Студент

OTVORENO PISMO MUHAREMU PERVIĆU UREDNIKU „DELA“

Dragi druže Perviću, Mladi Ijudi smatraju da je veliki uspeh objaviti pesmu u »Deiu«, a pošto nije jasno zašto je to veliki uspeh, to Vam pišem ovu knjigu u nadi da ćete neupućenim ijudima javno otknti ovu značajnu tajnu. Pre svega, ceo grad priča kako jadni pesnici mesecima čekaju da im pesma bude objavljena u Vašem časopisu. A zašto baš u »Delu«? Da se u »Delu« objavljuju samo dobre pesme, onda bi mi bio jasan razlog ovoga čekanja. Ovako dolazim na pomisao da je »Delo« jedina velika šansa neshvađenih pesnika (dok su ostah časopisi samo mala šansa), što je dosta uvredIjivo za »Delo«. Isto tako, čim neki pesnik maлје čeka na red, on ima više razloga da se šepuri uokolo. Kao što vidte, sve nekako naginje ka zaključku da u »Delu« ne postoji jasan kriterijum izbora (inače, ako je jedna pesma vec izabrana, onda, ukoliko se izbor uvek vrši po jodnom kriterijumu, ne postoji razlog da neka druga pesma »uskoći pre reda«). Zapravo, hteo sam da kažem da postojanje gomile izabranih pesama ukazuje ili na nepostojanje knterijuma (itd.) ili na postojanje velikog broja izuzetmh pesnika. Što se tiče ovoga poslednjeg, to je vejx>vatno samo Šala. Dakle, »Delu« kao da nije stalo do vrednosti već do izlaženja. Vidite, ovaj zakljucak jc strašno pokvaren a za to je kriva moja ograničena mašta koja ne može da ode dalje od činjenica.

Ali, pravi razlog pesnićke najezde na »Delo« još uveJc mi nije jasan. Stoga moram napravlti još jednu predpostavku i nadam se da sc nečete naljulki zbog moje konkretne fantastikc. Naime, došao sam na pomisao da se »Delo« više ceni po onome što je nekada značilo no po onome što danas znači, tj. da »Delo« danas postoji samo zato što je nekada postojalo. Vidite, ova fantastika ne zadržava se samo na pesničkom delu »Dela«, опа guta celo »Delo«. (A pesnici kao da žurc da ugrabe parčence prostora »Dela« dok još nije potpuno zaboravIjen'a njegova slavna prošlost.) Mini-recenzije zaista su beznačajne, možemo pronaći čak i pokoju stilsku himalaju, a stiče se utisak da i ostali tektsovi slučajno uleču u časopis. Tako smo došli do sudbonosnog-pitanja, do pitanja koje je (u ovom Jistu) indirektno upučeno i urednicima »Vidika«. To pitanje glasd: Zašto uređujete časopis? Otvorenije pitanje zaista je teško zamisliti, ali isto tako i otvorenl odgovori zaista bi pomogli u zajedničkom sagledavanju onoga što bismo mogli nazvati »raziozima za prihvatanje uredničkog posla«. Nije to »mešanje u privatne stvari«. Jer, o urednicima na neki način ovisi i stanje naše kulture. Napokon, i sami ste primetili kako neki mladi stvaraoci čežnjivo gledaju na »uredničku stolicu«. Ova stolica kao da postaje fetiš kulture, a to ne bi trebalo da bude. Stoga postavljeno pitanje ima i opšti značaj. Drugarski Vas pozdravlja

BOSKO RAMSAVUEVIC

Ološ u akci ji

Aktivna humanistička angažovanost jc danas utoliko potrebnija jer je u akciji ološ'. Ono što u ovom trenutku nužno ops.da svest, verovatno više od ostalog, jesu te vesti: borac za mirno rešenje tzv. crnačkog pitanja u SAD. čovek koji je raržnji i divljem gnevu pretposnaga duha, plemenitost i ideja mira pobediti stavljao razum i razumcvanje, koji je dostoianstveno podnosio poniženja, verujuči da čc snagu predrasuda i egoističkih i nasilničkih poriva pao je mučki übijen. Razume se, teč je o Martinu Luteru Kingu. Übijen je u

času kađa se javio trak nade da će iedan zli; kovački rat. besmislen u najvećoj mogućoj ineri. biti okončan. Ološ deluje. U Zapadnom Berlinu drugl iedan zlikovac sa svojih dvadeset i nekoliko godina veoma star, is,o toliko koliko i ta Vajkadašnja, životinjska, ali ne i večita mržnja u čoveku pokušava da übije Crvenog Ruđija, mladog predvodnika mladih, naprednih Ijucli, koji se, opštc gledano, stavljaju nasuprol jcdnom takvom konformističkom i u svom svojem obilju zapravo bezumnom društvu, kakvo ie moderno građansko društvo zapadne Evrope i napose Nemačke. Crveni Rudi izaziva strah, on je mlad. misli. Alarmirana je opasnost. Treba stvoriti fanatike. Od fanatika do zloćinca nema ni ceo pedalj, to је poznato. Posle svoje pucnjave übica beži na jedno mesto, kojim pokazuje simbolično odakle je došao: u podrum. Podzemlje pokušava da reši

sVvari revolverom. Ali, uprkos alarmiranoj opasnosti, uprkos nemoćnog negodovanja iz svoje privacije 1' organizovanja čitavog sistema građenja nacionalnih, rasnih i drugih fikcija i zabluda u javnosli, u Zapadnom Berlinu studenti nose slike Ho Si Mina, Roze Luksemburg i Ce Gevare, demonstriraju, uzvlci njihovog gneva su sve glasniji, njihove pesnice, u ovom času, lome nameštaj u izdavačkim kućama koje optužuju za stvaranje atmosfere podzenv Ija i resavanja problema mecima, ali je pitanje: da li je to zaista i jedino što se u ovoni trenutku lomi. Osvetljava li nam plamen koji su zapalili crni žitelji Amerike, još nešto osim buke i besa poniženih Ijudi. To nasilje i poraama. koji izgledaju razumljivi i nisu ncpredvicteni, mogu izgledati i nerazumni ali sasvim je izvesno da krva\oi opomenu Americi.

DRAGAN STOJANOVIC

al da vidiš naših kauboja

Žika Mittrović, nakon raznih »mis«, »Lešija* i ne znam već kakvih još kreatura, nastavlja, ovoga puta Шшош »Brat doktora Homera«, vesternizaciju naše ratne i poratne stvamostj. Međutim, i pored dugogodašnjeg truda, on шјс uspeo niti da da neku određenu fizionomijii loj našoj stvamosti viđenoj kao legenda, mti da stvori i kroz razne fihnove provede tipove i izvedene sukobe »jugoslovenskog vestema«. Vestern, kao specdfični filraski oblik koji na legendaran naćin tumači epohu osvajanja ]jeg zapada«, sam je podelio filmsku kritiku na obožavaoce i protivnike ovog žanra. Alj, on ie, velikom raznovrsnošću svojih oblika, kompozicij a i tema, đao i takva dela koja se posmatraju ne kao vcstera koji je slučajno drama već obratno, kao drama koja je slucajno vestern. On je stvorio tipove i sukcbe koje su autori ostvarili na razlićitom estetskom nivou. Ideja da se jednoj našoi istorijskoj eposi, sa svifn njenim istorijskim. ideološkim i psihološkim specifićßostima, da oblik koji je pnhvaćen kao izvesna univerzalna shema borbc ciobra i zla raje od samog početka mogla da ima čistu savest, jer se kao nahoče kočopeiilc uz svog odavno izraslog brata, znajuci da nc inože da ima ni njegov autoritet ra njegova Рl£ д£о uspch nasih idealistićkih i psihologisličkih filmova o revoluciji nije prelazio godinu u koici su proizvedeni, onda su cvi »kaubojski« filmcvi još manjeg dometa. mko

se ocigledno htelo da oni, ako ne posebno jedan po jedan , a ono u seriji, na duze vrerne primame gledaoca svojom akcionom atraktivnošču. Al’ pogledajmo »Homera«: namera mu je da od slučaja partizanskog kapietana. koji sarađuje s banditima stvori univerzalni prototip zbog bića, zla koje nalazi priliku da se svuda uvuče, pa i u partizansku vlast; ova namera pretvorila se u prikaz borbe partizanskih јешnica protiv graničnih bandita kao veselog pohoda komedljaša ili mase olovnih vojnika. Л ko ioš danas pita za podtekst? Ta, za umornog čoveka, koji osam ili više sati provede na poslu, rtije ii danas kao kura za gimnastiku rrušića najprikladnije geslo kojc mogu ponuditi predmeti kulture: akcija, akcija i samo akcija? Ono je univerzalno po tornc što može poslužiti i kao stimulans za rad i kao satisfakciја za nercd. Ono pruža informaciju. moralnu pouku, zabavu, potvrdu dobra uopšte, i ličnog moralnog prava. osećanje oslobođenosti od c t rombolj enost i i stezanja krvnih sudova, oscčanje olakšanja zbog saznanja da su stvari proste, da je i prošlost nekada bila sadasnjost, pa, stoga, ne postoje probleroi veći od razlikovanja kišnog od vedrog dana i razumevanja dnevnog programa. A pošto se lako živi, mozc se lako i misM, ophoditi i diviti. I umreti, takođe. Pa ko još misli na pođtekst?

SVETOZAK GUBERIMC

Otvoreno pismo gradskoj skupštini Beograda

Jz neposrednih razgovora sa građanima saznali smo neke pojedinosti o trgovini stanovima u Gradu, o prodavanju stanarskog prava i sličnom. Verujemo da ste i vi upućeni u sve 10, jer je pojava uzela zamah, ali nama nisu poznate bilokakve vaše akcije da se to suzbije. Zato vam se na ovaj način obraćamo i postavIjamo vam pitanje: zašto se dozvoljava da ova izrazito nesooijallstička pojava dobija takve razmere. Ali, da vas najpre zapitamo, da li su vam poznate činjenice ove vrste: postoje porodice koje su posle oslobođenja dobile dva stana (iedan je dobio rouž, drugi žena; Ш, pak, jedno od njih je dobilo oba, razume se u dužun vremenskim razmerama). Kako je do toga dolazilo, teško je utvrditi, samo je evidentno da sada postoje građani koji imaju stan više i da taj stan izdaju za sumu koja je često veca od prosečne radničke plate u nas (istina je i to da svi koji su imali jedan stan više nisu i>ostupiU ovako; neki su, na primer, ustupili rodbini i sL). Sto se, pak, tiče ustupanja stanarskog ргауа za dobru nagradu (za jednosoban stan nekoiiko miliona s. din.), to je izgleda toliko postala nekažnjiva stvar, da se oglasi takve vrste čak i u novinama štampaju. Kako smo upoznati, ustupanje stanarskog prava vrši se, pored ostalog, i na .ovaj način: lice koje ustupa stan prijavi najpre svoje mušterije kao podstanare. Posle sve ide u skladu sa zakonom. Nismo upućeni u sve one propise o slanarskom pravu, koji su izgleda toliko elastični da se mogu prilagoditd ovakvim kombinacijama, ali ipak možemo reći da je u pitanju neodgovornost i Gradske skupštine što do takvog zaobilaženja propisa može da dođe. Ovo je, po našoj oceni, jedan od znakova nepravilne stambene politike koja se kod

nas dugo godina vodila (a vodi sc, izgleda, i sada), a koju treba podvrći oštroj kritici. Neko de možda reći da je to prošlo i da postoje novi problemi koji su važniji. Nesreća i jeste u tome što se mi ne osvrćemo una/ad, da bismo videli kome pripadaju određene zasluge. Ovai list je, eto, raspoložen da sa vama diskutuje o stambenoj p>olitici. Mi, na primer, »znamo oa su pojedine institucije imale na raspolaganjo više stanova nego što im je biio potrebno, da su neke druge imale mogućnosti da Ijudima koji su se u njima zapošljavali odmah resc stambeno pitanje. A jasno je da je to izobila; bilo moguće samo zbog toga što je na drugoi nekoj strani (a zna se kojoj) bila Ijuta oskuaiса. Doskora su omladinski rukovodioci, a ponekad i mladi aktivisti u Savezu komunista. dobijaii stanove pre njihovih univerzitetskiii profesora (da sređnjoškolske i ne роштјапк'Zna se, isto tako, da se i udruženje književmka prilično razmetćilo, deljenjem stanova, a to, izgleda, i sada čini. Ovo su samo neki рпгпел ne kažemo da su najdrastičniji. Jer, sigurno jc da je na drugim mestiraa biio još više neod; govornosti i da oni građani koje smo пауе! kao primer za špekulisanje sa stanovima nisu stanove dobili ргеко ovih organizacija. Molimo vas da u odgovoru na ovo pismo iznesete i podatke o tpme koje su ustanove i i*r stitucije najbolje zadovoljavale stambene putreba svojih članova; koliki je broj radnika kojima stambeno pitanje nije rešeno a kolik’ recimo, broj bankarskih službenika; na kraju kažite: od ukupno podeljenih stanova poslc rata, koji procenat se odnosi na radnike, S dnigarskim pozdravom

REDAKCIJA STUD^ 41 '

PODRUMSKE STRASTI

Koliko sam mogao da zapazim, pre tri ili četiri godine beogradski snobovi su se najmasovnijc skupljali na koncertima na Kolarčevom univerzitetu i na orguljačkim nastupima u Domu sindikata. Zatim su, posle dezorganizovanog nastuptmja u toku jedne godine, otprilike, počeli da opsedaju »Atelje 212«. Najzad su se spustili u njegov podrum gdc uživaju plodove podzemne kulture. ćime bi se, inace, do snobizmom moglo objasniti tako veliko ininteresovanje za surogate uraetnosti, koju nam prodaje Olja Ivanjicki svojim podrumskim hipi-seansama? To je neopravdano, nemotivisano prenošenje jednog krika nemoći anglo-američke omladine u našu kulturu. Snobovi se uvek prvi dočepaju novatarija, bile one vredne ili ne. Snobokratija se institucionalizovala u Podrumu Aleljea 212. Imali smo priliku da u četvrtak, 4. aprila

о. g. u 11 sati uveče, prisustvujemo predstavi u podrumu Ateljea 212. ja U ciganskom d:lu programa, P or f a .. dall »Idu dani«, pojavilo se i dvoje dece. J, dečak od desetak godina sa harmomkom • . što mlađa Cigančica koja je, uz nevestu čku pratnju, nemogućnim dečjira glasiceu vala »Prava Ijubav zaborava n:ma«. , bjj Nastup ova dva deteta је, hesumnje, j: »najnaturalističkiji štos« koji je Monia u uspeo da proda te večeri, no, bio je to šljeni naturalizam, bez humamstieke tra» » Jf zicije. Pitanje je, najzad, da li je uopšte i shvatio da okupljenim ekscent ~,.c prikazuie izgubljena stvorenja ,k°ja a neljudskim životom i koja će biti izgura ulicu kad njihov jadni i otužni nastup završen.

D. MONA« eVK

2.

STUDENT