Студент

SLOBODNO KAMUFLIRANJE PROBLEMA KULTURE

U Novom Sadu je, 11, 12. i 13. marta o.g. održan, dugo odlagani, IV Stražilovski susrel mladih inteiektualaca Jugoslav.ije. Susret je organizovala novosadska tnbina mlađih u zajednici sa redakcijama listova i časopisa iz svih naših republika .(Polja, Gledišta, Teonija in praksa, Odjek, Uj symposion, Mladost, Izraz, Našc Teme, Razlog, Praksa, Razgledi, Polet). Okvima tema u којој se u razgovorima raspravljalo, i za koju, uglavnom, nisu pLsani nikakvi posebni referati, bila је; AKTUELNI PROBLEMI KULTURE U JUGOSLAVIJI, sa podtemama; Kultura između birokratskih i samoupravnih odnosa, Ekonomlstički mehanizmi vrednovanja kulture i Pozicija i mogućnosti kritike. O rezuitatima razgovora nisu donošeni nikakvi zaključci. Organizovanjc javncg razgovora najširih nacionalnih razmera o jednom problemu, pretpostavlja kao sojjstveni uslov. opštu (zajedničku) poirebu da se o tom prob-. lemu razgovara i cilj da se taj problem na svom (odgovarajućem) nivou reši. Ako bi se o IV Stražilovškom susretu sudilo s tog stanovišta, teško bi se moglo reći da је na niemu < zadovoljen laj osnovni uslov svakog dosadašnjeg dijaloga. Pokazalo se, naime, da su ućesmci u razgovoru o »Aktuelnim problemima kulture u Jugoslaviji« (većina) raspolagali mišljenjefn (manje-više; od privatističkog preko sociološkog do filozofskog) đa postoje problemi kulture i problemi u kultun, ali da im do njihovog rešavanja nije mnpgo stalo, tačnije rečeno da oni iz nekih razloga sumnjaju u mogućnost rešenja tih problema. S obzirom na tu okolnost i na opšti > Utisak o razgovorima, mišljenje učesnika o samom Susretu bilo je podeljeno: jedni su bili mišljenja da on nije ispunio očekivanja, tj. da je neuspeo, a drugi su smatrali da potreba samih učesnika da o kulturi razgovaraju i cilj da u tom smislu nešto reše nisu bili neophodan uslov za organizovanje Susreta, već da je on zamišljen drukčije, s ciljem da se mladim radnicima u oblasti kulture pruži demokratska mogučnost da se potpuno slobodno izraze i da se na osnovu toga stekne uvid u odnos mladih prema problemima kulture. U prilog mišljenja prvih ide podatak da su na IV Stražilovskom susretu mlađih intelektualaca preovlađivale prosedost i proćelavost

STRAŽILOVSKI SUSRE Г MLADIH INTELEKTUALACA JUGOSLAVIJE

(како sc opisno izrazio jcdan od zagovomika mladih) i u skladu s tim, s jedne »trane, filozofsko interpretiranje pojma, smisla i značenja kulture, a s druge patetično dobošare■nje nad sudbinom kulture, pre svega nad sudbinom stvaraoca. Racionalno situiranim rađi-

kalizmom, mladi ili skoro stvarno mladi zaklju * čili su na kraju ovu starosnu, prograđansku orijentaciju. Osim toga, u »akademski« dugim pauzama čuli su se često uzdasi nekih učesnika za 111 Stražilovskim susretom; na kome je, po njihovom mišljenju, radna atmosfera bila drugačija, revolucionamija, plodotvornija, nepoštednija, ataraktivnija (!) itd. Ako se, s pravom naravno, i prečuje ta veteranska jadikovka za »starim, dobrim vremenima«, ostaje činjenica, javno naglašena, da su mnogi učesnici IV-tog bili i na 111-ćem Stražilovskom susretu, održanom još pre pet godina. U najmanju ruku, ta činjcriica sugerira mišljenje da je status raladošti izvesno vreme bio monopolisan i kao takav korišćen. i da se, s obzirom na to, malo šta promenilo i menjalo u tom vremenu, pa čak i ako se menjalo, menjalo se na jedan predvidljiv način. Sadašnje prisustvo onih koji su mladost i mlade stvaraoce predstavljali рге pet godina nedvosmisleno pokažuje da jc ta mladost u toku petogodišnjeg starenja tcndirala ka suzbijanju mladalačke ekspanzye i samim tim ka ozoujnom učvršćivanju sopstvenih ]x>zicija. Još značajniji, direktan doprinos mišljenju o neuspelosti Susreta, bez obzira na to kako je zamišljen i zašto, priložila je dobrovoljno jedna oveća grupa učesnika svojim »govorima«Negde već na samom početku izbaćena je, s | punim odsustvom Istorijske svesti spremijena ! parola: »živio Don Kihot ha čelu sa Sančoro Pansoml«, koja je dugo platala po svesti nekih učesnika. Na kraju razgovora, u kontekstu ozbiljne analize postojećeg stanja, izrečena je teza da ovaj postojeći »rcalitet ne vredi tri lule duvana«, Parola je, popularistički i deplasirano simbolično uzimajući Don Kihota kao tragičnog borca za humane, kultume vređno[ sti imala kvazi-pesimističku (ako ne i kvazi-nihilističku) nameru da istakne kako je svaki [ humani napor da se problemi kulture reše, li[ terarno rečeno, potčinjen nižim, nekultivisanim porivima i ekonomskim nalozima i da će takav, na žalost, zauvek ostati, tj. stvari će uvek ostati kakve jesu.i) , Pre više od petnaest godina, Rene Girard • (Mensonge romantique et verite romanesque) (NASTAVAK \A 2. STRANI)

ILUA MOLJKOVIc

U OVOM BROJU

Strana 3. — OO гиеКЕ RASWUE je došlo pri izđoru saradnika . ODGOVOR PROFESORU RAŠKOVICU NA TRAŽENO PRIZNANJE I Strana 4. fostovanje - . ,>f 9 < . I • OBJAŠNJENJE SLUŽBE DRUSTVENOG KNJIGOVODSTVA POVODOM Strana 5 napisa »priznanje i postovanje prof. raskovicu« airđiia • kome dodeuivati univerzttetske stipendije Strana 7. lL »ninovog« kosa ВIСЕ BOLJE PRESEK KROZ ŽENSKO Strana 8. pobuna pouskih studenata Strana 9. »zjava profesora ranojevica Strana 10. о studentskim igrankama .. -

■z s вЛ ill ’ * м „ I sg ■ nnf s 6*3 <Л ft". Q 3 £ ' ' 66 ШШШШШ q ?; .■ - , Hi: : £'v ф * ШШШШШш