Студент

UPAD MILICIONERA U LIKOVNU AKADEMIJU

Dana 4. fuoa 1968. goi u 23.40 g— om. MiIkdja 3« b«* povoda provokativno i na»ilrto provalila u rgradu AJcadenrfje za llkovne umetnosti 1 brutalno napala gcupu *t«denata i pretukla ih. Ispred zgrad« Akademije u Knez MihajlovoJ ulid, bdla je okupliena grupa građana i međusobno diokutovala. Tadnog trenutka Je došao autobus iz Knez Mihajlove ulioe iz koga su istrčaJi milidoneri i napali grupii građana. Redari Akademije, na ilazu iz Radčeve ulice utrčali su u rgradu i 7*JjučaJi vrata. Milidoneri su silom otvorili rata i nastalo je bcsorrmčno udaranje po studentima u hodniku Akademife. Sve se desilo u trenutku. Stuđenti, a među njima pretežno stuđentkinie povukli su se na gomji sprat. Pri ovom divljačkom napadu railidje na goloruke stuđente, povneđeni su: Verica Kočdč, Zvonintir Markovič i Dimitrifc Đurič. Ovim aktom io povređen integri tct Beogradskog univerriteta l pokazuje način na koji railidfa pokušava d« miroe i dostpfanstvene demonstracije »tuđenata 1 profesora pretvori u nered. n. n.

ISPRAVKA

p.< - ® <aj*j|- pi Mollmo vas da u listu »Student« IrvrSite ls|>ravku pogrešno date informadje koja ie •’ašla u vanrednom broju ođ 4. 6. 1968. jrodine > HNi

PODRŠKA »TERMOELEKTRA«

»Na zboru radnčdka preduzeča »Termoclektix>« radnici su se solidarisali sa studentkna i pokloniH im 50,000.000 starih dinara«. Navedena informadja je netačna Jer au vadnici preduzeča »Terrooelektro« na svome ?boru prihvatili samo pozittvne zahteve studenata, a odbacili metode sa kojima studentl rele da ih ostvare, a naračito ulične demonstracije, nered i materijalne štete. Sto se tiče ix>klona studentima od 50.000.000. starih di’iara niie tačna informadja, jer je na zboru redeno da če se ođređrti i/nos od 50.000.000 stavih dinara i đodeliti Rektoratu Beogradskog univerziteta za stipendiranje studenata koji čc se po završetku studija zaposiiti u preduzeču | »Termoelektro«,

KORAČNICA

(Posvećeno Vladimiru Majakovskom) Ko kdia plaitma na zcmlji sušooj 4to mlazom vode peva # ' i Putem revolucije koračajmo Lcva! Leva! Lcva! Vck sunce padne u srca naSa Vek munja zemljom seva Kljusinu istoriju poterajmo Lev’a! Leva! Leva! Za hrabrost očeva znamo ix knjiga njihov san je to što zagreva Al' danas i dalje naša je briga Leva! Leva! Leva! Pred očima nam sada ho nckad* nflm* Komuna zvezda izgreva Mladost je naša privilcgij* Les’a! T.m! Tx?vaf srraovi: MTROutm momane MUZIKA; VtTK STAMBOUJVKC "v 'jaff l

STIZALA JE I MATERIJALNA POMOĆ

Već prvog dana Tborom po fakultetkna studom su međusdbno pjrikupliali novac za hrami. Übrzo le pofiela da im staže 1 novčana pomoć »a KofflganifflM, čanu pomoć stadcntima dall su. Sindikalna podružtiica studmtskog doma »Slobodan Penezič m Krcun«, radiri kolektiv Studentske ia<fru«e. Sindikalna podružnica Prirodnoroatematičkog fakulteta, jeđan broj profesora i pojedinci ran ftdculteta. H

PISMA

Univerzltetskam odboru Saren stnđottla i akcionim odborima đeon<H»tracija po fakultetima svakodncvno atižu desctm« telegrama i pdsama ix oelc remije « kojkna nas radni Ijudi osuđuju »Sto ssmo pro tiv (verovatno jadne) milicije«. Om, dalie, »Shvataju da nam je teSko ali na* uveiavaja da ni njima nij# lako«. Studenti to inače ne maju ncgo se u «vom Akciono-političkom progtamu talažu »sarao* ra sociialnu jednakost, za samoupravijanje n* svim nivoima, za Ukiđanje priviiegiia itd.

AMBLEM

ran renutno na ipopularmji *bedž« na be» gradskim ukcama je znak »crvenog untM verziteta«. Ovaj amblem uranozava se 1 deli na mnogim fakultetima pa više nije nmakva retkost da natđete na grupe mladića i devojaka sa ovim ambleraom. Jedan prolaznik. na Terazijama, oslorio je dve devojke: Kćeri. kakav vatn jc to znak, šta Tnaci tt* crvcno u sredini? ||yi| ; l > t.. u znak studenata... A lo plavo, okolo? I E to vam ie milicljat, dosetila sc jedna devctfkm

Zobeleške

Student! Sta je znadla ta r#4 pie » delju dana za većinu Ijudi? Mogla je da znači mladog čoveka ko ji stanuje u trokrevetnoj sobi, sa četvoricom svojih kolega, među zidovima oblepljenim go lišavim slikama glumica. Mogla je da označava onoga koji ima dva para cipela (antilop i ko žne), jedne patike za fudbal, pet pari čarapa (kojc pcrc u lavabou đeterdžentom »biliana«), fedne usjaktele farmerice, dve perlonskc ko šulje, fedna kravata, sako i pantalone. Ona fe predstavljala čoveka koii doručkuie (uko liko doručkuje!) burek i Jkiselo mleko. koil obavezno ruča gust pasuli sa slaninom. a za večeru nešto prezalogaji za trista đinara. Student! To ie mlad čovek koji se napije što ne položi ispit f koji se teško napije zato što neki njcgovi vršniad imaju kola \ đnevni đžeparac od 15 hijjada. Stuđent je uvek veseo. On se cereka, kikoće, zvižđuće. pevušt. \nče... On se okreće na ulici za talasavim hodom neke žene. on se uđvara prodavačicama sladoleđa. konđukterkama. on prosipa (»ko ir. rukava«) masne 1 političke viceve, on je neorbiIjan. ; l »Zaboga«, govorili su još pre nedelju dana Ifudi za stuđente, i'kako su neozbilini, ncmoralni. Bez ideala su. Zauvek je nestalo one zlatne revolucionarne mladeži<t. Sađa. posle ncđelju đana, reč STUDBNT rnači, pored naveđenog, i ’nešto drugo, nešto Sto fe svima poznato. Nekoliko slučajeva iz ovih bumih dana, kofe ćemo ispričati pokazaće samo jedan miniraalni deo brabrosti, dostojanstva i revolucionarnog oduSevljcnja kojc su ispoljili beogradski studenti. . „ , , Prvi slučaj, Podne. 3. juni, podvožnjak u Novom Beograđu. Sunce upeklo, zažarilo se na nebu. Odsjafkuju šlemovi milicionara. Zagor! Najcdnom zabruja pesma. »Budi se istok...« Prvo nečuino a zatim iz stotine grla. Glasovi se slivaju u jedan. gromoglasan. Oznojena ! ozbilina lica studenata. Dostoianstvenost im u očima. Pesma se širi, ođiekuie... To je bilo pola sata pre masakra Milicije. Drugi slučaj. Reč ie o jednoj koleginici sa Filološkog fakulteta. Znami đa se rove Vesna. Nosi crni džemper, rep tamne kose pada joj na leđa. Vesna je već tri dana na fakultetu. Tri dana po dva-tri sata spava na klupama u učionicama. Tamnl podočnjaci joi narasli. Hrani se sendvičima i jogurtima koje deli Akcioni odbor. Svakog trenutka ncšto radi. Cas je na đužnosti redara, čas ispisuje parole; video sam jc kako deli »Stuđent«, kako kuva kafu za pospane kolege, kako raznosi »Bilten«. A sitne, sitne oči joj neprestano blistaju, igraiu. Trećl slučaj. Jednoj koleginicl otac radi u Rađio-Beogradu. Ona je pokušavala da übedi njegove kolegc l odgovorne iz Rađija da tačno obaveštavaju javnost o događajima na Beogradskom univerzitetu. Međutim. sutrađan, u sredu, ona je obaveštena od oca da su je tražila đva isleđnika SUP-a. Koleginica ie (kojof se ne sećam imena) to ispričala u Sali heroja, prepunoj studenata. »Drugovi«, rekla je stuđentkinja sa suznim očima, »fa moram popodne da odem kući i ako me uhapse, ja vam dajem časnu reč I da ću 1 tamo se boriti za za ove zahteve koje smo ovđe postavili«. Jedno ovalcvu romantičnu hrabrost prisutni su pozdravili aplauzom, koji je trajao jedan minut.

Nlkad m nfj« tako govorflo kao orlh dana na fakultetima. Zborovi tu, uglavnom, trajali preko celog daca. Na Filozofskom čak kasno do u noć, Aulo, dvorišta i amfitetatri uvek su bili puni. Stuđenti i profesori tu se smcnjivall za govornicama. Diskusije su prekiđane čitanjem pisama prispclih Akcionom ođboruL BV k> Je retkih pauza. Mnogi umetnid su poaatOl •tadantska zborove, Ord su dail potpunu podriku atudentskim zahtevima. Desanka Makslmović, pre nego ito Ja pročhala jednu pesmu, zatražila je obcčanja od studenata đa ća sa onl 1 kroz trideset *cv dina boritl i dalja za napredne IdeJ«.

Noču, ostm diskusija, studentl tu sa, ako nisu spavali, zabavljali na razne načine: nek! su igrall iah, neki pevužđi, okupljeni oko mo maka sa gitarama, ncki rešavali ukrštene rečl, igrali se »rata podmomice« 1 slično. K. S.

O sredstvima informisanja javnosti, miliciji, morolu, i nečem drugom

U privreiTicno zabranjenom vanrednom broju »Studenta« od 4. juna, pisao sam o štampi \ radiju. Tarao sam ustrojstvo sredstava informacija u nas uporedio sa ustrojstvom Narodne Milicije. 6\’o poređenje sam zasnovao na dve poražavajuće sličnosti. Prva: u Miliciji, prirodno, postoji načelo bespogovomog izvršavanja naređenja. Druga: pripadnici Milicije se lako poistovećuju sa jednim opasnim fenomenom koji sam opisao kao rđavu, primitivnu 1 surovu kolektivnu svest. Ovo poređenje sredstava informisanja javnosti i Milicije valja obrazložiti. No argumentacija ovog obrazloženja u velikoj raeri zavis! i od odgovora na jedno pitanje: kako su sređstva informisanja obavila svoju dužnost objektivnog, nepristrzisnog obaveštavanja javnosti? Na ovo pitanje ću odgovoriti u »vctlu onog pravnog obrazloženja okružnog javnog tužioca kojim je »Student« bio privremeno zabranjen ra rasturanje. U toj zabrani se u prvom planu nalaze tri termina: neistinite, izopačene 1 alarmantne vesti. Pokušajmo sada da ovu argumentaciju javnog tužioca primenimo na one koji nisu bili zabranjeni, ni privremeno, ni trajno. Neka kao primer posluže dva najznačajnija razmimoilaženja: kakav je sadržaj studentskih zahteva, i zatim, kojim su se metodama studenti poslužili u iznošenju ovih zahteva. Beograđsk! listovi, rađio 1 televizlja (izuzev drugog dela dnevnika od 3. juna) tvrde sledeće: 1. da studentskl zatevi održavaju niz nereSenih raaterijalnih problema studenata, kao i neka staleška pitanja na Univerzitetu. Lako je dokazati đa je ovo izopačena ! neistinha vest. Naime, od prvog dana parole koje su studenti nosili, kao 1 akcioni program koji su formulisali, pokazuju da se u prvom planu studentskih zahteva nalaze socijalna jednakost, te borba protiv birokratskih struktura koje onemogućavaju da se dosledno ostvare načela proklamovana Ustavom i Programom SKJ. Koliko su ozbiljne i dalekosežne posleđlce ovakve dezinformacije pri političkoj i moralnoj oceni studentskih zahteva i pokreta, ostavljam čitaocima da prosude. 2. da studentske zahteve (ovako netačno interpretirane) valja podržati (hvala) ali đa treba odbaciti metode nasilja kojim su se studenti poslužili pri njihovom iznošenju. Da se metodom nasilja ne mogu postići demokratski i samoupravni ciljevi, to je u celini I

bez ostatk* tačno. To su studcnti znali i pie nego ito ih je itampa o tome obavestila. U tome se svl slaZemo. No ono u čemu se ne slažemo to je sledeće: KO je upotrebio nasi Ije? Da li goloruki studentl lli Milicija? Odgo vor na ovo pitanje ne samo da znaju svl nd* Hcioneri, studenti, novinari i prisutnl politi. čki radnici (od kojih je jedan uleteo u tufiu. vičući: »Stanite! Ko je narcdio da se tuče?«) Već i vrapci na drveću znaju da su studenfi n iznošenju svojih zahteva koristili raetod mirnih demonstracija i zborova na fakultctima, na kojima vladaju red, strogost i disciplina. A j©. dan novinar u dašanjim »Večemjim novostlraa« traži da se studenti-redari uklone ispred fakulteta! On, očigledno, mnogo polaže na milidju, i, ako ni zbog čega dmgog, ostaće zauvek u istoriji juposlovenskog novinarstva kao primer onog poređenja milicije i Stampe kojim sam započeo ovaj napis. Ako su se sredstva informlsanja lavnosti služila vestima koje su, po pravnoj terminologiji javnog tužioca, neistinite i izopačene, to znači đa sa tim sredstvima informisania javnosti nešto nije u redu. To Sto Milicija i sređstva informisanaj javnosti daju istovetrm, kako smo videli, netačnu verziju, nije plod puke slučajnosti. To je plod upravo onih slićnosti na kojiraa sam zasnovao svoie poređr nje srcdstava informadja u nas sa Narodnom Milicijom u nas. Da budem sasvlm otvoren ! jasan: niz novinara uglednih beogradskih listova j požalilo se i javno ! u četiri oka, da su im njihovi uređnici ođbili tekstove u kojima se o dođajima pisalo u smislu ispravki koje sam naveo. Tl tekstod biii su ođbijeni. Oni tekstovi koii sn se poklapali sa verzijom Miliciie, bili su obiav Ijeni. Novinari čiji je hleb u pitanju, ! koji se nalaze u položaju ponižavajuće zavisnosti, mo pu ili đa napišu onakav tekst koji odpovara bespozovomom naređenju glavnog urednika, ili đa tekst nikako ne naplSu. Drugog izlaza ne ma. A zna se u kojim ustrojstvima nems altemativa. Poređenje Milidje 1 sredstava informisanja javnost! u nas ne treba đalje dokazivati. I najzad, da pomcnemo trećl termin ht obrazloženja javnog tužioca: da su vesti, koje ie »Student« od 4. jtma objavio, alarmantne. To je, nažalost, tačno. (mada ne u onom smislu kako ih tužilac tumači). Tačno je da su dva studenta povređena vatrenim oružjem. Tačno jc i to đa je prorektor Bunuševac uporedio postupanje pređratne policijc i Milicije, na štetu ove druge. Sve su to alarmantne vesti. Postoje 1 dmge alarmantne vesti, i one se, na žalost, često poiavljuju u sredstvima informisania javnosti. Alarmantna je vest da u zem Iji ima gotovo milion nezaposlenih, potovo če tiri miliona nepismenih, i da su nainiži licni dohotci do 5. juna bili 15.000 starih dinara. No u prirodi je rđavc 1 poslušne kolektivn« svesti da ovakve alarmantne vesti prikazuje kao nešto što je samo po sebi prirodno. Kao nešto protiv čega se ništa ne može učiniti, A kada se povcde jedna oštra, načelna i dosledna akcija da takve vesti prestanu da postoje, to za rđavu kolektivnu svest, uljuljkanu dobrom platom i ličnom bezbrižnošću, odsustvom morala ! kritičke svesti pređstavlja alarmantnu vest. Da je i to alarmantna vest, tačno je. Postcv ji velika razlika između onih koji sc, rizikujući, bore protiv mračnog mehanizma jedne rđavc kolektivne svesti, i onih koji u ime te svesti prećutkuju ISTINU.

ALEKSANBAR ILIC

Univerzitetskom savetu, UK Saveza komunista, UO Saveza studenata i Akcionom ođboru stunata i nastavnika beogradskog Univerziteta

Dragl đrugovl,

Kolektiv Jugoslovenskog insfcituta za ekonomska istraživanja smatra da su akcije studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta izraz njihove društvene angažovano•ti i visoke socijalističke svesti, pa u celini prihvata akciond program rukovodstva Beograd•kog imiverziteta. Kao institut ekpnomskih nauka posebno ističemo onaj deo akcionog programa koji se ođnosđ na ekonomske probleme i njihoveefekte na društvene odnose u našoj zemlji. U našem današnjera naučno-istraživačkom radu došVi smo do zaključaka da su osnovni ekonomski problemd našeg društva sledeči: 1. Slstem đruštvenog planiranja nije omogućio sagledavanje dugoročnog privrednog razvoja i nije obezbedio neophodna stepen koordinacije i usmeravanja privrednih aktivnosti. 2. Nedostaci privrednog sistema, a posebno sdstema raspodele, i efikasne ekonomske politdke otežavaju rešavanje problema: niske stope rasta, zatira, nezaposlenosti, nestabilnosti, socijalno diferencijadje i nepravednog bogačcnia. 3. Nepostojanje takvog sistema samoupravIjjuija na svim nivoima, od najnižeg do najvišeg, koji bi obezbedio puno angažovanje najsposobnijih i najpogresivnijih snaga na rešavanju vitalnih ekonomskih i političkih pitanja našeg sodjalističkog društva. 4. Posebno ističemo važnost stvaranja realnih uslova za afirmaciju sposobnosti kao jedini kriterijum za obrazovanje. Političkom stipendiranja, kreditiranja i drugim merama treba sprečiti da materijalni razlozi budu prepreka za školovan je sposobnih. To će doprineti da se i onaj deo intelektualnih snaga koji je zbog toga gubljen ugradi u fond znanja ove zemlje. Covek i njegovo rnanje, dugoročno gledano, predstavljaju najvažniji us.lov privrednog razvoja i efikasnosti: privređivanja. Sistem obrazovanja treba reformisati tako da mlađim Ijudima pruži nasavremeni,a znanja kakva zahteva naše društvo i razvoj nauke i tehnike. Ta reforma imače svoj puni društveni smisao samo ako se usvoji smelija ori jentadja na raenjanje kvalifikacione strukture, Pođržavaiući vašu akciju i vaš zahtev da se sa reči pređe na đela, svesni smo đa su ekonomski problemi koje ste pokrenuli vrlo složeni. Neki ođ tib problema mogu se rešiti odmah, savlađivariem inerciie koja postoji u nekim forum : ma i organima, čemu vaš pokret daje očigledan đoprinos.* Postoje, međutim, i problemi koji seiz objektivndh razloga ne mo-

gu reSlti u kratVom roku, već z?btevaju, pored angažovanja društveno-političkih snaga, i angažovanje svih naučnih radnika i naučnih in»titucija na istraživačkom radu. Do sada su mogućnosti ekonomista naućnika nedovoljno korišćene zbog birokratskog otpora i prakticističkog stila u rešavanju ozbiljnih ekonomskih problema. Takav stav je, pored ostalog, doveo i do zaslajanja u razvoju ekonomskih nauka u našoj zemlji. Vaš?i akdja doprinosi stvaranju uslova u kojima će prakticizam biti brže zamenjen naučnim prilazom rešavanju probleraa. Za žaljenje je što je naše društvo došlo u situaciju da se rešavanje nekih njegovih problema mora pokretati na ovakav način. Zbog toga se svi morafno zalagati za punu ličnu i kolčktivnu odgovomost u vršenju svih društvenih poslova. Podržavamo odlučnost u zahtevima da se brže i smelije ide na ostvarenje proklamovanih ustavnih načela naše zajednice i programskih ideja SKJ. Isto tako, na kraju pozdravljamp vaše napore da sprečite destruktivne akctj« anarhističkog i neprijateljskog karaktera. 7. juna 1968. godine KOLEKTIV JUGOSIOVTLNSKOG INSThTT* ZA EKONOMSKA ISTRA2IVANJA Beograd, ZmaJ Jovlna 12

STUDENT H > H Z 2 y IZLAZI UTORKOM (jJ Q CENA 30 PARA Q Q POSTANSKI FAH 692 H H C/3 , STUDENT UREĐUJE REDAKCUSKI KOLEGIJUM BORISAV D2UVERO\'IC, ALIJA HOD2IC, ALEKSAN DAR ILIC, KEMAL KURSPAHIC. BRANKA OTASEVIC, RAJKO PAVICEVIC, MILISAV SAVIC GRAFICKI UREDNIK FLORUAN HAJDU GLAVNI 1 ODGOVORNI UREDNIK ĐORDIJE VUKOVIC IZDAVAC UNIVBRZITETSKI ODBOR. - UREDNfSTVO l ADMINISTRACUA BEOGRAD, SVETOZARA MAB KOVTCA BROJ 79 11. - TELEFON 645-894. - fEKUCI RACUN 608-8-1291-2. GODISNJA PRETPLjAIA 8 DlNARA; ZA INOSTRANSTVO 18 DINARA. - STAMPA »glas« beograd, vLajkoviceva ».