Студент

JEVANĐELJE PO MIROSLAVU

NE SMIJEM LAJATI. OSTALI UVJETI SU MI PASJI.

NAŠLI SU ZAJENICKI JEZIK. I SADA GA JEDAN DRUGOME PLAZE.

KAO NEPRIJATELJ NISAT.BOGZNA ŠTA. ALI KAO PRIJATELJ IZVRSTAN SAM NEPRIJATEO.

ONIMA U SEBI PJESNIČKE ŽICE. I STO JE NAJVA2NIJE, NIJE BODUIKAVA.

IŠAO COVJEK KROZ PLANINU I NABASAO NA COPOR VUKOVA. NIJE MU SE NIŠTA DOGODILO JER SE TO ZBILO U KAPITALIZMU GDJE JE COVJEK COVJEKU VUK.

PAS NA KOSTIMA OSTRI ZUBE, NA MESU UCI —MAHANJE REPOM.

U NJIHOVU PODUZECU IZVRŠENE SU TEMEUITE KADROVSKE PROMJENE. ONI KOJI SU VEDRILI SADA SE OBLACE.

Miroslav DOLENEC

RAHILALJVOVNA BAUMVOLJ:

SLUH I GLAS Ti imaš dobar sluh. Eto ko treba da uči da peva! rekao je slavuj zecu.

. Sluh mi upravo i smeta, odgovorio je z«g. Cim čujem zvuk, od straha izgubim glas. IZ OBLASTI ŠTAMPE Zec je naštampao svoje tragove na snegu i za to je platio životom. A lisica ona naštampa, pa obriše repora, naštampa, pa obriše repom. Eto, živa je i dan-danas. MAGARAC PESIMISTA Kažu da sam ja slepa, s uzdahom je rekla krtica magarcu. Pravo da li kažem. nisi ništa izgubila, odgovorio je magarac. Kad se dobro razmisii, u stvari, nema šta da se vidi... (PREVEO R. KAVEDžIC)

Univerzitetski odbor saveza studenata Jugoslavije Beograd u čast 4. aprila dana studenata beogradskog univerziteta raspisuje konkurs

1. ZA DRAMSKI TEKST: Svaki učenik može poslati samo jedan rad. Dodeliće se jedna nagrada u iznosu od 500 n. d. 2. ZA PROZU; % Priča ili kraći roman. Dodeliće se jedna nagrada u iznosu od 500 n.d. 3. ZA POEZIJU: \ Svaki učesnik može poslati najviše tri pesme. Dodeiiće se jedna nagrada u iznosu od 500, n. d. 4. ZA ESEJ: (kultura, umetnost, književnost itd) i Svaki učesnik mo/e poslati najviše dva rai da. Dodeliće se jedna nagrada u iznosu od 500 n. d, 5. ZA MUZICKU KOMPOZICIJU; Slobodna muzićka kompozicija. Svaki učesnik moze poslati samo jedan rad. Dodeliće se jedna nagrada u ’znosu od 500 n. d. 6. ZA RAD IZ OBLASTT LIKOVNIH UMETNOSTI: slikarstvo skulptura grafika karikatura Svaki učesnik može poslali najviše dva rada. Za najbolji rad iz svake oblasti dodeliće se po jedna nagrada u iz.nosu od 500 n. d. 7. ZA RAD IZ OBLASTI PRIMENJENIH LMETNOSTI: keramika dizajn

Svaki učesmk može poslati najviše dva rada. Za najbolje radove iz obe oblasti dodeliče se po jedna nagrada u iznosu od 500 n.d. 8. ZA PISANE RADOVA O SLEDECIM TEMAMA: aktivno uključivanje mlade generacije i odgovornosti u izgrađivanju sdćijalistickih samoupravndh odnosa u našoj zajednici. pojava socijalane diferencijacije studcnata u našem društvu. odnos mlade generacije prema nacionaJnim i intemacionalnim interesima. Za najbolji rad o svakoj temi dodeličc se po jedna nagrada u iznosu od 500 n. d. PROPOZICIJE KONKURSA Pravo učešča na koukursu dmaju svi studenti fakulteta, akademija visokih i viših škola Beogradskog univerziteta. Rok za dostavljanje radova je 15, mart 1968. godine. Radovi se potpisuju šifrom, a uz. rad, u posebnoj koverti, šalje se ime, prezime i adresa učesnika. Na koverti treba naznačiti oblast za koju se rad šalje. Nagrađeni radovi, osim literarnih, biće na zahtev učesnika vraćeni. Na konkurs će se primati samo oni radovi koji nisu ranije obiavljivani, nagrađivand i nisu učestvovali na clrugim konkursima. Univerzitetski odbor će povodom Dana stu denata štampati izvestan broj nagrađenih radova u celinl dli fragmentalno u listu »Student«, časopisu »Vidici« i drugim Hstovima. Ood primljenih radova dz oblasti likovmih a primenjene umetnosti biće organdz.ovana izložba u gradu. Jedan broj radova na izložbi otkupiče Univerzitetski odbor Saveza studenata Beosradskotr undverziteta. Tmena članova svih ž.irija biće naknadno obiavlieno u »Studentu«. Radove će primati: Univerzitetski odbor Saveza studenata Beogradskog univei*ziteta, Beoarad, Balkanska br. 4/111 sa naznakom za konkurs.

OMLADINA I FIZIČKA KULTURA IZMEĐU GLASANJA "ZA" I UZDRZLJIVOSTI

U PRAKSI

• U STATUTIMA RADNIH ORGANIZACIJA FIZICKA KULTURA REGULISANA JE SAMO NACELNO, A U PRAKI NAJCEŠCE JE ZAPOSTAVLJENA # SPORT NIJE SAMO NACIN DA SE ZADOVOLJE LICNE SKLONOSTI VELIKOG BROJA OMLADINE VEC I STALNA DRUŠTVENA POTREBA • U SREDNJE ROCNOM PLANU RAZVOJA SR SRBIJE PREDVIĐENO JE. DO 1970. GODINE, UVOĐENJE NASTAVE NOVE ALT NIJE SE OTIŠLO DALJE OD PLANA FIZICKE KULTURE I NA VISOKOŠKOLSKE USTA

Od preko milion onih koji su obuhvaceni aktivnostima u oblasti fizičke kulture oko 90 odsto su omladinskog uzrasta! Toliki broj mladih koji se bave fiskulturnim aktivnostima još uvek jc daleko ispod stvarnog interesovanja om ladine ali je i znatno iznad uslova koji posloje kod iias za masovnu fizičku kulturu. Ova oblast društvene aktivnosti mladih, iako bi se kroz nju mogli ostvarivati različiti vaspitni zadaci društva i postizati bolja zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, još uvek je u položaju da mora da dokazuje svoju opravdanost. Na fizičku kulturu gleda se. uglavnom kao na sredstvo zadovoljavanja ličnih rekreativnih prohteva njenih poslenika, a znatno ređe kao na značajnu'društvenu potrebu. Tako je u statutima druŠtveno-političkih zaiedmca i radnih organizacija na području Srbije potreba za fi/.ičkom kulturom najčešće postavijena načelno i uopšteno, čime se formalno udovoljilo uslavnim načelima, ali samo u retkim slučajevima neko se i obavezao na konki'etne akcije za afirmaciju i omasoviienje ovog vida društvene delatnosti. Kako se ne bi došlo u »pal poziciju« —da svi čekaju potez nekog trečeg Savez omladine bi, s obzirom na široku zainteresovanost mla dih za fizičku kulturu, morao bili organizacija koja ce ozbilinom političkom akcijom učinili da se prevaziđu nesporazumi koji u ovoj oblasti još uvek postoje. Pre svega. izboriti se za društveno priznanje fiskulturne delatnosti, objašnjavajući njen rekreaktivni i vaspitni značaj. NA SELU: PREKO 600.000 UGROŽENIH! Zbog neshvatanja značaja tizičke kulture stepen njenog đosadašnjeg razvoja sada zaostaje za stvamim raspoloženjem mladih da se bave fizičkim vežbanjem. Organizovano fizičko vežbanje ima nesumnjivo značajnu ulogu u očuvanju zdravlja i jačanju fizičke sposobnosli ličnosti. Otuda je i op ravdana pretposlavka da bi se pravilnijim tretmunom fiskuturne aktivnosti znatno smanjio zabrinjavuiući procenat mladih koji su nesposobni za služenje voinog roka. Gotovo svaki peti omladinae poslednjlh godina dobija u regrutnu knjižicn »karakteristlku« ncsposoban! Pogoto\m su zabrinqavajući podaci o obuhvačenosti seoske omladine fiskultumim aktivnosfima. Samo u SR Srbiji oko 600.000 seoskih omladinaca od 14 do 18 godina niie obuhvaćeno bilo kakvim oblicima fizičkog vežbanja! S obzirom da se mladi na selu bave poslovima koji zahtevaju i znatno veče fizičke napore, a često nf’maiu mognćnosti za bilo kakve druge aktivnosti Savez omladine mora posvetiti adekvatnu pažnju ovom delu svog članstva. Sigurno je da seosku omladinu nije teško »za-

grejati« za bavljenje sportom potrebno je samo odabrati takve aktivnosti u čijem sprovođenju se neće već na startu pojaviti kao prepreka nedostatak materijalnih sredstava. U RADNIM ORGANIZACUAMA; 300.000 UKUUCENIH A OSTALI! Podaci iz 1966. godine upozoravaju da se lizićkoj kulturi i u radnim organizacijama mora pružiti mnogo- veća briga. U toku 1966. godinc zbog bolovanja je izgubljeno oko 65 milijardi starih dinara! Veliki broj odsustvovanja s posla prouzrokovano je zamorom. Sigurno je da fizička kultura ne može u potpunosti rešiti ove probleme ali su neki eksperimenti pokazali da ih ona može znatno üblažiti. U nekim radnim organizadjama pokušalo se sa uvođenjem aktivnog odmora. Ispitivanja u Beogradskom grafičkom zavodu pokazala su da je »sksperimentalna grupa« čijl se odmor sastojao u raznim oblicima fizičkog vežbanja činila manje grešaka u rađu i za 10 odsto uspeš nije ispunjavala dnevne norme od ostalih. Međutim, to su usamljeni primeri. Cešći su oni drugi da ćak ni u novoizgrađenim fabrikama, u koje su investirana velika odmor radnika ne nailaze na »dobrodošlicu«. Pre nekoliko godina često se i mnogo govorilo o organizovanju stalnih i masovnih radničko-sportskih igara. Danas se radničk'vsportske Igre i rekreaclja organizovano sprovode u dvadeset radnih organizacija SR Srhije! Posebno je zabrinjavajuća okolnost da je u celoj zemlji od ukupnog broja žena samo 2 odsto obuhvaćeno nekim od vidova fiz'čkog vežbanja! Sve to stavlja omladinske aktive u radnim organizacijama pred ozbiljan zadatak da se izbore za izdvajanje većih materijalnih sredstava za rekreaciju i nov, pravilniji tretman fizičke kulture kao faktora oćuvanja zdravlja, po većanja proizvodnje i produktivmosti u radnim organizacijaraa. U ŠKOLAMA: NA JEDNI SALU 904 UCENIKA! Da nije nastave fizičkog vaspitanja u školama, sigurno je da bi naši bilansi masovne fizičke kulture bili poražavaiući. Jer, najveći broj omladinaca prvi put se sreće sa fizičkom kulturom tek u višim razredima osnovnih škola, a prestaje da se bavi njorac već po završetku sred nje škole sa 18 godina! Tako kratak period u kome je mladima omo gućeno bavljenie raznim oblicima fizičkog vež* banja nameće obavezu da se bar u tom razdobIju, do izlaska iz srednje Škole, omladini pruže zadovoliavajući uslovi za rekreativnu i sportsku aktivnost. Danas, međutim, svega okn 64 odsto osnovnih škola u SR Srbili ima uslove za sp-ovođenje nastave vaspltanja, dok je sifiacija u srednjim školama mnogo nepovoljnija.

Tako je u školama učenika u privredi, čiji su učenici izloženi većim naporima od ostalih srednjoškolaca najmanji broj obuhvaćenih nastavom fizičkog vaspitanja! Preporuka da se prilikom izgradnje novlh školskih zgrada vodi računa i o flskulturalm dvoranama još uvek nije dovoljno prihvaćena, pa u Srbiji na jednu fiskultumu salu ili vežballšte dolaze 904 učenika! Problemi se javljaju i u vezi sa nastivnim kadrom. U školama, naime, svaki treći nastavnik fizičkog vaspitanja je nekvalifikovan ili poluk val i f iko van! Organizacija Saveza omladine morala bi učiniti ozbiljnije napore da se veći deo fiskulturne aktivnosti u školama prenese u »nadležnost« školskih sportskih društava. Mogućnosti za to postoje. Trenutno je aktivnošću tih društava obuhvaćen tek svaki sedmi učenik u ovoj Republici. Pored toga što bi trebalo odati društveno priznanje i pružiti podršku nastavnicima-entuzijastima koji su često i jedini nosioci akti\nosti školskih sportskih društava, Savez oraladine morao bi posvetiti više pažnje osposobljavanju omladinskih aktivista u srednjim školama za vođenje ovih društava i ukljućivanju što većeg broja omladinaca u poslove organizovanja dopunskog fizičkog vežbanja kroseva, međunarodnih i međuškolskih takmičenja... NA UMVERZITETU: FISKULTURA SAMO PRED ŠALTERIMA ADMINISTRACIJE! U SR Srbiji fizičkom kulturom najmanje su obuhvaćeni studenti! Jedino se na Novosadskom univerzitetu održavaju obavezni časovi fizičkog vaspitanja. U drugim zemljama imiverziteti su centri ne siimo naučnog već i raznovrsnog sportskog života. A kod nas nije se otišlo dalje od konstatacija da je fizička kultura i studentima po trebna. Tako je srednjoročnim planom privrednog i društvenog razvoja SR Srbije predvlđsno da se do 1970. godine na svim fakultetima i \iš’m školama uvede obavezna nastava fizičke kulture ali do sada na tom planu ništa više nije učinjeno! Da bi se obezbedili uslovi za redovnu nastavu fizičkog vaspitanja na fakultetima kao i za rekreaciju studenata u slobodnim časovima potrebno je u sastavu univerziteta, odnosno fakulteta, graditi studentske sportske centre č ; ji će broi, kapaciteti i velićina odsovarati broiu studenata. Neonhodno je. takođe, da se pri studentskim domovima izgrađniu izgrališta za u slohodnom vremenu. Kako sada stvari stoje studenti će ioš malo pričekati...

KAMEL KURSPAHIĆ

STUDENT H H Z 2 W • ’ tf a e p p H H STUDENT IZLAZI LTORKOM CENA 30 PARA POSTANSKI FAH BROJ 692 UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM BORISAV DžUVEROVId, LAZAR LAZIC. BRANKA OTASEVIć, DL'SAN PAJIN ORAFICKI UREDNIK FLORIJAN HAJDU GLAVNI I ODGO\ ORNI UREDNIK ĐORĐIJE VUKOVTC IZDAVAC UNIVERZITETSKI ODBOR— UREDNISTVO 1 ADMINISTRACIJA BEOGRAD, SVETOZARA MARKOVICA BROJ 79/11. TELEFON' 645-894. - TEKUCI RACUN 608-8-1291-2. GODISNJA PRETPLATA 8 DINARA; ZA INOS TRANSTVO 18 DINAR.A, - STAMPA »GLAS« BEOGR.AD VLAJKOVICEVA 8.