Студент

KVAZI MORAL

1. »Zašto si tako drugo prebavao u baruštiru, te si i sam tako morao postati žaba i gad? N’e protiče li samim tobom gnjila zapjenjena krv iz baruštine kad si se naučio tako kreketati i ogovarati? Zašto nisi otišao u šumu? Ili orao zemlju? Nije li more pimo zelenih otoka? Prezirem tvoje preziranje; i kad mene opominješ zašto nisi opomenuo i sebe sama.« Niče: »Zaratustra« U izvesnom smislu satira je danas u našoj zemlji smešna, a možda Čak i besmisdena. Čku se da su naši satiiričari vrlo žučni jer napadaju sve i svakoga. Šibaju direktore, službenike, blagajnike, političare, javne radnike, socijalno osiguranje, deformacije u samoupravijanju poslamke i nacionalne rasprave. NaŠ sdstem je najboljl ali ima mane; on je demokratiski, ali su česte zloupotrebe; on je samoupravni ali često direktor i radnički savet prigrabe svu vlast za sebe. Satira kod nas odista ne posoji. Pretvorila sc u ogovaranje, prepričavanje. Ona je dnevni humor o našim greškama. Satira je postala vic. Ovakav preobrazaj satire u komediiu izražava postojanje posebnog oblika moralnosti kojd se često želi da poistoveti sa socijaMstičkim moralom. Ovaj »moral« odlikuje spremnost da se svomu sudi, ali istovremeno i težnja da se umakne kritici. Slažemo se da nam je društve* no uređenje teorijski najsavršenije, sa najviše stvame slobode i bez predrasude spremno da, ispravljajući postojeće greške, ide neprestano uapred. Pa šta je onda sa grešalcama? Gde je njihov izvor? U objektivnim teškoćama? Ndlko više u to ne veruje. U političarima? Nekima sc 6mi da su ooi knvi za sva skretaaja, teškoće 1

zapinjanja. Ali, zar je u tome poenta? Zar je to moguće kad je Ustavom zagarantovana politička, ekonomska i pravna ravnopravnost? Sredstva za proizvodnju su u rukama radnika. Da nismo možda mi krivi svaki čovek ponaosob i zajedno kao kolektiv, društvena organizacija? Tu počinje apstraktan kružni lov na veštice: svi smo odgovomi, svi krivi, a istovremeno niko nije ni odgovoran ni kriv. Tu se rađa kriticizam i moralizam šaputanje, ogovaranje, osuđivanje i napadanje. Tu je tlo naše satire. Dešava se staro, dobro poznato čudo: kao u pozorištu kad gledamo komediju i smehom osuđujemo mane koje je autor istakao, mudro zaboravljajući da je tom sliikom možda obuhvatio i nas, tako bespoštedno kritikujemo sve savremene pojave ne obuhvatajući tom kritikom i sebe same. (NASTAVAK NA 2. STRANI)

TOMISLAV SMRECNIK

STUDENT GODINA XXXI 27. FEBBIIAR 1968. k S_ LIST BEOGRADSKIB STDDENATA J