Студент

ŠTA SE DOGAĐA U POLJSKOJ?

U organiiacljl Srpskog fllozofskog društva održana je 4. aprila na Filozofskom fakultetu diskuslja o današnjem polotaju markslstl'čke misli u socijalistlčklm zemljama (povodom događaja u Poljskoj 1 Ćehoslovačkoj). Pošto smo celu diskusiju snimili na magnetofonu. izabrali smo iz izlaganja skoro svih učesnika ona mesta koja najbolje karakterišu stavove i ocene koje su iznosiii, (u diskusiji su uglavnom iznošena mtšljenja o situaciji u Poljskoj). Tekstovi koje ovde objavtjujemo nisu autorizovani zbog čega se može reći da oni u izvesnom smislu predstavljaju našu interpretaciju izlaganja u pomenutoj diskusiji. Pored stavova i ocena koji se ovde prenose, na skupu se oštro govorilo o pisanju našc štampe, naročilo »Politike«, koja nekritički prenosi zvanična mišljenja Iz Poijske i tako daje neodržive kvalifikacije pojedinih poljskih filozofa i naučnlka: pročitano je takođe i pismo redakcije »Praxisa« u kome se protetftuje zbog postupka prema profenrima varšavskiog univendteta. Na kraju je odlučeno da se slično pismo uputi sa ovog skupa.

specifična literatura koja je procvetala u novo vreme u kojoj se initelektualci-rnarksisti prikazuju kao neka vrsta vuka kojl se pa'eobukao u Crvenkapu, Onda, razume se, kao i u svakoj bajci dolazi do poznatog dramatičnog preokreta i pokazuje se da iza nedužne i nevine fizionomije kakva je Crvenkapa, viri kapitalistički ili kapitalizmom inspirisani kurjak. Ova bajka, naravno, ima sve forme ideološke skaske, koja je osobilo cvetala u doba staljinizma. Kada struktura iđeološke bajke koja nam dolazi iz Poljske ne bi bila u principu sumnjiva, onda, u svakom slučaju, malo je verovatno da sc ovako možc tumačiti jedna oinjenica koja je neobično dramatična. Nije stvar samo u slučaju Lcšeka Kolakovskog. Stvar je u tome, kao što je poznato, da poljs-ke vlasti smatvaju da je potrobno da ukinu rad iilozofskc i sociološkc katcdre, pa ako se ne varam, i katedara za psihologiju i ekonomiju. Prema tome, mi sc moramo pitati;ddfa f K su zbilja svi ili velika većina istaknutih filozora, sociojoga. ekonomista i psihologa Poijske mspirisani kardinalom Višlnskim na jednoj stiani, a na dmgoj strani aospodom iz Ste.it dcpartmenta koja rukovodi poznatim pokretom za »razmokšavanje socijalizma«. Ocevidno je da nas je teško übediti u ispravnost takvog jednog tumačenja. Malo jc verovatno da cc se IjiKli koji su u stvari iznedreni u poljskom drustvu, koje su birali ne kaMinal Višinski i ne Stejt departmcnt, nego Ijudi tog istog društva, da će se ti Ijudi takoreć} Hstom naći s onc strane barikada zato što su inspirisanii spolja. Prema toine, ako odbacimo ovn ideoloSku skasku, a moramo ie odbaciti. onda je norm&lno da se pred nas postavljaju u svoj svojoj ozbiljnosli, sledeći pmblomi. Kako jc to moguce i zašto je to još uvek moauće u socijaildstićknn zemljama (kao sad u Poljskoj), da se najveći broj inarksistički orijontisanih i vaspitamh l.iudi nađu u tako ozbiljnom i teškom sukobu sa da je ona u tom pogledu otišla u svojoj bezumnosti još dalje, pa nam govori o načinu mišljenja koje jc istovremeno građansko klerikalno i liberalno. Svakom ko išta iz istorije mish zna da »Jiberalnog klerikalizma«, nikada nije bilo, niti je »liberalni klcklrikazam« inoguć. Bilo je, doduše, u redovima raznih orkava, ne crkava kao imtituoija ncgo u redovjma nji’ hovih vemika, i liberalnih stnija. Međutim. te liberalne struje su uvek na nišan stavljale klcrikalizam u tim religijama, Naša štarapa se nije potmdila đa kažc kakvu su ulogu 1956. imali Kolakovski i druprovi. Ko sc to bez naoružanja suprotstavio spol jnjem pritisku koji je pretio i primenom najbrutal' nijeg nasilja i koji je sve ove argumente koje ističc danas iznošio i tada. Između ostalog, i svoiu brigu za sudbinu poljskog naroda. Ovde smo, međutim, kao pod lupom videli kako jc na jeclnom značajnom polju dmštvenog života staljinisitički oblik političke organizaoije ostao netaknut. Reč je, naime, o odnosu, o položaju univei'zitcta i drugih ustanova koje se bave kulturom, u okviru društva. Mi srno videli da je poljski univerzitet ostao u istom onom podređenom položaju neke transmisije vlade. Mi smo videli da jedan ministar može dekretom da ukjanja sa univerziteta ne samo šest vodečih naučnika i filozofa, noero i da može svojim dekretom da zatvara fakultetc i da administrativno udaljuje studente. Svc to je. duboko protiv svih oiiih ideja koje nisu samo poljske nego su međunarodne, koje su razvljale tradiciju cviropskih univerzitela, njihove samostalnostl, n.jihove autonomije. Ali, ne treba misliti da je rcČ o ovako tipičnom staljinističkom pojožaju u sklopu društvene organizacije samog imlverziteta, U istom takvom položaju se nalaze j ostala žarišta kulturnog stvaralaštva. Sve to se želi otJa ne stojim na stanovištu da je marksističko shvatanje jediino raerodavno. Smatram da svako može dokazivati do mlle volje, ako ima dokaza, da nijedna postavka u marksizmu nije tačna. Ali, stojim na stanovištu da je prva i osnovna prctpostavka, u tom slučaju, da se marksizmu ne potura ni jedna sopstvena misao, pogotovu ne ona misao koja je marksizmu suprotna, jer je u protivnom Jako kritikovati. Taj metod poturanja Krivih misli. da bi sc o njima lakše moglo polemlsati, nije nov. Evo vidile, drug Ljuba Tadić je operisao sa dosta interesantnih citata, a u stvari ono što je on govorio uopšte nije zasnovano na solidnom tumačenju marksizma; ne kažem na sollidnom znanju. Kada je govorio o pitanju rada, on je demagoški istupio sa obrazloženjem rada i reda. Vidite, to je jedna veoma vešta. aii demagoška zloupotreba. Ako je reč o nepatvorenom i istinitom marksističkom stavu, možda je onda najmerodavniji, u tom pogledu. sam Marks. Na tom stavu p radu drug Taćlić je gradio čitav svoj pledoaje i zbog toga se ja na tome zadržavam. Svako može odmah da se uveri: u 48. glavi 111 toma »Kapitala« postoji teza unravo o tome da kao god divljak tako i civnlizovan čovek, i to na svakom nivou razvitka i u svakom društvenom poretku, mora da vodi bitku s prirodom za svoj opstanak, a ta se bitka vooi putem proizvodnog rada koji ostaje prirodna pužnost: ali je reč o drugom, da se putem razvitka projzvodnih snaga, putem društvene organizacije rada, racionalno i Covečno ostvari skraćenje radnoga dana po rnogućnosti čak do jedhog minimuma koji bi rnogao biti i krači i od jednog ćasa. Marks izričito kaže da veličina bopatstva ne zavisi od apsolutne dužine radnoga dana, nego od produktivnosti rada i da jedan čas rada može pri većoj j>roduktjvnosti, dati mnogo više pego pri manjoj. t izrjčjto ističe da se na tom earstvu nužnosti zasniva ono carstvo slobode o kome mi govo rimo i kojem težimo. Prerpa tome, jnarksi/am nije prptiv rada, kako je rekao dmg Liuba Ta dić, ali je reč q drugom pitanju, Iz čitavog n: za stavmm koji su izvedeni i iznešeni od stra ne drugarice Zago Pešić-Golnbović. od strane druga Milića, druga Mihaila Đvtrsća, druga Sve tozara Stoianovića i od strane dniga Životića. stalno se kao nota provlači jedno, a to je da postojj neki sudbonosni sukob izmedu inteh gencije i državnih fuhkcionera. Dobro, takav sukob može postojati, 5 ja to ne sporim, all se zaista postavlja pltanje: da li

svojom socij alističkom vladom. S druge pak, strane možemo sc pitati: koji je razlog da sc u Cehoslovačkoj i u isto vreme veliki broj marksističkih intelektualaca nađe na onoj strani na kojoj se nalazi i njihova socijalistička vlast. Ili je po sredi možda neki privrcmem sporazum ili inožda jedna pojava koja bi nam dala nadu da se u budućnosti slične stvari nece dešavati. Sigumo je da ovako postavljeno pi» lanje, ovako formulisan problem, zahteva jedn« ozbiljnu analizu. Sigurno je takođe i to da ta ozbiljna analiza može da se očeku.je od ljwh koji se već po svojoj stmci bave tlm problemnm, tc nas je to prevashodno vodilo da organizujemo ovnkav sastanak. Prcma tonic ovai sastanak neće, i ne smc da bude neka vrsta mitinga na komc će se izbacivati političke parole, (svejedno je ako bi to bilc parole koie se bitno razlikuju od onih s kojima krećc poljska vlada u lumačenju ovih pojava; ili neke đruge nego će karakter ovog skupa odrediti napor da se ozbiljno i temeljito, tj, akademski (u najboljem značenju te reči) razmotri ovaj problem koji sam ovđe upravo forroulisao. Bez sumnjc da mi kao filozofi, sociolozi, ekonomisti, koji imamo prijaitelje i istomišljenike u drugim zemljama ne možemo biti ravnodušni preraa sudbdni koia ove Ijude tamo u ovom času snalazi. Kad kažcm »sudbina« ja sigumo ne mislim pri tom na neka nolitička ratzmimoilaženja između, recimo, poljskih intelektualaca i njihovc vlade; ili na primer, Cehoslovačkih. Ja nc mislim, (njti je to uverenjc SFD) da bismo mi morali u tom pogledu ovde đa damo neke nrimedbe pholjskoj vladi i da, eventiialno, izlazimo sa nekim dokiunentima. Međufim, jedno su nolitička razmimoilaženja, a druco su činovi ko.ji dovode dotle da se najveći broi najtalentovzniijih marksističkih filozofa, praktično najznačaini.iih marksistjčkih inislilaca u Pojiskoj ostavlia bcz nosla. Praktično, najznačajniji mai'ksjstički mislioci Poljske nalaze se u ovom trenutku na ulici. Da 1i prema toj kloniti i na taj način se izuzintaju, na laj način se žcle neutralizovati sve mogućne protivteže drastičnih zloupotreba državne sile. O tom kakve su razmere te drastične zlounotrcbe. kakve su zloupotrebe državne sile i nasilja pripremalc u staljinističkim državama, ja mislim da danas ovde ne treba trošiti (Već o tome dosta govori i ono, vrlo neodlučno, sprovođenje rehabilitacije pokošonih revoluoionara). Ali, ja ovo hoću da stavim u jedan malo širi istorijski kontekst, jor ponekad se to ističe kao osobina diktature proletarijata, kao sredstvo pomoču kog se gradi iedno novo društvo, a u stvari idejni uzori ovakvog odnosa prema državnoj vlasti, prema univerzitetu, a kad kažem »univerzitetu« mislim na zajednicu nastavnika i studenata, zajednicu stvorenu na principu, na želji, na htenju da se na univerzitetu neguje raisao toga naroda i da se tom raišlju utiče na tokove svctskog duhovnog i kulturnop stvaralaštva. Nije dovoljno da univerzitet bude skup visokih stručnih škola za obrazovanje kadrova za admimstraciju i za razne druge službe, ncgo da on treba đa bude takođe jedno od slobodnih relativno autonomnih, žarišta kultumog stvaralaštva. Kome ovo koristi u Poljskoj? U Poljskoj, po mom dubokom übeđenju, ovo će, na žaJost, koristiti samo restaurativnim građanskim snagama i klerikalizmu. Jer, ako spor izbije zbog toga što se moraju skinuti sa repertoara »Zadušnice«, onda zaista klerikalizmu ni}e teško da kaže: jedini mi branimo poljsku kulturnu tradjoiju, jedino rai možerno nači j oblike političkog uređenja koje će odgovarati Poljacima. Kome ovo koristi u socijalističkim zemIjama? Po mom raišljenju. ovo koristi samo onim kjasično staljinističkim snagama koje žele đa očuvaju nepi'omenjene odpose- _ Staljinlzam nije naime Staljln. stal|in|zam ie konsarao zbog činjenice postojanja sukoba da jedino mi imamo pravo, ili treba ući dublje « analizu korena toga sukoba. Mi iintedektualci izražavamo svoje nezadovoljstvo svojim, u izvesnom smislu, potčinjenim položajem, ali ako nemamo solidne argumente nećemo mnogo postići. Ja misliim da lepa rečenica nije uvek argumenat, čak nije mkada argumenat, već se upotrebjjava po onoj Geteovoj: »Gde nedostaje poimanja übaci se zgodna reč u zgodnom momentu«. Mislim da kitnjaste rečenice, lepe fraze, samo su zamena za argumenat, a često đeluju vatrenije nego stvarah argumenat, no da umesto kitnjastih rečenica mi uđemo u stvarnu analizu. Ja bdh na primer drugu Tadiću, žao mi je što nije tu, koji je toliko govorio o vljanju, o nedostacima rada; drugarici Žagi Pešić, drugu Milieu, dmgu životieu itd dao da Učno pokažu šta umeju da učine u organjzaciji društva. Pa da vidimo sta bi opda oni mogli da učine. Jer, vrlo je lako, i jeftino i efektno. s pozićija knjiških, s nozicija čiste misli \ čistih kritikovanja, kritikovati sve, ali je vrlo važno šta je ta kritika obuhvatila, kako je ocenila suštinu stvari i sa kakvim ciljevima kritikuje, Ova.i skup zato ima jedan nedostatak. Objektjvno je, naime, stanje takvo da je kako god da se okrene pretežna mogućnost pružena onima koji imaju jedno mišljenje. Ja sain zbog toga i došao što je podnaslov bio; povodom događaja u Poljskoj i Čehoslovačkoj. I upravo sam zbog toga došao što sam mislio da će biti diskusije o stanju markističke misji. a ne o tome da se o pojedinim ličnostima zauzme stav. odnospo da se vodi akcija. To je nak zn mene razlijsa. Ja dobro znam profesnra Brusa. nlj ako je on moj lični prjjatelj, i odušcvljeni prijatelj Jugoslavije, to je jedno pitaiiie. n dmgo je pjtanie da Jj sam ja pvde u sta■iju i nunopravan da ocenim sam njegov rad, Pa ipak su u jednom datom momentu jednostavno odbačene, I ne samo tp. Odbačeni su od strane onih koji danas imsjstiraju na tome da, ako je neko dokazao svoiu subjoktivmi privrženost nečemu, da ga onda trcba u svakom riučaju pceniti Kao iloslednog.. A oni su upravo u ovorn sluča.ju hj) dmgačiji. Vidite, i tako se može postaviti pitanje. Ja neću da mv brajam ličnosti itd. itd. Pi-ema tome radi se u tome, da tako kažem, o čjsto Ingičkom pristupanju, bez analize činjenica. Mi nismo ti koji

činjenici možemo biti ravnoduSni i da U izjašnjavanje o toj činjcnici na ovog s-kupu inozcmo smatrati nekim političkim aktom. Ja mu slim da ne. Već bi to bio jedan akt normaine liudske solidarnosti. I ovaj sastanak bi proma. šio svoi oilj ako taj izraz normalne Ijudske solidarnosti nc bi našao izraz i u jednom pvsanom dokumentu. U vezi s tim upoznacu vas sa izve. snim razlikama koje postoje u shvatanju tog pisanog dokumenta. Ukohko se slozimo da takav dokumenat na ovom skupu bude prvhvacen, onda odmah na iednoj slrani postojv misljenie da jedan takav pismeni akt treba da od Upravc SFD. Znači da bi takav akt trebalo da ima i jedan institucionalnv karakter. To ,l e Ijenjc koje je preovladalo na sastanku olu. Moram reći da je kasnijc van uprave, bllo po -nojoi oceni sašvim razurnnih nnmMN n a takvu odluku uprave. Bdo je naime. rmsljenia (koja i ja delim) da Uprava SFD nc mo/.c prisvojiti to pravo da na tcmelju odlukc jednotr ovakvog skupa u imc SFD unuti nekakav p.smen dokument, već da bi bilo najbolic (ii u duhu demokratsfcih tradtcija) da se taj dokumenat individualno potpiše. Ne samo zato sto to demokratsko upravljanje ŠFD zahteva, vec i Zcito što icdno licno i pretpostavlia i sopstveni _ potpis na jednotn takvom dokttmentu. Ja to tznostm kao sopstveno mišljenje. a ne kao stav upravc. te vas pozivam da se o tome siobodno izjasnite. Da hi međutim u ovom naSem razgovortt bilo nekakvog reda. a svakako ga mora bitt, ja cu vam iz praktićnih razloga prediložiti da ovaj skup ima sledeći tok: da naipre razgovaramo o naćelnim pitaniima koja su u vezi sa problemom onako kako ie on u mom bflaganju nacelno lormulisan. a da potom razmotrimo u kpjem će. mo obliku i da U ćemo u obliku ptsmcnog akta iU dokumenta dati Izraz svojc sohdarno. sti sa filozofima u Poljskoi. a bez sumnje i sa filozofima u Cchoslovačkoi. Sada vas molnn da sc izjasnite. kretni sistem, sistem društvenc i poliUĆke organizacije. Nlje reč o đobrom đespot" nego o uklanjanju slstema u kome jc desput moguć, Prema tome. to može da koristl samo ućvršćivanju tipično staljinistićkih snaga koje danas dcživljavaju ne samo otpor, jer taj otpor jc postojao uvek, to broj Ijudi koji je stradao /bog tog otpora najbojje svedoči, nego doživ. Ijavanju uspešnih pokušaja otpora u nekini zcmljama. Kome će to, konačno, koristiti u najširiin međunarodnim razmerama: Po mom mišiienju, samo onoj cmoj reakciji, jer samo ta crna reakcija će ove žalosne pojave zloupotrebe državne sile moći da_ koristi za dokaz svoje omiljene teze da socijalizam, eto, može možda da da više hleba, ali da je on nespojiv sa građanskim slobodama 1 sa slobodnim kuHurnim stvaralaštvom i ponašanjem Ijudi Koji sc u tom stvaralaštvu afirmišu. Zbog tih razloga ja mislim da mi treba da povodom događaja go. vorimo o Marksovoj misli. A ?na se sta su Marks i Englcs mislui o cenzuri. I to ne o cenzuri protivničkoj, nego o cenzuri uopšte. Znaju se <Mii stavovi kojima se on obraća i Kautskom i Bebelu, kad žele da uvedu partijsku cenzuru, gde kaže: na, po čemu se yi razlikujete od Putamera, tj. pruskog ministra obrazovanja i vera. ako na mesto njegove ukinute eenzure nad socijalistiokom mišlju želite da uvede svoiu cenzuru? U Poljskoj kao i u stail i inizmu kao sjstemu, cenzura je vrlo važan i bitan organ za uspostavljanje odnosa u kojima je kulturno stvaralaštvo podređeno diktatu onih koji iniaju poUtičku moć. Ali, nije reč o torae da se nadmudrujemo u upoznavanju Marksa nego da analiziramo ovo što se zbiva, i tp po mpgucnosti da ćinimo sa stanovišta dmštva koje se i unutra. a i na svetskoj pozomici, bori za novc oblike socijalistioke demokratije. dovoljno poznajemo te činjenice, Ja dopuštam da ih neko vi.še zna od mepe. Slažem se sa tim da nam novine i novinari nisu dali sve. I siguvno nam nisu dali sve. Osećamo se tako kao da nam nisu dali ništa. AU, s druge strane, pe* stavljam pitanje konkretno dmgu žvotiću, na osnovu čega je on siguran da je tako baš ono što je on tvrdio? Kakav materijal on nma? im mogu na osnpvu svog ličnog raspoloženja da tvrdim da je Bms potpunp čist u ovom proolemu. A pitanje je da li je, Vidite, i kada kažem i opet. a ja postavljam dmgo pitanje, ako sam ja predlagao da kaqa je reč o ocenjivanju šta je praviilno a šta niic pravilno; da onda treba da jzađem na suncc sa raišljenjem, da konfrontiramo mišljenje. d a damo jednake mogućnosti svakome miš)jenj u i da se argumentiše itd. itd. onda ja mislim da mi se u tom slučaju ne može pripjsati da sam za monopol.

IDEOLOŠKE SKASKE

Nikola Milošević

Otvarajući diskusiju, Nikola Milošević jc obrazložio potrebu đa se održj ovakav jedan sastanak. Pošto je ukratko jzložio zvanična (poljska) tumačenja tih događaja koja naši novinari nekritički psvajaju, Milošević je rekao: »Ova /.vanična verzija je sunmjiva i jako podseća na bajke, na ideološke bajke kojih smo imali prilike siti da se naslušamo u izvesno vreme. Taj žanr ideološke bajke je jedna

ZAR SE SOCIJALIZAM MORA SVAKIH NEKOLIKO GODINA OBRUKATI NA NAČIN NA KOJI SE OBRUKAO OVIH DANA U POLJSKOJ Vojin Milić

Ja zaista nisam došao ovdc da iznosim neka osnovna shvatanja o Marksovom učenju, ja sam došao ovde da protestujem. da protestuiem protiv progona koji se vrše na jedan tipičan apsolutisticki načan nad najistaknutijim predstavnicima poljske naučne i filozofske misli na poljskim unlverzitetima, a isto tako i protiv progona studenata koji u njima vidc svoje značajne nastavnike. Ja neću ovo pretvori ti ni u kafcav niiting nego ću pokušali da jednom što je moguće racionalnijom istorijskom analizom pofcažem o čemu se radi. Moram reći da je podsticaj duboko osećanje gnušanja nad ovim đogađajima. Moja pna reakcija kad sam o ovim događajim čuo bila je: pa. zar se socljallzam mora svaklh nekollko godina obrukati na takav način na koji se obrukao ovih dana u Poijskoj! Jer, ovp može svemu da služi, samo ne sodjalizmu. Ali da bismo razumeli stvari, da bi ovo moje" subjektivno raspolozenje bilo jasndje, treba se vratiti nešto unazad. Naime, treba se vratiti na 1956. godinu, na Poljski oktobar. U našoj štampi Je mnogo rečeno, preuzeto iz nama dobro po/natoe arsenala staliinističke birokrati je. Jer, mi znamo kafco staljipjstlčka birokratija deli svojim protivnicima epitete revizjonizma i sjugti imperijalizma, i videji smo

FRAGMENTI IZ IZLAGANJA

Radivoje Davidović

(Prof. Davidovic je više puta uzimao reč i polemisao) i Da bisrno mogli pravilno oceniti da li je rieka misao marksjstička ili nije marksistička preduslov je prvo, da dobro pojmajemo i razumemo marksizam i drugo, da dobro poznajemo i razumemo misao koju ocenjujemo. Za pnm, za dobro poznavanje i razumevanje marksizma, preduslov je da je dobro prostudiran autentični opus osnivača marksizma. I, zato misjim da treba prvo da ćujemo činjepice i to u dva vida: činjenice u pogledu ideološkiiih stavova, dakle, misli koje se postavljaju i drugo, kakav je odnos prema tim mislima, Zato ja mislim da prvo raščistimo koja je mjsao marksizma. Da bismo raščistiji šta je novo uopšte u tzv. savremenoj misli, a posebno marksizmu, dajte da to marljivo, bez sujete, proanalizirarno. Prema tome, ja predlažem da pristupimo svesnom 5 temeljnom izlaganju i kritičkoj analizi. II Ja sam predlagao da konfrontiramo mišljenje. a vi jednostavno predlažete i zabtevate da se jednostavno usvoji mišljenje. Citav ovaj skup ima jedan ogroman nedostatak taj je u tome da onima koji imaju drugo mišljenle, praktjčno nije data dovoljna mogućnost da iz* nesu suprotna mišljenja. Prema tome. predlažem jedno: ako hocemo da se držimo iskreno togo da treba voditi borbu mišljenja, onda da se cliskusija nastavi. Ma’o jc nezgodno nastavljati tu djskusdju, kada neki koji su istupali i svoje mišljeijje izneli, koje bj trebalo da bude podvrgnuto kntjci, više nisu ovde. Reč je o dvema stvarama. Ja ču za ovaj put tpak morati da budem kratak. Moraču da budem kratak 5z niza razloga. Reč je o tome da je ovaj skup praktičpo, od strane nekoliko govomika, u izvesnom smislu zjoupotrebljen: govori se o nizu neargumento vanih stvarl. iznose se mnoge vrlo oštre polillčke ocene i, isto tako, kaže se za sve te ocene da au zasnovan« na markslstičkom shvfttaaju.

KAD JEDNA VLADA UHAPSI TOLIKO STUDENATA, ONDA ZNAMO 0 KAKVOM SE REŽIMU RADI

Dragoljub Mićunović

Mi nemamo, kako smo ovde čuli, dovoljno podataka (da bismo mogli dati punu litičku osudu zbivanja u Poljskoj, prtnired.) mada je veliko pitanje koji su to pođac' ' i gde je ta graniea nažih poznavanja podataka ali imamo neke podatke koji su nam dovoljno jasnd i koji nam onda dovojjno govore. mom miSijenju sukob u Poljskoj došao j e ’ J prvom redu us]ed snage inteligencije. Kada sC revolucionarni jdealj, od kojih sp pošJo u 'zgrpdnji jednog društva, unevere i kada sa um e ; sto daljeg J’evoluoionarnog preobražaja vp.' iedna socijalna d.iferencijaeifa. onda irMU’K s’'’ 5 ’'’ zam kao kritičko mišljenje mora bjti opasan svakoj politčkoj birokratjjj. Ukoliko taj rascep bude dublji, utoliko če on bltj i ji. Ako se zatvaraju univerziteti, ako se lJ ufl ‘ odstranjuiu i ako se svi studenti ispisuju. P 3 im se /akazuje do šestog aprila novi Upis P 3 . nrcma lome, moraju na nov način dokazivaj; svojn lojnlnost kako bi mogli biti akade»u sK ' srađaid, otluosng, da bj mogli ostvariti »vpp građanskp pravo na školovanje, onda mi mo o kakvom se režjmu radi,

6.

STUDENT