Студент

KVAZI MORAL

(NASTAVAK SA 1. STRANE) Uvek smo spremni za kritiku. Kritiikujemo u kafanama, po kancelarijama, na ulici, na pijacama, na koncertima, na letovanju, u vozovima: nikad se ne zasitimo kriitike. Ako je nešto dobro, tražimo skrivene slabosti, uveravamo da je to zamak u oblacima i da će pasti. Ako nešto ide slabo, nemilice se bacamo na slabosti i činimo ih tako cmim da odista ne može ni na koji način da se to opravda. Kritika je zarazna i vrtoglavo se širi. U to kolo smo upleteni svi. Ima više nivoa te kriitike: prvo, svi složno zajednički napadamo političare, odgovoraost za sve glavne probleme obaramo na njih. Zatim, radnici kriitikuju službenike i direktorc, a direktori i službenici napadaju radnike, Najzad: svako napada svakoga. Kritika je u obliku dijaloga i upućuje se trećem koji nije prisutan. Vrzino kolo nema kraja. »Ja sam pošten i Vi ste pošteni i što se tiče nas bilo bi sve u najboljem redu: naše đruštvo bi cvetalo da su svi kao mi«. Ali tu je i On. On je nepošten, loš radnik, egoista sve teškoće on stvara. »Kada takvih ne bi bi 10...« Ispada da su svi krivi i da niko niije kriv. Nesavesni su stavljeni u treće lice. Postali su fiktivni. U temelju smo iluzije koja glasi: »Ja sam pošten«. Tu se svi slažemo. Svaki o sebi misli najbolje. Upiremo samo u drugoga i vičemo: »On je krivac!«. Ako se sprovodi anketa na pitanje: »Da li ste za sociijalizam«, svi odgovaraju; »da«. Većina je doista i übeđena u svoju pripadnost; sodjalizam se u načelu pretpostavlja svim ostalim oblicima uređenja. U ime socijalistićkih moralnih načela i normi po koiima nemilosrdno procenjuju ponašanje i rad drugih. Stvara se teoniijski moral, intelektualno distandranje i vređnovanje po izlepljenim šablonima. Licemerstvo i egoizam su do maksimuma izraženi: Mi sebe smatramo poštenim, a sve ostale varalicama; verujemo da jedino mi imamo svest 0 pravom putu i načinu za ostvarenje sodjalizma. Postajemo sudije svima i svemu. Cini nam se da smo otelotvoreno poštenje kojeaima nesredu da je bačeno u »takav« svet. I sada dolaizmo do pravog piitanja: što se takvi ne zalažu svom dušom i telom da bi ostvarili ono što smatraju najvrednijim. Oni se uistinu ograđuju, pretvorno smeškaju i sakrivaju iza rečenica: »šta ja mogu da učinim kad je svet ogrezao u porok i zlo, nema smisla da činim bilo šta«. Njihova deviza je nemešanje; neaktivnost da se ne bi kompromitovali. Svode svoje delovanje na kritiku svega postojećeg, ali se pod postojećim ne podrazumevaju oni koji kritikuju. Dogmatski, bez traga sumnje smatraju sebe vrednim. Žive po svome, ne menjajući svoje navike i obićaje. Ako treba da analiziraju svoj način života zažmure. Zato se vide u svetlu koje im najviće odgovara. A stvamo, svojim navikama protivureče načeloma 1 normama koje postavljaju u vrednovanju drugih. Kritikuju što se tako sporo ide prema komunizmu, a oni se pridržavaju buržujskih

mandra. Da bi delovali kultumo, da bi stavili do znanja da imaju plemenitije poreklo Ijube ruku »dami«, oslovaljavaju vrlo naglašeno »gospodine«, kupuju imitaciju stiilskog nameštaja i stavljaju na zidove slike svojdih časnih slavnih predaka. Ni za šta se ne zalažu, jer su naočeni da je to nepristojno i smešno, Ako se neko ne pridržava etikeoije na koju ih je naučila pokojna baka, smatraju da je prostak. Priznaju da je entuznjasta onaj koji se bori za neku stvar, adi da e »tako naivan i zapravo glup, jer ne viidi kakvo je stvamo stanje«, Govore u pogodbenim rečenicama i rezignirano uzdišu: »Kada bi.„« ili »Da 5m0...«, »Ako bi 0ni...« ili »Ja bih da su.„«. Duboko udišu dim iz oigareta i puštaju zamišljeno kolutiće Sede u mekanim foteljama i žale što nije srećmije strukturia*an svet. Sve prezim jer, navodno, nisu dostojni onih ideala koje oni smatraju svetim. Svet im se ogadio. Oni nisu knittičari nego kritizeri, nisu moraini več moralisti upravo zato što faktički ne podržavaju ono za šta se rečju, »teorijski« zalažu. Pretvaranje i obmanjivanje su njihove nai bitndije odlike. Umešaiu še da bi se napravili zbrku; napadaju, da bi se potom oprali ruke i ogradili se od svih. Stvamo su nemoralni. Njihov nemoral je ravan razilci njihovih rečdi i dela. A ovaj raspon je beskrajan. U tom smislu, Ničeovo preziranje svih onih koji opominju druge, a ne opominju sebe same, ima puno opravdanje. Da bismo za nekoga rekli da je moralna ličnost on je obavezan da svoja moralna načela praktično sprovodi, jer samo u tom slučaju ta njegova načela dobijaju punu, faktičku zbiljnost. Realizovanje neke vrednosti pretpostavlja da e ta vrednost u bilo kojoj diimenziji na nužan naČin povezana sa postojanjem tako da je ono nezamišljeno bez njenog prisustva. Ako neka moralna vrednost nije doživljena kao imperativ življenja, bez koga se ne može, onda ima stvamo minimalan uticaj na dzmenu fakticiteta. Podsetio bih na dobro poznaitu tezu da je čovek određen pre svega svojim činom. U njegovom delu je njegova bit; zato, da bi moralna načela bila imperativi stvaranja boljeg sveta, treba da budu i principi vlastitog delanja i kriterijumi življenja. Ne treba smatrati moralnim onoga koji samo druge kritikuje u najboljem slučaju on može da bude za druge koristan nego onoga čija kritika proazilazi iz potrebe, ntižde da vredndje i smislenije živi. Znači, moralni imperativ treba da ima pre svega egzistencijalni izvor, jer bi u protivnom predstavljao samo presiju društva na ličnost. Morali zaton isti i kritizeri ga doista i doživljavaju kao presiju. Otuda njegovo prihvatanje često predstavlja masku licemerja. Videli smo da satira u nas ne može da postoji u klasičnom smislu. Zaključio bih da ne sme ni da se pretvara u ogovaranje jer je ta pojava izraz nepostojanja (kod mnogih) stvarnih moralnih vrednosti, služi nam kao paravan da sakrijemo vlastitu prazninu lični nemoral. TOMISLAV SMRECNJAK

U ČEMU JE SMISAO VAŠEG ŽIVOTA

POZIV CITAOCIMA PIŠITE NAM (SVOJIM REČIMA)

Istina, mnogi čitaoci su već ga čita najobrazovanija publlka Ije zbog nekih manje važnih piangažovani pisanjem za drugc l obraća se jednom relativno u- tanja, tako da možemo da se polistove. Međutim, upućujući o- jcdnačenom čitalačkom forumu. zahavimo smislom života. vaj poziv imamo u vidu dva raz- Drugo, pošto su ostali listovi Dakle, čitacci, pišite: u čemu . ' . . , . nalazite smisao zivota, ukohko ,oga ‘ preuzeli bngu oko seksualnog ga nalazitef ako pak ne> pišite Prvo, STUDENT ima prednosi vaspitanja, intimnih ispovesti n am šta onda nameravate da rau odnosu na ostale listove jer itd., oslcbodili su nas glavobo- dite.

Pro festum

Ljubav prema prirodi

Savez omladine zalaže se za stvaranje uslova da se svim mladim Ijudima omogući učešće u procesu rada. Potrebni su, naročito, maksimalni kupne zajednice da se mladima koji su stručno obrazovani omogući uključivanje u društveni proces proizvodnje. Savez omladine ističe neophodnost poboljšavanja društvenog položaja radničkog podmlatka i mladih radnika: uslova za rad, obrazovanje, stanovanje i ishranu, zdravstvenu zaštitu, odmor itd. Još uvek je potrebna odlučna i racionalna akcija svih društvenih činilaca da se poboljša socijalni položaj ženske omladine, posebno u nerazvijenim krajevima. Slobodno vreme ima ižuzetan značaj za raz-

voj i vaspitanje dece i omladine. SOJ zalaže se da slobodno vreme mladih predstavlja mogućnost za njihovo svestrano ispoljavanje, da bude ispunjeno humanim, kulturnim sadržajima. Potrebno je razvijanje raznovrsnih organizacija i oblika kolektivno organizovanog života, pogodnih da se prirodna radoznalost i višesmerna intercsovanja mladih zadovolje na zanimljiv i kulturan način. Oblici takvog rada treba da dobiju društveni i vaspitni karakter: da doprinose razvoju mladalačke društvenosti i drugarstva, negovanju odnosa prema nauci i tehnici, Ijubavi za prirodu, oblikovanju zdrave, srećne i usklađene ličnosti mladog čoveka. (IZVOD IZ PROGRAMSKIH NACELA SOJ)

Poziv na sreću ili lov na duše

POLUFORMALNA POLEMIKA SA GOSPODINOM BOGOM

Dobio sam pismo od prijatelja koji je hteo da se potpiše kao »Gospodin Bog«, all mu to nije pošlo za rukom, jer se na vreme setio da je Gospodln Bog nepismen! Prijatelj koji mi se nameće sa dve stranlce fino napisanog teksta je verovatno rodom iz Treskavice iU Donjeg Jakobca, aU radl u zvučnoj ustanovi zvanoj Liberia la verita, Via Rossetti 19, Trieste, sa potšanskom adresom La verita, Casella Postale 258, Trieste. Ustanova u kojoj moj senzibilni priiatelj radi (možda je to nekakvo udruženje oiznismena) ima za cilj da na jedan osoben način vrši propagandu religjje i svih blaženstava koje religija pruža čoveku. Ta ustanova besplatno šalje pisma (prijateljska, razume se!), poput onog kojeg sam ja dobio, crkvenu Uteraturu, a kao finalno iznenađenje La verite organizuje besplatni doplsni tečaj preko koga će građane osposobiti u dobre, postene i agilne vemike. Ustanova inače putem propagandnih letaka, ističe masovnost svoje akoije. U tu masovnost verujem! Pre nego što direktno odgovorim crkvi i mom prijatelju koji mi je laskao nazivajuči me gospodinom (on zna da nisam gospodm i zato mi laska), upoznaću čitaoce đetaljnije sa sadržnom pisma kojeg sam dobio. Prijatelj na početku pisma kaže da »ima mnogo stvari o kojima bi mi želeo reći, ali da ue zna odakle da počne«! On se ipak blagovremno seća i konstatuje da se moj život »kao i ž.vot većine građana sastoji od neprekidne borbe za sreoom, blagostanjem, boljim poiožajem u društvu i državi, većom zaradom i svim onim što se naziiva »pravom srećom«. »No, da li si ti ikada pomislio pita me prijatelj šta je to prava sreća?« Ja sam li nedoumici i zaista sam prinuđen da čitam đalje. Prljatelj kroz svoje životno iskustvo govori o sreči; ><l ja sam težio za srećom. Posezao sam na Sve ‘ moguće načine za njom. Mislio sam da ću sticajem sve većeg znanja biti srećn’ji i zadobiti mir i spokoj stvo. Učio sam mnogo. Desetke godina sam proveo uz knjigu. Proučavao sam

historiiju, filozofiju, psahologiju, te priirodoe nauke koje su me upoznale sa tajnama prirode. Shvatio sam da u svijetu vlada duh martorijalizma, da se sreća tražl krivim putem i uvldeo sam da Ijudi traže nešto, što im dan» šnja nauka d filozofija ne mogu pružiiti. I to nešto sam ja prepoznao kao Boga. Shvatio sam da bez Njega nema opstanka životu na zemlji. A bez Njega nema ni potpune, prave sreće, za kojom čovek tako žestoko čezne.« Nema više lutanja koje je mog prijatelja vodilo od jedne knjige do od jedne filozofije do druge, od čoveka do Čoveka! On kaže da bi se »osjećao nesretniim krimdinailceni kada svoje silno iskustvo ka totalnoj srećl 1 blagostanju (!) ne bd povjerio masama«. Na kraju ovog fino i snušljeno napisanog ipisma, koje se rastura u hiljade primeraka po našoj zemiji, moj prijatelj kaže: »Mi koji smo upoznali Krista kao svog Spasilelja, koji smo nazvani Kršćanima ih vjernipkna, želimo i Tebi pomoći. Jer, ako smo mi našli sretnu i sigurnu budućnost u Isusu Kristu, zašto je ne bi mogao i ti naći na isti način? „ , , _ Potom sledi ponuda (besplatna) Svetog P 1 ; sma. Evanđelja po Jovanu, strana literatura i finalno: besplatni dopisni TECAJ za vemike! Crkva šalje pisma na adrese iz štampe, tclefonskih imenika, adresare itd. Danas je vrlo rizično pisati za novine i pr’jtom navesti svoju adresu. Novi prijatelji tad ili šadju propagandna pisma ovakvog karaktera ili vam nude brak! Gospodine Bože, u Beogradu ima stalni tečaj za opismenjavanje. Ne očajavajte što ste nepismeni. Takav je svaki peti-šesti Jugoslovcn. Ta, zašto bi bli pismeni, kad to nlje dragi Bog?! Gospodine Bože, molim Vas, svojim pozitivnim primerom delujte na mase. Dakie, umesto tečaja veronauke pohađajte i osnlvajte tečajeve protiv analfabeta, sa blag'm ukusom realnosti.

DRAGAM BARIAKTAREVIC

Takozvana javnost i njena ostavka

POVODOM »SLUČAJEVA«

Uzapažanju, usmeravanju I ocenjivanju svakodnevnih društvenih tokova, javno mnjenje, tzv. javnost, postavlja se često kao najkompletniji I najkcmpetentniji arbitar. Međutlm, potrebno je da na površinu Izbiju tzv. »slučajevi« (novinskl termin), pa da javnost da o pojedinim pojavama svoj sud. In* tenzitet reakcije javnosti uzima se kao merilo za ocenjivanje zna čaja takvih pojava. Ali, baš zato što su »slučajevi* često periferaog karaktera, neznatne digresije u normalnom stanju stvari, pitanje je, da li se uvek možemo osloniti na stavove javnosti, čak i pod uslovom da se postigne potpuna saglasnost stavova. Psihologija javnosti je prilično pasivistička i inertna, često glasačka i deklarativ na; ona smatra da je pozvana da nešto osudi ili podrži (da ild ne) i u svojoj aktivnosti retko ide ka iznaiaženju nekih konstruktinmijih rešenja.

Cešći je slučaj da se u javno* sti konfrontiraju protivrečni stavovi. Nedavno, i slučajno sinhro nizovano, javnost je bila uzburkana zbog dva »slučaja«. U »slučaju Točllovac« bila je jedlnstvena protiv suđenja Točilovcu iza zatvorenih vrata. Istovremeno, javnost je, povodom TV emisije »Tamne staze života«, oštro negodovala što takve stvari ne otsaju iza zatvorenih vrata. Najnoviji, »mariborski slučaj« takođe je došao pod udar javnosti. Pominje se Ustav, demokratija, čak se pominje i sukob generacija. A neki mariborske mere sasvim neuvdđavno nazivaju »znakom nemoći starijih«. Takvo postavljanje problema, koji nije samo mariborski i samo današnji, u stvari, donosi više štete nego koristi. Alarmiza Ustavom, pozvati na megdan generacije zbog jedne zabrane, koja na drugi način, kao školska mera, važi u mnogim manjim

mestima, dovodi samo do nepoželjnog raspalijvanja delikvent ske psihoioglje. U ovom, kao i u svim drugim »slučajevima« ispušta se iz vida suština problema: ziišto je do tc administrativne, birokratske, nc demokratiske, nekulturne i još ne znam kako nazvane mere moralo doći? Očigledno može se mnogo šta reći u prilog i protiv »mai'iborskih očeva« a ua se o polo žaju i odnosu jednog dela omladine prema društvu i (ne)efikasnosti vaspitnih institucdja ma lo kaže. Izgleda, potrebno je da grupa mladića obije prodavnicu. da nastavnik zavede učenicu, da se uvede »poKcijski čas« za mlade mariborčane, pa da se javnost javi, Očlto, javnost je lakše provocirati »slučajem« nego je zainte resovati za nroblem.

V. RADIKIC

Holivud (na proputovanju) u Splitu

Prvih prclećih dana, na veliku radost nacije, svetlost dana j ugledaće još jedno filmsko pre- ( duzeće; zvaće se DALMACIJA < FILM. Kažu da je interesovanje i za ovu bududu fumsku kuću ne- i opisivo veliko, kako kod nas ta- 1 ko i u svetu. Javljaju se i itali- ( janski producenti koji su našim filmskim preduzećima ostaii dužni pozamašne svote novca. i Verovatno će »Dalmacija filra« biti nova žrtva. j Nije samo ;asno kome je po- j trebno još jedno filmsko predu- j zeće, pored već postojećih, koia j se guše i dave u dugovima. Na < primer, Avala film Ima 8 mili- J

jardi starih dinara duga. I umesto da se integracijom stvore dva-tri jaka filmska preduzeća od već postojećih, stvaraju se nova a sa njima i nove muke i novi problemi. Ako ovako nastavimo, kroz neku godinu, svaka opština bi trebaio da poseduje svoje filmsko preduzeće. Za glumce će biti lako. Bar mi imamo talenta za glumu. Inače, orema Izvorima »Eksprcs politlke« poČecl filmskog stvaralaštva u Dalmaciji datiraju još od nre 40 godina. Tađa je grupa noslovnih ijudi iz Holiviiđa tražila na putu cd Grčke do Spanije najpogodnije mesto za

filijalu Hclivuda i zaustavila su se u Splitu. Svoje zaustavljanje objasnili su pogodnom klimom. bogatim pejsaž Una, velikim brojem sunčanih dana itd. M1 tragamo za ostalim mesti ma sa povoljnom klimom i lcpim pejsažima u kojima su boravili strani producenti 1 poz' vamo ih da od svoje opštine traže pcmoć za osnivanje film skih preduzeća. Jer, zašto čekati 40 godina?

M. MĆIFOROVIC

Strana 2.

STUDENT

1968/7