Студент
odgovor PROF: RAŠKOVIĆU PRIZNANJE I POŠTOVANJE
U »Studentu« od 5. marta objavljen je tekst sa naslovom »Priznanje i poštovanje profesoru Raškoviću«. Tekst nije potpisan, ali se u napomeni Redakcije daju izvesna objašnjenja o »autorima«. Ovaj tekst je po svojoj formi ođgovor na tekst koji je objavljen u »Studentu« od 20. II 1968. god. pod naslovom »U Sociološkom institutu (samo)upravijanje direktora Raškovića«. Da bi se za javnu reč mogla tražiti i javna odgovornost, moramo postaviti pitanje: ko stojf iza teksta kojim se želi odati priznanjc i poštovanje prof. Raškoviću? Iz napomcnc Rcdakcije vidi se da sc glavni urccinik obratio prof. Raškoviću i zatražio od njega da iznese protivđokaze za mnoge primedbc koje su mu upućeuc preko »Studenta« od 20. fcbruara. I šta se dogodilo? Umesto da se argumentima bori da dokaže suprotno prof. Rašković predaje »Siudentu« obiman lekst »neke druge grupe saradnika Instituta«. Nc znači li to da se na ovaj način želela spasitl sopstvena čast pomoču drugih i па štetu drugih? Prema izjavi prof. Raškovića, imena ovlli »druglh« nisu navedena jer u »Sludentu« nleu navcdena ni imena članova komisije koja je pisala izveštaj. \c sporimo da ima mesta izvesnoj zamerci Rcdakcijl što u prvom tekstu nije navela imena članova komisijc. Jcr, ta imena su u izveštaju bila čak više puta navcdena i to sc moglo i trebalo učlnlti. Međutim, ova omaška za koju je Rcdakcija dala Izvlnfenjc navodcći imcna članova komisije (prllikom objavljivanja teksta »druge strane«) ne može da opravda nastojonje da se ostanc anonlman. A da je reč stvarno o želii da se ostanc anoniman po svaku cenu pokazuje i lo da se li »drugi« nisu idcntifikovaii n! nakon objavljivania imena »prvih«, odnosno na poziv Redakcije da to nčinc. Uostalom, eitalac će iz daljcg lokst» inoći da vidi da se time želcla postlćl bezbcdna ncodgovornosl anonimne kritike. da bi moglo da sc dlskvalifikuje i iznese nfz drugih nekorektnosti kojc je mogia da stvorl samo jcđna razbuktala zluradost. Nepotpisivanjcm javno izgovorenih reči narušeno je osnovno pravilo ctike javnog koniuniciranja. Nepotpisivanjem • javno izgovorenih reči narušeno je osnovno pravilo etike javnog kornuniciranja. Pošto je Redakciji tckst predao prof. Rašković, 5 s obzirom na ostale okolnosti o kojima je pisala Redakcija u broju od 5. marta, mi smatramo da 5 pravi autor baš prot. Rašković. Zato i odgovaramo niernu (jer korne bismo drugom?). Ukoliko stvarno još neko stoji iza tog teksta, onda naš odgovor treba smatrati i kao odgovor upučen lim licima. Mpramo na početku da konstatujemo da tekšt »Priznanic i poštovanje profesoru Raškoviću« sarno formalno ima karakter odgovora na tekst »U Sociološkom institutu (samo)upravIjanje direktora Raškovića«. Zato tekst u svom pretežnom delu пеша karakter dijaloga sa ;z-netim prmedbama na rad prof. Raškovica, vec se zaobilaze suštinske i prindpijelne stvan. Ne polemiše se sa onim što tekst objavljen 20. februara slvarno sadrži, već sa omm sto. bi Raškoviću stvarno odgovaralo da sadrz'. Postavljamo pitanje: zašto se ništa ne govon o tomc šta je uradila naibrojmja Sekcija instituta (kojom on rukovodi) na projektu коц se finansira od 1965. g.? Da li je za dve godme održala ijedan stručni sastanak? Zbog cega je usledilo naglo osipanje saradnika Instrtuta. kcko je došlo do toga da se daktilografkmja postavi za v.d. sekretara Instituta a da se istovremeno sprečava izvršenje odluka o pnjemu sekretara? Kako je radio izđavacki odbor? Kako su potpisivani ugovori sa pnvatmm hcima? Zašto direktor пце izvrsio mti dozvolio da se izvrše mnoge odluke organa samoupra Ijania? Zašto se ne odgovara na tvrdnju da ce V. Rašković posle prodaje svojih kmjga, kojc ie štampao preko Instituta, dobiti sumu od oko 20 miliona st. d.. a da bi u bilo kojoj đrugoj izdavačkoi kući dobio oko cetin mihona. nije objašnjena tajna ovakvc »nagrade prenu radu«? . .. , Izbegavanje odgovora na pva i druga kljucna pitanja rada i'odnosa u Soc.oloskom mst. tutu »nužno« ie uputila naseg direktora na metod ’fcamene tezef jer Irećog rešenja . nema. Ovakav metod autora odredio je onerc.inaš odaovor. Naime, mi moramo ovom pnhkom da odgovonmo na većmu tvrđnj nosnih sudova iako smo sv^ s "' nje o tome ne doprmosi osnovnih pitanja pokrenutih i P № in!ekslu ie irraženo mišlienje da jc nenormalno što su OOSK i Smdikalna održaJe zajednički sastanak i raspravijaico problemima rada i samoupravijanja u Insti tutu. Tai sastanak se kvahflkuje too -* na iorma pošto je »... van Statuta i ostaiui normativnih akata«. . Moramo priznati da nama sociolozmia ш.к poznato, ni iz teonje ш iz prakse, da se S a tntom neke radne orgamzacije o:lređuju oblici ј sadržaj rada društveno-političkih orgamzaciia. Naprotiv. i dalje smatramo da je i ranjje. posebno sada, osnovni zadatak dništveno-poh tičkih organizacija da svojcm idejnom i jx>litičkom akcijom unapređuju samoupravnt sistem. Zar је to moguće ako kcnkretno ne raspravlja o onima koji svojim stavovima \ akcijom onemogućavaju njegovo -postojanje. Za razliku ocl našeg direktora i rukovodioca sekcija za samoupravljanje, mi smo na ovakav način shvatili mesto i ulogu drustveno-po : litićkih organizacija u sadašnjoj reorgamzaciji društva i SKJ. Ovo jc samo jedan od mnogih pokušaja V. Raškoviča (sada javan ievidentan) da OU SK Instituta onemogući n izvršavanju n.jcnog zadatka. Kakvun se metodama shižio i u kojoj meri je obmanjivao šini iavnost navedeno ie u odgovoru dništveno-poUtičkih organizacna koji su mu uputile preko »Pohtvkc« (11. 2. 196 o). Neistinitim prikazivanjem situacije oko pvog sastanka. direktor pokušava da po.iticki diskredituje 00 SK. Smatrajući raspravljanje o
radu i samoupravljanju u okvim društveno-političkih orgaeizacija uzurpacijom samoupravnih prava, on ne pominje činjenicu da je na ovom sastanku donesen zaključak da se članovi ovih organizacija založe svim snagama da se o situaciji u Institutu raspravlja na sednicama samoupravnih organa. Da II je zaista nnoguće da Jedan umverzitetski profesor sociologije, uz to i član SKJ, stvamo smatra đa idejno-politlčko pokretanje i raspravljauje problema samoupravljanja značl uzurpaciju samoupravnih prava!? interesantno je i to da se u tekstu daje informaciia o »osnovrtkn samounravnim formam:a u Instdtutu« i da se tom prilikom jedino azostavlja (ne zuamo da li namerno ili slučajno) upravo ona која ie i po opštem zakonu normalna i po ш*£ет Statntu csnovna (nc navodi se Radna zejedmca). Zašto? Tvrđenie da sastanak društveno-političkih organizacija (cdržan 16. 11. 1967) nije bio izraz stvarno pclitičkđ polrebe i žclje članstva, trkođe je netačna. Ova teza је več nuđena 00 SK: međutim. ona iu ie osudila i odbacila a neke niene nosioce fkoji bezuslovno podr/.avaju Raškoviča) partijski kaznila. Ako održavanje ovog sastanka niic bilo izraz stvamc potrebc i žel.ie večine članstva. kako se onda moglo desiti da jc na tcm sastanku \ r ećina prisutnih vrlo ošt r o kritikovala Dcstunke direktoга. Jedino je daktilografkinja, koja je ujedno 1 v. d. aidministrativhog sekretara Institutal!), imala mišlienje koje navodi V. Rašković. Uprkos teškoj situaciii i ozbiljnim protivrečnostima u našem Institutu. sa čuđeniem se pita zašto je održan vanredni sastanak. U objašnjavanju razloga za sazivanje ovog sastanka pcnovo se na sličan naoin, kao i nre, navode potpuno neistinite tvrc’nje. Nastavliajuči svoic »dokazivanje«, on tvrdi da su četiri ćlana SK »dovedena« na ovai sastanak. Ova politička insinuaciia da se služimo policijskim metodama (»dovodimo« članove SK na sastanak) pokazuie metod i cilj autora i njegovo shvatanje SKJ. Nas lo zabrinjava, t>re svega kao društvcna i politička pojava. Kako je moguće. da čovek sa ovakvim shvatanjem i postupcima zauzirna niz društveno važnih funkcija? Sledeći logiku V. Raškovića, normalno bi bilo očekivati da »dovedeni« osude metod dovođenja. a oni su, eto, kao i mi »nedovedeni« »slučajno« osuclili »samoupravncst« V. Raškovića. Jedan od njih (bivši predsednik UO) je tvrdio da u Institntu nerna samoupravljanja, čak ni u začetku. Rečeno je da je takvih, »dov'edenih«, bilo četiri. Međutim, bilo ih je samo dvoiica. ćlan SK koji je navodno povezan u 00 Filozofskog fakulteta potpuno паш je nepoznat. Verujemo, da je ta dezinformaoija učinjena da bi nam se kasnije i javno moglo pripisivati ono što se sada protura samo podujavno. Za metod prisutan u teksiu sa kojim polemišemo i uopšte metocl autora, karakterističan je i sledeći detalj. Jednog člana naše OO SK autor naziva »penzionerom«. Ne znamo tačno šta ovo treba da znači. Da nijc reč o želji autora da se ova ličnost »penzioniše« i kao član SK. U pitanju je naš metodolog spoljni saradnik koji sarađuje na nckim projektima istraživanja u Institutu. Negovu pomoč obilato je koristio baš V. Rašković, kao i članovi giupe oko V. Raškovića. Ovaj saradniik se posebno angažovao na međunarodnom projektu kojim rukovodi direktor V. Rašković i njegov pomočnik Predrag Aleksič. Kada je u inostranstvu trebalo voditi sručne razgovore, onda su direklor i njegov pomoćnik poveli ovoga »penzionera«. Dakle, kada se koristi njegova stručna pomoć, ne zamera mu se što je invalidski penzioner. To se čini samo onda kađa ovaj konstatuje da je došlo do sukoba između V. Raškovića i kolektiva. Pošto se izražava čuđenje zbog održavanja vanrednog sastanka društveno-političkih organizacija, pri čemu se daje interpretacija suprolna činjenicama, jaotrebno je dati neko obaveštenje. Sastanak je bio vanredan pošto jc i situacija u Institutu vanredna. Neposredan povod bila je sednica Radne zajednice sa predstavnicima društvene zajednice, na kojoj je V. Rašković predlagao, suprotno volji i intcrcsima večinc članova Radne zajednice, integraciju Instituta i jeđnog odeljenja Radničkog univerziteta u Kragujevcu. Po Statutu Sociološkog Instituta o integraciji, spajanju, pripajan ju i sličnom, odiučuje isključivo Radna zajednica. Ona je, međutim, ovakav predlog direkto ra odbacila na svojlm prethodnim sednicama. Radna zajednica je smatrala da ne može prihvatiti ovakav oblik integracije sa grunom saradnika radničkog Univerziteta koji su slalno zapcsleni u raznim radnim organizacijama ti Kragujevcu. (kao ekonomisti, pravnici, agronomi, lekari), ne isključujući time druge oblikc sarađnje. Na incijativu V. Raškovića, a uz nomoć predsednika RZ, koji je pristrasno vodio saslanak (zbog ćega je pored ostalog i partijski kažnjen) ovaj prcdlog je ipak stavljen na glasanje. Protestvujući protiv kršenja elementarnih samoupravnih principa i akata, većina stalno zaposlenih radnika Instituta odbila jc da ponovo o tome glasa, i napustila je sednicu (od prisutnih 11 stalno zaposlenih sa naučnim zvanjima sednicu je napustilo 8). Prema tome, gruba je deziniormacija da smo giasali i napustili saslanak zato što smo ostali u manjini, kako je to prikazano. Dakle. nije bojkotovano samoupravljanje, već oni koji opisanu praksu prcglašavaju samouoravlianjem. Nije leško zaključiti da ovde nijc reč o intercsima nauke, Inst.ituta i refo'me. Da je V. Raškov'ću stvarno b : !o stalo do integracije kao oblika bolje rrganizacije racla on је to mogao ostvariti sa Ccntrom za samcupravljan je Republičkog veća snveza Sindikata Srbije, gde ima iskusnih istraživača. Koliko se njegov odnos ptema razvitku Institma odlikuie improv’zariiama. гро/р se videti ako se sa već izloženim uporedi izvod iz
izvešlaja o radu za 1967. g., gde stoji:« Nije celishodno opterecivati Institut kadrom koji niјг pripremljen za naučno istraživački rad u ovoj oblasti i na taj način perspektivno zatvarati mogućnost zapošljavanja опош kadru koji če pristizaiti sa Filozofsko-istorijskog i drugih fakulteta društvenih nauka. Kao što se vidi »koncepcija« razvoja Instituta može se i za nekoliko meseci po potrebi više puta suštinski menjati. Izjašnjavajući se verbalno za reformu i samoupravljanje koristeči to kao svoj politički stit direktor V. Rašković zapravo prikriva irnproA'izaci ju, samovoljne postupke i ostvarenje svojih ličnih interesa na štetu dcuštvenih intoresa. Da li je ovo opredeljenje za refonr.u, neka sude čilaoci. Pri tom neka posebno imaju u vidu mnoštvo argumenata koji su izneseni u »Studentu« od 20. 2. 1968. a u odgovoru V. Raškoviča prosto zaobiđeni. U tekstu se dalje navcKli: »Komisija je utvrdila, verovatno na osnovu pismenog zahteva M Aleksiča (od 10. I. 1968) da su odnosu u Institutu losi i zbog toga sto se direktor retko pojavljuje. 1 izgubio je osečaj elementarno Ijudskog, jer je istina u tome da je profesoru Paškoviču urnrla majka, te da zbog toga nije dolazio izvesno vreme u Institut«. Ovakvu konstataciju Komisija nikada nije dala. niti to stoii u Izveštaju. Otkuda je uzeta, zbog ćeara je izmišljena i šta sc njome želelo postići? Pismo koje se spominje imalo je sasvim dmgi cilj i karakter. A pošto, pored toga, govori mnogo i o odnosu direktora i članova Radne zajedmice citiračemo ga u celini;
Prof. Dr Vlad. Raškoviču, Vašim pismenim rešenjem zabranili ste svim članovima kolektiva, prema tome i članovima Upravnog odbora i Upravnom odbru kao izvršnom organu upravljanja, uvid u samoupravna akta bez prethodne Vaše saglasnosti која se mora tražiti pisraenim putem. Ovim ste onemogućili rad Upravnog odbora koji bez stalnog uvida u samoupravma dokumenta ne može da izvršava svoiu funkciju. Ovo lim više, što je pismeno odobrenje za svaki dokumenat otežano činjenicom da se vrlo retКо pozavljuje u Sociološkom institutu (upravo. posleclnji put ste bili pre 15 dana). ja pismeno I' omumciranje u takvim uslovima onombgućava Upravnom odboru ažurnost i efikasnost. Smatram da se čuvanje dokurnenata ne resava Vašom saglasnošću za korišćenje dokuraenata, već ođgovornošću službenika koji izdajc dokumenta na uvid i eventualnom evidencilom ko ih koristi, što је uobičaieno u svim drugim radnim organizaciiama. Ovim putem vas u ime Upravnog ođbora molim da vaš embargo skinete bar za ćlanove Upravnog odora uz mogucnost cla se, ako to treba, zaduzu.icmo za sve što koristimo u vršenju naše dužnostr. 10. januana 1968. godine Miloš Aleksić
vršilac dužnosti predsednika U.O. Sociološkog instituta, s. r. Samo ovo pisino moglo bi da posluži kao dokument za jednu tužnu hroniku o samoupravljanju. Tvrdnja da je inspekcija Službe društvenog knjigovodstva dala »nalaz o ispravnosti finansijskog poslovanja« izdavačke delatnosti Instiluta je pokušaj da se autoritetom ove službe negira privatizacija izdavačke delatnosti i bar prividno opravđaju mnoga ogrešenja o samoupravne i moralne norme. Pošto je ovo pokusaj zloupotrebc autoriteta i rada Službe društvenog knjigovođstva, pozivamo ih da i oni 0 ovome kažu svoju reč. Ako je tačno tvrđen je da je ova služba konstatovala ispravnost posloл’апја izdavačkc delatnosti, zašto i ooslc mesec dana od dana prijema zapisnika V. Rašković pruža otpor da se o njemu raspravlja na sednicama organa samoupravljanja. Л poznato je 1 njemu i nama (a to u zapisniku izričito i piše) đa su organi samoupravljanja dužni ia o nalazu ove službe raspravljaju u rnku od 8 dana od dana prijema zaplsnika. U napisu se navodi da će Institut pcsle realiza cije , štampanih dela imati prihod od oko 7.500.000 st. din. Pitanje koje se postavljalo i postavlja u Institutu nije koliko ,če se dobiti posle realizaciie štampanih dela, več koliko če se dobiti od štapanja privatnih knjiga. U ncmogućnosti da pojedinačno obiašnjavamo situaciju oko štampanja svih privatnih knjiga, navodimo aproksimativne podatke samo za iednu od tri nrivatne knjige. V, Raškoviča. Reč ie 0 knjizi koiu je naoisao koristećf rezultate do kolih je došla Sekcija kojom on mkovodi. Ukupan prihod posle prodaie iznosiče 15.400.000 st. din. Od ovog iznosa ide autoni Raškoviču 7.7П0 000 st. din., za rabat (25 posto) 3.800 000 st. đin.. za troškove štampania 3.600.000 st. din. 7nači, razlika između prihoda 1 rashoda je 300.000 st. din. Ako uzmemo u obzir trpškove oko uskladištenja kniipra u pro* storiiama Instituta, t’odenia kniigovodstva, koresnondenciie, rada distrihncionos oribora u radnom vremenu, rada daktilografkinje i sl„ onda ie sasvim iasno da sc ne može govoriti o realnol zarndi Tr.«tituta. Ođ druge dve kniige V. čiia ie trž’šna vrcdnost oko 7Q 000 000 st. din. InsHtnt dohiin za jedmi 10ПОП0 st. dln.. a za dmeru knllgu 150.000 st. din. Оло jasno ilustniie ko gubi a ko dobiia, i kohVo kn dohiia. Tstinf 7a vntlii treba pomenutl Нч Ip drunr RajSfcnvlć od ovlh mlHona odvnllo I Hfinon «t, dln. 7a ћпшчпОчгпр svrhe. U vezi sa tvrdeniem o visi'ni jičnopr dohotka V. RašVovića u Tnstitutu. treha reći da je on samo
funkciju direktora (koju honoramo vrši) dobi ja mesečno neto 118.000 st. din. Međutkn, ne pominje se nekoliko druglh osnova po kojima on ostvaruje dohodak. Karakteristično je pc menuti i da se on bio odrekao dodatka za rukovođenje sekcijom ali je kasnije to tražio i dobio (za tri godine unazad). Javnost se obaveštava da V. Rašković štanipanjem knjiga preko Instituta doprinosi izvršavaniu prioritetnih zadataka Instituta. Zar је moeuće, na pr., da štampanje petog izdanja udžbenika, Sociologije«. znači izvršavanjc pri oritetnih zadataka jedne naučno-istražlvačke ustanove? Informacije koje sc daju o radu pojedinih sarađnika Instituta predstavljaju konstrukciju kojom se u potpunosti izvitoperava stvarno stanje. I ranije smo zahtevali, a to činirno i sada. da se cd strane stručne komisije izvrš i kvantitativna i kvalitativna analiza rada svih saradnika. Ne sumnialno u to da bi rezultati takve analize pokazali da se u napisu V. Raškoviča »radnici« i »neradnici« po pravilu prikazuju u izmenjenim ulogama. Zašto V. Raško vič rezultate rada svoiih saradnika ceni samo na csnovu jednog Zbornika (čiji obim nijc veći od obima normalnog ćasonisa 156 strana) 5 ništa ne govori o objavljemm knjigaina brošurama. ćlancima i druffim prilozima u ra?nim naučnim časopisima. Dn li je to zbog ga što bi se tada morala steći obmuta slika od onc koju on nudi. što bi »vrednoća« dva-tri saradnika koji ga podržavaju postala potmmn jasna. Takođe se pitamo zbog čega prećutkujf položene masdstarske ispitc onih koji mu se suprostavljaju? Napominjemo da se u Institutu nije nublikovala (niti ie predata u štampu) ni ledna monosrafija koia je rezultat istraživačkog rada, odnosno ostvarivania osnovnih programskih zadataka (finansiranih od Fonđa), a štampano je četiri privatne knjige. Tnače monografijc svih sekcija su recenzirane i spremne za štanv panje, izuzev monbgrafije izrađene u Sekciji kojom mkovodi V. Rašković. Bez mogućnosti da ovoga puta damo rot puniie informaciie ko je, šta i koliko uradio i publikovao zadržimo se samo na primeru vada M. Aleksiča koga Raškovič u svom napisu najviše napada т za koea pored ostalog kaže da je »najaktivniji u akcijama pomenute grupe te verovatno time nastoji đa ne uspeh na planu stručnog usavršavanj^,«j Istina je, rheđutim, da je Milčš Alekslć po red jedne knjige (oko 100 str.) i jedne bn> šure (45 str.) obiavio i 10 članaka, učestvovao sa prilozima na četiri simpoziiuma itd. Л cvo šta ,ie sam Rašković neposredno рге sukob« sa nh’m pisao o njegovom radu tu referatu za reizbor): »U toku svoga rada u Institutu Alcksič ie pokazao svestranu aktivnost u unapređenju naučno-istraživačkog rada, poscbno о Sekciji za rađničko i društveno samoupnuiianje«, a u oblasti na којој radi već se »... afir miše kao stručnjak sudeći po njegovim raspravama i diskusiiama a naročito po radu na par cijalnom projektu«. U napisu ima i đrugih netačnih tvrdnji. Međutim, zbog ograničenog prostora nismo u mogučnosti da ovom prilikom i na njih cdsovorimo, kao što nismo ni u mogučnosti da širc prikažemo prirodu logičkih grešaka kakve dosta retko sreću u javnom i odgovornom cpštenju. Anonimne kolege sa prve godine Ekonom skog fakulteta koji knjige V. Raškoviča occ njuju kao kapitalne upućujemo na »Gledišta« br. S—9 iz 1967. i br. 3iz 1968. g. jer mi .sc n; smo upuštali u ocenjivanje njegove produkcije. Želimo da se o predlogu društveno nolitickih organizacija da se pokrene postupak opoziva V. Raškoviča sa dužnosti đirektora i kovodioca Sekcije za samoupravljanje sndi i na osnovu njegovog ranijeg mišljenja o P-> trCbi i o razlozima kadrovskih izmena u Tnstitutu. U zapisniku sa sednice Radne zajednice M 29. XII 1966) navedeno jc njegovo izlaganjc ч diskusiji u kojoj stoji: »Lično smatram da r trebalo raspisati konkurs i za direktora h 1 ' 1 ' tuta i to po mogućnosti za čoveka koji hi b ;C u stalnom radnom odnosu. Ja ovo naglašavau 1 i na liniji ozdravljenja međusobnih odnosa ka« i zbog potrebe stabilnijeg poslovanja i rada.« Zaista nas cudi zašto V. Rašković ri postupi u skladu sa ovom izjavom danas ka& je stuacija u Institulu u pogledu rada. po* l vanja i međuljudskih odnosa neuporcdivo ža?
1. MIROSLAV AHTIK, ASISTENT, PREDSEDMK SNOG ODBORA SINDIKALNE PODRL2NICE. 2. UUBINKA BROCIć, ASISTENT, SEKRETAR 00 3. KSENIJA MICIĆ ASISTENT, CLAN’ LPRAVNO<; BORA, 4. VERA VELJKOVIC, ASISIENT. LPRAVNOG OUHOR b. SLOBODAN 3AKIC, ASISTENT, 7. ZORKA ANTONIJEVTC, ASISTENT. 8. RUŽICA DZONIC, DOKUMENTATOR. 9. MILORAD RADEVIC, SPOLJNI SARADNIK, вП ' PREDSEDMK UO ! BIVŠI SEKRETAR OO SK 10. MILOS NEMANJIC, SPOLJM SARADNIK. в, '“ PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA.
OBJAŠNJENJE SLUŽBE DRUŠTVENOG GOVODSTVA NA STRANI 5.
4.
STUDENT
1968/ 11