Студент

Svet ne mora biti tako rđav kakav jeste

MIHAILO ĐURIC

i govori • govori • govori • govori m govori • govori •

\r renje i komesanje koje vas je od juče zahvatilo shvatam i prihvatam kao nešto najprirodnije i najnormalnije. Cudno je da je studentski protest izbio na površinu tek sada, da do njega nije došlo ranije, mada je izvesno da je vrenje i komešanje odavno uzelo maha među studentskom omladinom, samo što je ono dosad bilo pritajeno i prigušeno, ili se bar nije ispoljavalo na tako dramatičan način kao u ovom času, Jer, kod koga bi najpre trebalo očekivati nemir, nezadovoijstvo i nemirenje s vladajućim poretkom stvari nego kod mladih. kod onih kojl svemu prilaze čista srca, koji su tek na putu da zakorače u život? Lako je uviđeti da ima dosta razloga

za nemir, nespokojstvo i nezadovoljstvo. Svet u kome živimo daleko je od toga da buda onakav kakav bismo hteli da bude, l gotovo da nimalo ne liči na svet kakav W«mu mogli da prigrlimo kao svoj. To što »e stvara svugde oko nas, taj močni društveni aparat koji sve lomi i obuhvata, ta učmala i licemerna društvena sredina koja nas tišti i pritiska, sve tcr daleko zaostaje za Marksovom humanističkom vizijom Ijudske zajednice, ako uopšte ima ma kakve veze s njom. Ovo uprkos tome što se zvanični predstavnici socijalističkog društva, i >to kako kod nas tako i u drugim zemljama širom sveta, tako rado pozivaju na Marksovo ime. Imate puno pravo što ne želite da se mirite s postoječim stanjem stvari, što odbacujete jeđan način mi.šljenja i govora koji se kod nas uvrežio i što nastojite da menjate ustaljenu praksu u mnogim oblastima društvenog života. Nema.nikakve sumnje da je naše društvo puno svakojakih protivrečnosti, da je u našem društvu mnogo što iskrivljeno i izvitopereno. Ali, jedno je uviđanje činjenica, a nešto sasvim đrugo poricanje činjenica rečju i delom. Dug je put koji tu treba preći. Za ono prvo su sposobni mnogi, dok ovo poslednie mogu samo najsrčaniji. Ohrabrujuči je znak da studentska omladina prednjači u zahtevima da se brže i smelije ide napred. Vaše ustajgnje protiv vladajučeg poretka stvari razbija samopouzdanje i samozadovoljstvo odavno poraženih, ali još uvek uticajnih snaga našeg društva. Naročito je dobro to što ste od samog početka jasno pokazali da umete da mislite na

druge bar isto toliko koliko i na sebe, što ste podigli svoj glas protiv nejednakosti i neslobode na širem društvenom planu, što nastojite đa uspostavite dodir s dn> gim delovima našeg društva, pogotovo s radnicima i neposrednim proizvođačima uopšte. To samo potvrđuje vašu političku snagu i zrelost. U našem društvu nema jasnih frontova, niti postoje čvrsta merila pomoču kojih se može razgraničti istinito od lažnog, već je sve izmešano i isprepleteno. Svi se kriju iza krupnih reči i svi se pozivaju na velikf iđeal oslobođenja čoveka Staviše, zamagljen je horizont prema kome svi upravljamo pogled, obevređen je umni ra zgovor i obesmišlicno je delovanje u širim društvenim razmerama. Najglasniji su oni knji nemaiu šta da kažu i koji ni u šta ne vcruju; n.csposobni odlučuju o sudbinama sposobnih, dok krivci pozivaju svoje žrtve na ođ rr ovornost. Izvesno je da svet ne mora biti tako rdav kakav jeste, da može biti i lepši i bolji. Na vama -je đa predočite mogučne alternative, da otkriiete realne mogučnosti u sadašnjem društveno-istorijskom trenutku. Samo, čuvajte se od preteranog odiiševlienja. Može se mnogo učiniti za stvar čovekovog oslobođenia, može se znatno üblažiti pritisak onlh koji nameču lažnu slobodu da bi od nje imali korist za sebe. Ali, sveopšte zadovoljenje i ispunjenje života, to jest potpuno pomirenje čoveka s čovekom i čoveka s prirodom nije mogućno, koliko god bilo tačno da se tome možda možemo znatno približiti u času koji je pred nama. (GOVOR ODR7AN 4. JITNA NA PRAATVOM FAKLTLTETU)

Jednooki

Jma jedna Helderlinova reč koju ovde tre>ba pomenuti. Po toj reči, pesnici i filozofi imaju jedno oko previše. To znači da se oni razlikuju od običnih. prosečnih Ijudi po fome što zalaze iza postoiećih. vidljivrh oblika stvari, što govore i delaju po jednom višem smisaonom nalogu, što pronose istinu kroz jaAmost Ijudske svakidašnjice. Treba otvoreno reći da {3olitičks faktori u ovoj zemlji imaju jedno oko manje. Ako ne baš sat politički faktori odreda, onda bar većina od njih. Ljudi koji se kod nas bave politikom ne poznaju svel u kome žive, oni ne razu-

meju kretanje koje je zahvatilo studentsku omiadinu, oni ne vide stvarnost studentskog pokreta. I ne samo da politički faktori ove zpmlje imaju jedno oko manie. Oni bi hteli đa i nas osakate, da nas prisile da jednim okom manie gledamo u budućnost koja nađoiazi. Kao da bi po svaku cenu hteli da održe vladaiući poredak srtvari, da aam nametnu ropstvo večne jučerašnjice. Treba voditi računa o onome što ie mogućno, treha imati na umu realne istorijske mogućnosti, treba znati št.a'dati istorijski trenutak pniža i omogućuie. Ali, ono što je mogućno niie tako lako na dohvat nike, niti samo ođ sebe prerasta u stvamost- Niko ne treba da se zavarava time da može postići ono što je mogućno ukoliko ne teži za onim .šfo' je nemogućno. (GOVOR ODRZAN «. Jt r NA NA PRAVNOM FAKUT.TF.TU')

MIHAILO ĐITUĆ

Mlada generacija na delu

Veličanstvena zbivanja tokom prošle sed* mice na Beogradskom univerzitetu —• koja su pokazala, kao na dlanu, istorijske mogućnosti mlade generacije u procesima stvaranja pravog socijalizma upozorila su, sa strahovitom upečatljivošću, na sve teške slabosti i deformacije našeg sveukupnog društvenog razvitka, pa, sledstveno tome, i na sve oblike ispoljavanja tih slabosti i deformacija na vamom Univerzitetu. čini se da je u podtekstu tih zbivanja gotovo s brutalnom silmom (ali ne oslanjam na hrutalno nasilje!) afirmisano upravo ono što se već godinama oseća, što pritiskuje život običnih građana, naime: neophodnost đruštvene rejorme na svim područiima reforme, koja bi se izvršila u obliku serije mnogobrojnih i efikasnih mera, ali, s druge strane, i sasvim pouzdano saznanje da sve što je učinjeno poslednjih godina predstavlja neuporedivo više reiormsko fraziranje nego reformsko delanje. Na taj način, samo je kroZ ozbiljan i doista upozoravajući društveno-politički konflikt ponovo i najdrastičnije ocrtana dubina one provalije koja je stvorena između proklamovanih principa u najautoritativnijim dokumentima, pre svega programu SKJ i Usfavu SFRJ, i društvene realnosti koja je toliko očigledna, empirjski uverljva za svakog našeg građanna. Pomenuta provalija je sistematski produbijivana česf.m, upomim i bezočnim hipokritskim »odbranama« u vidu pljuskova ideološke frazeologije, čorbama najrazličitijih ideja (u kojima su, faktički, odnosni principi utapani, razvodnjavani, uporno pomućivani. pa samim tim i diskređitovani u očima Ijudi duboko odanih socijalizmu, a u očima Ijudi koji nisu tako bliski socijaliz.mu izrastala ie nova osnova nepovercnja! j. Na žalost, opasnosti koje su se rađale na takvoj pod’ozi nisu bile sagledane od strane birokratskih snaga (zato što ove nisu htele ili nisu mogle da učine), pa čak i svi osnovni nosiod političke moći su se uspavljivaii iluz'jama koie su seiane frazama, nisu adekvatno procenjivali dalekosežnost pos'eđica stvorenog i uporno stvaranog raskoraka između verbalnO formulisanih principa, u osnovi dobro pronađenih i istaknutih, pretvorenih, čak, u ideolog : zovane mitove (neposredna demokratiia. raspodela prema radu, sloboda čoAeka, itd ), Na žalost, sva racionalna i smela objašnjenia, kv. tičJca osvetljavanja tokova na-

šeg origanalnog puta ka sve višim oblicima.soci jalizma, koje inspiriše velika ideja tjanja koja su se probijala iz redova pravih naučnika, mislilaca i politički angažovanih intelektualaca. pa i samostalniiih politčkih đelatnika podvrgavana su inkvlzitorskoj, često perfidnoj »kritici« koja ie svođcna na oprobane oblike političke diskvaUfikacije. Stoga nije čudno što je gomilano duboko nezadovoljstvo u masama, u razmm slojevima našeg društva, a naročito u mlađoj eeneraciji koja hoče i može da se otrese svih teških balasta prošlosti, koja.je spremna da se bori protiv eksploatacije, socijaJnih . nejedaakosti, lažnog bljeska, morbidnih izraslina kapitalizma, s jedne strane, ali i protiv svih nakaznosti koje joj se nude često pod firmom socijalizma, s druge strane. Mlada generacija. rođena sa socijalističkom revolucijom neće da bude monstrum socijalizma; ona hoće i može da se bori protiv svega što se ranije pokazalo monstruoznim. domiše možda u određenoj meri neđzbežno zbog užasnih društvenih prilika u kojim se sociializam počeo razvijati, ali i protiv svega što onemogućava i ugrožava razvitak pravog socijalizma u vremenu koje upravo njoj pruža najveće istorijske obaveze i najveće istorijske šanse. Pri tome. istinski socijalizam se može definisati ne samo konceptualno nego i praktično ostvarivati na osnovu neposrednih iskustava mlade generacije. Upravo to pokazuje zapanjujuću zrelost i spremnost mlade generadje da stupd na istorijsku scenu, đa kaže svoju pravu reč, da razveje sve sumnje i nepoverenja, da ruši staro i preživelo, ali da sa neshvatljivim entuzijazmom ne samo ukazuje na novo nego i da vojuje za novo, progresivno, socijalističko. hurnano, demokratsko. Ona je pokazala upravo u o\nm dramatičnim zbivanjima sopstveno revohicionamo samoosvešćivanje, u takvom stepenu i takvim oblidma đa to istinski uzhuđuie, budi nađe, otklanja nataloženu skeosu i razočarenja. Ova generacija se pokazuje isto tako moćnom, društveno angažovanom i kreativnom kakve su bile mlade generadje koje su pripremale našu socijalističku revoludju i koje su je neposređno izvele. • Samo onaj koji je slen ili ogrezao u sokovima prošlosti može pomišljati da su ova istorijska zbivanja na Beogradskom imiverzitetu (i drugde!) usledila zahvaljujući nekom »planetarnom trenđu« revolta mlade generacije, koji se manifestovao u pokretima prošlih meseci u nizu zemalja širom sveta! Isto tako. samo slep i neodgovoran »posmatrač« ili pretenciozni »ana litičar« raože pokušavati da dokazuje »incidentalan karakter ovih zbivanja: ne, ona su samo početak trajnog angalovanja i delanja noVe generaoije boraca za pravi socijalizam. A Sto ie najvažnije ova zbivanja su samo simptom raspolazenja cele mlade generaciie (ukliučujući tu i radničku klasu i razne slojeve). U tome se ogleđa prava moć mlade generacije, u tome je smisao njenog spektakulamog istupanja na istorijsku scenu u ovom našem društvenom trenutku, u tome je osnovna garantija njenog daljeg uspešnog hoda. (IZ GOVORA ODRZANOG NA PRAVVOM FAKCJLTETU)

STEVAN VRACAR

Snažno osećanje elementarne čovečanske pravde

(~i rađani me pitaju: §ta vi hoćete. Pitaju ■ y kuda idu naši studenti. Pitaju šta do nosite. Postavljen pred takva pitanja, osedam se sapet, teško je na jezik dana, na jezik svakodnevnice, na jučerašnji jezik prevesti jednu pojavu koja svakako pripada sutrašnjici. A pitanje jezika je u ovim trenucima vrlo važno. Mora se razumeti jezik jedne generacije, da bi se shvatile i njene ideje. Jednu ovako snažnu emotivnu eksploziju, kao što je ova, sasvim je nemoguće uklopiti u postojeou birokratsku frazeologiju, i onaj koji to pokuša, pre ili posle, moraće da prizna svoju nedovoljnost i nedoraslost All, pošto se pitanja građana nastavljaju, i pošto se smatram obaveznim da ih obavestim, ja kazujem kao što sledi, • a vi procenjujte koliko je to tačno. Kažem tm da je osnovno to što vl donosite nešto novo a istovremeno i vrlo staro to je pre svega jeđno snažno osećanje elementarne čovečanske Eravde. I samim tim sve nas stavljate pred izor i izjašnjenje. Kažem im da se vl užasavate lažl i lićemerja. da prezirete političku akrobatiku. Cujem vaš glas upućen svima: neka vaše »da« bude stvarno da, a vaše »ne«, neka Je istina ne! Pa onda obično dodajem; naši studenti su zarazni, svi koii smo bili sa njima ovih dana doživeli smo diiboke lične transformacije. Pitanje savesti je otvoreno za sve, za društvo u celini. Zato, ono što se događa, mislim da sa punom odgovomošću možemo nazs'atl moralnom re\ : olucljom. Zašto je baš mladima bilo dato da u svima nama, i u društvu, prelome ovo pitanje savesti? Ođgovor je jasan zato što su deca, zato što su čisti i čedni. Kao da se ponavlja priča o Davidu i Gelijatu: pobeđuje onai koji ima ćisto srce i Čiste ruke. Pobeđuje onai koji. srećom, nije shvatio. neće da shvati i nadajmo se nikada neće shvatiti komplikovane sheme birokratske računice... Übeđen sam da se u ovom trenutku. pored mnogih drugih krttpnih stvari koje se dogadaiu, rađa i jedna nova škola. Ne vidimo ie iasno, niko je ne vidi, ali je osećamo. To je buduća duho\ma i intelektualna zajednica ućenika 5 učitelja. Skola u kojoj neće više biti nevidljivih, ali često neprekoračivih, zavesa što dele jedne od drugih. Moralna re\olucija društva revolucioniše i školu. Znanje, argument, kritičnost to su svojstva buduće škole. Neće se više vršiti primopredaja znanja (ponekad i sumnjivih), već će se u toj školi graditi ideje. gradiće se zajednički stav prema životu, ! to će se graditl obostranim slobodnim iskazivanjem. Ako treba da vam predložim neku sliku, neku figuru, pođsetio bih vas na Robespjtrovu Boginju Razuma, U ovom treoutku buduća škola liči mi na njen hram. (GOVOR ODRZAN NA ARHITE.KTONSKOM FAKITTETt’I

BOGDAN BOGDANOVIC

Dokumenta koja optužuju

OPšTINSKOM KOMITETU SKS VOžDO VAC BEOGRAD GRADSKOM KOMITETU SKS BEOGRAD CENTRALNOM KOMITETU SKS - BEO GRAD CENTRALNOM KOMITETU SKJ BEO GRAD UNIVERZITETSKOM KOMTTETU SKS BEOGRAD Dragi drugovi, Povodom pisma od 4. juna 1968. godine, koje se odnosi na »osudu i ogorčenje u vezi sa studentskim demonstracijama od 2. i 3. iuna« potpisanog s a RADNI KOLEKTIV GRAĐEVIMSKOG PREDUZECA »AUTOPUT« - BEOGRAD, mi, dole potpisani. smatramo svojom dužnošću da vas izvestimo; 1. Pomenuto pismo sačinjeno ie a da pret hodno niie održan ni jedan zbor radnih Ijudi, niti je na bilo koji način konsulto van kolektiv, 2. Mi. autori ovog pisma, iz gore navedenih razloga u potpunosti se ograđujemo od stavova u ovom pismu, i tu ogradu treba smatrati iskazanom samo u naše ime. U Beogradu, 11. juna 1968. g. CLANOVI KOLEKTIVA G. p »AUTOPUT« - BEOGRAD

f CIVJ X VI" UL/VZ’ GREGORIC BRANISLAV, JOJKIC ZORAN, T(M>OROVIC RADOMTR. RADOSAVLJEVTC LLTCA, RADIC GOJKO.

IZJAVA ILINKE MIRKOVIĆ

Izjavljujem da sam svojevoljno dala izja\ni Akcionom odboru SS Saobraćainog fakulteta u vezi sa pritiskom partijskog sekretara moje radne jedinice zbog iznošenja moga mišljenja i posedovanja letka Akcionog odbora Beograd skog univerziteta, Ista izjava registrovana ie na magnetofonskoi trici koju poseduje Akcioni odbor SS Saobračajnog fakulteta. U Beogradu, 7. juna 1968. godine I/JAVIJ DALA MIRKOVTC ILINK* BK. L. K. 625 626 FC 722126

ZA STUDENTE ILI SKJ

JEDNA DILEMA

Za vreme održavanja partijskih sastanaka u gradu sazivanih povodom studentsk '• demonstracija u vreme njihovog održavanja dolazilo je i do paradoksalnih situaciia Sirene su čak i glasine da se studenti lx>re pro tiv SKJ. da su protiv socijalizma, protiv upravljanja i sl. Tako, da uzmemo samo iedan primer, u ogranku VIII SK GSP-a radnik A n vak Komnenić, inače vanredan student BU, K kliučen je iz SK zbog toga što je nosio značk’i BU i podržavao studentske zahteve. On je. oi strane Sekretarijata SK. stavlien pred »d-l'" mu«: za stuđente ili za SKJ. Kad je počco da objašnjava da to nisu nikakve su.protne kor cepcije, da studentski zahtevi traže samo od lučnije sprovođenje Programa SKJ i da ih on zato podržava, okvalifikovan ie kao kolebljivac i kao takav isključen je iz SK!?!

Šta (da) se radi

Uitnifon vanrcdnom broju »Studenta«. kojl M joi nalad pod kontrolom snaga za oćuvanje mir* t poretka, itampan Je tckst Budimira Jelenk' vtća. radnlka fabrlke F. V. uređaja u Zemunu i studen'* BU (Jelenković Je 1 član Akclonog odbora i član komlslj' Irvrtoog veča ra tspitlvanje događaja u Novom Beogradn' u kotne se opisuje kako su netd IJudi n pomenuto) fabriH pokuiali da nametnu radnlcima več pripremljen 1 formu tisan stav prcma studentiroa I kako im to nlje uspelo. S»Ime, radnlcl su, sasiuiavšl Jelenkovičevo izlaganje o studen'* skom pokretu, odbill da osude ovaj pokret. Oni su tnu uputili pozdrav. AU to nlje bUo svejedno izvesnlm IJudlro* Iz ta fabrlke, zbog čega su onl 1 uzell na zub druga lenkoviča. I evo ita cn o torae piie. Sutradan posle Titovog govora pailaze mi radnici, čest Haju mi. grle me i Ijube. Zahvaljuju mi što sam im svojim čitanjem proglasa Akcionog odbora studenata Bl’ na izboru pomogao da shvate pravo stanjc Radosni su što su vorovatno jedini kolektiv u Beogradu koji je podržao student? od pn r og dana i što su posle Titovog govora viđeli da su zaista bili u pravu. Idem prema svom radnom meštu, put me vodi kroz halu, sa svih strana govore mi: Budo, bio si u pravu alal ti vera! Sta ss sada događa? Sefovi drž<= hitan sastanak, naređuju da se Budimiru Jelen* koviću ne dozvoli nikakav kontakt sa radnicima dok rade. Svaki šef, koji to dozvoli, biće nozvan na odgovomost! Protiv radnika koj: kontaktiraju sa mnom povešće se disciplinsk postupak. Napuštam halu, dolazim na svoje radno mesto. Dolaze Ijudi, opet razgovori, iS’ kreni. Ljudi se pitaju kako pomoći studentima Holazi do spontanog dogovora da se skupi đobrovoljni prilog za povređene studente. Po hJ ama radnici samoinicijativno počinjr da skupliaju priloge. Sef mog odeljenja saopštava m aa ne smem napustiti radno mevto, a čak i kad pođem u \VC moram da mu se javim. Konstim mali predah u poslu, izlazim u halu da b ; h objasnio radnicima da je to sasvim dobrovol;na_ akcija ; Moja pojava izaziva energičnu akciju sefova odeljenja koji su se za tren oka sjatil'. oko mene i naređuju mi da napustim halu Napuštaro halu, \Taćam se na svoje radno mc(NASTAVAK NA 3. STRAXI)

STRANA 2

STLDENT

VANREDNI BROJ