Студент

rađanje novog filma u australiji

FILM DANAS

Bečka štampa obiavila je 22. marta: »Današnji dan spada u опе za koje se jedva • verovalo da će ikada doci: prvi je dan snimanja prvog celovečemjeg austrijskog »novog filma«. Beč je grad baroka i bidermajera. Nekada centar kulturnopolitičkih zbivanja u Evropi, danas zamozadovoljno sanja o slavnoj prošlosti. Bečlijama je stalo do njihovog mira i oni druge ne uznemiravaju . Uživaju u dobrom jelu, piću i zabavi te, shodno tome, i film se (paralelno sa počecima kinematografije u ostalim zemljama) razvio u vašarsku atrakciju, što je u svesti većine i danas ostao. Austrijski film je đoživeo vrhunac pred drugi svetski rat fihnovima Vili Forstva (Willv Forst) koji su po žanш i stilskoj izvedbi odgovarali ukusu publike

bili su to operetski filmovi (ili bolje: filmo* vi-operete). Nemajući dovoljno snage da se pretvore u avangardne umetničke pokrete, umetnički krugovi u Beču sastojali su se od usamljenih pojedinaca koji su tražili bolje i celishodnije uslove za svoj rad i odlazili su u svet. (koliko je za slikarstvo tipičan nrimer Kokoške, tako je za film isto tako tipičan orimer Roberta Vinea (»Kabinet dr Kaligarija«). Ignorisanje novih umetničkih tendencija dovelo je do krainie nezainteresovanosti i neangažovanosti publike, a to je za mladog umetnika nešto najkobnije. Na zakržliavanje austrijske kinematografije uticali su još neki, za film vrlo v?žni Na prvom mestu, to ie pitanie novca. Usko sa tim povezano je i pitan’'e tržišta Austrija ima svetm oko sedam miliona stanovnika. Posle nekoliko sasinm neusnelih pokuŠaja da se prave pomodni f’lmovi, finansijeri su izgubili povorenie u austrijske producente, i daras je u Beču lakše nabaviti nov-’c za biio šta drugo nego /а iedan i<n*ani film. T opnčno ie da u ovako maloi zemlii ni iedan film ne mož-* d-> se isnlati ла tržištu. Jedino pribežištc је oT'tižnie tržište Zanadne NVm-fcke koie je ornanizovano po strogo central'stičkom sistemu konon r t a (sven’a г Т 'о 5 mačkoj su »n°zovisni«). To ie dovelo do uzajamne zavisnosti, koia se usled repokolebliive moći pemočt'og кап? + аlа г п а\е ; еlа no. Auetriia ie 11 fdmskog tržišta sasta\mi i zavisni deo Nemačke. Spas je u ovoj situaciji donela televizija. Georg Locki (Lhotzky), koji je započeo snimanje prvog austrijskog celovečemjeg »novog« fiima, dobio je od televizije tehničku opremu i traku za snimanje, s tim da ( ako uopšte nešto ispadne) to bude prvo prikazano na televiziji. Svi glumci i tehnička ekipa rade besplatno i učestvuju u eventualnom finansijskom dobitku. Na ovo »prosjačenje« Locki se odlučio tek nakon neuspešnih visemesečnih pregovora sa bankama, ministarstvom za kultum i pro-

svetu, bečkom opštinom, i još nekim »prigodnim« institucijama koje sve zajedno nisu bile spremne da daju ni jedan šiling, dok je premi јега Karajanove izvedbe »Karmen« u bečkoj operi koštala 75 miliona dinara. Film se zove »Mahovina na kamenu« i zasnovan je na romanu Gerharđa Friča (Fritsch). Največim delom će biti snimljen u jednom napuštenom zamku (koji po rečima reditelja treba da bude simbol Austrije). Locki ima trideset jednu godinu. Bio je glumac, a na film je došao praveći nekonvencionalne, izvanredne, od publike omrznute reklamne filmove. Nije slučajno da se baš televizija našla spremna da pomogne njegovu za misao već nekoliko godina on za televiziju pravi odlične reportaže i ,po mom mišljenju manje uspele’ zabavne emisije ,nođ uticajem Lestera’ koje je kritika vrlo različito prihvatila. Pomoć koju televiziia pruža mladim filmskim stvaraocima postala je poslednjih godina tradicionalna. Prvi koji su »probili led« bili su Sep Jan (Jahn) i Edit Hlrš (Hirsch). Oni su u svetu poznati sineastima no svoiim filmovima »Memento morl« i »РеПехтп«, koji je tipičan za njihov stvaralački metođ. Jedna đcvoika iđe šumom i odjednom pred nju iskoči bezazleni skupliač pečnrki sa nožem u ruci. Prestrašena devojka, u histeričnom napadu, počinje da beži, zamišljajući scene iz strav ; čnih priča i filmova , koie se smenjuju u sve bržem ritmu tfilm ima 2400 kadrova). Svi stunnievi đevojčinog duševnog sloma dati su intenzivno. i/vedeni gotovo »zastrašuiućom« kamerom. Oba ova filma autori su sami finansirali i nakon njihovog prikazivania na televiziji, bilo im ie omogućeno da snime treći i film »Da li je bllo übistvo«, koji je takođe prikazan na malom ekranu. Od pre izvesnog vremena televizija је u svojoj stalnoj emisiji »Noćni studio« počela đa upoznaje široku publiku sa mladim filmskim stvaraocima koji su se do tada kretali u »podzemlju« i, da nije ove emisije, verovatno bi tamo i ostali. Kod svih prikazanih filmova reč je o kratkim eksperimentima, a zapaženi auto-

ri su Rainer Artenfels, Franc Falenberg, KlauSrajber i Antonio Lepeniotis. Artenfels је pozorišni glumac Čiji je prvi film »Margareta« svoiom nepreteranom »eksperimentalnošću« i svojim svežim humorom osvojio publiku. Falenberg, takođe debitant, u svom stili/ovanom i tehnički vrlo dobro urađenom filmu, kritički obrađuje jedan socijalni problem. Duže vremena živeo je u Nemačkoj, gde je radio kod mnogih reditelja nemačkog »novog talasa«. Klaudio Šrajber je takođe van granica Austrije radio u mnogim filmskim ekipama i predstavio se filmom »Kišobran sa cvećem« koji mu је snimao poznati češki kamerman Jaroslav Tuzar. Jedini dokumentarist u ovoj grupi je Grk Lepeniotis koji se nastanio u Beču. Njegovi filmovi imponuju svojom jednostavnošću i izvanrednom fotografijom. Jedini profesionalac pored Gerharda Lockog. koji se u Austriji bavi avan'rradnim filmom је Feri Počeo ie da spima filmove još pre više od deset gođina. 1955. godine snimio je sa Poter Kubelkom tznačajnim predstavnikom »New Ameriran Cinema«) »Mozaik u poverenju«, zatim »Sunce stoj!« (s ovim filmom se proČuo)MJ svetu profesionalaca stvorio je sebi ime vrlo uspelom reportažom o poznatom slikaru Hnndertvasenj, na osnovu koje je dobio primamljiv nalog da snima .seriju reportaža-portreta o režiserima »novog talasa« u Nemgčkoj. Več prva, koiu je tek završio, »Vlado Kristl«, vrlo је zapažena i od publike i od kritike, Rađaks је nedavno počeo snimanje jednog kračeg igranog filma »Testament«. U toj »utopističko-političkoj fikciji« đogađa se sve što se zamisliti može, i prema iziavaraa očevidaca i sam Jan Fleming (tvorac Džems Bonda) bi mu pozaviđeo na maštovitosti u stvaranju sprava za uništavanie, Da bi dobio subvenciju od ministarstva prosvete. Radaks je u film »üba cio« i znamenitosti Beča, parlament i slično. Dobio је suhvenrijii, ali je kraj filma čuvao u tajnosti na kraiu naime sve (i znamenitosti) uz pomoć eksploziva odleće u vazduh.

MILAM DOROSLOVAC

veber u prolazu

Bled, iscrpljen, upaJih oćiju i pocepanog odela, tromo se vukao prašnjavim putem. »Sada više nemam razloga da živim. Kada је sve tako, ne moram da žlvim među ovakvim Ijudima« razmišljao je. Hoću da umrem reče došavši do dželata. Ljudi su mi uzeli sve, a nisam imao snaце da im se oduprem. Zato sam došao tebi da me lišiš ž : vota. Übij me, neću više da zivirn. Zašto se ne übiješ sam? upita dzelat, ne pogledavši ga. Nemam snage. čak ш za to nemam snage. Ne budi lud nastavi dželat oslanjajući se na sekiru. Za takvu stvar, treba da uciniŠ nešto veliko, a ti si jedna mrva i mstaviJo. Ne bih hteo tobom da brukam sekjm. li nemaš pojma kakve je sve ona glave skmula. AM smiluj se ovaj put... , ... nema milosU kod mene. Gubi se i nastavn da gm : žeš. _ Razočaran takv.m gestom, produži put. Fosle nekoliko dana dođe do vešala, i ozan mu se lice ođ sreće. , *. . Obesi me. Molim te obesi me. Život mi је postao pasji. Kao da su se sva zla ovoga sveta sručila na moju glavu. k To neću moći da ti učmim, rece iykovalac omčom. otpljunuvši u stranu. Je si li zaslužio da budeš usmrćen? Ali mene su drugi umisali. Sve od cega Ijudi beže mene je stiglo. Übij me.

Znam, ali gde su li svedoci? Ovo je zemlja zakona. Moraš da imaš dvojicu koji će da garantuju da zaslužuješ da budeŠ obešen. Razumeš li? To je prvo. Drugo, mršav si i lak nekako, brate. Morao bih celo popodne da ti se vešam za noge da bi izdahnuo. . Utučen i tih, nastavi šetnju kroz grad i zamoli jednog plaćenog übicu da mu učini tu uslugu. A ko će da mi plati? upita ovaj sa cagaretom u ustima. Znaš li da svaki moj ispaIjeni metak vredi bar milion-dva? Imaš И možda nekog pravog velikog neprijatelja koji bi to гаогао da plati? šta si radio celog života. Ja sam mali čovek i imam male nepnjatelje. Hajde molim te. Inače ne plaćaš n fkome porez na svoje prihode, pa neka ti ovaj put bude kao da si odradio za porez. Ja neću više da živim. Grozno su me unesreonli, a nemam snage da se übijem. Übij me začas deder! A šta te do sada držalo u z votu? Nada! Ljudi su me toliko mrzeli da sam verovao da će me na kraju i übiti. Vidiš još nisam izgubio veru u liude. Übij me. mohm te. Ja ne moram i neću vlše da živim. Uhi j me, шko neće ni primetiti da više ne postojim sa suzama u očima zamoli čovek. Ne nikako Ijutnu se plaćem übica. Tobko si siitan da se bojim da te ne promašim. A to, ne bi ni malo donrinelo mom renomeu. Odlazi! Počinje mi radno vreme. Ceo dan proveo je u lutaniu. Tako, odgovorni za sreću i blagostanje Ijudi, saznadose za njegov slučaj. Nezgodno je brate rekoše. NezgodnS je đa imamo takvog individuahstu u našoi sredini. Preteruie sa svojom nesrećom. Narcisoidan je. Treba ga odvesti negde da razmisli sam, negde gđe mu ne smetaju Ijudi. ■[ odvedoše ga do jedne provalije izvanj»rada. m oćiićeš duboko i da razmišljaš, Noć je proveo u najrazličitijim mislima. A kađa planu zora i kada mu mlado jutamje sunce ispuni oči, on zaključi. Dobro je. Ipak je dobro. Ljudi su me osudili da živim. I zadovoljan sobom htede da potrči ka suncu, u novi život. I tako pogibe. . ... Zaboravljajući da su ga Ijudi doveli do ambisa.

interpretacije

PROGONOZA VREMENA Vreme u Evrop! jutros: u srednjem delu kontmenta vreme je studentsko. U ostalim delovima kao i juce. Prognoza vremena za sutra: Olujno vreme (sa grmljavinom i mogućim padavinama) proširiće se i na ostale delove kontinenta. Zatim se očekuje postepeno razvedravanje a možda i sunćano vreme. NA KOGA SE ODNOSI Na ulazu u četvrti (ženski) blok u Studentskom građu stoji plakat sledeće sadržine: »Upozoren |e Skreće se pažnja svim muškarcima da je najstrožije zabranieno zađržavanje u hodniku bloka. Upo/oravaju se svi muškarci đa se pridržavanju ирошгепја. Uprava«

STUDENTSKA POSLA Stalno pričaš kako obožavaš vitke devojke, a ovamo ideš sa debelim? v A šta možeš, studentska ppsla: volja zeludca je jača od volje srca. BAKSUZ Juče sam u bioskopu sedeo do jedne zgbdne cure. ■— Jesi li nešto pokušao? • Da, ali nisam imao vremna: film je bio loš, pa sam morao da izađem na pola predstave. KOLEGINICA Studcnt razgov r ara sa koleginicom i namiguje. Kolega, možete li da razgovarate bez tog namigivanja. Mogu, ali onda obično spavam. PRELAŽENJA Tri priiatelja iz gimnazijske klupe posle mnogo godina, sastadoše se: Ja sara sa Medicinskog pre Šao па Pravni reČe prvi. Мој četvrti prelazak je na ekonomiju reče drugi. Ja sam prešao samog sebe dodade tiho treći. Završio sam književnost i sad sam bez posla. OBJAVA Zašto vam se miris kupusa oseća čak па ulici? upita sanitarni inspektor upravnika raenze na Obilićevom vencu. Pa da se zna da je vreme ručku odgovori upravnik. џ - ' ■ * ' ... к ■: y %

Do sarkazma i natrag

PAVLE KOVACEVIC:

DOK IMA DOBRIH LJUDI BICE I PROSJAKA. SAVETUJU NAM DA NE KIDAMO LANCE KOJIMA SMO VEZANI JEDAN ZA DRUGOG.

BORISLAV CVEIKOVIC

KARIKAIURE:

PESMA LOVCA NA MORSKE KRAVE

Neka čuje čak i Turska šta se po planeti zucka od Kviheka do Inzbruka puca bruka... ... ta krmača ine sluti šta ču zbog nje uganuti Zapaliču javnu kuču pesmom grlo uganuču Na ul ; ci neke luke sa kengurom ispod ruke pusti Jjude da se čude samo neka žensko bude U sred dana po krčmama s uplakanim krmačama Na obali Tihe bare prežaliču cure stare niz Okean zaploviću morsku kravu uloviču

MIL.IE.4KO 2UBORSKI

ZDRAVSTVENO POTPORNO UDRUŽENJE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

BEOGRAD Balkanska 4/1 Telefon 20-479 а^ епо potporno udruženje stuđenata S Sk ° ? . univerziteta raspisuje konkurs za ,, 'r rađn - a mesta u studentskim odmarali stima u Trpnju i Buđvi za period od 30. iuna do 1. septembra 1968. godine: 1. Dva upravnika 2. Dva blagafnika 3. Dva magacionera 4. Dva nabavljača 5. Dva barmena za odmaraEŠte u Trpnju v okalno instrumentalni sastav sa Тгрп]и >ПОШ opremom 23 odmarilKte u 7. Osam kuvarica „ . radna mest , a P<>d brojem 1,2,3,4,5 dolaz; u onzir samo ređovni studenti Beogradskog prednost imaju studenti Eko fakulteta za radna mesta pod brojem vJf: nter E?° van J.. treba dostave molbe sa r b '°? ra fjlom. radnim iskustvom. po ni„ cl 'V IČn ?’ zdravstv eno potpornom udruze 1 ? e r> at n Beogradskog univerziteta, Bea Ba,^. anska br- 4/1. Tel. 20479. do 20. maja 1968. godme.

STUDEKT н н ►g IZLAZI UTORKO.VI Jg Ц CENA 30 PARA Ц ® POSTANSKI FAH ® £ P BROJ 692 сл сл STUDENT UREĐUJE REDAKCUSKI KOLEGI UJ.M BORISAV DŽUVEROVIC, ALEKSANDAR ILIČ, КЕЛ« KURSPAHIC, BRA.NKA OFAŠEVIC, MILISAV SAVIć GRAFICKI UKEDNIK FLORIJAN HAJDU GLAVNI 1 ODGUVURNI UREDNIK ĐORĐIJE VUKOVIC IZDAVAC UNIVERZII EFSKI ODBOR. UREDNISTVO l ADMINISTRACTJA BEOGRAD, SVETOZARA MAR KOVTCA BROJ 7911. _ TELELON 645 894. - I EKUd RACUN 608 8 1291-2. - GODISNJA PRETPI AIA 8 & 1 ' NARA; ZA INOSTRANSFVO 18 DINARA. - STAMP* »GLAS« BEOGRAD, VLAJKOVICEVA 8.