Студент

VUČJA ZEMLJA

1 Ne vidim oče zemlju našu sunčanu Vuk je urlikom svojim crnim Do neba obavija Iz korena je samog Cini mi se kida Zajedno sa njenim zlatnim I svojim pomodrelim srcem Predoseća preranu smrt Svoju ili njenu Ili smrt troglavoga sunca nad njom Strahuje li za sebe oče lli za nju sunčanu 2 Vldim sine zemlju našu zaspalu Vuk joj obraze liže Ognjenim je ozaruje jezikom I ona se u snu smeši Kao da gori na lomači Sivom je zaklanja senkom l ona u snu stari Kao da tone pod pepelom Priprema li se sine Da je proguta zaspalu Ili samo proverava Je li živa ili mrtva

USPON SRPSKE POEZIJE

3 Ne vidim oče zemlju našu lepoticu Vuk na njoj kleči Jednom šapom je miluje Ili polako davi Drugom do krvi para Nisko nebo nad sobom Dlaka mu na leđima ima sjaj Trave od Ijubavi Ili trave od omraze Kao na dan njegovog rođenja Sladi li vuk unapred oče Put njenu gorku Ili se samo moli njenoj lepoti 4 Vidim sme zemlju našu raspetu Između četiri ocila Na kojima vuk zube oštri Vuk se nad njom naginje I ogleda Ijutito U zelenim njenim očima Iskre sa ocila Stvaraju mu zlatokrug za zlatokrugom Oko lepe glave Cetiri će ocila znati sine Oštri li vuk zube za nju raspetu T b za one koji su je raspeli

5 Vidim oče vuka Sa rogovima mladog meseca na glavi Zemlju našu devičansku Na rogovima nosi Nosi je i ona se ne brani Kao da je mrtva Ili smrtno zaljubljena Ni jednim je zemaljskim putem ne nosi Nosi je nekuda uvis U nebesku valjda svoju jazbinu Koju smera za nju I za sebe da iskopa Otima li je od nas oče Ili je naprotiv spasava 6 Kroz vučja rebra sine Zemlju našu zavetnu vidim Oblik uskršnjeg ima jagnjeta Vučje obasjava je srce Usred rujnog mora Ш je već davno progutana V Pa nije više ni živa ni mrtva Ili je tek sada spremna Za drugo rođenje , Od vučje to zavisi gladi I od naše zvezde vodilje Ni od čega drugog sine

VASKO POPA

studen ti i Prole terijat

DRAGOLJUB MICUNOVIC

Pred nama je jedno novo istorijsko zbivanje. Kao da opet »bauk kruži Evropom«, remeteći građanski dremež postvarenog sveta. Da li je to onaj isti bauk o kome su pisali Marks i Engels u Manifestu, najavljujući izlazak na istorijsku scenu novog »vetsko-istorijskog aktera, koji sada samo menja lik i ruho? Je li ovo zbivanje samo prolog ove svetsko-istorij ske drame, nazvane revohii : | °m ; ili je tek samo zvučni efekat dugog iščeKrvanja pod usnulim svodom društva blago stanja. Оуа pitanja postavijaju danas svi koji mi'Је pitajući se, suočeni sa nabujalim studentskim pokretom revolta. Marksisti, čije mišljenje nije lenjo i koji sačuvali strast za dništvenu akciju moraju 4e oi postaviti i sledeća pitanja: 1. Kakvu društvenu grupaciju čine studenti, Ka ky e je prirode njihovo društveno biće i kakVa Ј® njihova istorijska šansa? 2- U kakvom se odnosu studentski pokret proleterijatu? -nu,i 1 . °Ј е tiroštvene sile mogu danas ući u wetsku igm stvaranja istorije? I Potrebe razvijenih društava za stničnim kadovode do ogromne ekstenzivnosti vi'okog obrazovanja, čineći sriidentsfcu masu orojno sve značajnijom društvenom grupom. У .skoro svim velikim gradovima u svetu, JSjJ predstavljaju glavna žarišta pon 'ck°g i fcultumog delovanja, studenti čine od najvećih društvemh grupacija. Već aa kvantitativna čmjenica sama ukazuje na

mogućnost drukčijeg viđenja studentskog pokreta, ali ona sama po sebi ne mora da kazuje nmogo. Ono što je mnogo značajnije to je mesto ove društvene grupe u integrisanom društvu. Priroda njihovog posla čini ih najmanje integrisanim, jer ne učestvuju direktno ni u proizvodnji ni u upravljanju, niti u bilo kojoj vitalnoj delatnosti u okviru izvršene društvene podele rada, koja omogućuje nesmetano funkcionisanje društvenog mehanizma. Oni su samo potencijalno, a ne i aktuelno ukljućeni u živctni ritam društva. Ova ćinjenica im omogućuje veću nezavisnost od instltucionalizovanog društvenog manipulisanja, ali, s dmge strane, čini ih nespokojnim zbog svih društvenili tokova na koje oni mogu uticati, uključujuči i svoju sopstvenu sudbinu, Međutim, od još većeg je značaja činjenica da je studiranje, a to znači učenje i razmišljanje o onome što se uči, osnovna delatnost studenata. A još je Hegel upozoravao da »mišljenje nije bezopasna delatnost, nego pogibljena koja će, kad jednom počne da kruži među građane, i uticati na njihovu praksu.« Na pitanje zašto demonstriraju, zašto ne uče, nemački studenli odgovaraju: »Nemojte nas terati da još učimo, tim gore po vas. Mi deraonstriramo zato što učimo, što mislimo i tako onda bolje vidimo svu trulež poretka oko sebe«. Ovaj fenomen se može nazvati rađanjem studeutske samosivesti, a to je uvek predznak za izlažcnje na istorijsku pozomicu jedne društvene snage. Sta opravdava pretpostavkn da savremeni pmgresivni studentski pokret ima istorijsku šansu da izvrši snažan uticaj na društvcnl ргеobražaj? Kad god je u istoriji jedan poredak dolazio u krizu, revolucionamu zastav’i uzimala je ona društvena snaga koja je kao ciljeve svoje borbe isticaia opšti đruštveni preobražaj, emancipaciju sv*h društvenih slojeva, oslobođcnje i unapređcnjc čitavog diruštva. Übedljivi su istorijski iprimeri btn*žoazije d kasnije proletarijata. Buržoazija ustaje protiv feudalnog poletka sa parolama slobode, jednakosti i bratstva svih Ijudi, ona nudi ekononvski i politički progres ćitavog društva i sa tim programom pokreće mase na rcvolucioname akcije. Onoga trenutka kad buržoazija kao klasa vlasnika svoje partikularae klasu interese, kao što su cdbrna instiiucije privatne svojine, stavlja u prvi plan, ona postaje konzervativna društvena snaga која revolucionarnu zastavu prepušta proletarijatu. Proletaiii'vt nastupa kao klasa koja, prema Marksovhn rečima, »ne zahteva nikkvo posebno prvo, jer јо.ј nije naneta nikakva posebna ncpravda, v;ć nepravda uopšte koja se s toga ne može pozivati na istorijsko već samo na čov‘‘causko piavo, koja nije u jednostranoj suprotnosti sa posledicama državnog uređenja već u svestranoj suprotnosti sa osnovama tog uredenja...« boja, ustfcjuči protlv potpunog gubitka čoveka, »može samu sebe naći samo potpunim porovnim dobijanjem Čoveka«. U toin pogledu novi studentski pokret legitjmui је raslednik ovih re/olu donarnih tradicija, ј°г nastupa u ime društva, ne da bi ostvario svoje uske partikularne ciljeve, уес da bi radikalno promenio dr’štvo, razarajući teindje ctuđenog sveta »za ponovno dobijanje čoveka«. Kad se tome doda da je i socijalni položaj studenata u mnog'in siromašnim zcmljama ravan proleterskom, tako da

se možc govoriiti o studentskom proletarijatu. može зе siivatitl übediljivost studentskih revolucionarnih htenja i njihova istonjska šansa. II U kakvom je cdnosu situdentski pokret prenr.a prolctaiijatu? Odgovor na cvo pitanje mora da u/me u obzir značainu č.njeniou da dau.tšnji svet nije jeiinstven. pa da prema torac ni proletarijat u svim delovima sveta nije isti. nl u empirijskom ni u istoj.’irkora značenju te reči. Ргоletearijat u lazvijenim industrii.'.k’ л dru.štvinu kapitaiističkog tipa odavno je dnišlveno integrisan, i preko sindikata uglavnom se bori >'da za manjc г*о.г dobije veće najamninc«, i sveden na ovaj svoj partikularni cilj raktičkt n ?stao nercvolacicnarna drušlvena snaga. Opčinjcn pctrošačk.m izlogom mod“mog društva, .luhovno opustot en, sa apsesijom statusnog uz dižanja, okovan u nacionalne okvire, koje dobrovoljno prihvata u zamenu za privilegije koje ima na svetskcm tržištu radne snage, usled privilegija svoje nacionalne ekonomije. U industrijskim t.’'uštv : ma socijahsti« ’:г,оз tipa proletarijat je jajčcšćo razliven ц difu/nu masu ncodređeno nazvvnu »radnim narodom«. bc? iziaženc klasne samosvesti, prcpuštajući 15rokratiji faktičku vlast u zanimu za obcćani visoki životn: standard, bez airtiknllsanoa пгзtesta prcitdv postvarenja i талЈриИзапјаГ U siromašnim, ner« '\i-enim zemlja ru rr.leiarija l je malobrojan, ali udružen sa ostalom grad(NASTAVAK NA 3. STRANI)

STUDEJNT шт шо 30. APftlL 1968. . h s_ #UST . BEO6RADSKIB SШЕША ... |g 17