Студент

konfuzije jedine mogućnosti

Odavno se na stranicama »Studenta« mogu sresti šaroliiki napisi o Savezu studenata danas. Njihove pretenzije su plod individualnih spekulacija ili rezultat kritičkog odnosa prema nekim praktičniian pokušajima izmene ne baš ružičastog stanja ove organizacije. Prvoj vrsti pripada i napis A. Hodžića »Jedina mogućnost«, objavljen u poslednjem broju »Studenta«, a koji delimično predstavlja uvodno izlaganje sa Treće (uglavnom neuspele) stalne skupštine studenata Beogradskog iiniverziteta. Osvrt na njega je utoliko potrebniji jer on dolazi sa mesta odakle bi trebala da se čuje jasna i razvijena misao, instruktivna i plodonosna kao izraz zrelosti studentskog rukovodstva koje adekvatno ocenjuje nove uslove. u kojima se našla organizacija SSJ, i koje joj pruža makar realnu sliku mogućnosti njenog stvaralačkog delovanja. Zašto je to ovog puta izostalo? PREVIĐENE PRETPOSTAVKE Svaka osmišljena analiza pretpostavlja svestrano sagledavanje uslova u kojima treba da deluje Savez studenata. To znači sagledati puteve kretanja društva kao celine, probleme koji se tu javljaju, karakteristike kratkoročnijih ciljeva, sredstva koiima se oni ostvaruju, osobenosti pojedinih oblasti koie izazivaju odgovarajuće pojave u visokom školstvu, nasleđene i razviiene okolnosti na univerzitetu koje omeJsfiriU. skladno političko angažovanje, mesto visokog školstva u stnlktun globalnog društva, ' oduos SSJ i drugih društveno-političkih organizacija na univerzitetu i van njega, spremnost samih studenata da se trajnije uključe u rad Saveza studenata, stepen njihovlh potreba i interesa, sposobnosti studentskih rukovodila-

ca da opravdaju svoje zvanje. To znači upoznati sve one faktore kpji neposredno ili posredno, trajno ili trenutno, pozitdvno ili negativno određuju obim, dubinu, karakter i traijnost akcdja Saveza studenata. To nije stvar trenutka jer se ti faktori često menjaju, utiiču na druge j njiihovo kontinuirano praćenjc zahteva ozbiljan napor. Svesti ovaj kompleks uslova na dva kao što to čind Hodžić (1. »stvai'anje određcne socdjailne dAferendijaciije« d 2. «svc veca demofcratizacija našeg društva)«, znači grubo šablondziratd i uprostiti organizovane napore društva u readzacdji postavljendh oiljeva, i redukovati privrednu reformu i samoupravni sišlem na u osnovi tačna, ali ne jedina obeležja. Uzimanjem i ovih uslova javlja se potreba za depolitizacijom akcija, Hberalniijim i masovniijim učešćem svih zainteresovanlh (a te interese treba negovati) snaga za ostvarenje određenih ciljeva. U okviru društva akcije postaju masovno nošene aktivno od strane što šireg kruga društveruiih kreatora. Šta je sa Savezom studenata? KAKO SAVEZ STUDENATA MOŽE BITI AKTER ISTORIJE? Da bi bio akter istorije, Hodžič predlaže da »SSJ treba samostalno da kreira svoju politiku«, da »ornogućava jedan novi vid stiidentskog delovanja. a to je kritično-revoluoionaran prdistup svim društvenim pojavama«, a pri tome veliki značaj ima »studontska javnost (tribine, studentski listovi. časopisi itd.) preko koie bd se studenti iziašniavali, kntički odnosili prema pojavama društvenos: života«. Ako se tome doda i njegov predlcp da se SSJ izdvoji od studentskog samoupravljanja( što je suorotno depolitizaciji), orethodni uslon padaijj kao kula od karata. Tražena masovnost i aktivno učešće svodi se na izjašnjavanje o svim društvenim pojavama u interesu samostaine politike. Stvar ie još orovidnija kad se više i'azmotri ta studentska iavnost: tribinc su izvikane, Hstovi baš nisu mediji za izjašnjavanje, čnsopisa skoro da i nema, ili tavore, a ono »itd«, nije najjasnije. Dakie sasvim obrnut rezultat nego što su početni uslovi nalagali. TE2NJA ZA ODLUČIVANJEM AH time istorija još ne ostnie bez studentskih aktera. »SSJ rriože da utiče na odlučlvanje kroz razna unravljačka i politička tijela do sada uohlčajenim načinom« i »korišćeniem nekih noHt’čkih pritisaka. Demonstradije su jedan od cblika takvov oritiska«... Svesti postoianje SST na motiv odlučivania ! to na dosadašnje nač'ne (za što nmsu ootrebni novii uslovi. oni su čak suvišni). znači ostaiati po strani svih promona u društvu koie dovode do novih uslova. A ako je to »odlučivanje« osujećeno. iisticanje dembnstraciia kao »poslednjeg aduta« je vulgarizaoija ideje o budnosti i revolucionarnosti studentske sredine. Prema tome, polazni stavovi (u novim uslovima) savršeno ne odgovaraju izvedenim zaiključcnlma. Konfuznost ostaiih ideja ,i odsustvo čvršće osnove zavodi do te mere da ako nema drugih mogućnosti u odlučivanju onda je jedna jedina »demonstracije kao poslednje sredstvo pritiska«. To je svesno ili nesvesno previđanie današnje situacije našeg društva i nzraz želje da se studenti samostalno predstave ne društvu, već TStoriji. Ako je tako, onda je bolje neka ostanu pored istorije, kako bi rekao Hegel, srećniji će biti, nego da od nje prave farsu. A znamo đa naije tako.

STANOJE IVANOVIĆ

JALOVA KRITIKA

Nekoliko napomena;

1. Usled nezadovoljstva postojećim karaklcrom organdzacije SSJ, ove Školske godine, vođene su diskusije o tome kakva bi trebalo da bude ta orgamzacija, da bi imala svoj razlog postojanja. Postavljajući sebi takvo pitanje, pokušao sam da u nekoliko u »Stuclentu« iznesem svoje mišljenje. Međutim, izgleda da postoje i oni koji jedva čekaju da se neko izjasni, pa da potom malioiozno, po svaku cijenu, obezvdjede takva nastojanja. Jodna koncep>cija ne može se kritikovati, ako se ne pronađe razložno stanovište za kritiku. Stanovište o tome kakva bi trebalo da bude nova organizacija SSJ, kod Stanoja Ivanovića ne postoji. A, atko bi se i dalo izvestd nekakvo stanovište, ono bi se, u stvari, svelo na stanovište organizacije SSJ, kakva je danas, a sam Ivanović kaže da ona nije dobra. Zato je svaki takav kritički napor jalov i deplasiran, jer nema pred sobom konstruktivno postavljeni cilj. 2. lako Stanoje Ivanović eksiplicitno ne kaže kakvu bi politiku trebalo da vođi SSJ, ipak se, iz njegovog izlaganja, može zaključiti slijedeće; ta politika treba da bude real-politika, ako se tako možc reći, koja ima za osnovu

vulgajmi konformistički realizam. Konforniistički realizam, u svom najširem opsegu, antipod je revolucionamoj djelatnosti. Proizilazi dakle slijedeće: u ime revolucioname đjelatnosti nužno je da se takve politike osiobod'imo. Politika vođena na osnovu zakona velikih brojeva je politika zasnovana na strogo determističkoj koncepciji Ijudske akcije. 3. Ako SSJ ne treba da $e bavi, pored studentskih, i opštim problemima našeg društva, onđa se, analogno tome, uskraćuje mogućnost takvog đjelavanja gotovo svakoj organizaciji, a naravno i pojedincu. Pošto ipak neko treba da rješava probleme društva, ostaje jedina mogućnost: to spada u domen vrhunskih tijela vlasti i pairtije. Istoriju, dmže Ivanoviću, nikada nijesu stvarala vrhunska državna i politička tijela, a u socijalizmu to pogotovu ne bi trebalo, ni smelo da bude. P. S. Jedan prijatcljski savet: Pregledaj malo Gramšija, druže Ivanoviću.

P. S.

ALUA HODZIC

novi sizifov pohod

USkoplju Je ođ 28. do 30. marta održau prvl Simpozijum o studentskom samo* upravljanju na kome jc učestvovalo mnoštvo profesora, nedagoga. soc«ologa i drugih na učnih radnika, koji se bave izučavanjem položaja mladih Ijudi u samoupravljanju. Pošto ja ovom simpozijumu prisustvovalo više naučnih radnika nego političkih rukovodilaca to je i diskusija imala stvamo naučni karakter, tj. bila je vrio razložna i sasvim otvorena, jer se nije mnogo politiziralo. To je jedna karakleristika Simpozijuma. POTCEMENI STUDENTSKI POKRET U JUGOSLAVIJI Što se tlče sadržinskog dela možemo biti notpuno zadovoljni sa prezentiranim teorijskim i istraživačkim prilozima, koji su, s jedne strane, na otvoren način ukazali na sadašnje pravo stanje studentskog samoupravijanja, a s drugc strane istraživali nove mogućnosti daljeg razvoja. Naročito je zapažen u tom smisiu doprinos akademika dr Jovana Đorđevića, koji je na sintetički način razmatrao odnosc studenata, Univerziteta i samoupravljanja. Prof. Đorđević smatra da šu »do danas studentski pokret i studenti Jugoslavije bili i ostaju jos uvek društveno potcenjeni i van onih ocena koje su neophodne ako opšte društvene i političke orjentacije prema samoupravljanju i sociijalfflstičkoi demokratiji hoće da se oslobode izvesnog deklarativnog i verbalističkog, a time i konzervativnog shvatanja...« Po njegovcm miišljenju univerziteti su danas shvaćeni i definišu se kao »servisnc stanice«, a studenli se tretiraju kao oasivni obiekti naučnog rada. On je oštro kriitikovao ovakva shvatanja i izneo koncepciju novog Univerziteta kao otvorene radne organizacije svih naučnih radnika, tj. onih' koji jedino uz pomoć Univerziteta mogu da prate brzi riitam naučnog napretka. Slično gledište zaštupa i profesor Aleksandar Hristov koji kaže da zakonodavac polazi hez ikakve koncepcijc mladih, te zato nije ni ćudo što se postavljaju i neadekvatne koncepcije samoupravljanja. NEODREĐENI STATUS STUDENATA Osnovna ocena studentskog samoupravljania koja je dommirala na ovom simpoziiumu bila je sledeća; samoupravijanje kakvo danas postoji na Univerzitetu hiie adekvatno razvijeno i orto (ako se ne iznađu nova rešenja) može za studente da postane čista fikclja. Istaknuto je da studenti danas nemaju prava u samouoravnim organima čak ni kan pomoćno osoblje, da se njihovo mišljenje dovoljno ne uvažava, da oni nisu samoupravliači već slušači, da se tretiraju kao neki spoljašnii faktori...; a da je sve to nosledica nedefinisanog statusa studenata na Univerzitetu i u društvu. Stoga je najviše nažnje i bilo posvećeno traženju statusa studenata u društvu. Pošto se studenti školuiu na univerzitetu to bi bilo nonnalno da oni zapravo tu imaju jasno određen status. Nažalost, položaj studenata je normativnim aktima potpuno nedefinisan, a ta nedefinisanost ie uzrokovala konfuznost u radu samoupravnih organa. koii su dosta stihijno i po merciji uvedeni na fakullete. Stoga je zaključeno da treba energično preduzeti mere da se statutamim odredbama sasvim jasno i nedvosmisleno regulišu samoupravna prava studenata. UNIVERZITET KAO VOJSKA I CRKVA U stvari postoieći model studentskog samoupravljanja je uslovljen konzervativnom organizaoijom univerziteta, koji je zatvoren u sebe, i čf.ia organizaciona struktura već godinama nije ni malo promenjena. Otuda nije ni čudo što je Uniiveržiitet kao ustanova upoređen sa vojskom i crkvom, koje su do danas zadržale nedimulu staru organizaoiju zasnovanu na strogim regulama i birokratskim principima. Opšte je ‘stanovište da samouprami odnosi na Univerzitetu daleko zaostaju za opštim kretanjem društva. SAMOUPRAVUANJE U »ILEGALNOSTI« Pristupajući analizi studentskog samoupravljanja, onakvog kakvo danas postoji, Simpozijum je jasno ukazao đa stvari ne mogu više da dtdu ovim tokom. Naglašeno je da je samoupravljanje uvedeno među studente a da oni u stvari nemaju čime da samoupravljaju. To studentsko samoupravljanje nema svoju materijalnu osnovu, i dok je god ne nađe ono će biti mislena imenica za studente. A kad se nađe materijalna osnova onda treba zakonskim putem ozvaničiti to samoupravljanje. a ne đa ono kao do sada praktično radi u ilegalnosti. Studentskd zborovi, kao jedind oblik prave studentske samouprave u stvari nisu bili priznati ni od jednog zakona, pa čak ni u dokumentima Saveza studenata Jugoslavije. Nažalost, o

zborovima studenata nemamo stavova i analiza ni u novim tezama za rcorganizaciju Saveza studenata. Nepostojanje materiijalne osnovc i pravna nedefinisanost studentskog samouprotvljania doveli su do toga da ono postane obldk staleškog, i uz to formalno, udruživanje. Otuda ono nema skoro nikakve društvene moći. jer ne ra spolaže osnovnim elementima koje zahteva takav oblik udruživanja. Umesto d' jl ''tyornili odluka studenti na svojim samounrrvnim organima mogu samo da zauzmu strvove i da u vidu rezolucija i peticija traže od odpovara jućih organa, koji poseduju sredstva, da prihvate stavove, tj. ispune studentske zahteve. A takav metod su primenjivali radnički sindikati čak u vremc TRENDUNIONA, tj. u primitivnom obliku proleterskog pokreta. Dakle, u sa moupravnom društvu, koje je teoretski najsavršenije dostignuće komunističkog pokreta, upotrebljavamo metode iz primifcivnijeg siadija. Dodajmo još tome da se radi u ovom slučaju o društvenoj eliti tj. studentima, koji su kroz čitavu istoriju bili avangarda svakog pokreta. ŠTRAJKOVI KAO SREDSTVO Kao iiustraciju za ovakvu studentskir taktiku peticija naveden je primer Studentskog grada. Naime, već nekoliko godina studenti za htevaju da se odobre sredstva za Dom kulture, ali ni do danas ona nisu nađena. Stoga jc sačinjena peticija koju je potpisalo preko ćctiri hiljade studenata i upučena predsedniku Skupštine SR Srbije Milošu Miniću. Posle ovc peticije sredstva će se verovatno naći, ali postavlja se pitanje zar se ona stvamp nisu mogla naći dok studenti nisu iczvršili politički pritisak. Otuda nije ni čudo što je na ovom si m pozijumu pomenut i ŠTRAJK kao jedno od mogućih oblika taktike studentskog pokreta. Da li je štrajk najpogodnije, ili uopšte pogodno sredstvo nije predmet ovog priloga, ali je neophodno napomenuti da su radnici u našem društvu ipak upotrebili zapravo njega da bi izvršili pritisak na odgovarajuće organe. Nama se ovde samo nameće pitanje šta je t0 što dovodi do situacija da se štrajkuje u našem društvu. To je svakako tema koju treba naučno istraživati, a sada je ovde samo imenu jemo. Na kraju treba konstatovati da su na ovom simpozijumu zauzeti dosta jedinstveni stavo' ■ i da će zaključci verovatno koristiti da se o'° kritično stanje popravi. Zaključeno je da - sC ovakvi simpozijurai održavaju svake godnc kako bi se mogao pratiti eventualni napreda' ili stagnacija. _ __„ mlC

B. DZUVEROVIC

DOMET SAVREMENE JUGOSLOVENSKE FILOSOFIJE

IZbOR IZ ŠTAMPE; DR MIHAILO MARKOVIC

Kad je reč o marksizmu, mora se istaći da jc on u dvadesatom veku doživeo svojevrsnu reviziju Marksove teorije. To se desilo zbog toga što je marksizam postao zvanična filosofska doktrina u društvima koja grade socijalizam, a ta društva su bila relativno zaostaja, primitivna. Pošio su revolucije izbile u nezrelim istorijskim prilikama ta društva su prihvatila mnoge zadatke građanskog društva, kao što su primitivna akumulac’ja i industrijalizacija. Kad je govorio o socijaliznm i komunizmu, Marks je uvek imao na umu jedno razvijenije industrijalizovano društvo. Prihvatajući programe i zadatake građanskog društva ovo mlado, postkapitalističko društvo koje je u Isfočnoj Evropi nastajalo, prihvatilo je i mnoge ideje predmarksističke filosofije, u stvari građanske prosvetiteljske filosofije, pa i ranoge ideje pozitivizma. S druge strane, pošto je bila jasna potreba dugovreraenog postojanja jednc revolucioname elite koja će držati svu vlast u rukama i koja oe pokušati da realizuje program socijalističke izgradnje bilo je očigledno potrebno i da dugo vreme postoji jedinstvo pokreta i icleologija kao kičma po-

kreta. Sve drugo je bivalo potčinjeno ideologiji, uključujući i filosofiju, uključujući i nauku. Ako su u Srednjem veku filosofija i nauka bile sluškinje ’leologije, sad su postale sluškinje ideologije. Vrhovni kriterijum istine u filosofiji i nauci postao je autoritet, i to autoritet političkog vođe na osnovu same njegove funkcije, nezavisno od njegovog znanja, talenta i opšte naučne kulture. Usled svih tih razloga u Sovjetskom savezu se bila razvila jedna filosofija koja je bila veoma daleko od filosofije Marksa. Tek kada su nastale i druge socijalističke zemlje, i kada se postavilo pilanje birokratizma i pitanje prevazilaženja etatističkih stmktura u socijalizmu, dovedena je u pitanje subordinacija filosofije i nauke ideologiji, doveden je u pitanje princip autoriteta. Ponovnim proučavanjcm Marksa otkriveno je da je njegova filosofija zapravo bitno različita od onoga što je decenijama prolazilo pod imenom »dijalektičkog materijalizma«. Humanistička misao Marksa je bila potpuno zaboravljena i isključena iz dijalektičkog materijalizma. Međutim, poslednjih deceniju-dve mi imamo i samom socijalističkom svetu, a i na Zapadu.

oštru borbu među marksistima između u osnovi dve struje: jedne dogmatske struje, koja i dalje teži da zadrži marksizam u jednom već prevaziđenom stanju, i jedne snažne stmje istinski stvaralačke marksističke filosofije koja u prvi plan postavlja pitanje čoveka i Ijudskih odnosa u so ijalizmu. U vezi s tim je i pitanje o mestu naše filosbfije. Naša jugoslovenska filosofija, naročito posledinjih godina, znatno je doprinela ovom oživljavanju marksističke filosofije, njenoj humanizaciji i izgradnji jedn-e nove aktivističke filosofije koja se zasniva na autentičnoj Marksovoj misli koja kritički saglcdava problematiku društvenih odnosa i koja teoriju pc/zezuje s praksom kojom bi izvesna nehumana situacija mogla radikalno da se promeni. lako u tom pravcu rade i drugi Ijudi, na primer, Ceh Kosik, Poljak Kolakovski ili marksisti na Zapadu, kao što su recimo, Goldman, Lefevr, From, Markuze, naša jugoslovenska filosofija je u tom smislu u izuzetno povoljno.n položaju što imamo neposređan odnos prema prakri izgrr.dnje novog đruštva i što imamo onaj minimum slobode koji je neophodan da bi se mnoga pitanja mogia postaviti na smeo, rađi-

kalan, revolucionaran način. Zahvaljujući konkretnom prilaženju dmštvenim i kim problcmima, naša filosofija ima veuKc šansu i izaziva veliki inteies u savrevnenon svetu, naročito posle 1963. kada je u Dubrcn niku održan međunarodni skup na temu: sC vek danas« kome su prisustvovali mnogi ista K nuti filosofi marksisti i sa Istoka i sa Zapao** Međutim, ovo je za sada još samo interes, je za sada još nada koja se polaže u našu losofsku misao. Na Zapadu i na Istoku i u s tu uopšte poznati su i neki prvi rezultat! z3 ; hvaljujući neposrednim susretima, znatno aktivnosti pojedini/ naših filosofa na međnnrodnim kongresima i simpozijumima. zalnIjujući pojedinim člancima i časopisima. hvaljujući časopisu »Praksi.\« koji ima \ s sr° r je međunarodno izdanje. Inak, tek dolazi vrf me kaoa će širi krug naših filosofa obiav. svoje knjige na stranim iczicima i postojeće barijere komunikacije koje su sađ naŠoj filosofiji, ber obzira na njenu vre nost, nametale provincijalni karakter. Zna 1 • mi smo sada na putu prevazilažen’a tog P rc vincijalnog statusa naše filosofije, na P izlaženja u svet. (»nase stvaranje« lesko' u

STUDENT