Студент

Akciono polilički program

(NASTAVAK SA 1. STRANB)

5. Sprečiti, cnergično, sve pokušaje, da se druStvcna svojina dezintegriše lli da se tzrođava u akcionarsku svojinu. Sprečitl tendencije da se llčni rad pretvara n kapitalisanje pojedinaca i grupa, a ove (tendoncije) svesti u okvire Ustava i pozitivnlh zakonskih propisa.

6. Izmenit!, Sto pre, Zakon o stambenlra ođnosima, da bi se onemogućilo špekulisanje stanovima u društvenoj i privatnoj svojini.

7. Odnosi u kulturi treba da buđu takvi da onemoguće komercijalizadju, a da stvore uslo ve u kojima bi kultuma dobra i stvaralaštvo bili pristupačni svima.

ii

1. Odmah preduzetl reformu školskog sistema, da bi se on uskladio sa potrebama razvoja naše privrede, kulture i samoupravnih odnosa.

2. D« m oitvar* Uftavom zagarantovam prava na jednake uslove za školovanje »vfli mJadih Ijudi. 3. Da se donese Zakon o autonomiji Unt vcrziteta.

Naglašavamo neophodnost i sledečih kookreimh mera.

a) Za organizovanje Univerziteta kao samo upravne mslitucije na kojoj se slobodno razv> ja progresivna i kritićka naučna misao. Zbog toga je potrebno da se brže razvijaju stvaml samoupravni odnosi na Univerzitetu i da se stvaralaćki izgrađuju oni samoupravmi oblid koji odgovaraju univerzitetskoj sredini. Potrebno je da se obezbedi stvarno učešć« studenata u samoupravljanju. Isto tako, polre bno je da materijalni položaj Univerziteta bude bolji i da se obezbedi dosledna primena principa dohotka i formiranja potrebnih materijalnih srcdstava.

b) Da socijalna struktura studenata odgovara strukturi društva. c) da se poboljša materijalni položaj stuđenata i da se pristupi intenzivnoj izgradnji ustanov studentskog standarda. A te ustanove treba predati stuđentima na upravljanja na principu samoupravnih ođnosa našeg društva. d) Da jača uticaj nauke, Univerziteta i stuđenata na formiranjc osnovnih shvatanja o putevima i oblicima našeg društvenog i privrednog razvoja. e) Da se uvede princip reizbornostl za sva zvanja i da se onemoguči njegovo formalizovanje, a mladim Ijudima, sposobnim za naućni i pedagoški rad, vrata Univerziteta da budu otvorena.

f) Da se ukinu svi propisi o plaćanju sko larine u svim obrazovnim institucijama.

Beograd, 5. VI. 1968 godine

PLENUM UNIVERZITETSKOG ODBORA SAVEZA STUDENATA BEOGRADSKOG i UNIVERZITETA UNIVERZTTETSKT KOMITET SAVEZA KOMUNISTA BEOGRADSKOG UNTVERZITETA AKCTONI ODBORT STUDENATA SVIH FAKULTETA, VTSOKTH I VISIH SKOLA I AKADEMIJA U BEOGRADU Napomena: u štampi su se pojavile dve (no lcktorisane) verzije ovog programa. Ova treča, koju ovde donosimo, može se smatrati konačnom. Postoji tajni kanal preko kojeg se širi fama među radnike

Moram sa žaljenjem da konstatujem da postoji neki periferijski partijski kanal preko kojeg se širi fama među radnike o tobožnjem divljanju studenata, o tome da su njihove akcije motivisane rušilačkim strastima i instiktima. Očigledno je da su takve ocene potpuno siiprotne stvamom sadržaju i toku ak* cije. One predstavljaju pokušaj da se nanese moralni udar pravednim zahtevima za koje se borimo, u njima se krije namera da se izazove nepoverenje i otpor radnika prema studentiraa. Moramo uložiti sve napore da se izobliče takvi pokušaji i ta rđava i neprincipijelna taktička igra. , Cini mi se da se ispoljava i pretrara strah od neprijateljskih snaga prošlosti. lako njihove pozicije jačaju u posleonje vreme, to ne bd smeo biti razlog da se gušc naša elementama demokratska prava, pravo zbora i dogovora, pravo na javno manifestovanje naših raspoloženja i mime demonstracije. Valja tražiti neodložnu valorizaciju tih osnovnih građanskih prava. Možerao biti zadovoljni činjenicom da naša akcija več übire prve plodove, da je led kronuo. Njenom snagom i njenim moralnira vrednostima stavljen je u pokret društveni mehanizam za rešavanje istaknutih programskih zahteva, Svi su ti zahtevi bez izuzetka na iliniji dalieg razvoja socijalizma i socijalističke demokratijc, 1 upravljani na energično suzbijanje nesoci jalističkih poiava koje su tako duboko i s pravom zabrinjavale našu mladu generaciju. Ne možemo se oteti utisku da se i ovde rada o nekim čudnim divergencijama. OFiciialno se priznaje i uvažava opravdanost pokrenutih zahteva, ali se s dmge strane vrši snažan na-

pad na metod e. Ptrigovara se da nisu koriščcne domokratske institucije d postupci i da se želelo nasilje da koristd kao sredstvo borbe. Jasno je, međutim, da studentd nisu pribegli sili već su, naprotiv, bili žrtve gmbe sile. Pokronuti problemi bili su dobro poznati; na njih je često ukazivano. Kucalo se na sva vrata i zvonilo na sva zvona. Ali, ond nisu ni brzo ni adekvatno rešavani, već su se gomilali. Dopustilo se da se stvari razvijaju do tačke ključanja i dobiju eksplozivne forme. Odgovornost za to ne može biti prebačena na studente. Potpuno je pogrešno odvajati suštinu njihovih zahteva od primenjenih metoda. To bi umanjilo punu vrednost i puni značaj ove akcije. Ona je bila čista, bez zadnjih namera, bez političke špekulacije, nadahnuta interesjma našeg sodialističkog dmštva i socijalističkog razvoja. Mi moramo da branimo tu nienu čistotu od svlh pogrešnih tumačenia i svakog izvrgavania. Uporedo sa übrzanim postunkom oko rešavanja pokrenutih zahteva, što je naišlo na naše jeđnodušno odobravanie, teku i dofrađaii koji izazivaiu zabrinutost i iačaju uznernjrenost. Poiačavaiu se mere renresiie i ograničavanja slobode. Pored zabrane javn’h manifestacria. došla je zabrana »Studenta«, glasila beogradskih studenata. Milicionerska onsada Univerziteta traje i dalie, prkos sunrotrtih ohečanja. Vrše se nepriiatni moralni prit'sci na instituciie i organizacije koje bezrezervno podržavaju sadašnji stu dentski pokret. Ne može ?e prećl ni preko činionice da dosad još niie niko povukao političke konsekvence za primenu nasilia protiv studenata. Cak ni simnoličnog odieka nije bilo na ovai opravdani zabtev nezavisno od preduzetog toka istrage. Mudrost je nalagala da se nešto odmah u tom pravcu učini i bar neki od funkcionera povuče sa dužnosti. Možemo biti srećni što su naši »tudent! u ovim danima pokazali visoki stepen političko rrelosti, Sto su bili na visini jednog istorijsko« trenutka. Oni su jednom za svagda opovrgli sumnje u vrednost našeg mlađog naraštaja. Delovald su kao svest društva, kao savest nacije 1 svest socijalizma. To uliva vrru i samopouzdanje; to ne može a da ne uzbudi svakog čostitog građanina ove zemlje. Setio sam se priče Mascslma Gorkog o Sokolu, koiu sam čitao kao mladić i pod visokora temperaturom. Ona počinje poetsJdm i krilar tim rećima: »ludosti hrabrih mi pevamo hintv nu«. Ludost hrabrih, eto muđrosti životal Pored vrline hrabrosti studenti su pokazali i vrllnu mudrosti. Zato je ova akcija bila tako zrela, velika, upečatljiva i sa tako ogromnim odjecima. Neka obe te vrline i übuduće krase sve naše napore i sva naša htenja. (Govor prof. Cobeliića održan 5. juna na Ekonomskam fakultetu)

Prof. NIKOLA CEBELJIC

Umesto da usvoje pismo »odozgo« radnici podržali studente

Dana 5. VI 1968. godine sazvan je zbor kolektiva Elektronske industrije Niš, fabrike V. F. uređaja Zemun. Jedina tačka dnevnog reda bilo Je čitanje telegrama kojl Je sastavio sekretarljat partljske organizacije, a koj! bi, po već ustaljenoj praksl u ovoj fabrici, kolektiv morao da usvoji. Radnik sam ove fabrike i Istovremeno student, član Akcionog odbora studcnata Bcogradskog univerziteta. Kada Je počelo čitanje telegrama koji Je trebalo da bude upućen Gradskom komltetu, predložio sam da se radnlcl najpre upoznaju ea zahtevima i problemima koje studenti postavljaJu, pa, pošto prodiskutujemo o svemu tome, da izaberemo komisiju koja bi formulisala telegram Akoionom odboru. Drugovi kojl su vodill ovaj zbor nisu mi dozvoUll da uzmem reč. Po-

držan od radnlka, popeo sam se na stollcu t pro* čltao apel studenata Beogradskog Unlvcrrlteta upućen radnlclma. Nlsam pesnik da blh mogao verno prikazatl oduševljenla koje Je zahvatilo radnlke kada su saznall zahteve studenata. Zatim sam pređložlo da skup fonmira komisiju radnika koja bi formulisala tekst apela radnika I predložila ga skupu na usvajanje. VidevSi ovakav razvoj događaja, direktor je napustio sastanak, a za njim su krenuli i clanovi Sekretarijata osnovne organizacije (ne svi), dok je u sali ostao najvcći oroj članova kolektiva. Zatim sam predložfo radnicima da se vrale na svoja radna mesta, s tim da posle završetka radnog vremena ostanu da odiuče o prihvatanju i potplsivanju teksta koji će komisija formulisati. Negde oko 14 i 35 iznem\đa me je pozvao direktor fabrike. Kada sam stigao u niegov kabinet. tamo su se okupili svi šefovi odeljenja, članovi sekretarijata, rukovodioci beogradskog bazena Elektronske inđustrije Niš, kao i neki predstavnici komiteta i opštine Zemun. Bio sara iznenađen brzinom kojom je direktor uspeo da sve ove Ijudo tako brzo okupi. Direktor je počeo svoj pledoaje, obraćajući se prvenstveno priđo51im drugovima, iznošenjem trenutne situacije: »Jelenkovič Buda koji se izdaje za nekakvog člana Akcionog odbora studenata, pozvao je radnlke da uništavaju laboratorije t fabricke instrumente«. Od prisutnih na ovom skupu počcla ie da kulja bujica uvreda na moj račun, čisto Ične prirode, sve sa ciljera da pred skupom budera prikazan u najgorem svetlu. Kao vrhunac nemorala i podlosti došla je izjava da me je na skupu podržala šačica neradnika, njih 15. Dok je sastanak još bio u toku, preko razglasne stanice đato Je obaveštenje da se zabranjuje svako okupljanje radnika. Osečam se dužnim da beogradskim studentima prenesem izjavu koju je na ovom sastanku dao Zđravko Milojević, član sekretarijata Osnovne organizacije SK u ovoj fabrici, kao ilustraciju toga koliko su ncki komunsti izgubili korak sa vremenom u kome žive. Citiram: »Slobodno tl, Budo, prenesl tvojim drugovlma po fakultetlma da ćemo Ih najurlti kao mlševe iz zgrada koje su okupirali«. Skup mu je odobravao. Tako je tog dana delimicno sprečena akcija radnika da ne pošaIju telegram solidarnosti bcogradskim studentraia. Sve se ovo događalo 5. juna, a 7. juna radnici su uspeli da akcionom odboru i savezu studenata BU dostave sledeći apel sa potpisima.

Drugovi studenti i nrofesoru Beogradskog Univerziteta, skup radnika fabrike V. F, uređaja iz Zemuna Šalje vam tople rečd solidarnosti i podrške u vašoj borbi za sooijalizam, za istinsko samoupravljanje, koje se i posle 15 godina nc ostvaruje, za bratstvo i jedinstvo nar šeg naroda, za istinsku raspodelu prema radu, a ne fiktivnu koja destimul še radne Ijude i do vodi do rasloiavania u našem društvu, za silobodu govora i mišljenja Što je put za dezavuisanje oportunlzma svih vrsta koji nagriza i naše društvo i SKJ, za poštovanje autonomdje Univerziteta i rešavanja problema studentske omladine kao Integralnog dela našeg društva. Zbor radnih Ijudi izražava nadu da ćete shvatiti svu odgovornost koju imate pred društvoin i da ćete uspeti da vašu akciju dostojanstveno sprovedete u delo ne nasedajući nakakvim divergentnim zahtevima koji rasu u skladu sa pomenutim zahtevima i sa ideal ma revolucije, Saljemo vam i spisak radnika koji su ovaj apeJ prihvatili i napominjemo da je izvestan broj šefova odeljenja sprečio potpisivanje ovo» apela od strane radnika u svcjim odeljenjima.

Radnicd fabrike V. F. uređaja Zeraun. Ljuboje Zivojinović, Veromka Spršič, Dragica Gojkovič, Žorka Vujaklija, Bramslava Mihajlović, Milica Alimpić, Ružica Prekodravac, Vinka Lazić, Ratka Stojanović, Snežana Veljković, Koviljka Gvozdenović, Vladanka Stojković, Ilinka Stojković, Milenko Milovanovdć, Rosa Crtulja, Milojka Stevčević, Dušanka Srećković, Zora Milosavić, Dana Redć, Zlatija Bulatović, Bojana Sirzlić, LjUjana Pejić, Olga ’Đorđević, Mariija Boškovdć, Dušanka Radulović, Gordana Stevanović, Jelena Butulija, Dragica Mišljenović, Jovan Bardić, Nada Marković, Stefica Milošević, Mileua Jocić, LjUjana Jakonić, Zorica Romanić, Jovanka Jakimović, Radojka Sak ; ć, Zivka Bobdć, MUka Mitrović, Tomanija Milenković, Mica Marković, Milosav Golboćanin, Milanka Đurđević, Petar Kiždobranski, Sreten Aleksić, Ivan Trajković, Fane Ralevski, Zoran Nikolić, Svetislav Vasović, Dobrivoje Stanković, Slobodan Radosavljević, Vasrilije Novaković, Desanka Zivotić, Slobodan Dokić, Branko Beara i drugi, čiji spisak (mada nam je javljeno da su potpisali pismo) nismo dobili do zakijučonja broja.

BUDIMIR JELEMKOVIĆ

Čuvaju fabriku od studenata

Ipoređ toga što se velilca većina studenata usmerila na konstruktivno delovanje u vezi sa istaknutim problemima materijalnog položaja studenata, uloge Univerziteta u droštvu, i ostalih pitanja našeg društveno-politačkog života, ima podataka da se pooštrava neprijateljsko delovanje pojedinih grupa, usmereno na rušenje osnovnih tekovina naše radničke klase I celog društva. , U cilju aktivnog sprečavanja takvih pojava i zaštite interesa našeg radnog kolektiva i sredstava koja su nam poverena na korišćenje, Radnički savet izvršavajući svoiu obavezu koju kao izabrano samoupravno telo ima prema svim članovima kolektiva i interesima celog kolektiva i društva, donosi sledeću:

ODLUKU

1. Ustanovljavaju se radnfčk« atraže za obczbeđenje Imovfne preduzcća. Određivanje broja stražara i njihovog rasporeda poverava se di* rektoru preouzeča koii će se konsuitovati sa predsedntkom Radničkog saveta, predsednikom organizacije Sindlkata u preduzeću 1 sekreLari-

jatom Konferenclje Saveza komunista i IMT-*. Straže ustanoviti za sve smene neprekddno do dalje odluke Radničkog saveta, Naknada za prekovremeni rad stra Žara fc. plačivače se na fbret sredstava celog preduzoća. 2. Za odobrenje ulaska i izlaska iz preduzeča u toku radnih smena oviašćeni su isključdvo rukovodioci radnih jedinica. 3. Odohrenje za ulazak u preduzeđc lidmi koja nisu članovi kolektiva i kolektiva koji izvode radove u krugu preduzeča, izdavače direktor preduzeča ili lica koia on za to ovlasti. 4. Svako u preduzeče i rasturanjo svih sredstava pronacande i asritacije van ređos*. nih, i lezalnih sredstava informisania, zabraniuie se i smatrače se kao teška povreda radne dužnosti. D ; rektor sektora za kadrove i opste poslove dužan ie da organizuje kontrolu izvršenja ov r e odluke. 5. Zabraniuje se svako održavanie skupova van nostoiečih orpana i oreanizacjia u nreduzeču kao i sastanaka predviđenih intemira aktima nrednzeča. Svako remečenie reda i normalne radne dissprečavati i prekršioce uzimati na odgovomost. 6. Davanie iziava i svako istupanie bi]o u koui cilju i nrilici u ime nreduzeća i kolektiva IMT, van redovnih ovlaščenia i mimo nostoječih organa i oreanizacija preduzeča, nije dozvoljeno. Svaki prekršai u ovom smislu smatrače se teškom novredom radne dužnosti. Sve odluke se odnose i na radnike koji nlsu članovi kolektiva IMT-a a izvodo radove u pr®. duzeču.

Radnički savet poziva sve članm r e kolektiva da se ove odluke striktno pridržavaju, da uzmu aktivno učešće u njenom sprovođenju 1 da svo jim nastojaniima i delovanjom obezbode njenu doslednu primenu. . S ovom odlukom upoznatl *ve ČLanove ko lektiva na uobičajeni način. Društveno političke organlzacij« u preduz« <Ju se umoljavaiu da u objašnjavanju odluke 1 njenom sprovođenju pruže pimu podršku.

Beograd, 6. VI 1968. god. Radničld savet IMT-t Predsednik Matič ing. Milan, s. r.

Izjava Dušana

Matića

Pozvali su me da čitam pesmu. Nisam otišao 1z prostog razloga sto smatram da vreme nije za književne večeri. Da li sam sa vama? Pa s kira bih mofao biti u ovom trenutku! Vi ste kao plamen oji je za tili Čas poremetio sve jedinospasavajuće i komotne pregrade i podele gde su se za tili čas svi, od Sežane do Đevđelije, pokrenuli, promucaJi i progovorili. Svejedno kako. Na meni nije da govorim. Na vama je. Vašem pokretu, ako ni za šta drugo, a ono hvala što je trgao SIV da predloži Zakon o podizanju minimalnih ličnih dohodaka od 15 na 30.000 s. dinara. Zato zaslužujete da uđete u političku istoriju ne samo ovog grada već i cele zeralje. Mimo pregovarajte, ali dostojanstveno. Zaboravite stare reči, izmisiite nove reči, zašto ste mladl. Mladost je inventivna. Pronađite svoj novi rečnik. Progovorite jezikom novog vremena. Mladići i devojke za Ijubav stvoreni. Tako se obratio mladima despot Lazarević, u XV veku, u prvoj svetovnoj pesmi. Danas mladići i devojke za borbu stvoreni, pozdravlja vas vaš

DUSAN MATIC

Studentima i nastavnicima beogradskog Univerziteta

Dragi drugovi, Upoznati sa vašim akcrono-političkim pr°: gramom, prihvatamo ga u potpunosti 1 solidarišemo se sa vašim zahtevima ** brže i efikasnije nagomilanih p&’ blema kojj ometaju razvoj socijaJističkih nosa i punu afirmaciju samoupravljanja u oa* šem društvu. Vaša dosadašnja akcija pokazala je da ste dosledni linije Saveza komunista Jugoslavil e i sigumi smo da Čete i nadalje očuvatj čictori svojih ideja. Zbog toga se pri đružujemo/zah te " vu za deblokiranje BU 5 p>ov!ačenje pripadn-^ 3 milicije. Kolektiv Instituta »Boris Kiđrtf* Sličan telegram unutio je i Institut za TOf& cinska istraživanja Beograd

2