Студент

Nema razloga da žmurimo kada je reč o etičkim manama, a da širom otvaramo oči kada je reč o političkim nedostacima

NIKOLA MILOSEVIC

Sigurno neću pogrešiti ako kazem da se, kako je ovaj skup počeo, ne možemo nadati da ćemo ovde imati prilike da čujemo neto sto se zove dijaiog. Međutim, dijalog posasvim eksplicite u dokumentima, odno,' no materijailima koji su predviđeni za ovaj Primera radi, p>odsetiču vas da izmeau teza Komisije za društveno-politička i ;т 0 I na pitanja CK Srbije i teza Aktiva CK SK rtnratsoce postoje vrlo krupne i ozbiljne гаг, Sto se mene tiće, a mislim da u tome necu us amljen, činjenicu da se dva partijska oKumenta ovoliko razlikuju svakako valja poda^la 1 * Ј е dobar znak. Krajnje je vreme vidimo dokumente koji neće ostaviatj utisak da ih je pisao jedan isti čovek.

Međutim, sama činjenica da imamo razliČite dokumente sigumo poziva na raspravljanje oko razlika o kojima je reč. Moram odmah da kažem da su te razlike na štetu, i to kažem sa žaljenjem, teza Komisije za društveno-politička i idejna pitanja CK SK Srbije. žalosno je ali tačno, teze pomenute Komisije veoma se razlikuju od teza Aktiva za kulturu pri Izvršnom komitetu CK SK Hrvatske u negativnom smislu, kako s obzirom na jezik kojim su pisane, tako i s obzirom na svoju sadržinu. Ovo što sam rekao pokušaču da ilustrujem izvesnim brojem primera. SIMPTOMATICNE STILSKE GREŠKE U Tezama Komisije CK SK Srbije takvih primera ima na pretek i ja bez sumnje neču biti u stanju da ih sve ovde pomenem. Podvukao sam 25 formulacija koje bi se mogle sa puno prava kfitikovati, čak i sa tačke gledižta jednog nastavnika koji pregleda seminarske radove svojih studenata. Dozvolite mi, dakle, nekoliko primera iz •teksta Komisije za društveno-politička i idejna pitanja CK SK Srbije. Tako, na 3. strani se kaže »problemi kultumog razvoja o kojima Savez komunista treba da zauzme stavove«. Stav se zauzima »prema«, a ne »o«..Na istoj strani zatim piše: »delovanja komunista u praksi«. To je, kao što se zna, tautologija. Praksa je delovanje. Tu su i > izmena mišljenja«, »razmena mišljenja«. Izmeniti mišljenje je jedno, a razmeniti mišljenje je drugo. Prelazim preko formulacije »zaoštrio se prcblem nepismenosti«, koja nije baš najpismenija, a smatram za potrebno da se zausta-

vim na jednoj kontradikciji koja je nedopustiva u dokumentu ove vrste, a i inače. Na strani 5. kaže se da se problem nepismenosii zaoštrio, a na strani 9. se kaže »Mada nepismenost i dalje ostaje ozhiljan kultumi i društveni iprobletn, poslednjih godina evidentirano je ravnomerto opadanje nepismenih među omladinom». To su sasvim očigledno dva iz osnove različita stava. Ako se problem nepismenosti zaoštrava, s jedne strane, a s druge strane se tvrdi kako se broj nepisnienih među omladinom smanjuje, onda od tih stavova samo jedan može biti tačan, osim ako ne pretipostavimo da se problem nepismenosti »zaoštrava« kod staraca(!). Onda naslov sa strane 7 »Pozicija Saveza komunista u kulturi«. Ne može se govoriti o poziciji, odnosno stavu Saveza komunista u kulturi, več prema kulturi. Zatim, na istoj strani, izraz »trajni principi«. Principi su ili trajni ili nisu principi, Тгеnutnih principa nema. To je ono što se zove contradictio in adjecto. Ili, uzmimo rečenicu sa 8. strane; »Preobražaji koji su društvenom i privrednom геfonmom inicirani i u kulturu«. Preobražaji se, međutim, mogu inicirati »u kulturi«, a ne »u kulturu«. Onda ova rečenica sa 9. strane: »Knjiga je još uvek skupa i nedovoljno pristupna širem krugu čitalaca«. Treba »pristupačna«. Evo i jednog primera sa 10. strane: »nova. društvena i kulturna klima se konstituiše«. Konstituiše se skupština, a klima ne može da se konstituiše. Zatim izraz »angažovaniji pojam« (strana И). Ројаш ne može biti angažovan. Može biti angažovan čovek. Izraz »preustrojavanje« (strana 11) je sigurno štamparska greška, јег se na drugom mestu govori o »prestrojavanju«. Međutim, ni reč »prestrojavanje« nije dobra, pored ostalog i zato jer autori teksta misle na kvalitativne promene a prestrojavanje nije kvalitativna već kvantitativna promena, tj. promena mesta. Vod ili četa vojnika se prestrojava. Onda ova rečenica sa strane 11: »Prevazilaženje ovakvog položaja porastom uticaja raduih Ijudi na sadržinu i tokove kultumog razvitka je put u jedan...« Posle »je put« ne dolazi ništa što bi rečenicu bliže odredilo, a to očigledno nije korektno. Cesta su, s druge strane, ponavljanja i to na relativno malom prostoru. Tako, recimo. na strani 13. izraz »inicijativa za ostvarivanje kultumih ciljeva« ponavlja se u formulaciji: »za _ ostvarivanje kultumih ciljeva« na istoj ovoj strani. Тша i reči koje se sasvim nepotrebno upotrebljavaju i nekoliko puta na sasvim malom prostoru. Na 14, strani izraz »preobražaj« se upotrebljava ravno tri puta i to evo kako: »sastavna deo ovoc revolucionaraog preobražaja je i razvoi kulture«, a več sledeća rečenica gilasi »oslobođenje rada i preobražaj«. (NASTAVAK NA 3. STRANI)

SUTRA CE SIGURNO I KUKAVICE MOCI ONO STO DANAS MOGU SAMO HRABRI I PRA V I MIUKOVIC; MORE PRE NEGO' USMM

RAZGOVORI O PROBLEMIMA KULTURNOG RAZVOJA U SR SRBIJI

Centralni komitet Saveza komunista Srbije pripremio je nacrt teza o stavu SK prema problemiraa kulturnpg razvoja u naŠoj republici. Tim povodom organizovano je nekoliko razgovora na kojima se raspravIjalo o pomenutim pitanjima. Prvi takav razgovor održan je na Filološkom fakultetu, 16. i 23. aprila. Sličan razgovor održan je b. maja u Gradskom komitetu SK Beograda. Pošto je u tim razgovorima bilo viŠe interesantnih analiza i stavova, zamolili smo neke učesnike da autorizuju svoja izlaganja. U ovom broju objavljujemo izlaganje Nikole Miloševića u diskusiji na Filološkom fakultetu i Svete Lukića u diskusiji u Gradskom komitetu. U narednom broju objavićemo još nekoliko izlaganja.

Osma копfеrеncijа Saveza studenata Jugoslavije

U Skoplju je 10. i 11. maja ,ove godine održana Osma konferencija SSJ. Za predsednika Predsedništva stalne konFerenoije SSJ izabran je Đuro Kovačević, student II stepena Pravnog fakulteta u Beogradu, a za sekretara Dimitrij Bajadžijev, student 111 stepena Pravnog fakulteta u Skopju. Za Konferenciju su pripremljeni: Izveštaj 0 radu Centralnog odbora SSJ izraeđu VII 1 VIII konferencije; prediog za novisStatin SSJ, na osnovu kojeg su konstituisani novi ’ organi SSJ; Rezolucije koje je usvojila Konlerencija (O učćšqu studenata u' samoupravIjanju, o intenzifikaciji studija, o ptoblemima zapošljavanja, o materijalnom položaju studenata i o međunarodnoj političi SSJ) i, najzad, referat »O budućim zadacima SSJ« koji je na konferenciji podneo Budimir Lazović dosadašnji predseđnik CO SSJ. U ovom broju donosimo kraće izvode i/ pomenutog referata u kojem se o nekim najaktuelnijim pitanjima samoupravljanja u visokom školstvu, demokratizaciji visokog školstva i o potrebi jačanja uloge SS u celokupnom društveno-političkom životu naše

STUDENT шт mn 14 MAJ 1968. S UST #>■ BEO6BADSRTB STCDEIVATA I Ш I 18.