Студент

O USLOVIMA ZA ŠKOLOVANJE OMLADINE U JUGOSLAVIJI

I Ovde ću se najpre osvrnuti na neke osnovne teze koje su teorijski značajne za ovaj problem. Prva teza. Socijalističko društvo nužno traži (ne samo u programima) demokratizaciju uslova za školovanje; oslobađajuči se klasnih barijera, ono istovremeno podstiče razvoj slobodnije i otvorenije društvene podele rada. Druga teza. Jedan od bitnih kriterija za ocenu razvijenosti i dinamičnosti socijalističkog đruštva jeste upravo stepen otvorenosti i dinamičnosti društvene podele rada, to jest društvenih mogućnosti svakog pojedinca da stekne školske kvalifikacije i uključi se u podelu rada, bez obzira na njegovu pripadnost sloju ili grupi. To je,rečeno sociološkim jezikom, onaj osnovni socijalistički princip, s tign . nom naglašavamo onaj drugi deo: »svakom prema radu«, a prvi deo »svakom prema sposobnostima« u drugom je planu. Treća teza. Sociološko posmatranje stepena otvorenosti društvene podele rada, koja je jedna od osnovnih zakonitosti razvoja socijalizma, mora da bude dinamičko, to jest prateći razvitak podele rada kroz određene etape društvenog razvoja. Ovaj dinamički vid analize mo-

ra posebno da osvetli dinamičku stranu društvenog položaja (društvenog statusa). Ali, društveni status najviše se posmatra sa statične strane, to jest onako kako je on dat u određenom momentu. Međutim, sa gledišta problema o kome ovde raspravljam vrlo je važno une ti dinamički aspekt posmatranja. Dinamički aspekt društvenog statusa karakteriše (ne) spremnost pripadnika pojedinih slojeva u so* cijalizmu da zadrže položa j u kojem su, lli njihovu želju i sklonost da pređu u drugi sloj, u drugu profesionalnu gnipu, najčešće putem sticanja školskih kvalifikacija. Cetvrta teza (koja је u stvari više iedan pro blem formulisan u obliku pitanja). Da li privredna i društvena reforma u nas, oslobađanjem stihije robno-novčane privrede, nužnp dovodi do pogoršavanja relativno jeđnakih uslova i mogučnosti za školovanje pripadnika svih društvenih slojeva i profesionalnih grupa u našem društvu. 11. lako istorijski razvoj Ijudskog društva ne ide pravolinijski pr«agresivno, kako su to nekada zamišljali klasični evoludonisti, postoje izvesne opšte tendencije Ш zakonitosti istorij-

skog toka koje važe za razvoj čovečaaistva u celini. Jedna od tih opštih tendencija je i proces postepenog oslobađanja društvene podele rada od krutih stega slojne, odnosno statusne hijerarhije, počev od kasta i staleža preko klasa (u kapitalizmu) koje su u tom pogledu do <jada najotvorenije, i najzad, do slojeva u soci{alizmu., Možemo istorijski pratiti razvoj sve slobodnije i dinamičnije društvene podele rada i stvaranja otvorenije društvene strukture. To znači da možemo da pratimo razvoj oslobađanja profesionalne od klasne strukture u najširem smislu reči. I>акlе, socijalizam je viši istorijski oblik od kapitalizma ne samo zato što je privatna svojina u njemu ukinuta, ili је svedena na jednu ograničenu meru, nego i zato što on ima socijalno otvoreniju društvenu pođelu rada. ■■ Ako je istorijski tako, tada možemo uzeii stepen socijalne otvorenosti i dmštvenc podele rada kao jedno od osnovnih merila za ocenu Xđenosti socijalističkog društva, društvenih sa u socijalizmu. Dakle, ta merila nisu samo stepen razvijenosti tehnologije i proizvodnosti rada, niti pak stepen razvijenosti zi(NASTAVAK NA 3. STRANI)

DR MIHAILO V. POPOVIC

U OVOM BROJU:

Strana 3. IZVOLITE U INSTITUT „ 4. STUDENTI U GRADU „ 5. NA TEHNOLOŠKOM: SA CETVRTE GODINE »BEŽE« NA TREĆU! „ 7. ETICKI PROBLEMI SOCIJALISTICKE REVOLUCIJE „ 10. SKICA ZA BIOGRAFIJU PROFESORA RADOMIRA LUKICA

* STUDENT GODINA хш 12. MART 1968. ŠLIST "" BEOGRAOSKIH STIDE\AT4 9