Студент

stručna praksa na svim kontinentima

Kada je pre dvadeset godina, na inicijathoi studenata iz deset evropskih zemalja, osnovana Međunarodna organizacija za razmenu studenata za stručnu praksu (lAESTE) ni najvatreniji pobornici ideje o tome nisu pretpostavljali da će ona steći ugled koji danas uživa. Ova organizadja, naime, obuhvata zemlje sa svih kontinenata; do sada je organizovala stručnu praksu za preko 150 luljada sludenata, svake godine posredstvom IAESTE-a oko 350 jugoslovenskih studenata odlazi na stručnu praksu u inostranstvo, a u realizadji godišnjeg programa ove organizacije učestvuje i preko 4 hiljade privrednih organizacija! Povlastice koje omogućuje članstvo u lAESTE-u mogu da koriste samo studenti treče ili četvrte godine tehničkih fakulteta, farmacije, poljoprivrede, šumarstva i PMF ukoliko redovno daju godine sa prosekom ocena iznad sedam i poznaju jedan od tri svetska jezika. Stručnu praksu organizuju odbori IAESTE-a koji postaje u svakoj zemlji, članid ove organizacije. Jugoslovenski odbor IAESTE-a osnovan je 1952. godine i od tada je našim studentima omogućeno da, pod vrlo povoljnim uslovima, uz sirabolično novčano učešće (uglavnom oko podrairenja putnih troškova) obavljaju stručnu praksu u tehnički razvijenim zemljama. STRUCNA PRAKSA KORISNIJA OD EKSKURZIJE! Do uvođenja mera privredne reforme Jugoslovenski odbor IAESTE-a dobijao je dotacije pa su zbog toga studenti koji su išli na stručnu praksu u inostranstvo bilii oslobođeni učešća u troškovima za odlazak na praksu. Posle ukidanja dotacija najveći deo sredstava IAESTE-a obezbeđuje se učeščem fakulteta. Naime, lAESTE je obračunao troškove svakog studenta koji se upućuje na stručnu praksu, pa iznos koji će pojeddni fakulteti uplatiti na račun organizacije zavisi isključivo od broja studenata koji odlaze na stmčnu praksu.

Svi fakulteti uvažili su razlogc zbog kojih smo prešli na samofinansiranje. Imali smo problema jedino sa »mašindma«. lako su studenti ovog fakulteta najbrojniji korisnici usluga ove organizacijc, Mašinski fakultet već nekoliko godina odbija da podmiri svoie dugove. Ncdavno smo organizovail sastanak sa dekanom i pređstavnikom studenata ovog fakulteta i postavili ultimatum: ukoliko fakultet nc ispuni svoje obaveze. ni jedan student mašinstva nećc moći da ide na stmčniu praksu posredstvom IAESTE-a! kaže sekretar Jugoslovenskog odbora Božidar Levi. Nesporazum je sada rešen: na račun IAESTE-a stigla je suma od 500 hiljada starih dinara, koliko su dugovćdi mašinci. Fakultet je obezbedio samo pclovinu ove sume, a ostatak je isplaćen iz Blagajne Fakultetskog odbora SS pod pritiskom studenata koji su zainteresovani da ove godine idu na stmčnu praksu. Već sada je sigumo da će se ovaj problem pojavdti i naredne godinc jer FOSS verovatno nećc moći da ponovo izdvoji četvrt miliona za ove svrhe, a ni fakultetske vlasti nisu za to raspoložene »jer svake godine organizuju i stmćne eskurzije po zemljama »Istočne i Zapadne Evrope...« Ove petanaestoclnevnc naučne eskurzijc staju fakultet mnogo više nego dvomesečna praksa studenata u inostranstvu a šta je korisnije ipi'osudite sami! kažu u lAESTE<i. ISTE OBAVEZE ZA BOGATE I ZA SIROMASNE Razmena studenata za stručnu praksu vrSl se na bazi reciprooiteta odbori lAESTE-a u pojedanim zemljama dobijaju za svoje studente onoliko mesta u inostranstvu koliko stranih studenata prime na stmčnu praksu u svoioi zemlji. J J Jugoslovenski odbor uspešno sarađuje sa privrednim organizacijama dz cele zemljc pa je obezbeddo obavljanje stmčne prakse u Jugoslaviji za mnoge studente iz Italije, Svajcarske, Japana, Engleske, Indije, Svedske, Južne Afri-

kc i dmgih zemalja. Mesta koja su za naše studente obezbedili odbori o\dh zemalja raspodeIjuju se jugoslovenskim pododborima koji postoje u svim univerzitetskim centriraa a broj raesta koja đobijaju pojedini pododbori zavisi od broja studenata na godinama studija koje su obuhvaćene razmenom. - Razmena na bazi reciprociteta svakako pogađa zemlje u razvoju jer bi razvijenije zemIje, prema svojim mogućnostima, za svakog studenta koga upute na praksu u nerazvijene zemlje mogle da prime i po dvojicu! Na slcdećoj godišnjoj skupštini IAESTE-a zantevaćemo da zemlje u razvoju dobiju više mesta/a stručnu praksti nego što one mogu da obezbede u svojoj zemlji rekao nam jc Božidar Lc\i. FRANCUSKA I SKANDINAVSKE ZEMLJE »ELDORADO« Najveći broj jugoslovenskih studenata obavlja stručnu praksu u Poljskoj i Zapadnoj Nemačkoj, ali najveći broi njih interesujc sc z.a Francusku i skandinavske zemlje. Kako su studenti ovih zemalja manje zainteresovani za obavlianje stručne prakse u Jugoslaviji, 11 TAESTE-u prave radng liste zainteresovanih za obavljanje prakse u ovim zemljama, pri čemu veće šanse imaju bolji stuđenli i oni koji se uspešni je služe odgovarajućim jczikom. Razgovarali smo i sa nekim stuđentima koji su, posiredstvom ove organizacije, već bili na stručnoj praksi u inpstranstvu. Srđan Stanković, student IV godine Elektrotehničkog fakulteta, bio je na dvomesečnoj praksd u Parizu: Bio sam u Institutu za elektroniku koji mi ie, obezbeđio slan, hranu 5 džeparac. Omogućili su mi da, koliko je to vreme dozvoljavalo, što bolje upoznam njihov rad; o trošku Instituta posotio sam još nekoliko preduzcča van Pariza... Aleksandar MrkuŠ sa IV godine Energetskog odseka radio je u Zapadnom Berlinu dobijao je oko 900 maraka mesečno. ali, kaže ništa novo mije naučio. Njegov kolepa Radomir Naumov bio je u Hasenn. i sađa se dopisuje sa nekoliko inženiera ELEKTROMARK-a, a prc mesec dana direktor ovog predu/eća pozvao ga je da ih ponovo poseti o njihovom trošku! STRUCNA PRAKSA DIPLOMACA MANUELNI RAD! Prilikom organizacije stručne prakse naŠih stuđenata u inostranstvu Odbor nijc imao ozbiljndjih mroblema. Međutim... Dešava se da studenti završnih godina tehničkih _ fakulteta oonekad rade na stručnoi praksi i kao fizički radnici! U takvim slučaievima student može da se obrati najbližem odboru IAESTE-a i đa ga obavesti o nastaloj situacdji i, ako mu se u najkraćem roku ne nađe mesto koje odgovara njegovoj stračnosti, obezbeđen mu ie plaćeni povratak u zemlju. Pošto je i fizički rad dobro plaćen, izvestan broj studenata ne žali se na takve uslove i ostaju na ponuđenim radnim mestima. Međutim. kada đođu sa prakse oni najčešće bivaju »otkriveni« jer ne mogu đa podnesu izveštaj o ohavlienoj praksi. Protiv nekoliko takvih proš!e vodine smo vodili i sudske sporove kaže Božidar Levi.

TIMCO APOSTOLOV

„KONKURS" ZA BRIGADIRE NA SVIM FAKULTETIMA

0 MEĐU OKO 5.500 UCESNIKA RADN'E AKCIJE »NOVI BEOGRAD 68« NAĆI CE SE I OKO 600 STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA. Povodom dvadesetgodišnjice početka radova na izgradnji Novog Beograda, Cenitralni komitet Saveza omladine Srbije organdzovao je veliku radnu akciju raladiih, »Novi Beograd 68«. Akcija, koja če trajati 6 meseci, počela je ovih dana a završiće se početkom oktobra. Za to vreme oko 5500 omladinaca iz cele zemlje 1 dve intemacionalne omladinske brigade postaviće novi tmp jednog dela pmge Beograd Zagreb, kako bl je đovell na novi železnički most, izvešće autoput na novi most (»gazela«) i urediti Park prijateljstva na Novom Bcogradu... Ovogodišnja akcija zanimljiva je i po tome što j e tačno utvrđen obim radova koje omladinci treba da izvrše i što su sa investiitorom, Direkcijom za izgradnju Novog Beograda, sklopljeni poslovnl ugovori u kojima je sve zasnovano na čistoj ekonomskoj računici. PRVI ROK ZA PRIJAVLJIVANJE ISTEKAO Rekli smo već, akcija na Novom Beogradu je počela. U prvoj smeni rade seoske omladinske brigade iz Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Bajine Bašte, šapca i Kruševca, Oni koji su učestvovali na ranijiim omladinskun akcijania bili su prijatno iznenađeni uslovima smestaja i života u naselju preko puta Stuđentskog grada. Svi brigadiri smešteni su, naime, n barakama SIV-a a nameštaj u spavaonicama i sva ostala oprema su prvorazredni. U štabu kažu da je interesovanje za akciju »Novi Beograd 68« premašilo sva očekivanja: Pored već prispelih prijava večine brigada > svakog dana dobijamo na desetine pisama iz cele zemlje u kojima se interesuju Kako mogu dospeli na akciju... . Kada smo bili u poseti Štabu aikcije stiglo ie nekoliko pisama, među kojima i pismo jedne studentkinje, Vlaste Jerbić iz Petrijevaca sod Osijeka. Ona kaže: »Imam 22 godine, apsolvent sam biologije i vezana ispitima do kraia juna. Zbog toga mogu (i želim) suđjelovati tek u četvrtoj etapi akcije. Još jednom vas raolim da mi iziđete u susret, jer ja moram podvukla Vlasta) dospjeti na akciju »Novi Beograd 68«! Na Novom Beogradu radiće ovoga leta I čedngade studenata Beogradskog univerzite• Prvi rok za prijavljivanje bio je 1. april al! su i aiia 86 Prijavilo jedva nešto više od 200 W « ata " Na mnogim fakultetima, međulim, • 5 ,.. su istaknuta nikakva obaveštenja o prijavljivanju za akciju. k - ,?°k 23 Prijavljivanje je produžen, svako učestvuje na akciji može da se javi * t om Falculte tskom odboru Saveza studenata, «o pre to bolje! DOZVOLA I ČETIRI PUTA r OLIKO DIPLOMA Orgamzator ovogodišnje akcije pobrinuo se ri - s , a or ganizacijama narodne telmike, ugovooarzavanje kurseva za koje među omladi-

nom postoji interesovanje. Predviđa se da če oko 2500 učesnika akcije proći kroz razne oblike tehničkog ili stručnog obrazovanja. Hteli smo da »pogodimo« želje što većeg broja učesnika akcije pa smo zahtevall da svi opštinskl komiteti kojl šalju brigade na Novi Beograd pošalju uz prljavu brigade i popimjen upitnik brigade na Novl Beograd. pošalju uz prijavu brigađe i popunjen upltnlk o interesovanju brigadira za pojedine oblike tehničkog vaspitanja. Na osnovu toga, ugovori-11 smo sa narodnom tehnikom da organlzuje kurseve za vožnju automobila ill traktora, za rukovanje kino-prWjektorom, foto-kurseve 1 druge, a omladlnci kojl su za to zainteresovanl moči će da steknu i zvanje polukvalifikovanih radnika rekao nam je član štaba akclje Božo Hmjak. Organizaitori su očekivali da će največe Interćsovanje biti za vozačke dozvole pa su predvideli da oko 500 učesnika akcije pređe kroz auto-školu. »Fdča« je i na selu popularniji od traktora, mnogo više brigaddra sa seLa interesuje se za amatersku vozačku dozvolu nego za rukovanje traktorom! kažu u Stabu. Iniače, iičinjeno je sve da se učesnici akoije osečaju što prljatnije: pored odličndh uslova smeštaja, na akciji če biti organizovan vrlo raznovrstan kulturni, zabavni i sportski žavot. Prvi kubici zemlje na Novom Beogradu već su iskopani. Gradilište očekuje nove vredne ruke i studentske.

MUSTAFA TALIĆ

U STUDENTSKOM GRADU ZAUUBLJENI TRAŽE JOŠ JEDNU AKCIJU

U okviru radnc akcije u Studentskom gradu zasađen je i veći broj sadnica. Pri; mećeno je da su u tome naročito aktivni bili zaljubljeni. Rekoše nam, udvoje ide brže a onda ostaće, tako, u ovom najmlađem gradu i neki »spomenik« studentskoj Ijubavi. Sada stanari Studentskog grada, zahtevaju od Odbora SS da organizuje novu akciju sađenja. Kažu, za prošlu nisu svi znali...

VEĆI ZAJAM UMESTO DOTACIJA SIROMAŠNIMA

%? SCfSm H )/vecT" A fi zauaM \ \ f rml v*W/ c?Ja

Na jednoj od svojih ovogodisnjih sednica Izvršno veće SR Srbije, razmatrajući lnformaciju o merama za rešavanje matcrijalnih problema sludenata. zaključilo jc, izraeđu ostalog, da počev od 1. septembra 1968. prestane da dajc dotacije za ishranu studenata i da se pređe na ekonomske cene cene ishrane, a da se srcdstva koja su dodeliivana studentima za ovu svrhu dodele Republičkom pozajmnom fondu sludenata kako bi se povecao broj i iznos studentskih kredita... Republičko izvršno veće smatra da na ovaj način mogu da sc reše dva problema: da se povećaju kreditni fondovi i da se, tako, omogući, bez preteranih opterećenja za studentski džep, prelazak na ekonomske cenc ishrane u studentskim resloranima. Tako bi se, međutim, ovi problemi rešili samo prividno, a klupko drugih nerešenih pitanja rnateriialnog položaja studenata bi se dalje zamrsilo. Jer, prvo, dotacije za ishranu primaju studenti izrazito nepovolinog materijalnog stanja, sa najnižim primanjima po članu porodice. Njima je dotacija za ishranu, u iznosu od 66 dinara mesečno, svakako veoma dragocena pomoć. (Prošle godine za ove svrhe bilo jc obezbeđeno preko 6,7 miliona no\ih dinara!) Ukoliko, sada, dotacije budu ukinute, a ovaj iznos prebačen u kreditne fondove, to sigurno neće doprineti rešavanju materijalnih nroblema studenata. Povećanje iznosa studentskih kredita, koje treba da »pokrije« povećane rashode zbog uvođenja ekonomskih cena ishrane u studentskim restoranima, za ovu kategoriju studenata znači i poveaćnje materljalnih obavcza prema zajcdnici posle završenog studija. Cak i kada se ima u vidu da će se korisnicima studentskih kredita omogućiti, ukoIi ko na vreme i sa boljim uspehom završe studije, da vraćaju kredit pod povoljnijim uslovima, izvesno je da će najsiromašniji studenti i kada već steknu diplomiu »startovati« sa znatnim deficitom u odiiosu na svoje kolege iz imućmjih porodica... Poštujući napore koje je poslednjih godina Jzvršno veće ulagalo za rešavanje materijalnih pioblema studeuata, primetili bismo na ovom mestu samo da je lakše siromašnim studentima dati zajam nego pomoć.

AMO - TAMO PO UNIVERZITETU

STUDENTI SAOBRACAJCI Sekretarijat za unutraSnje poslave Skupštinc grada Beograda prirruće u toku turističke sezone trideset studenata koji će raditi kao milcionari saobraćajci. Poučeni iskustvom Zagreba i Ljubljane, gde se pomoć studenata u regulisanju i kontroli saobraćaja pokazala efikasnim, u Sekretarijatu se nadaju da će studenti biti od korisli, naročito kada je reč o upoznavanju stranaca sa znamenitostima grada Studenti u belim uniformama, biće raspoređeni po glavnim raskrsnicama u centru grada ili na važnijim prilazima. Ovi saobraćajd će biti po sedam časova i to u dnevnim smenama, a za to će dobijati 850 novih dinara mesečno. Kandidati koji nameravaju da u toku pet mesed rade kao saobraćajd treba dooro da vladaju jedmm od svetskih jezika, da su redovni studenti, da nisu stariji od 25 godina, da su visoki najmanje 175 santimetara, da su zdravstveno sposobni za rad u milidji i da nisu krivično osuđivani. Oni koji ispunjuju navedene uslove treba da podnesu pismene prijave, koje će sadržavati kratke biografske podatke, izvod iz maiične knjige rođenih, itd. Odeljenju za organizaciju i radne odnose (ul. 29, no(Z.0I ‘ J <l uaqxuoA Pre stupanja na posao studenti će biti na petnaestodnevnoj obud. Pošto u žele da sarađnju sa studentima nastave i übuduće, pjrednost će imati studenti sa početnih godina studlja, da bi tako obezbedili izvestan kontinuitet. CETRDESETI BROJ »TEHNOLOGA« Za oetiri godine izlaženja 40 brojeva to je osnovni podatak uz jubilej jednog lista. Reč je o »Tehnologu«, listu stuidenata Tehnološko-metalurškog fakulteta, čijd četrdeseti broj izlazi ovih dana. U razgovora sa studentima koji su radili u redakdji saznali smo za niz nevolja i peripetija koje su se javljale za ove četiri godine. Glavni problem bio je ncdostatak saradnika. Cesto smo list ispunjavali nas dvoje-troje, rekao nam je V. Urlič, urednik »Tehnologa«. . U početku nam je tehndčki deo posla predstavljao najveći problem. List nije izlazio redovno, članci su bili slabo odštampani, sa puno grešaka, dodao je S. Stević, drugi uređnik »Tehnologa«. Tq, naravno, nisu bili svi problemi, Redakcija u početku nije imala ni svoju prostoriju, pa čak ni pisaću mašinu. No, sve to, već samim tim što se pominje sada, uz jubilej, ne znači ništa drugo nego da je bilo pa prošlo. List »Tehnolog« danas ima svoju redakdju, svoje saradnike, svoje sta!ne rubrike (društveno-politička, humoris-

ticka, sportska, »U proteklih 20 dana«, poezija, strip i druge). Izlazi svakih 20 dana, a tižraž od hiljadu primeraka često nije dovoljan za dve hiljade studenata i biizu 200 nastavniika. p. o. KNJIGE »ZABORAVNIH« ELEKTROINŽENJERA MLADIM STUDENTIMA Svi bmcoši Elektrotehničkog fakulteta ne mbgu da dobiju kasete za knjige na fakultetu jer je broj kaseta vrio mali. Raspodelu kaseta organmije Materijalna komisija koja svake godine raspisuje konkurs i, u zavisnosti od broja slobodnih mesta, dodeIjuje jednu kasetu dvojici dli trojici studenata. Međutim, ove kasete, napravljene još pre prvog svetskog rata, nisu dovoljne ni za potrebe jednog studenta, a kamoli za njih trojicu. Zato se najčešće dvojica studenata odriču vlasništva kako bi obezbedili trećem dovoljno prostora. Pored malog broja kaseta, problem nam stvaraju i studenti koji diplomiraju kaže predseđnik Materijalne komisije Velimir Ilić. Naime, oni zaboravljaju da treba da oslobode kasete i naprave mesta za druge. Tako smo krajem prošie godine bili prinuđeni da opomenemo sve one studente da ćemo, ukoliko do određcnog roka ne oslobode kasete, biiti pnimorani da ih obijemo. To smo i učinili. Stvari nađene u kasetama dugo su čekale svoje viasnike. To su bile uglavnom knjige i sveske. Kako vlasnici knjiga nisu do određenog roka došli po njih, smatrali smo da je korisnije da knjige podelimo siromašnijim studentima nego da ih ostavimo da propadaju u sobi; t. a.

Čitaoci pitaju - "Student“ traži odgovor

Student sam druge godine Više ekonom sko-komercijalne škole, piše nam Radojko Babić (Studentski grad 1311/111). Na jesen želim da nastavim studije na Ekonotnskom fakultetu. Pošto je poslednji rok za predaju molbl za useljenje u studentske domove 1. maj, zanima me gde ja treba da predam svoju molbu. Na ovo pitanje potražili smo odgovor od Milojka Markovića, predsednika Materijalne komisije UO SS: Svaki student koji prelazi sa više škole na fakultet, priliikom dodele mesta u studentskim domovima tretira se kao student prve godine. U konikretnom slučaju potrebno je, dakle, dokumenta za dom predati u septembru A to Materijalnoj komisiji Ekonomskog fakulteta.

19M/1S

STUDENT

5.