Студент
Studentska KOMUNA
Ako hoćete da posetite Studentski grad odmah ria ulazu dočekaće vas bezazlezno lice nekog od studenata-redara, koji će vaxn učtivo (kao da se izvinjavaju što moraju baš to da rade, ali eto potrebno je) zatražiti studentske isprave, ako ste student, ili sipecijalne propusnice, ako to niste. A kad vas ta neobična straža propusti već ste stupili na teritoriju Crvene studentske komune, kako sada mnogi zovu ovaj grad. Od tog momenta za vas, kao i za sve ostale stanare, važi zakon koji nije doneo nijcdan državni organ, već su ga studenti jednostavno pretpostavila neviđenom obliku međusobnog poverenja i razumevanja. Studentski grad se trenutno nalazi u »vanrednom staniu«, tj. o njemu se brinu samo studenti sa svojim Akcionim odborom na čelu do dana kad to više ne bude potrebno. Svakih četid sata sa zvučnika razglasne stanice se čuju obaveštenja da je isteklo vreme jedne smene dežurstva, te da je potrebno da se jave novi drugovi za novu smenu. Naravno, poziv nije potrebno poaavljati, jen* mnogi žele da ostanu i po čitavu noć na jednom od 70-tak »stražarskih« mesta. A ako treba raditi i neke druge poslove, problema nema jer ovde se svi postavljoni zadaci izvršavaju. Zbog toga i nije teško objasndti zašto od momenta uspostavljanja »vanrednog stanja« nije došlo ni do kakvog incidenta, niti se desila bilo kakva šteta. Uprava doma i restorana su se potpuno solidarisali sa studentskim akcijama, oni im pružaju svaku pomoć bez uslovljavanja. A susedno omladinsko naselje se sportski takmiči sa studentima. Tamo
kao da nflto ns žeJi da «e seti poznatog Incddenta, kojja su nekJ boogradski iistovi podlo prikazivah kao uzrok kasnijih demonstracija. Naravno, ko je bidzu zdravog razuma tako no govori, izuzev ako nema zle namere. Brigadisti nisu naseli kaastmkcijama o studeatskocn »huliganstvu«, jor im nije teško da vddo pravd smisao ovog naprednog pokreta.
U ovoj »studcaitskoj komuni« novlnarl i boogradske novine su najmanje ccnjeni 'gosti. U to se je bilo lako uveriti ovih dana, kada su na skupovima novinari bdli izviždani Kao dezinformatori, a juče su na glavnom ulazu u Studentski grad u znak protesta protiv takvog stava jednog dela štampe ceo dan gorele novine nekih beogradskih izdavačkih kuca. Jeddno je »Student« mnogo traženi list. Tako je u znak protesta protiv prvobitne zabrane ovog lista nekoliko niljada studenata Studentskog grada do kasno u noć mitingovalo, a posle skidapja zabrane odato mu je bezrezenmo priznanje za objektivno prikazivanje pomatih događaja, uprkos ocenama okružnog tužioca.
Sinoć je ođržan zbor studenata Studentskog građa, na kome se raspravljalo o dosadašnjim akcijama i njihovim rezultatima. Zbor je pozdravilo mnoštvo predstavriika fakultetskih akcionih odbora, a nosebno je zanimljiv istup jednog radnika OGP »7. juli«, koji nije noverovao insinuaciiama, već je došao da se uiključi u studentske aktivnosti. On je rekao da treha ukirmti procentualno povećanje ličnih doliođaka, jer onda direktori i rukovođeće osohlje sa 200.000. đinarn dobije nenvoređivo više nego rađnik sa 60.000 dinara. On primećuje da su do skoro stanovi koji su đavani išli na teret preduzeća, a sada se, kad su rukovođioci podmirili sehe, uvođe kređiti koje rađnik ne moie đa otplaćuje ... Na sinoćnom zboru je govorio i prvoborac iz Cačka Žarko Anđelić, koji nije povcrovao negativnim kvalifikacijama studenata, već je došao među njih da se lično uveri u smisao ovog pokreta. On je oduševljen onim što je video i rekao je na velikom mitingu: »Mi smo uz vas, jer smo verovali da stanje nije onakvo kako nam se prikazuje... Vi ste sa ovim pokazali da ste nedeljivi doo radničke klase«, itd. Sto se tiče Saopštenja sa Saveta unavorziteta, ono je odlučno dopunjeno zahtevom da se smene savezni, republički i gradski sekretari SUP-a, budući da su studenti Studentskog grada zapravo brutalno napadnuti od milicije, za čije su postupke odgovomi njihovi rukovodiocd, koji su na bilo koji način dozvolili ovakav masakr. Dalje se zahtcva ukidanje zabrane demoonstracija, i na kraju £e traži ostavka predsodnika skupštine grada Bcograda Branka Pešića. B. Dt.
Povređeni pričaju
Ako su politički forumi i razne redakcije čitali studentske zahteve od kraja i stavIjajući teškoće Univerziteta na prvom mestu hteli da umanje značaj studenskog poreta,k milioioneri ndsu .činili takvu grešku, Oni su dokazali da su nepogrešivi i to ne samo po zvaničnijn izveštajima SUP-a, već i po sistematskom masakriranju studenata. Nisu tukll više po nogama nego, na primer, po glavi i sl. Njima pripada zasluga i zato što su potpuno izjednačili žene i muškarce. U to su nas uverile izjave nekoliko povređenih mladiča i devojaka. I pored izvanrednih opštih utdsaka studenti su nabrajali I neke beznačajne detalje. Draganu Radišić milicioneiri su prvo tukll palioom po nadkolenicama a zartdm nogama u »tomak... Osvestila se tek na Prvoj toj kllnici. Zlatko Lozić plše iz Gradske bolnice u Zemuou da mu je drago što je ranjcn (u obe noge) kod podvožnjaka na prvim demonstracijama jer je to odgovor na besmdsleno pltanje itampe: ko je pucao. Nas koji smo otišli da pregovaramo sa mlBcionerima ovi su odmah dočekali kamenjem kaže Tamara Kalitema. Cipela mi se napunHa krvlju. Verovala sam da je to od kamena. Nisam slutila da mi je metak razmrskao nogu... Posle, na putu prema zgradi SUP-a
čupali su me za kosu ! tukH poiKlrdkom... Bifa sam na deanoas.tracijama i sutradan all mi se čind da su mihcianeri bili nrnogo surovijl pri prvom susretu (pa neka neko tvrdi da visoki rukx>vodioci nisu svojim prisustvoon ocmeli milidonere) prtm, ur.). Aleksandar Naklć priča da je dobio mnogo udaraca po leđima, rukama i gmdirna. Od uoaraca mu je napuklo rebro. Na mcaae je palo trldesetak kolega koji su s« povlačili. Draginja Pašku se našla u aomifli koja ae •rušila na zcmilju. Kad je pokuiaia da ustaoo dobila je udarac po slepoočmd. U dmaom pokušaju da se priaigne onesvestdo je tsaeerac po potiljku (ne može da se seti koliko je tu lezala). Sledeći udarac imao je čarobno dejstvo. Ustala je i sustigla jednu koleginicu. Jedan miiicioncr lh je pendrekao dok mu kodega nije rekao da im ie dosta (da i to je moguče). Milenka Obradovič kaže da su je, u ponedeljak, kad je počelo mlačenje uhvatffi milidonert i uđarali pendrecima. »Povređena mi je ruka 1 noga. Preko mene je prešla gomila Ijudi... Ukazana mi je prva pomoć u zemunskorj boinici«. Cuo sam kaže Dušan Ivanovič kada je rukovodilac miiicije komandovao: »juriš«, 1 uzvikivao »übijbe! übijte«!. Kolege su trčale preko menc kaže MiUca Radujko. Jedan nepoznati kolega ma jc pomogao da ustanera. Potrčala sam pet šest roetara, Od suzavca mi se zamaglilo pred očtma i nisam mogla više da bežim. Ponovo sam portrčala i pala. Mllicioner je trčao prema mend. »Samo da me nc udari po glavi« poffnlsdih. Glara ml je razbijma penarekorru Maramdooffn jednog kolege zaustavila sam knr. Išla sam polako. Dva mdliclooera su me opet udaraH po leđkna. Nosio sam partijsku zaartavu, kaže Radomir Andrić, od koje msam hteo da se odvojkn. Trojlca milicioncra su me oboriH na najurutalniji način pendrecima i nogama... Ostavio sam se tek posle pet časova nesvesnog stanja. Dakle, sudeći prema izjavama povređemh, milicioneri su se izvanred.no zalagali. Njih bl, prema očierlednom učinku, trebaio specijalno nagraiditi. R. P.
0 koordinatama i o vatri
Nema nikakve sumnje da je politrčki program studenata, koji je nikao i izrastao u ovih nekoliko burnih dana, plod ne samo izvanredno velike p>olitičke dinamike sludenata, partijskih i državnih tela i najposle celog društva, u lih nekoliko dana, već jedne ćiste vatre mladosti, koju studenti i omladina u celini u sebi nosi i koja je, nalazeći svoj izvor u dosadašnjem razvitku truštva, idejama prave socijalističke demokratije i samoupravljanja, blesnula ovih dana jače, osvctlivši sve ono što ztreba menjati (u budućnostd), ostvarujući dakle vidike i puteve u tu budućnost i pokazujući je kao jedna sveža i velika energija ne samo rooguća u našera društvu već i sasvim realno prtsutna. Ta čista vatra mladosti u nama omogućila je nastanak ovakvog programa koji zauteva, najopštije posmatrano, praktičku realizaciju Programa Saveza komunista, kao one ’deje koja proizašavši i sa idejama o samouPravljanju i društvenoj svojini predstavlja jeć’.nstvenu političku platformu u svetu, što se
progresivnosti i humanosti tiče. Studenti upravo zbog toga, a zahvaljujući čistoj vatri koju u sebi nose i o kojoj je ovde reČ, i traže zbiljsko ostvarivanje takve jedne političke platforme. Jasno je da, uprkos ekcesa i incidentnih zahteva, moralna i politička snaga i čistota takvog iednog Programa i zahteva teško da može naći takmaca. To je ono što u ovom času pre svega treba da bude konstatovano. Kako će studentski zahtevi ponajpre doći u situaciiu da budu realizovani u našoj sadašnjoj političkoj situaciji? Cini se da će ono najbolje i sa tačke gledišta ostvarivanja socijalizma najprogresivnije biti najbrže oštvarcno ako se u sprovođenju sludentskog programa akcije bude stalno iraila u vidu da taj program mora da bude ostvarivan u odrectcnim dmštveno-političkim i ekonoraskim koordinatama koje ne zavise samo od mladih, progresivnih i oduševljenih gradilaca. Uspeh će biti utoliko veći ukoliko se razumnije i sa više smisla za ealnost bude moglo da zauzme stav prema tim koordinatama i u okvim njih. Taj smisao za realističnost svakako je elemenat prave, radikalne, revolucionarne, socijalističke i humane nastrojenosti. Cista vatra u s,roima mladih i smisao za trezveno razuđivanje, to je spoj dva elementa koji omogućuju da se sa optimizmom pogleda u budućnost, osvetljenu ovih dana svakoine ko ume da glcda i vidi.
DRAGAK STOJANOVIC
U SARAJEVU Osuđen miting solidarnosti Već 4. juna u Sarajevu je, u dvorištuFilozofakog fakulteta, održan mitinjj solidarnosti sa beogradskim studentima. Do sazivanja mitinga došlo je na zahtev velikog broja studenata sa više fakulteta, koji su želeli da tako izraze svoje slaganje sa zahtevima beogradskih kolega i da osude pisanje štampe o događajima u Beogradu. . m . Na mitlngu je bilo cko 6 hiljada studenala koji su u potpunosti podržali zahtcve beogradskih studenata. Oni su, pored toga, istakll 1 neIte nove zaliteve, s obzirom na Izvesne speclfičnosti svojih problema. Sa ovog skupa, na kome su govorili studenti, profesori, rektor i sekretar Izvršnog veća studenti su u povorci, sa silikama druga Tita i Ce Gevare i sa različitiira transparenfima, krenuli prema centru grada. Demonstranti su se zadržali pred zgradom lista »Oslobođenje« gde su (sedeći) izrazili svoje nezadovoljstvo pisanjem ovog lista o događajima na Beogradskom univerzitetu i skandirali, pozivajući da im govori neko od drugova iz Izvršnog veća. Uskoro zatim pojavili su se milicionen na konjima i hrojni milicijski automobili i doSlo je do napada na studente u. kome je više kolega i kolegmiica povređeno. Već narednog dana, politički foruml osudill su ovu akclju studenata a njihov stav proširio se (zahvaljujući pristrasnom obaveštavanju javnosti l direklivama kako da se (oceni akcija) i na ostale fakultete i radne organizacije. Akcloni odbor demonstraoija osuđen je 1 proglašen nelogalnim (važno je da je sve reglstrovano i da ima svoj broj prim. ur.). Pa ipak, studenti Fllozofskog fakulteta, prema rećima člana Akcionog odbora demonstracija MiloŠa Okuke, i ne pomišljajućl da odustanu od svojih zahteva: Odlučill smo da kciju dalje vode Akclonl odbor, FOSS l Sekretarijat Osnovne organlzaclJe SK Fllozofskog fakulteta. Naše zahteve smo umnožill 1 uputili smo ih RepubloČkoj gkupštini a poslali smo I otvoreno plsmo »Oslobođenju« povodom napada na Akcionl odbor kojl je, u ovom llstu, apostrofiran kao ilegalan. / XI. TUBIC
KNJIŽEVNICI MEĐU STUDENTIM
Beogradsld književnlol bill su, jos od prvog dana, uz stuidente. Obilazili su fakultete i danju i noću, razgovarali sa studantlraa, čltaili svoje radove, nudili materijalnu pomoć 1 sl. A da bi svoju podrš-ku i zvanično pokazali, onl su sarvali vanredni plenum svog udruženja sa koga su uputili studentima pismo. Od knjlžcvnika kojd su ovih dana viđeni na faJcultetima pomenučemo: Vaska Popu, Desanku Makslmović, Branka ćopića, Dragoslava Mihajlovića, Mlrka Kovača, BranJmJra Sćepanovića, Matilu Bećkovlća, živojina Pavlovlća, Mlrjanu Stefanovlć, Božidara Tlmotijevića, Branlflftava Petrovlća, Borlsiava Peklća, Danila Klša, Miru Alečkovlć i Dušana Radovića.
I GLUMCI SU SE ODMAH SOLIDARISALI
Utoku poslednjdh dana vedl broj dramskfii beogradsklh umctnlka, u maik solidaraosrtd sa »tudentima, obilazio je fakultete 1 fcaprovlzovao priigodne programc. Mcđu njlma su blili i: Stevo 2Jgon, Stojan Dećermlć, Đurđevka Cakarevlć, Branka Vesellnmdć, Petar Slovenski, Branko Plcša, Mira Stupica, Ljuba Tadić, Karlo Bullć 1 Mlađa Veseilnović. Posebno oduševljenje izazvao je Stevo 2đgon interpretirajuči govor Robesipjera iz drame »Darutova smrt« (na Filozofskom fakultetu. U ovim programima učestvovala §u i kultumo-umetnička društva »Branko Krsmanović« 1 »Žikica Jovanović Spanac« i studenti Muzičke akademije i Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. »Atelje 212« uputio je studentdma pismo so lidamosti u kome se kaže da će se tekst tog pisma javno čitati pred svaku predstavu u ovom pozorištu. Podršku studentskim akcijama izrazili su i Jugoslovensko dramsko pozorište. glumaca Bcograda i Udmženje filmskih radnika Srbije.
STUB SRAMA ZA BEOGRADSKE LISTOVE
Na tehničkim fakultetima određena su dva stuba: na jednom se nalaze novine koje vemo prikazuju događaje od 2. i 3. juna, a to su zagrebački »Vjesnik«, i neke dmge, a na dmgom stubu se nalaze isečci iz listova koji donose več poznate dezinformacije ne samo o događajima, več i o sludentskim zahteviraa i metodarra. ću održavaju na skoro svim fakultetima. sastanTaj drugi stub, na kome se redovno pojavljuju isečci iz uglednih dnevnih beogradsldh listova i memje uglednih večemjih listova zove se, prirođa isečaka, stub srama.
NAPOMENA UREDNIŠTVA
PoSto »Studont« može, usled tchnlčskSi oko4> nosti, da izlazl na samo četirl stranico uobiČajenog formata, to nam sc ne pruža mogućnost da sve ono Jto je u vcad sa sadašnjom situacijom na Univerzitetu obuhvattmo u jedan ill dva broja. Diskuslje koje danju i noci umverzitetskih foruma, stavovi partiiskih 1 državnih tela, te sama atmosfera na fakultetima l okolo niih, sve jc to zaista 1 ne bismo smeli, da su prilike povoljnije, da to ne zabcležimo. Ali,kada jc već tako kako Je, odhičlli smo se, donekle i zbog želje samin stuznato ali vrlo značajno. Ne želimo da iskrivljudenata, da objavljuiemo ono što je rnanje pojemo i pojednostavljujemo sliku događaja, aH želimo da onora što se zna dodamo i još ponešto da bi se boljc razaznavale neke stvarl. »Student« i Unlverzibetski odbor dobljaju veliki broj telegrama i pisama od kolektiva, grupa i pojedinaca. U njima sc iznose posve suprotna mišljenja 1 ocene. Največi broj je onih kojH su sličnl (začuđujuće slični) onima u dnevnoj štampi.
O ZABRANI PROŠLOG BROJA »STUDENTA«
NaŠ list je bio privremeno zabranjen ra rasturanje (odlukom Okružnog javnog tužilaštva), sa obrazloženjem o kome ne valja ni govoriti. Ono što je u svemu tome nije bilo uobičajeno jeste to što je odluka o zabrani lista, izgleda nam, bila donesena ranije. Ovo zaključujemo 1 na osnovu toga što jedan citat, naveden u optužnicl, nije postojao u listu, Naime, taj je pasus postojao u prvohitnoj veriziji teksta koji je u utorak ujutru odnesen u štampariju, ali je kasnije bio promenjen (radilo se o nekim bezopasnim podacima). Koliko nam je poznato, ovako postupanje nijc u skladu ni sa propisima. Zabrana »Studenta« mogla je naneti neuporedivo veće štete nego što je to odgovomi drug predviđao. Naime, studenti na mnogim fakultetiraa l u Studentskom gradu hteli su da iziđu na ulicu kada im je saopšteno da se list neće rasturati.
PREPOROD
Kao učesnik predratnog »tudentskog pokreta mislim da so stvorio novi studcntski pokret, prvi put posle oslobođenja, rekila nam je docent dr Slavka Morić, neuropsihijator, Inače saveznl poslanik Socijalno Zdravstvenog veča. Ovako masovan studentski jx>kret nikad nije postojao u našoj zemljd. Ne mogiu krlti svoje oduševljenje verujuči da više neće postojatl ni jedno društveno pitanje, koje Univerzitet neče razmotrati, dati svoje mišljenje i boriti sc za njega. Neospomo je da Univerzitet mora da postane žarište kritlčke i naiučne misli. Mislim da ima mnogo moralnog, etičkog, psihološkog u fcnomenu ovog preporoda, a sadržaj koji je dat u njemu već je ranije postoiao - -
MILICIONERI SPALJIVALI »STUDENT«
Do koje granice mogu da idu ispadi organa millcije pokazuje i slučaj koji se dogodlo u noći između 6. i 7. juna. Posle donošenja odluke o skidanju zabrane rasturanja vanrednog broja lista »Student«, grupa studenata Saobraćajnog fakulteta rasturala je list po gradu. Oko 22 časa, na uglu Neraanjine i DeH'gradske ulice na Slaviji, dva agenta SUP-a i jedan pozomik organa miliclje brutalno su napali studenta prve godine Stomatološkog fakulteta Ranka Đukić, (lndex br. 181/67), oduzeli mu oko 600 primeraka llsta, pocepali ih i zapalili. Sve ovo se odigralo pred većom grupom građana, koja se ofcupila žoleći da doblje list. Ranko ie sa joS troioom kologa, kojl su ga čekali n kolima, tispeo da pobogre u pravcu žedezničke stanice, gde su nastaviH da rasturaju »Studonrt«.
POMOĆ MEDICINARIMA
Studcntd roodtedne, fcojd voć pet dana no napultaju amfiteatar Patološkog instituta dobili su matcrijalnu pomoć od rnoo glh ustanova, pretežno Modicinskog fakulteta, Kuhinja Ginekološko-aku šerske klinike dodeljuje 100 obroka dnevno, izražava jući spremnost da to čind sve do završetka studontskih akoija. Kolektiv studentskog doma »Voždovac« osiguravši sredstva od ličnih dohodaka daje medicinarima svakodnevno 100 večera. Novčano priloge medicinarima su uputili: Hemijski institut, Histo-fiziološki, Patološki, Pato-fiziološki, Mikrobiološki nstitut, Institut za sudsku međicinu, sindikalna podružnica Patološkog instituta, Ginekološko-akušerska i Infektivna klinika, kolektiv Gradske bolnice i lckari docerrt dr Cvetkovlć i dr Nikolić. Ukupna novčana pomoć iznosi 500.000 st. dinara.
RADNICI »VOŽDOVCA« STUDENTIMA
studentskog doma »Voždovac« cdlučio je da od svojih ličnih dohodaka dodeli materijalnu pomoć studentima-učesnicima zborova. Pomoč se dođeljuje u hrani. Studentima medicine šalje se svakodnevno 100 obroka (suve večere), stomatolozima 80, studentima veterine 50 i farmaceutima 40. Studenti ovih fakulteta čine najveći broj stanara ovog doma. Hvala vam drugovi iz » Vožd Ovca«.
VANREDNI broj
STUDENT
3