Студент

miroslav pečujlić

U petak, 26. aprila, održana je na Pravnom fakultetu diskusija o nejednakosti u socijalizmu. U ovom broju donosimo izlaganja MIROSLAVA PECUJLICA i VUKA PAVifCEVIĆA. U sledećem broju donećemo izlaganja ostallh učenika u ovoj diskusiji. Razgovore o nejedmakosti ne možemo л-oditi sa hladnom ravnodušnošću naučnika, jer su oni vezani za Ijuidsku sudbjnu, jer u tome Ježi ključ Ijudske situacije. Ali šta o tome nalazimo u fondu naučnog saznanja na koji se pozivamo. Podsetiću na nekoliko terneljnih Marksovih ideja. Smisao krctanja istodje tiz angažovanu akciju socijalnih snaga on je video u stvaranju d.ruštva slobode i jeđnakosti, besklasnog društva. Nosilac tog kretanja je radmčka klasa koja ne može da oslobodi sebe a da, istovremeno, ne oslobodi celo društvo klasnog bremena. Socijalizam je, međutim, samo prelaz na tom putu ka jednakosti; on voda ukidanju klasa, klasne podele, all ne i ukldanju svih nejednakosti. To je društvo koje nastaje ukidanjem privatne svojine nad sredstvima za rad, porodičnog nasleđivanja svojine a, samim tim i stvaranja trajne, nasledne, velike dmštvene grupe sa radikalno različitim životnim pol> žajem. U takvoj svojini, u takvom театош đruštvenom odnosu Mairks je video izvore prisvajanja tuđeg rada, uspostavljanje takvih nejednakosti u kojima ne mald postotak stanovnišlva (vlasnika) poseduje preko polovine ukupnog nacicmalnog bogatstva zemlje. Prisvojeno bpgatstvo istovremeno je i izvor drugih obldka moći i nejednakosti u koje se preobražava. No, on je istovremeno upozorio i na opa&nosti koje sc rađaju iz krila same revoluciOTiarnc klase, na opasnosii od biroikratskog monopola na upravljanje Ijudima, Sodjalizam je, đakle, pokret koji otpočinje ukidanjem klasnih nejednakosti, ali u njemu ostaju razllke vezane za rad, različiti radni doprinos, razlike koje ioš ne mogu da se preskočc. Stoga nije slučajno što se Marks žestoko oborio na komunizam jednačarstva, na ideje primithtnc uravnilovkc, jednakosti u potrošnji i siromaštvu. Nije slučajno što jc on ukidaitje preosta3ih »ejčdnokosti vezivao za nove horizonte raztdienog. društva obLlja. Jer jednake nagrade za nejednake sposobnosti, za razllčite radne doprinose, samo su nova vrsta nepravde. To zaustavlja progres, zaustavlja razvltak materijalле pretpostavke jednakostl. Otuda je smežno tvrđenje da naglažavanje ove Iđeje znač! ođstupanje od Marksa. NEJEDNAKOST POSEBNOG OBLIKA Sodjalizam je prošao kroz jednu revoluciju antiposcdnicku ukinuo je jedan od temclja nejednakosti. Danas je on ušao, ili je na pragu, dublje faze revotucionisanja društvenih odnosa. Ukidanje privatne svpjine i njenog socijalnog nosioca buržoazije d> biio je raspiet u stvaranju državne svojine. Nužnost državnc svojine, centralizavanog upravljainja iz jednog državnog centra, izvirala је kako iz ekonbm&ke nerazvijenosti, tako i iz uske kJasne, Ijudske osnovice (nerazvijena radnička klasa, odsustvo brojnijc intehgencije). Taj veJiki preokret, uspostavljanje državne svojine, bio jc progresivau korak, aii je istovremeno po svojoj prirodi duboko protivrečan, on ima dva lica. S jeđne strane, to se pokazuje kao revolucionama vlast koja uvodi nove mcre revoJiicioname pravde, vrši eksproprijaciju pri \'atnog kapitala, obezbeđuje društvo od restauracije. hrišc niz elemenata najamnog poiožaja širokih socijalnih siojeva, vrši übrzami akumulaciju sredstava potrebnih za übrzanu Tndustri jalizaciju, uvodi raspodelu dohotka saglasno demokratsJdm revoluciociamim normama. Dugotrajnije zadržavanje odnosa koji su imali svbju funkciju, dovadi kasnije do ispoIjavania drugog Jica. I>ržavna svojina postaje temeli birokratskog mpnopola upravljanja Ijudima i svim društvenim aktivnostima, raonopol raspolaganja celokupnira novostvorenim vrednostima (viškom) u ime društva. lako to nije idenlično sa privatnim prisvajanjem na temelju lične svojine, to ipak vodi materijalшш privilegijama, sticanju užih interesa birofcratije, pretvaranju u zatvoreni slpj. No, čak i kada se ле bi stvarale materijaJne privilegije, kada bi se birokratija ponašala asketski, опа usredsređuje u svojim ruJkama veliku društveтш moč. A to je temelj nejednakosti posebnog oblika. Prlvredni žlvot počinje da se razvlja sve viže po logicl političke moći, subjektivnih odluka, a ne na ternelju ekonomskih zakonitosd I kriterijuraa. To vodi osetnoj neracionalnosti. rasipanju društvenih sredstava. Uz bok birokratije u društvu stvara se ogroman broj ćinovndštva koje se bavi evidencijom i kontrolom rada prirodno u okolnostima kada su sredstva kairetalističke motivadje ukinuta a lična zainteresovanost proirvođača za rezultate (i tome primena naknada) još nije raz ložaju pukdh izvršilaca, koji postepeno dolaze vijena. Na drugom polu su prodzvođači, u p> u kontakt sa birokratskorn organizacijom rada. Masovni usporeni rad, sukobi oko plana. normi i raspodele viška, pojavni su oblici tih proth'rečnosti i nejednakosti. KAKO RAZVIJATI PROIZVODNE SNAGE I osnovno pitanje sa kojim se socijalistički pokret suočio je:' kako razvijati proizvodne snage društva, kako Izgradltl motivaciju za takav übrzani razvltak i stvaranje društvenog

bogatstva l kako to povezati sa većom slobodom, sa uČešćem u odhičivanju i sprečavanjem nejcdnakcsti koje bi ugroiavale temelje socijalizma. Aamkiistrativno-birokratski socijalipm je u tom poglcdu odigrao svoju istorijsku funkciju. On više nije sposoban da pruži odgovor; on je pred našim očima u krizi, u dezintegraciji. Nove odgovcre, šanse, nove raogučnosti pruža samo daije revolucionisanjc ođnosa u pravcu samoupravnog sodjalizma. Bcrba za demokratski samoupravni socijaliznara, to znaci u isti mah i napad na Jcorene nejednakosti sa novoosvojene pozidje; ona znači postizanie veceg stepena solidamosti. Zašto je to tako, gde leže te nove rnogučnosti? Prvo, samoupiravljanje je društveni okvir koji pmža mogućnost i koji znači postupno prevladavanje podele na profesionalne иргал'Ijače Ijudima i stvarima na jednoj strani, i puke izvršioce na drugoj. Ono je antipod i birokratskom prisvajanju na osnovu hijerarhijske funkdje bez obzira na rad. Dmgo, stvaraju se пол'е šanse đa se sooijalislička solidamost utemelji u samim ekononv skim zakonima proizvodnje. Ono znači nov stepen podruštvljavanja rada koji stvara tesnu međuzavisnost. Iz toga izvire jedna dalekcsežna posledica. Napredak celine zavisi bitno od napretka svakog njenog dela. Društvo ne može napredovati ako neki njegovi delovi bitno i trajnije zaostaju jer to rađa takve antagonizme koji imobilišu energiju. Razvijeniji delovi imaju dugoročan ekonomški anteres za napredak шапје razvijenih. To. uostaJom. upcotljivo pokazuju i konvuJzije modemog dmištva u komc taj zlosrećni par: obilje siromaštvo potresa same njegove temelje. Treće, samoupravljanje se žasniva na drušri'enoj svojini, a to znači uspostavljanje novog tipa odnosa između dclova dmštvene celine. Рге svega društvena svojina znaći univerzalnost sredstava za proizvodnju; njenoj prirodi je tuđ monopol užih grupa, prctvaranje u uže parcele. Ona se može koristiti saimo po kriterijumu sposobnosti, da bi se iz relativno oskudnih sredstava stalno izvlacao maksmuun. Lična sposobnost rada postaje presudno raeriJo za njeno kooriščenje. Nikada ramje lična sposobnost nije imala tako široko polje рпjnene. Ona je bila podređena vlasniku Ш ргоfesicmalnom upravljaću, bila je uokvirena, sputana. U samoupravljanju llčna sposobnost istupa kao sainostalna proizvođna sila. Iz toga lozinka ovog trenutka mora da bude: najsposobniji na čelo svih dnstitucija proizvodnj e

DISKUSIJA O NEJEDNAKOSTI U SOCIJALIZMU

društvenog života i rukovođenja. AU uspostavljaju i novi osobem odnosi jzmeđu Srijenijih najsposobnijih, su na bogatijim »parcelama« družtvene svojinc, i h?nSu J manje razvijerajih. ошћ koji su u nepovoljnijim uslovima. To su t osofcdnenej ednakosti i mi usmeriti upravo na tu razlicitu prtrodu nejeu nakosti kpja se uspostavlja delova đruitva. Deo naetajučih razlika je rezultat licnih sposobnoeti (organizovanosti efikaenosti) koje omogučavaju veči radm dopnnos i veču naknadu. Ali sve razlike, nejednakostl, nemaju poreklo u radu (društvenotrzišno vrednovanom). One dmaju koren u istonjskom nasleđu, u povoljndjem organskom sastavu sredstava, ili pak i u admimsitrativno određenom poiožaju na tržištu. One, dakle, mogu đa budu rezultat monopolskog položaja, monopolskih uslova za sticanje dohodka, (napnmer banke, (posredndčke organizacije). Stoga pravac drušlvene akdje mora da bude dvojako usmeren. Ekonomska poHtika mora da odvaja ono sto su rezultati ratda, produktivnosri, i što je pogonska snaga naipretka, od monopolskih uslova sticanja. Na taj način postiže se izvesno ujednačavanje uslova. U to područje ulaze i samoupravni dogovori o proporcijama, kntenjuma razlike koje su primerene situadji. Ali socijalistička akdja i odnos društvenih đelova se ne nscrpljuie samo u tome. Na strani razvijenijih, bogatijih postoji obaveza da se angažuju u razvijanju povoljnijih uslova za one koji zaostaju, koji ne mogu vlastitim snagama da se izvuku (na primer podrška privrednog razvoja manje razvijemh). Postoji obaveza u razvijanju onih uslova koji razvijaju čovekove sposobnosti. tako da u životnom startu ne buđe diskvalifikadjc. To se prvenstveno odnosi na stalnu težnju za ujednačavanjem mogučnosli za sticanije зпапја, obtazovanja, što nikako ne može da bude samo stvar ckonomskih mogučnosti porođice. Progresivno oporez.ivanje porodičnog dohotka za ove svrhe bi bio na primer, jedan od mogučlh instrumenata u tom pravcu. U ove uslove ulazi i briga o zdravstvenoj zaštiti, njenom obavemom minimumu koji ne zavisi od ličnog dohotka. Ол'е obaveze imaju poreklo u činjenici da položaj razvijenijih rtije samo rezultat Jičnog radnog doprinosa.

već i sticanja društveno povoljnih okolnosti. I sada dolazimo do bitne tačke ovog odnosa, do solidaraosti. To nije milostinja, to nije pomoć koja održava nejednake uslove rada i sticanja dohotka. To je društveno kombinovan napad na same i najdubdje izvore koji dovode do toga da pojedinci i organlzacije postižu različite radne rezultate, da drustvu pružaju nejednake radne doprinose. To je solidamost koja je usmerena na korene nejednakosti, Koja leži stalnom nadvladavanju onih razlika, uslova, koji dovođe do nejednakih sposobnosti, do nejednakog doprdnosa. To izaziva obavezu na strani manje razvijenih da ovo ne shvate kao pomoć, već kao sopstvenu obavezu da se vezuju (programiraju) za takve racionaine oblike korišćenja tih šansi koji doprinose podizanju ttkupnog bogatslva, ukupne sposobnosti društva. NEKOLIKO ZAKONITIH FAZA KRETANJA KA JEDNAKOSTI Solidaraost Samoupravnog socijalizma, dakle, posmatra čoveka kao ličnost. Etatizam se prerna njemu odnosi kao prema maioletniku, a kapitalizam ga je ostavijao vučjoj selekciji. Time borba za veću jednakost usmerena jc na podiručje radne delatnosti, a ne na potrošnju. Kao socijalni, politički, pokret time se dvoslruko razgranlćavamo; od težnji za potrošačkom uravnilovkom koja ignoriše razlike u sposobnostima i doprinosima i misli da sc jednakost može uvestl dekretom preko noći. Ali se jasno deklaaišemo da naš cilj nije održavanje nejednakostd, već napad na njen« izvore. Da zaključim, istarijsko kretanje ka jeđnakosti prolazi kroz nekoliko zakonitih faza. Pn r o, vrši se ukidanje društvene podele тх> osnovu privatne svojine, a zatim ukidanje birokratskog upravljanja Ijudima. U socijalizmu, kao prelaznoj epohi, ostaju još uvek razlike zasnovane na raspodeli prema radu. Sta više akdja progresivnih društvenih snaga teži da one budn zasnovane isključivo na temelju rađa, da se iz njih isključe i eliminišu опе koje su vezane za birokratski monopol prisvajanja, za različite oblike renti, privilegovanog stalusa i sl. One ostaju utoliko ukoliko je za njihovo otklanjanje neophodno da se steknu razvijeniji materijalni uslovi egzistencije, veće obilje proizvoda, pravone može nikada biti iZ' ekonomske strukture, ekonomskog nivoa kao što se ne možemo uzdići iznad zemlje tako što ćemo sami sebe vući za uši. Ali to ne znači osudu diruštva na pasdvnost, na spontani razvitak dilerencijacije, na očekdvanje đa će one same od sebe nestati, da je njihovo ukidanje »s one strane« društva obilja. Naprotiv, socijalastičke snage počinju odmah napad na izvore tih nejednakosti nastoječi da ih postupno prevJadavaju. U socijalizmu se dakle, neminovno uspostavljaju razlike, ali socijalističke snage stabio nastoje da uspostave i granice tih razlika. Društvo ne pruža sliku pcrfcktne ravnoteže, idiličnosti, potpune jcdnakosti, Neki njegovi dclovi idu naipred, prclaze ranije na »drugu obalu«, ali ne spaljuju iza sebe mostove, ne produbljuju jaz koji ih razdvaja od ovlh delova koji su ostali. Naprotiv oni nastoje odmah đa uspostave »mostobran« i da olaksaju prelaz dmgim delovima. Došli smo sada do najosetljivijeg pitanja: da li u našem društvu nedvosmisleno deluju takve samoupravne snage, da li se ostvaruju ti principi solidarnosti, savlađivanja nejednakosti. Delora DA (na primer fondovi za manje rarv'ijene krajeve, povećana su bitno sredstva za osnovno školovanje itd.). Ali, velikim dclom NE. Raskorak jc očigledan. Da navedem samo neke njegove izraze koje svakodnevno uočavamo. Društvena svojina se svakodnevno narušava, a upravljanje njome pretvara u monopol, u težnju da se zloupotrebi i iskoristi za sticanje dohotka bez odgovarajućeg radnog doprinosa, za rentu, za egoistično prisvajanje. KvaJifikaciona struktura rukovodećih kadrova je zatvorena, petrificirana, čvrsto drži stcčene pozicije i onemogućava da ličnc sposobnosti budu osnovno merilo društvenog položaja, da se izraze, da postanu osnovna proizvodna snaga rada. To osobito pogađa mladu intcligenciju, stmčnjake spremne da svoje znanje stave u sluibu podizanja društvenih potencijala. Opšta statistika o kretanju ukupmh raspona u društvenom sektoru deluje umirujućc; ona pokazuje sliku raspona koji se kreće 1:4, prpsečno. Ali svakodnevno iskustvo nam pokazuje da se to stanje narušava sa dva ekstrema koji su uznemirujući i koje nc možemo da toleriŠemo. Na jednoj strani, delovi radničke klase žive na nivou najamnine, ili su čak ispod trcnutno egzistencijalnih uslova. Velikim deloin teret pnvredne reforme svaljcn je na radničku klasu, lome шогашо otvoreno pogledati u oči. S druge strane, male grupice, osobito u oblasti ličnog rada, usluga, posredništva, trgovine, beskrupulozno se preko noći kapitalisu, ne po osnovu rada, več špekulacijom, posredovanjem, pretvaraujem ličnog rađa u svojioske odnose, a često i posredstvom očite korupdje. Gde tražiti objašnjenje ovih pojava? Na prvi pogled čini se, a takva objašnjenja nam se ne retko i nude, kao da je za sve to krivo samoupravljanje, samoupravne slobode, neposredna domofcratija. No, ako đublje pronikneшо u stvame odnose, a to moramo da učininio bez oklevanja, stvari se pojavljuju u drugom svotlu. Sta se u stvari dešava? Razlagamje jedinstvenog centralizovanog birokratskog monopola dovelo je do mreže samoupravnih institucija u svim pblastima društvene delatnosti (mreža radničkih saveta, samoupravnih tela itd.). Sa formalnopravne, normativne, institucionaJne strane društvo je samoupravno. AU da li je to i stanje stvarnih odnosa. Iza samouprarae fasade, unutar samoupravnih tcla iz saraih produkcionih odnosa radaju se i konfrontiraju dve snažne tendendje. Unutar svakog centra odlučivanja javija sc birokratizam u preobraženom, decentrallzovanom obllku. On se javlja u obliku neformajnih џпхра koie teže održavanju monopola upravljanja radom, monopola u raspolaganju viškom rada mimo radnika i niihovih interesa, teže prisvajanju po osnovu birokratske hijerarhije, a ne radnih rezultata, teže da ovekovečc poziciju predstavnika »svoje« organizadje, »svog« re’ giona, i da na lome zasnivaiu egzistenciju, da održs staru podelu. nekvalifikovanu struktum , i nerackmalnu proizvodnju i da teret prevaie na radnike. Između sebe ponašaju se kao zastupnici svojinskog monopola, međusobno se konfrontiraju, potiru, sputavaju razvoj proizNASTAVAK NA 3. STRANI

SOCIJALIZAM MORA DA IZJEDNAČI USLOVE RADA

Opojavi socijalne nejednakosti u socijalizmu može se govoriti na emocionalan način. sa stavom osuđivanja, čak i indignacije. I ovakvo govo<renje o nejednakosti ima svoju vrednost, jer ono proističe iz Ijudskog saosećanja sa onima koje nejednakost pogađa; naravno, ako se ostane samo na saosećanju ili na indignaciji, onda vrednost takve reakcije nije velika. 0 problemu socijalnc nejeđnakosti u socijalizmu može se govoriti i sa poznavanjem njcnih uzroka, njenih formi, stepena, varijanti. Za takav naučni pristup potrebno je temcljno poznavanje socologije i ekonomije, pogotmnj ako sc pri govorenju o nejednakosti pretendtuf i na to da se daju pređlozi za njeno uklanjanje Ja se, međutim, ne osećam dovoljno stručniir u ovim naučndm oblastima, nego ću pokušati da o problemu nejednakosti u socijalizmu кзžem пекоГко reči primenjujući iedan deduktivni filozofsko-ctički metod. Možda se i twn putem može reći nešto smisleno o ovoj temiPrvo što bi se, pošavši ov : m putem, mogln reći jeste to da pored jednakosti kao etičke norme i vređnosti postoje i druge vrednosti kao što su pravičnost, slobooa inđividualnc akcije, Ijudska osobenost i slično. U stvari, treba uvideti da su sve to vrednosti i normc koje nužno jedna drogu oretpostavljaju, jediia drugoj koreliraju. To dalje značd da bi apsolutizovanje bilo koje od ovih \Tednosti nu/ no vodilo u zapostavljanie onih drugih. Odno sno.konkretni sadržaj, konkretno shvatanie bilo koje od ovih normi i \Teđnosti mora se izgrađivati uvek s obzirom na one druse, ako nećemo da taj sadržaj т određenje dođu u sukob sa željenom harmonijom ind'ividue i društva kao vihovnim pcstulatom. Praktjčno to znači ovo: ako bismo jednakost apsolutizovali, ako bismo je određivan nezavisno od odnosa prema drugim vrednostiша, onda је zanvšljamo kao puni paritet, po' puno izjednačavanje Ijudi he samo u sferi P) 1 ' novih građansko-poljtičkih prava, već i u bb’asti raspodele materiialnih dobara, ličn h. ukusa itd. Bila bi.to neka \ira\Tiilovka, neki H eć ' naČarski« socijalizam. Znamo da niko oštrije i ironičnije nije n-y padao taj i takav socijalizam od samoe Marksa. Ako i danas pominjemo takav soci jalizam, to je zato što nisu sasvim ičšezle težnje za uravnilovkom. # # Ali ako socijalizam ne može niti treba aa teži izjednačavanju ličnosti u oblasti njihove ekonomske moći, njihovog dohotka. оп mora težiti izjednaćavanju socijalno-ekonomskih uslova u kojim Ijudi stiču s\ T oj dohodak. T° znači dve stvari: prvo, progresivno pretvaranje svih Ijudi u radnike na zajedničkim stvima za proizvodnju, odnosno ukidanj« klasa; drugo postepeno izjednačavanje u*lo>' a rada, uključujući tu u prvom redu tehn'čke uslove rada, tako da onda veličina učešća ličnosri u materijalnim dobriraa bude zavisna sam° od njenog rada, odnosno srazmema njen ool radu. Ukoliko diferendranje. razlikovanje. uejednakost nastaje samo u zavisnosti od rada, ona je potpuno i etički opravdana i ekonomski svrsishodna. Pri mogućoj striktnoj prim e ; m načela prema radu poklapale bi se ckonouu ka i el kaJVleđutim, ukoliko diferenciranje na; staje zbog razlike u objektivnim (tehničkiin 1 drugim) usloviraa rada, ono onda, mislim. m° ra nužno voditi slabljenju osećanja solidaroosti, zajedničnosti. Zato socijalizam, ako hoce da ostane soc • jalizam, mora raditi na izjednačavanju tivnih uslova rada. Međutim, mora se odlućno naglasiti da b* jedno dogmatsko, kruto i nestrpljenjem V** ćeno shvatanje načela izjednačavanja objektiv nih uslova (na nivou preduzeća, regiona. P 1 " 1 NASTAVAK ХА J. STRANI

2.

STUDENT