Студент

presudne su volja i ljubav prema struci

Gost redakcije: Dr. GEORGIJE OSTROGORSKI

Akađemik Georgije Os* ski period sažet je u naučnim trogorski je vizantolog prilozima profesora Ostrogorskog. svetskog glasa, autor Zaraolila smo ga da nnm govori »Istorije Vizantije« (1947. god) o svom radu. koja je doživela više izdanja kod • šta je najviše doprindo da nas i u inostranstvu. Prevedena se odlučite za vizantologiju? je na nemački, francuski, en- Nije to lako reći. Uvek kagleski, poljski i italijanski. Ci da se čovek za nešto odil-uouje, tav jedan veoma značajni istorij deluje više elemenata. Značaj

Vizanlije za prošJost sloven&kih naroda najvtnše je uticala na moje opredelenje. • Kakvi su bili, a kakvi su sada uslovi za naučni rad kod nas u ovoj oblasti? Uslovi su se sasvam promendli. Razume se na bolje. Рге гаta nismo imali nikakvog podmlatka za vizantijski studdij. Na samom fakultetu su studije saj da mnogo šire. Naročito se to I manifestuje posle oslobođenja, \ dok smo sada ipak u fazi sužavanja naučnog rada. Citava katedra za istonju posvećuje veliku pažnju vizantologiji. Drugi razlog je u osnivanju Vizantološkog mstituta, prvo pri Akade mdji nauka, zatim samostalno, j Теша istraživanja su vizamitij; sko-južnoslovenske veze. Vizantološki inslitut izdaie nekoliko vrsta publikacija. U posebnim izdanjima najriše su štampane doktorske drsertacije. To su гаdovi kojdma su počeli svoju naučnu delatnost naši najmlađi stručnjaci. Tako se stvorPa čita va grupa i u svetu poznatih naučnika vizantologa. • Sta smatrate presudndm za postizanje naučnih rezultata u , oblastdi istoriografije? Presudne su volja i Ijubav ргеша struci. Veoma je važan i dar za proučavanje takve proble matike. • U svojoij fcnjizd, Vd ste svestrano govorili o sudbini države koja je trajala punih jedanaest vekova. Želeli bdsmo da Vas pitamo, šta je najviše uticalo na tra>anje vizantdijskog carstva? Vizantija je uvek bila izložena napadima. Vrlo često je dolazila u krize. Cesto je bila na granici propasti, no ipak je uspevala da snogne snage i tome odoli. To ie bila država koja je imala velike tmutrašnje snage. U staroj istoriografiiiji to se tumačilo »srećnim slučajem«. Ta unutrašnja snaga Vizantije bila je njena privredna, kultuma i politnčka moć. Već i kada počne da opada, čoveka iznenaftuje ka ko to dugo traje. • KojS Vam se petiod najviše dopada u istoriji Vizantije? To je teško reči. Naravno, posebno su mteresantni periodi velildh promena. Recimo, obnavljanje Vdzantijskog carstva u sedmom veku ili jedanaesti vek

kada se javlja spccifični vizantijski feudalizam u svora razvijenom obliku. Bavio sam se raz ličitim periodima. Cak sam se najviše bavio kasnim periodom koji je najinteresantniji za socijalnu istoriju. On je i veoma povezan sa našona istorijom. • Da li biste mogli đa nam kažete nešto više o praćenju uticaja Vizantije na južnoslovenske narode? Uticaj je bio veoma jak, politički, kulturnd, pravni i religioznd, na sve naše narode. Vizantološki institut ie počeo izdavanje serije » Vizantijski szvori«. U njoj želimo da sistematski damo sve izvore uticaja Vizantije na naše narode. U tačnom prevodu na naš jezik. ovi izvoni koriste i onima koji ne znaju grčki. Težište rađa nije samo na orevođeniu i izdavanju već najviše na niihovoi naučnoj obradi. To je kolektivan rad staln’h savetnika i svih članova katedre. 9 šta smatrate najvećim priznanjem svom radu? Snolinih priznania ima mnogo. Najviše sam zadovolian time što se stvorio podmladak na ovom nolju, čitav niz vizan* tologa kojd su mnogo dali ovoj nauci i kao takvi se afirmisali. • šta savetujete studentima? Da imaju stvamo interesovanje i Ijubav za struku koju su izabrali; da zaista studiraju. Da rade na proširivaniu svog kultumog i naučnog viđika, a ne da uče sarno ono što je neophodno ild- »bubaju«, Pravo studiranje ne može đa bude samo usmereno na pripremu ispita. Naibolia pri lika za studiozno učenie su seminarske vežbe, iako se tu јаvlja inertnost i nezainteresovanost pojedinih studenata. Treba lo bi da humanitame fakultete studiraju Ijudi koji su za te pred mete unutrašnje zainteresovani. Nas žalosti kađa shvatamo da je neko došao slučajno i đa svoj rad samo otaljava. Na kraju bih primetio, da ako postoji Ijubav i žar prema stmci, onda se uz istrajnost mogu postdći dobri rezultati. Razeovor vodlla:

NATAŠA POPFVODA

flaša "džoni vokera"

Na Terazijama sam sreo jednu devojčicu iz mog кгаja. Zvala se Mira. Ja je ne bih ni poznao da mi se nije javila. Do skoro je igrala »školice« i vozila dečji bicikl, a sada je iznenada porasla, zaoblila se, prelomila u pasu. »Otkud ovde?« upitam. Опа poče da vrdolami, da priča kako je došla kod ujaka, pa ga nije našla i tako od jutra ništa jela nije. Povedem je u »Kasinu« i naručim jedan pasulj bez mesa. Mira sve pojede i hlebom obrisa dno tanjira. Priznade da se posvađala sa roditeljima, da je pobegla od kuće i krenula u beli svet. Do Beograda se prebaoila jednim fapom.' Tada je naišao moj cimer Peđa. Nikad nisam saznao šta on studira. Bavio se tapkanjem i kockanjem. Voleo je da pije i imao je uspeha kod devojaka. Ni od čega nije prezao da bi došao do novca, koji je za njega bio najvažnija stvar u ххг votu. Peđa nas je spazio i prišao. U-

poznao sam ga sa Mirom. Ispričao sam kako sam se iznenadio kad sam video da je Mira porasla. »Možda je staviia кгре ispod džempera«, startovao je Peđa. Mira ga je pogledala u očA i rekla: »Pipni pa vidi da li su krpe«. Updtao sam Miru šta misli da radi, šta namerava. Rekla je da bi volela da se negde zaposli kao sekretarica iili stjuardesa, pa čak namerava da skokne i do Avale-filma, ima nekog poznanika tamo. »Kući neću da se vratim, nikad nogom tamo neću kročiti«, vikala je. »Gde ćeš da spavaš večeras?«, upitao sam. Slegnula je ramenima. »Može kod nas. Ti i ja ćemo u moj kre vet, a Mira u tvoj«, predložao je Peđa. »Ja nemam ništa protiv«, rekla je Mira. Dok sam spavao, nisam ni primetio da je Peđa prešao kod Mi ге. Ujutru sam ih video zagrljene u krevetu. Peđa je otvorio oči, žmimuo i osmehnuo se: »Amigos, bilo mi je tesno kod tebe: mnogo se ritaš u snu«. Mira je ustala, očistila sobu.

skuvaJa nam kafu i oprala Peđi i mom drugom cimeru čarape. Peđa je leškario na krevetu, zviždukao i govorlo: »Mnogo vredno i slatko ovo pilence«. Oko podne Peđa i Mira su izašli u grad. Peđa je trebao da гаzgovara sa nekim svojim uticajnim prijateljima u vezi sa Mitrinim zap>ošljenjem. Nije ih bilo do uveče. Nisu se pojavili ni do deset sati. Oko ponoći vrata su tresnula o zid. Cimer i ja smo se probudili. Peđa je grebao rukom po zidu dok je pronašao prekidač od svetla. Bio je pijan. Klatio se. Jednom rukom se pridržavao za krevet, a u drugoj je držao punu, neotvorenu flašu škotskog viskija, marke »Džoni voker«. Stavio je flašu na sto i zapenušio usnama: »Pijte. Imate šansu da jednom u životu srknete _pravog, originalnog škotskog viskija. Peđa vam ga nabavio, Peđa, vaš drugar«. »Gde je Mira«? Peđa je ćutao.

»Nisi trebao ono noćas. Ona je dete«. Peđa se zacerekao. Cimer se promeškoljio u krevetu. »Teška si, budala, teška! Sve što ti dođe pod nož reži! Misliš da sam joj ja bio prvi, Koliko 5h je samo promenila. Šofer koji ju je dovezao rasturio je na sastavne delove, kapuljaču паpravio«. .»Gde je ona?«, upitao sam. »Na sigurnom mestu, ništa neće da joj fali«. Seo je na stolicu, zabacio noge na astal i pričao: »Navratio ja s njom kod »Dva jelena«. Smotri me jedan čilager, debeli parajlija, moj poznanik, i pripita: može li šta za či* 1a... Meni sinu kliker: »Dvadeset soraova i uredim stvar«. Matori prista. Mira se malo bunila, ali kad sam joj rekao da je to jedan filmski režiser, uticajan dasa, pristala... Prava ovčica«. Smejao se. »Sta vi mislite; otkud bd mi bilo šest hiljada da se isprsim za »Džoni voker«. Cimer, otvaraj flašu«!

M. SAVIĆ

Najomiljeniji profesor

Među studentima su izvesni profesori fzbog svog načina predavanja, ispitivanja, svoje zanimljive i nesvakidašnje ličnosti...) omiljeni i popularni. Ko su oni, i zbog čega su miljenici studenata? MARINA JOVANOVIĆ, Viža komercijalna škola; Najviše mi se dopada profesor iz matematike dr Rajko Raletić, jer je dobar prema studentima i u njima gleda Ijude a ne kao njegov asistent Petrović koji samo zna da viče na nas. TOMISLAV MRCENOVIĆ, Pravni fakultet; Zbog pedagoškog, korektnog i Ijudskog odnosa prema studentima obožavam profesora Mihajla Jezdića. JOVAN KOVČIN, Tehnološk! fakultet; Merri i moiof curi profesor Lukić sa Pravnog fakulteta je najsimpatičniji zbog viceva i dosetki. LAZAR ILIĆ, Pravni fakultet: Ne znam za koga da se odlučim. Гпак me oduševIjava dr Dragan Zdenković zbog svoie velikodušnosti. Da mosru, studenti bi mu podioti spomenik za života. Profesor Lukić mj ie drag zbog dosetki. MIRA AMTONIć. Saohraćajnl: Volim Nikolu ćućuza, dobar је nedagog, dobar predavač, sa studentima vrlo prisan i korektan. МIНА.П О JOKANOVTĆ. Crađevinski: Donada mi se Milan Goiković zato što nam je prošle godine drifao samo no iedan čas nedeljno. PFTPOVIĆ, Gr»đevlnsld: Naiomilieniji mi ie Georgiie Haiđin, koii svoia nredavanja ilustruje zanimljivim primerima i đobrim vicevrma. TRGO hVOA, Ma^inskl: Cenim Ernesta Stipanića, jer je savršeno jasan na pređavaniima. LOLA M**šfnslđ; Liubodraga Radosavlievića. nrofesora mehanike, zovemo stndentska maika zbopr nfegovog fer odnosa i truda kon ulaze u radu sa studentima. ZORAM RTSTie, Prirodno-maternatički: . ..~ . D .°” ada m*.se nrofesor Milorad Bertolino ko.'i maternu jzlaze vrlo jasno. prosto nam ie »sažvaće«. Svoiim 1 4 duh< y* toS Ai izvrsno urae da zainteresuie studente za svoj predmet. DOBROSAV MATIĆ, ETektrotehn’čki: čovelc Mužđeka. iedan od retkih kofi 1 uvek hoće đa pmži ° MIODRAG RISTIć, Međicinski: —. Cenim Harizijadesa iz mikrobiologije zbog duhovi- * tosti, interesantnih predavanja ј korektnog ođnosa prema studentima, ALEKSANDAR MARKOŠ, Eelektrotehnlčki: Moj »miljenik« je profesor Radenković. On vrlo sistematizovano, interesantno i pedantno predaje. DANTCA PETROVIć, Filozofski: Volim da slušam predavanje Jovanke Kolić i Joria Tadića zbog niihove širine i interesantnog načina izlaganja kao i zbog njihove opšte kulture. s u.

s. м.

Doba lirsko stoji nam na pragu

Na Kalemegdanu smo sreli grupu mladića beogradskih pes* nika. Zamolili smo ih da nam kažu nekoliko reči o proleću. Vojislav Doniić: Proleće mi najpre đonosi umor. Osećam bolove u kolenima, u prstima, glavi. Hladna uzdržIjivost i usredsređenost za vreme zime potpuno popušta. Počinjem sve teže da pišem, omamljen sam. Proleće je za mene zadnje gođišnje doba ono koje dolazi posle živosti leta, tuge jeseni i hladnokrvnosti zime, koja najviše odgovara racionalnosti pisa* nja. Pomišljam na putovanje i na jednu ženu koja savršeno od govara proleću u šumi, kako je ostvareno u Pastemakovoj pesmi »Proleće u šumi«. Srba Ignjatović:

Proleće: nisam ga ш osetio. Uvuklo mi se u nozdrve, ožeglo me iznutra, zalepršalo uglovima moje sobe, zapalilo prozorsko okno, otškrinulo orman, našlo me mada ga nisam ni očekivao, znam da me neće mimoići ni к to, m jesen, ni zima. Ibrahim Hadžić: Žao mi je što ovog trenutka ne mogu biti u rodnom mjestu. Lutao bih šumama. Kod nas u proljeće, veoma je tužno i veselo: cvjetaju divlje kruške i umim stari. Radoslav Mirosavljev: Ja volim jesen. Pa ipak, u ‘ mesto svojih, reći ću stihovf Predraga Cudića: »Kralju Lire, sad je naš trenutak doba И г ' sko stoji nam na pragu«.

p. »

studenti o sebi neposredno

Do 15. u mesecu: izjutra, burek sa sirom i kiselo mleko. StaJno se svađam sa prodavačicom: ona mi daje okrajak, a ja hoću sredinu u kojoj ima više sira. Ručam i večeram u menzi. Za ručak uzimam pasulj. Pre nego što uzraem tanjir, izaberem najpuniji i sa najviŠe slani ne. Mnogo volim pasulj. Ništa ne ostane u tanjiru. Čak i dno pobrišem hlebom. Za večeru krompir. Koliko jedem, proniknuče mi iz stomaka. Od 15. mi ponestane para. 0bično doručak preskačem. Prvih jutara storaak mi se prevrće. Kasmje naviknem. Da ne bih mislio na jelo, spavam đuže, do 10 sati. U 1130, kada počinje ručak, pn r i sam u menzi. Za večeni mi je mnogo da dam 260 dimara. Jedem kačamak u »Atini« (140) ili pržene krom-

piriće (150). Po neki put uzmera par viršli i jogurt. Kako se još snalazim za hranu: Cimer mi je iz Vršca i svake nedelje odlazi kući. Uvek donese šunke, kobasice, jaja, i pečenu kokošku. Pola mu od toga ja pojedem. Nekad i ja dobijem paket. O bično o praznicima. Moja mi stara natrpa pršute, kajmak i obavezno politrenče Ijute rakije. No, sve to za dan nestane. Sve smažu cimeri, komšije i ilegalci. Neđeljom odlazim na ručak kod strica u Pančevo. Strina ispeče kokošku. Meni padnu butke i jadac. Strina ima odličan ajvar, domaći. Pravi i kolačiće, koje grickam uz crno vino. Cesto sam se zabavl jao sa devojkama које su imale para. Mira, jedna Beograđanka, dono sila mi је sendviče na fakultet.

Cetvrtkom me vodila kođ sebe na ručak. Sve tako, dok nije uvidela da se nikad njome neću oženiti. Lela, radndca iz »Bekoa«, spra vljala mi je masna i sa puno bi bera jela. Uvek je imala rakije i oraha. Kod nje sam se hranio mesec dana. Bio sam uzeo 10 hiljada па zajam i, pošto nisam imao da vratim, nisam se više ni pojavljivao. Nedeljom uveče nabasao bih na zemljake ispred »BaJkana«. Oni obično dolaze u Beograd zbog utakmice. Vodili bi me u »Dalmaticiski podimra« na ribu i suvarak, Dešavalo se da sam nekad imao para (radio sarn po nešto u Servisu). Tada sam odlazio u »Luksor«, jedan ođ boljih ekspres-restorana, i uzimao pileću čorbu, pire sa svinjskim pečenjem, salatu, parče torte, palačinke sa orasima i dve flaše piva. I jeo bih dugo, jeo i srkutao pivo. P. М. STUDENTSKI GRAD 6/1

P. M.

ISPRAVKA

U tekstu razgovora sa Alek sandrom Popovićem, objavlj 6 ' nom u prošlom broju, pored леkoliko sitnijih Štamparskih g re ' šaka, izostavljena je i rečenicJ koja počinje sa: »Кгај njih p čovek mogao komotno...« U ce! r ni ona glasi: »Кгај njih bi vek mogao komotno da nap bC komad na osnovu ideja iz linijevih spisa, na primer, s Г!Г|l što bi se radnja smestila u naivne okvire (šatro, muž i li ' na, porodični problemi), a da ni ništa ne primete, jer u nj enlU nema »insinuacija«. Izvinjavamo se Aleksandiai poviću i čitaocima.

10.

SIUDENT

19 6& 2