malo kasnije, jer to leži u prirodi samog društva i same omladine. Prcma tome, može se reći i da pravo pitatanje i nije da li danas postoji kriza omladine, ier ona postoji uvek, nego da li je današniu kriza omladine jača od prethodnih. Pokušaćemo da na to pitanje i odgovorimo. Nas sociologe, naravno, zanima, pored toga, i kao glavno pitanje, sledeće: ako je danas kriza omladine zaista jača, koji _su uzrocd to>me, osobito društveni uzroci, kao i da li se kriza može lećiti, i kojim drušlvenim merama? Kriza oraladine je danas opštesvetski prohlem. Nema zemlje i društva u kojima se ona ne pojavljuje i gde se o njoj ne raspravlja, i sa zabrinutošću, često veoma velikom. Ipak. opšta je saglasnost da je ta kriza najžešća u najrazvijenijim zemljama, nosiocima današnje kulture, koja se može označiti kao tehnička, a koja je obeležena industrijalizaciiom, urbanizacijom, robotizacijom i nizom sličnih pojava. No, i manje razvijene zemlje imaju svoiu knzu omladine, pa i naša. Naravno, u svakoj zemlji ta kriza ima svoje osobitosti. Tako je i u nas. Te osobitosti treba izučavati, jer sej resenje krize, ukoliko je moguće, mora tražiti na konkretan način. uvažavajuoi osobitosti. Mora se reći da, na žalost, u nas nije mnogo činjeno na istraživanju tih osobitosti i da su, uopšte uzeto, i društvo i. posebno, nauka, a pre svega sociologija, malo pažnje obratili na ha ovu krizu omladine. To nam se svakako sveti, a svetiće se još mnogo više u budućnosti. Ni ovde se, naravno, neće moći pođrobnije govoriti o našim prilikama, već ćemo se zadržati na nekim najopštijim stavovama, koji, u osnovi, važe i za nas. TT Osobitost i eventualnu veću žestinu sadasnie Vrire omladine možemo raznmeti samo ako it.einr.dno utvrdimo u čemu je ona stama kriza omiadine koja je pomenuta.

Zaista, ta stalna kriza omladiine postoji i njem su društvena uzroci vrlo jasni. DruŠtvo se, kao i sve ostale Ijudske stvari, stalno menja. Odigravaju se izvesne objektivne promene, kako u prirodi u kojoj jedno društvo živi tako i u društvima koja ga opkoljavaju, ka« i unutar samog njega: menja se broj stanovrastva, način i obira materljalne proizvodnje, odnosi u društvenim zajednicama itd, Sve ove Ijudi i njihovim pogledima na svet, u težnjama i nphovim pogledima na svet, u težnjama i vred vrednostima. Ali, novi pogledi, pa zato i nove promene društvenih odnosa koje tim pogledima odgovaraju, moraju da izdrže borbu s tradicionalnim pogledima. Postoje, s jedne strane, navike, a , s druge, pritisak tradicije kao nečeg svetog, i to sprečava pobedu novih po gleda i širu i bržu primenu tih pogleda u društvenoj praksi. I ovde dolazi do izraza uloga omladine, ka« što se tu začinje njena kriza. Omladina je bez navika i manje opterećena tradioijom. I b'ološki, 5 psiholoŠki. i sociološki omladina jc spremnija od starijih da usvoji nove poglede, da ih u praksi primeni, da prilagodi društvem život nastalim objektivnim i subjektivnim pr« menaraa. Ovde je od prvenstvene važnosti to što je omladina ne samo sklona da masovn« prihvati nove poglede koji se tu i tamo pojavljuju više ili manje usamljeno u starijim pokolenjima, nego što je i sposobna da razvije nerazvijene začetke tih pogleda i da i sama stvara potpuno nove poglede, i da ih primenjuje u prak.si. Tome treba đodati i dalek« veću (u poređeniu sa starijim) Ijudsku encrsiiu koiom omladina raspolaže, što je uslovljeno biološki. T kriza omladinc se pojavljuje upravo ovde. Svaka novina predstavlja izvesnu krizu, ti. lomljenje starog zaiedno s njegovom osudom. Stuoanj žestine krize zavisi od stupnja korenitosti promena, odnosno novina, i od niihovor odnosa prema starom. Ukoliko je novina, odnosno promena koju omladina donosi veća i korenitija i ukoliko je sunrotnija dotađaniem stanju, utoliko je staro više razoreno i kriza omlad’ne veća. Ipak, ovđe treba obratiti pažnju na osnovni mavac promena. na njihov osnovni smisao. Promene mogu biti i vrlo velike, ali ako se kreću u istom pravcu. u istom »dubu« koii vlada u starom društvu, kriza će biti manja neno ako su nromcne i male, ali idu u suorot nom nravcu od dotadanjea društva. Drueim fjniitvo monie oseća krim ili čak smatra đa ona i ne nostoji, ukoliko oird°' , iin'' nsvaia osnr»vn#» drnšt'/ene i samo ih dalie profb’bliufe i razvi ja. Kriza se sastoii unravo u oclbacivaniu sta’ rih vrednosti i niibnvoi zameni sasvim suorotnim vrednostima. Ukoliko je ovo odbacivanje žešće, utoliko je kriza veća. TTI (...) Pa inak. iafco izgleda da ie kriza omladine podjednako velika i u razvijenim i u nc*

razvijenim današnjim drušlvima, s obzironi na njihovu veoma brzu promenu, opet se možda može reći sa svom opreznošću da je ona veća u razvijenim nego u nerazvijenkn clruštvima. I to zato što se možda može reći da u nerazvijenijim društvima postoji normalna kriza omladine, onakva kakva je uvek postojala, staro se zaraenjuje novim a to novo vrši iste funkcije kao i staro, tj. i to novo je Ijudsko društvo. U razvijenim društvima, pak, pojavljuje se jedna vrsta nihilističke krize staro se ruši, ali se ničim novim ne zamenjuje, ne stvara se nikakvo novo društvo koje bi vršilo normalne funkcije koje mu pripadaju. Mastaje stanje anarhije ili anomije, stanje u kome nema nikakvih novih vrednosti. Omladina ne samo da odbacuje stare vrednosti nego ih i ne zamenjuje nikakvim novim vrednotsima. Ona ne samo da je protiv staaog društva nego je i protiv društva uopšte.(...) V Rećeno je već da se bitnom crtom sadašnje krize omladine, prvenstveno u nerazvijenim zemljama, smatra njeno odbacivanje ne samo starih vrednosti, nego i svih vrednosti uopšte, ma kakve one bile; njena težnja ka jednom društvu i životu bez bilo kakvih vrednosta. 0vakav stav se može nazvati nihilistički. On svodi čoveka na životinju, na zadovoljavanic životinjskih nagona i potreba. čovek ne mish ni o čemu, ne trudi se ni za šta. On zauzima notpuno pasivan stav u životu ier na kraju kra ieva ni sam žvot ne predstavlja vrednost. Ukoliko se i oštaje u životu, tj. ne vrši se samoubistvo. to je opet samo zato što nema vrednosti, što se zauzima nasivan stav, što je svc potpuno sveiedno živeti kao i umreti. odnosno izvršiti samoubistvo, jer to samoubistvo takođe zahteva izvestan napor, tj, pretpostavlja usvajanje izvesne vrednosti. Ovakav stav omladine ogleda se u praksi u ođgovarajućem načinu života. Ne prihvata se nikakva društvena uloga ni u radu, ni u porodici, ni u široj ili užoj društvenoj zajednioi. U krajnjim slučajevima potpuno se izdvaja iz »normalnog društva« i ide u posebna »društva«, pod mostove, u podrume i sl. Odevanje, ishrana i sve Ijudske delatnosti uopšte dobijaju sasvim drukčiji izgled od dosadašnjeg i taj oblik teži što većoj »prirodnosti« tj, manjoj kontroli kulture i prepuštaniu svim maštariiama i proizvoljnosti. Polni odnnsi imaiu istaknuto mesto u ovakvoj atmosferi. Oni su potpuno slobodni i određeni jedino prirođnim potrebama. Teži se đa ne budu ni na koji način regulisani i najčešće se svode na najgrubIje oblike promiskuiteta. Osobito važna crta ovakve omladine jeste njena apolitičnost. Svako havljenje nolitikom prezrivo se odbacuje. Otadžbina, društvo, nacija, ideologiia podvrcnuti su naistrožem ismevanju. To je nravi »krai ideolojrije«. I to je sasvim razumljivo, jer politika nije ništa drugo, s ovog gledišta, do najsnažniji i naj-

razvijertiji društveno orpanizovan napor za ostvarenje vrednosti, a bitna je crta ovog nihilizma, rekosmo, odbacivanje svake vrednosti. Druga važna crta, koja je u stvari, samo jedna strana prethodne, jeste u razularenom egoizmu. Nikakva zajednica i nikakav »drugi« se ne priznaje niti mu se daje ikakva vrednost. »Drugi je pakao«, u pravom smisiu tog izraza. Počev od p>olnog odnosa pa do svakog drugog društvenog odnosa, uključujući tu i od nos roditelja i dece, drugi ne vredi ništa, on urpavo ne postoji kao čovek, Postoji samo o gromno preuveličano i apsolutno usamljeno Ja. Sledeći vid iste pojave jeste nepostojanje bilo kakvog smisla za odgovornost, osobito gubljenje svake moralne odgovomosti i moralnc svesti. Ja, koje je progutalo svest, koje je usamljeno, za koje ne postoje drugi kao ijudi. to Ja ne može nd osećati bilo kakvu odgovornost u odnosu na dmge, Ali, samim tim, ono ne oseća odgovomost ni u odnosu na sebe. jer odgovomost se oseća samo u odnosu, a odnos prema scbi ne može postojati ako ne postoji odnos prema dmgom. U vezi s ovim stoji i sledeća karakteristična crta ovakve omladine delikvencija, odnosno protivdmštveno ponašanje u širem smislu reči, ponašanje kojim se ne samo odbacuju nego i neposredno uništavaju i razaraju dmštvene vrednosti übijaju se Ijudi ili razaraju materijalna dobra. I u tom protlvdraštvenom ponašanju, a osobito u đelikvenciji, sve više dolazi do izraza jedna osobena crta takvo ponašanje nema nikakav motiv. To jc Lafkadijevo »übistvo bez motiva«, bezrazložan čin, iz Židovih »Podmma Vatikana«. To znač' da takvo ponašanje nije uzrokovano nikakvim konkretnim motivom u odnosu na dotično.lice ili na situacije. Ukoliko ima motiva, a mora ga imati, on je opšti; odbacivanje svake vrednosti, odnosno demonstriranje takvog odbacivnaja na najočigleđniji način. Pored odbacivania vrednosti, za ovu omladinu je karakteristično i nešto drugo, što je slično odbacivanju vrednosti, iako nije istovetno. To je odbacivanje autoriteta, a pod tim se misli na odbacivanje ličnosti koje imaju autoritet. Tačnije, to ie, u suštini, odbacivanje ličnog autoriteta onih koji su predstavnici dmštvenih vrednosti. Logično je da se odbacivaniem vređnosti odbace i oni koji ih predstavljaju, nose, đa se odbace lični autoriteti. Omladina, ti. jedan nien deo, ne priznaje nikakve autoritete koii bi joj mogli ukazati na vrednosti, ođnosno čiie bi ukazivanie na vrednost ona poštovala. Za niu ne nostoje nikakvi autoriteti ni roditelii, ni učitelji, ni naučnjci, ni umetnici, ni sveštenaci, ni političari. fi sveci; čak nema ni autoriteta negativnih vređnosti ni veliki kriminalci, ni veliki buntovnici, ni veliki raskolinici nisu autoriteti, na stari poznati naČin. Ukoliko iesit. to su neki »izvmuti« autoriteti, či ie se poštovanje ispoIjava nepoštovanjera, podsmcvanjem, prezirom. NASTAVAK NA 2. STRANI

STUĐENT GODINA XXXI 31. jannar 1968. S_ UST BEOCRADSKIB! r STDĐENATA c VANREDNI I BROJ U