Студент

O SUKOBU GENERACIJA U JUGOSLAVIJI

tema za razgovor

Ideja o sukobu generacija kod nas stddljivo se javljala i negovala gotovo isklju* čivo u krugovima nekomformističkili pojedinaca. Na nivou ofioijelne polditike takva inogućnost se nije dozvodjavala. U političkim su uglavnom iisticaia potreba za jačanjem emocionalnih veza među generacijama. Inače, dominirala je, i dominira ideja re\olucionaraog kontanuiteta i jedinstva generacija. Za osnovu ove ideje uzima se opšti odnos prema socijalizmu kao sistemu socijalnih odnosa. Mnogim konkretnim protivrečnostima i sukobima koji su de facto ukazivali na sukobe generacijskih grupa, pre se davalo svako tirugo tumačenje nego što se htelo priznati da su to sukobi generacijskog tnipa. U pristupima koji su pretendovali na naučni karakter, najčešće su podržavane ideje koie na tome planu zastupa oficijelna poiltika, Razlozi za ovaj hipokritski odnos leže, po mom uverenju, u pragmatističnom odnosu koji su stariji upomo negovali u okviru Saveza komunista. Bliže određenje karaktera generacijskih su koba u našem savremenom društvu zahtevalo hi nijansiranu analizu svih uzroka i oblika njihovog ispoljavanja. Ostavljajući to po strani, zadržaćemo se samo na sukobima stariji — mlađi, koji su, čini mi se, danas u nas društveno najznačajniji. Osnovna karakteriistika ove konfliktnosti jeste sukob većlne mlađih sa većinom starijih, pre svega onim delom starijih koji imaju dominantne pozicije u političkim i ekonomskim odnosima. Neki delovi omladine su u vrlo oštrom sukobu. To su uglavnom oni delovi čija je socijalna inferioraost izrazita, a takođe i neki delovi intelektualne omladine čiji su motivi sukoba više vrednosno određeni. Treba napomenuti da taj sukob ne nastaje na osnovu opšteg odnosa prema socijalizmu i drugim temeljnim \rednostima za koje se ovo društvo opredelilo, već da prvenstveno izvire baš iz nepoštovanja tih vrednosti, odnosno nastojanja jednog dela starijih da značajpiji deo sadašnjih i budućih blagodati drušlvenog razvitka zadrže za sebe ili pak na dohvatu svoje ruke. Postoji više pojava koje govore da je sukob starijih i mlađih realnost s kojom še mora računati, čak i u dnevnoj političkoj praksi. Od promena u odnosu prema autoritetu delikventnog ponašanja, možemo sresti više izraza ove konfliktnosti. Razmatrajući uslove u kojima ovaj sukob nastaje, treba pre svega pomenuti opštu činjenicu da su za većimu mladih mogućnosti da pu tem svoga rada obezbede sebi mesto u društvu danas vrlo ograničene. Ukoliko naša osetljivost nije isuviše otupela, treba reći da su za jedan deo mladih te mogućnosti zaprepašćujuće ogranićene. Kao što je poznato, na bazi radikalnih izmena u tretmanu odnosa lične i društvene potrošnje, počeo se kod nas, pre desetak godina, ostvarivati proces stalnog smaniivanja obima društvenih ulagan ja u razvitak dece i omladine. Da bi efekti bili još lošiji, to smanjenje je itajviše pogađalo, i pogađa, decu u niihovira prvim/skoracima na putu opšteg i profesioanlnog razvitka. Ovaj proces na koga se svi žalimo (uključivši i SKJ i SOJ) upomo se razvija. Ja mislim da je on već danas dostigao takav stepen razvitka da u značajnoj meri do\odi u pitanje samu mogućnost ostvarenia onih fundamentalnih vrednosti u ime kojih je započet. Na prvi. pogled stiče se utisak da ovaj proces diferencijacije dece i omladine (mbže se reći i klasnog raslojavanja, iako to nema »klasične« klasne obliike) vodi slabljenju generacijskih konfliktnosti i jačanju drugih oblika društvenih suprotnosti. Međutim, kada se ta diferencijaciia bliže razmotri, uviđa se da se ona vrši uglavnom kao relativna pauperizacija većine mladih. Zato to itde u prilog tezi o tendenciji zaoštravanja generadjskih konfliknosti. Nezaposlenost koja najviše pogađa omladinu, a u poslednie vreme sve izrazitije i visoko osposobljene mlade Ijude, samo je jedan od

izraza ovog sukoba, a istovremeno i jedan od bitnih uslova na osnovu koga će se taj sukob još više zaoštravati. Opšte je poznato, a nekim naučnim radovima je to di pouzdano dokazano, da je učešće mladih u distribuciji opšte društvene, a poseb no političke moći, veoma neadekvatno, i društvenim potrebama i mogućnostima mladih. Kao i kad je u pitanju njihov položaj u ekonomskim odnosima, tako je i ovde reč o tendenciciji njihovog daljeg potiskivanja u poziOiiju perifernosti. vredno je posebno pomenuti okolnost da se u redovima KPJ, neposiredno posle rata, nalazilo oko 50 odsto mladih do 25. godina starosti, a da ih danas u SK ima, pro porcionalno uzev, oko deset puta manje. Nesumnjivo je da Savezu komunista, ukoliko se ovo smanjivanje i dalje nastavi, ne preostaje

revolucionarne partije. Nastojeći da gotovo u svemu bude iznad društveno-političkog organizovanja, pa i omladine u celini, SK je učin;o da se i njegova privlaonost za mlade znatno smanji, da se izrazita većina, pa i samo jezgro omaldine, nađe izvan njega. Predlozi nekih naših političara da se ovaj problem rešava putem specifičnih kampanja za prijem mladih u SKJ, teško da mogu bitnije ulicati na uklanjanje konflikta između većine mladih sa nekim od praktičnih orijentacija SK. Zaoštrenost generacijskih odnosa reljefno bi pokazala i analiza demokratskih postupaka kao što su konkursi, izbori), reizboraost, rotacija itđ. Ne možemo zanemariti činjenicu da je gotovo većina mladih izgubila poverenje u demokratske instiitucije čak u takvoj meri da se od nekih mogu čuti, o rotaciji na primer, doista bizarae ocene da rotacija predstavlja začarani kmg poMtičke masturbacije i sl., odnosno da se uglavnom samo vrši umnožavanje funkcija da bi napredovali oni koji su išli u kadrovske koloseke. Sta se u našim uslovima danas može i šta

ništa dmgo nego da dotrajava neslavni kraj okvir, ali je neoptiodno naćd i niz konkretnih rešenja. Evo nekoliko opštih predloga koji nisu nepoznati, ali, s obzirom da su neostvareni, zaslužuju da budu i ponovljeni. Pre svega neophodno je naoii politička i ekonomska rešenja za oßjednačavanje tnogućnosti razvitka za sve mlade, naročLto na njihovom startu. Ići za tim nije danas zov »apstraktnog humanizma«, već zahtev za ostvarenjem bitne pretpostavke principa selekcije i nagrade prema stvamom ličnom radu i sposobnostima. Ako se omladina integriše u ovom smislu, onda ni ona ni stari ji neće knati teškoča da se povežu u jedinstvenu društvenu celinu. Vođstvo nad omladinom treba da postoji, ali samo kao idejno, vaspitno, a ne organizo-

treba učiruiiti da se alternative poverenja, saradnje i sl. ne zamcnjuju više razlikama i sukobima, Gramšijeva ideja o jedinstvu perspektiva i ciljeva svih članova društva, nesumnj> vo predstavlja prihvatljiv opšti marksistički ciono, kao što je to do sada uglavnom biio. To vođstvo se u novim uslovima može ostvaril- samo uz priznavanje prava omladini da se vredno'Sti za koje se zalažu stariji prihvataju isključivo kroz smislcnii kritički odnos. Vreme za samozado\ r oljne pooove i cenzore mora što pre postati prošlost. Dalje, treba se odreći logike subordinacije i prihvatiti logiiku koordinacije. Da bi omladina, koja je integralni deo društva, stvarno postala i njegov integrisani deo, piotrebno je izmeniti i dosadašnje oblike raznih vidova društvenog organizovanja omladine. Osnovni oblik društveno-političkog organizovanja mora biti postavljen pre syega kao okvir u kome će se tražiti i nalaizti većina miladih Ijudii, gde će imati dovoljno prostora da ispolje nezadovoljstvo protiv oblika deformacije. Drugim rečima, mora se stvoriti takav okvir gde će omladina, pošavši od temeljnih društveruih vrednosti, samoupravno se organizujući, moći da društveno izrasta i da se potvrđuje prema vlastitoj viziji svog i opštedruštvenog razvitka. Nesumniivo je da SK, sledeći svoju normativnu oriijentaciju, može najviše tome doprineti. U protivnom, do sada javno neizgovarana srdžba protiv njega dobiće svoie nove, zakonite oblike.

MANOJLO BROCIC

IMA LI MESTA ZA ARHTEKTE POČETNIKE?

SAVETOVANJE O ZAPOSUAVANJU MLADIH ARHITEKATA

• OSAM VELIKIH GRADOVA NEMAJU NIKAKVE URBANISTICKE DOKUMENTACIJE, A VIŠE STOTINA ARHITEKATA JE BEZ POSLA! • UKIDANJEM HONORARNIH RADOVA OMOGUCILO BI SE OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

U organizaciji OOSK rhitektonskog fakulteta, u Beogradu je pre tri dana održano Savetovanje o zapošljavanju mladih arhitekata. Ovom skupu prethodila je trogo dišnja akcija komunista ovog fakulteta. U tom periodu vođeni su razgovori sa pojedinih fommima, institucijama i stmčnim organizacijama (Privredna komora, Savezni zavod za privredno planiranje, Savez arhitekata Jugoslavije, Savezni zavod za međuna rodnu tehničku saradnju i dr.). DIREKCIJE OPŠTINSKIH SKUPŠTINA SPRECAVAJU OTVARANJE NOVIH R\DNIH MESTA — Razrešenje problema nezaposlenosti moguće je iznaći, jer naše objektivne aktuelne mogućnostl, a i one perspektivne, su takve, da se ne postavlja pitanje hiperprodukcije stmčnjaka, već samo pitanje rušenja veštačkih situacija, u kojim su jednl povlašćeni, a dmgi diskriminisani u deficitamoj situaciji na raznim podmčjima gradevinarstva. To je mišljenje arhitekte Mihajla Mitrovića. On smatra da otvaranje novih radnih mesta za arhitekte sprečavaju razne direkcije koje formiraju opštinske skupštine, koje su potpuno zatvorene organizacije koje samovoljno monopolišu sve poslove oko invpsticione izgradnje. 6 Na savetovanju je iznet i jedan podatak koji je donela Stalna konferencija gradova u RUeci. Naime, od 70 nalvećih gradova u SFRJ 38 imaju generalni urbanistlćki plan, 24 imaju odluke koje zamenjuju

planove, a u 8 nema nikakve urbanističke dokumentacije. Za to vreme više stotina arhitekata bezuspešno traga za zaposlenjem, U industriji građevinskog materijala takođe nema arhitekata, iako im je tu mesto. Isti siučaj je i sa projektnim organizacijama, investitorima, industrijom montažnc gradnje, gđe uopšte nema arhitekata ili ih iraa vrlo malo. MOGUĆNOST SMANJENJA NE2APOSLENOSTI ARHITEKATA U rešavanju problema nezaposlenosti mladih arhitekata potrebno je: — proanalizlrati dosadašnju urbanističku i komunalnu delatnost, kao 1 potreba društva za ovim delatnostima; — ispitati oblasti projektovanja 1 izvođenja, ukazati na probleme iz ovlh oblasti koji su uzrok njihovog nedovoljnog razvoja, sagledati i mogućnost zapošljavanja u ovim oblastima, — proučiti mogućnostl za veće zapošljavanje arhitekata u industijskom građenju, u industriji građevinskog materijala i industrijskom oblikovanju. — ukinuti ili svesti na realne okvire dopunski, honorami i drugi rad i time omogućlti zapošljavanje mladih arhitekata. Ovira savetovanjem svakako da nije rešen problem nezaposlenosti, ali smo svakako bliži njegovom rešavanju. L. L. m

O REORGANIZACIJI

VISOKOG ŠKOLSTVA

POLITIČKI I PARTIJSKI RAD

Komdsija za politiku razvoja i kadrovska pitanja na Beogradskom un verzitetu održala je, u četvrtak 22. februara, sastanak na kome se raspravljalo o predstojećim ozbiljnim pripremama za reorganizadju visokog školstva. Uvodno izlaganje pripremio je profesor Branko Raković, predsednik Kom sije, Svesnd složenosti ovih pitanja, članovi Komisije su rekli da je potrebno da se ima dosta opreznosti prilikom davanja praktičnih predloga, kako bi se izbegie greške koje se učinjene ranije (otvaranje škola bez potrebnih uslova, tzv. političke škole idr.). Nasuprot merilima koja su zastupana u eri ekspanz je visokog školstva: glavno je da se zadovolji pK>treba zi kadrovima, kvalitet dolazi na drugo mesto, sada treba zastupati ove stavove: glavno je da postoje uslovi za rad škola, a da se ima u- vidu i potrebe za kadrovima. Treba se najviše boriti za kvalitet i obrazovanja i sprečiti »devalvadju diplome«. Ako bi se sprovela racionalizacija visokog školstva, dobil bismo sredstva s kojima bi se mogli stvoriti bolji uslovi za nastavni i naučni rad. Na sastanku je rečeno da i na samom Beograđskom unverzitetu treba ispitati efikasnost postojeće organizacije nastave i naučnog rada.

POVODOM NAPISA "STUDENTSKI TEKSAS"

PISMA IREDNISTVV

U broju 4/1968. godine »Student« je obja* vio reportažu Đorđija Uskokovića pod naslo' vom »Studentski Teksas u Novom Beogradu«. Pošto se jedna od tih »teksaških» storija odno si na incident u kome sam i ja učestvovao, a u prilog istini i zaštiti od dezanformadja, že Im da kažem još reč-dve o događaju koji je u delu teksta pomenut. U onome što je 'Đorđije Uskoković naveo pod međunaslovom »Sve pooinje kod Emina« malo je istine. Sa dva svoja brata i sa nekoliko prijatelja proslavljao sam Novu godinu u svojoj sobi u Studentskom gradu. Između jedan i dva časa posle ponoći moj brat, student filozofije, i jedan kolega izišli su da otprate devojke koje su sa nama bile na dočeku. Moj brat bio je pijan, ali smo ipak dozvolili da iziđe jer je kolega koji je pošao sa njim bio potpuno trijezan. Nakon dvadesetak minuta moj brat se vratio premlaćen, izudaran po licu i rukama, sav u tnasnicama i posjekotinama. U po četku je govorio da je pao, hodmici su bili puni stakla, a posle smo saznali da je njih dvojicu napalo 10-15 osoba iz KUD »Španac«, zbog toga što je moj brat u prolazu razbio pesnicom staklo na vratima. To nas je irifciralo (i sada smatram da zbog jednog takvog ispada u novogodišnjoj noći ncma razloga đa nekog premlate, kakva bi inače bila ta noć!) pa smo za njim odjimili da vidimo ko ga je tako izmaltretirao. Prostoriie društva bile su zaključane jer su »nedagozi« pretnostavljali da će neko da naiđe. I sad, da ne ulepšavamo stvari: nošeni afektom prodrli smo u nrostoriie i nastala je, kako bi Ijubiteli »teksaških pričica« rekao druga runda. U toj tuči nije učestvovao niko osim nas tni brata i naimanje netnaestak osoba iz d.mštva. Tom nrilikom üboden sam i nožem u leđa; iz te kulturne družine neko je inak bio veći »teksašanin«. jer za to nije imao potrebe bilo ih je toliko da su nas mogli odstraniti na drugi način. Uostalom. ovo napominjem samo zato da se ima u vidu kako u tom društvu (novogodišnje noći) nisu bili svi bsz^zlen 1 . kao ni oni koii su bili inicijatori, i dvadesetak m* nuta ranije izvodili na piianom čoveku svoju egzibiciju »nlemenite veštine«. A ono što je reporter Uskoković nomenuo o pištolju sa kojim je vojnik »plašio prisutne«, mislim da ni sam nije tvrdio ozbiljno. < t Dodao bih još nešto što baca novo svetlo na tu družinu koja je isnala tako nevina žrtva. Odmah posle incidenta počeld su da karikiraju zbivanja i daju provokativne izjave ko je ne želira da navodim jer nisu za javnc=t. a koristeći svoje pokrovitelje našli su nač i-\ da nas diskredituju kod uprave doma i pr' v žu kao bandu a sebe kao nevinu žrtvu. Zna se i to da je jedan od »faktora« i predsednik KUD »španac« prsato i samouvereno, uzdajući se u svoju društvenu poziciju, obećao društvu da će nas prognafci, iseliti i nansti nani dmge zulume. I uspeo je u tome. Jedan od tih manira je i pričica renortera Uskokcvića. On je, ne nastojeći da dođe do sigumih informacija, išao na ruku zainteresovanim i na vrio duhovit način uklopio nas u zbirku svojih »teksaških novela«. Izgleda da, pored njegovpg, zaista pozitivnog stava u odnosu na nasilje, izbija i nešto što nodseća na istinskog Ijubitelja vestema i šunda. jer o problemima o kojima se autor reportaže prihvatio da piše može se govoriti i dmgim jeziikom, ukoliko ga poznajemo. I meni je drago ako se protiv nasilnika vodi neka kampanja i teži se da se iskoreni osećaj nesdgumosti kojd sve više postaje pratioc: mnogjh Ijudd u Studentskom gradu, ali smatram da nije moralno pod tim izgovorom prikrivatd istinu o incidentu koji su izazvali članovi makar i jednog kulturno-umetničkog dmštva.

MILIVOJE ĐUKANOVIC

...I POVODOM ODGOVORA

Smatram da je potrebno da se osvrnem na pismo M. Đukanovića upravo zbog potrebe za pravilno informisanie javnosti za šta se on (verbalno) zalaže. Zanemariću pri tom način na koji on pokušava da ospori tačnost mog napisa: obračun sa mnom kao ličnošću i autorom ovog teksta, a ne sa tekstom, činjenicama i tvrdnjama iznetim u njemu. Sto se tiče pravilnog infonnisanja o spornora događaju prepuštam čitaocima da se uvere da se Đukanović i ja ne razlikujemo u samom opisu i iznošenju činjenica, osim u tome što sam ja izneo i izjavu druge strane. Iz mog teksta se vidi da je povod za tuču bio taj što su neki od onih koji su đočekivali Novu godinu premlatili Đukanovićevog brata, zato šlo im je razbio prozor, i on je onda sa Đukanovićem i svojim kolegama otišao da im se osveti. To sam naveo u tekstu. a to se vidi i iz Đukanovićevog pisma. Utvrđivanje pojedinosti ko je bio pijan, ko trozan, koliko učesnika je bilo na jednoj a koliko na drugoj strani, da li je neko samo pretio pištoljem il! i pucao itd. nije posao novinara, već, eventualno, istražnog suditc. Te pojedinosti manje su važne od potrebe da se ukaže javnosti na ovakve štetne pojave i da se one argumentovano kritikuju. Iz Đukanovićevog napisa ispada da sam pogrešio Sto umesto ovoga nisam napisao izjavu samo jedne strane tj. njegovu sentimentalnu ispovest. Najgore u svemu ovo* me je Đukanovićeva tvrdnja da se posle tuče podigla protiv njega organizovana hajka od strane članova i rukovodilaca »Španca« i da su oni našli u meni podršku. Niie mi uopšte poznato da je bilo ma kakvih organizovamh akcija protiv njega.. Moguće je da je bilo izvesnih lićnih pretnji. M. Đukanović je lako mogao da proveri da sam tada (a i sada) jednako poznavao (odnosno nisam poznavao) njega i one sa kojima se sukobio.

ĐORĐIJE USKOKOVIC

1968/7

STUDENT

Strana 3.