Студент

0 ČINOVNIČKOM DUHU

NA UNIVERZITETU

* Zbog velikih obaveza koЈ е ппа prema porodici i dožena danas još Wek nije u mogućnosti da se u većoj meri posveti ine|ektualnom radu i stvaralaštvu. Kakvi su uslovi za žene na Univerzitetu, ima li tu izvesne ~dis*rirninacije“? *rirninacije“? Zakonski i formalno, mogućnosti za afirmaciju žene u visokoškolskoj nastavi jeduake su onima koje imaju Međutim, može se Sa sigurnošću tvrditi da su u svesti nekih Ijudi na Univerzitetu (među njima ima i °nih koji, po svojoj politič*°3 funkciji u društvu, tre0a da budu nosioci najpropesivnijih shvatanja) ostali ra Sovi predrasuda o inferiOl 'nosti žene. . т о se vidi, pored ostalog, 1 u broju žena nastavnika u upravnim telima na Univ°rzitetu. Koliko je meni posamo dva puta bila je ‘ е па dekan fakulteta, a u P° leratnom periodu ni jed•om rektcr iri ororektor. , Ali, položaj žene ne može ° a se posmatra odvojeno od

KAZGOVOR SA DRUGARICOM PEROM POLOVIMOVf OOCENTOM FILOLOSKOG FAKULTETA

položaja muškarca, jer on zavisi od celine društvenih odnosa na Univerzitetu. U tim odnosima vlada zakon stečenog prava, zasnovan na činovničkoj hijerarhiji zvanja. Svi po zvanjima mlađi, a naročito asistenti, do te mere zavise od pretpostavIjenih, čak i iznošenje mišljenja suprotnog mišljenju profesora može da utiče na njihovo dalje napredovanje u karijeri. Postoječi sistem ocenjivanja radova, u kome je često važnije ono što se širi trajno, zakulisano, u grupama; sadašnji način izbora i reizbora, koji se zasniva na zakonskom pravu da ocene za unapređenje daju isključivo po zvanju viši za niže (što u praksi ne znači uvek kvalifikovaniji, ili uopšte naučno kvalifikovani, za nekvalifikovanije), ozbiljno ometaju ravnopravni odnos ne samo prema ženama, već i između Ijudi na Univerzitetu uopšte. ■ Da li sistem samoupravIjanja na Univerzitetu menja položai žene? Samoupravljanje menja

poiožaj radnog čoveka uopšte. Ono neminovno vodi konačnoj likvidaciji privilegija. Prema tome, taj princip ide u prilog ženama i svima onima kojima nanose štete ostaci konzervativnih shvatanja i birokratskih metoda u upravljanju. Zato i nije za čuđenje to što samoupravljanje nailazi na otpor baš kod osoba čiji položaj, zvanje i funkcije nisu zasnovani na solidnim i odgovarajućim osnovama, na rezuitatima njihovog rada. Tome idu na ruku i neki zastareli zakonski propisi o organizaciji rada visokih škola. Dok se sve to održava, javljače se birokratski otpori samoupravljanju, bitna, naročito kadrovska pitanja rešavaće se zakulisano, bez javne i pisane naučne kritike i ocene. Sve to zajedno vući će Univerzitet natrag i odvajati ga od progresivnih kretanja našeg društva. Borba za samoupravljanje ostaje stvar omh Ijudi, muškaraca i žena, koii žele samo obiektivno zasluženu afirmaciju. ■ Dobijaju li uspesi žene u nauci'i ođgovarajuće društveno priznanje? Uspesi žene u nauci, u svetu uopšte, a i kod nas, nemaju adekvatnu ekspanziju u oblasti ostalih društvenih delatnosti. Nisam zapazila da su žene-nastavnici u odgovarajućem broju zastupljene u raznim savetima, komisijama viših organa od kojih zavisi finansiranje visokih škola, materijalno obezbeđenje studenata, u forumima koji se bave pitanjima re* forme nastave i njenog unapređenja. Slično je i u drugim društvenim organizacijama, većima, skupštinama, u kojima se odlučuje o poslovima koje većim, ili čak najvećim delom obavljaju žene, jer se odnose isključivo na njih. ■ šta mislite o tezi da žena, za razliku od muškarca, ima u rađanju dece biološku nadoknadu koja joj otklanja stvamu potrebu za stvaralaštvom? Mislim da je ova teza zastarela, nenaučna i primitivna, i sa sociološkog i sa biološkog gledišta. čovek kao biće ima potrebu za radom koji sam po sebi ima elemente stvaralačkog. Rađanje, odgoj i vaspitavanje dece jedne su od najbitnijih stvaralačkih aktivnosti u Ijudskom društvu. £ena je biološki predodređena za ove funkcije. Ali, istorijsko iskustvo svih Ijudskih zajednica potvrđuje’da nigde i nikad društvena uloga žene nije mogla da bude svedena na rađanje. Naprotiv, ukoliko je neka drušlvena zajednlca dostizala viši stepen svog

ekonomskog i kultumog razvoja, rasla je i -ii' rila se stvaralačka uloga žene. Sva nasilna ograničavanja žene na dužnosti’ шајке i supruge (zatvaranje u hareme, strogo potčinjavanje mužu) samo potvrđuju da se. ulogu žene u društvu, čak ni najgrubljim dm* štvenim nasiljem ne može pojednostaviti ' i ograničiti. Dakle, teza da žena po prirodnim zakonima ima u rađanju nadoknadu za druge oblike stvaralaštva protivna je Ijudskoj prirodi žene. J . 4 Ш Kakvo je Vaše mišljenje o današnjoj generaciji studentkinja? Moje neposredno posmatranje omladine u nastavnom procesu, i drugde, uverilo me jc da ona, pa i studentkinje koje su njen deo, pozitivna, i da nema ničeg u čemu bi bila gora od prethodnih generacija. Njihov intelektualni profil je onakav kakav im stvara porodica, škola, društvo i njihov lični interes. Nisam pristalica onih ocena koje kažu da naši studenti i studentkinje (i ovde je teško odvajati Ijude ргеша polovima) donose iz srednje škole manje znanja nego ranije, da im je opšti kultumi nivo niži, da postaju lošiji stručnjaci nego što smo mi stariji. Takve ocene su sasvim proizvoljne, Razvoj nauke i razvoj Univerziteta, bolji životni uslovi, obrazovanje preko moderaijih sredstava informisanja, sve to, hteo to neko da prizna ili ne, cmogućuje da studenti danas znaju više nego što smo to mogli mi, pre trideset godina. Razgovor vodila

т —______ STCDETOLVJA GDUI.VA V I' агд« Л l« И tivri *' |л 1 S LIST BEOGRADSKIH STIDEMTKIMJA 5 јШШШШШШ^^^^ШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШШ iiiiiiiirmTTWtfmiii виЛl STUDENTKINJU« SASTAVILE: SVETLANA BRAUNOVIC« ATJAiVA DETICEK, BILJANA LUKIC. MIRJANA POPOVIC 1 BRANKA OTASEVIC