Студент

ZAN LA FONTEN

POSVETA PRVE KNJIGE BASNI, GOSPODINU PRESTOLONASLEDNIKU, SINU LUJA XIV Ja pevam iunake Ezopevog roda, dmžbu čiji život, čak i varav, oda istine što služe korisnoj pouci. Sve govori u mom delu, čak i vuci. To Što oni kažu za nas če da bude. Zverinia se služim da poučim Ijude. BLISTAVI POTOMCE KNEZA milog Svodu, što stade pred oči čilavom narodu, i koji, savivši najgordija čeia, računače dane brojem slavnih dela, drugi će ti snažnim glasom da opeva moč predaka tvojih i slavu kraljeva. Ja razvedriču tc nekom zgodom tihom, jednostavne stvari kazaću ti stihom, a ako ne želim darova bogatih. imaču bar slavu što se toga latih. COVEK I NJEGOVA SLIKA VOJVODI OD LA ROŠFUKOA Ncki čovek sebe voleo ie živo i u glavi beše lepši od svih Ijudi. Zrcala je večno za laž optuživo, živeć zadovoljan u teškoj zabludi. Najzad, da ga spasi, uslužna je sudba postavila pred njim svuda savetnike neine koje' dame vuku: zrcala u stanu, zrcala po putu, zrcala u svakom kutu. zrcala o ženskom struku. Sta čini naš Narcis? Krenu u kraj koji skriveniji beše od sveg šlo postoji, da zrcala više nikad ne presretne. A 1 potočič jedan, sred doline setnc, sa izvora čistog toči; lu se spazi, vrisnu: jer njcgove oči mišljahu da privid pred njima jc bio. Sve čini da vodu izbego bi nemu, ali to je teško njemv, jer potok je tako mio! Namcra je moja jasna. Svima zborim: jer ta greška prava nevolia je svima jednako opasna Naš duh, to je čovek što se obožava; sva zrcala, to je tuđa glupost grozna, zrcala gde gresi vide nam se svima; a potočić. niega nozna svako, to je ta knjiga MAKSIMA. GAVRvVN I LISAC Gazda Gavran, na grani usamljen, dr/.ao je sir u kljuhu. Gazda Lisac, mirisom primamljen, pohvalu mu kaza punu; »Pozdravljam vas, o Gavrane. Kako ste vi krasni! kako ste bez mane! Zbilja, ako pesma vaša vaše pcrje oponaša vi ste feniks među žiteljem tog gaja.« Na te reči Gavran bi srečan bez kraja: te da kaže reči skladne kljun veliki širi, pušta sir da padne. Lisac ga ugrabi, da reče: »Moj goso, cco laskavčev poso zavisi od onog ko ga sluša. Jednog sira vredi ta pouka sušta.« Gavran, zbunjen i bez sreče. zakle sc, al kasno, da nasesti više neče. COVEK IZMEĐU DVA DOBA I SVOJE DVE LJUBAVINICE Gospodin sredovečni i pomalo več sed. . . zaključi da je red misliti na brak srečni. Imao jc zlato te zato birao je. Svaka ga je zvala. Stog ženika našeg nemir nije hvato. Dobar izbor nije stvar baš mala. Dve udove srce osvajahu naše: jcdna mlada, a dinga več zrela, al šfo vešto popravljaše to što kob je oduzela. Dve udove. skakućući, smešeči se, kroz zabavu, igrahu se češljajući, to jest redeč njemu glavu. Starija je uvek odnosila dosta crne kose što mu osta. da joj dragan njenu žclju oponaša. Mlađa je pliačkala posedele vlasi. A obc stvoriše da nam glava naša ostanc bez kose, i tako se spasi. »Zahvaljuiem, reče, dame najmilije, što lepo sam ostrižen; al veču korist stižem: svadba. to važno nije. Ma koju da uzeh. ta htedc na svetu da po njenoj volji živim Ja se čelav ne protivim, več sam vam zahvalan, mile, na savetu.« (Prereo: KoJja MICEVIC)

Vodič za brucoše

Najpre neke opšte napornene: Zahvaljujući odobrenju ovdašnje narodne vlasti, možete slobodno prolaziti ispod podvožnjaka u Novom Beogradu i to u oba pravca podjednako. Da vam život bude što teskobniji. postaraće se Gradsko saobraćajno preduzeće. Ako stanujete u nekom od studentskih domova, osetićete samoupravljačku ruku upravnika i po kojeg kmpnopisajućeg nadzornika. U menzi vas očekuje veliki izbor krompira: veliki i mali, kuvani i polukuvani i još mnogokakvi. što se liče kulturno-zabavnog života, biće v r eselo svakog prvog, kad dobijete stipendiju ili kredit. Sa svima koji vam se dopadaju ili dopadnu, možete opštiti na svim, dosad poznatim i dosad nepoznatim jezicima. Uglavnom, za početak, ko kome padne u ruke pojcdinaćno, a u junu će biti masovno padanje. Ovo važi za sve, bez obzira na pol i fakultet. A sada neke pojedinosti o fakultetima. Da počnem najpre od Veterinarskog: tamo ćete uooznati živolna načela i psihologiju običnog jugo slovenskog voia, sitna razmišljanja sitne živine, ovčju naivnost i sve drugo sa čim ćete se kasnije sretati u životu. Poljoprivredni fakultet radi na zbližavanju grada i sela. U ime nauke, na Medicinskom fakultetu, đružićete sa mrtvima, korisleći niihovo iskustvo da bi st#* no mogli živiina i, uprkos jednakosti, uvidećete očigleđnu razliku između koleginice i kolege.

Prava nisu baš tako laka. jer se teško snaći u našem zakonodavstvu. Strpljivim radom na kraju ćete, ipak, uvideti razliku između običnog lopova i druga proneverioca. Na Filozofskom fakultetu će vam dokazati da ste se rodili zahvaljujući Marksu, da možete koristiti njegovo pravo na rad. a zaslužićete moje iskreno divIjenje. ako posle toga nađete posao. Na svim tehničkim fakultetima. uverićete se da struja nema nikakve veze sa raznoraznim strujanjima i da dva i dva nisu četiri, pogotovo ako to tvrdi profesor. Arhitektonski fakultet će vam pomoći da naučite kako se zidaju kule u vazduhu. Na Likovnoj akademiji uverićete se da ne zavisi sve od boja, da se crvena često može videti kao crna i da se mnogo štošta može ofarbati po želji. Akademija za radio, film i televiziju. omOgućiće vam da se možete javno izmotavati, kreveljiti, ačiti i bečiti i još da vam se za to plati. Na kraju koristim ovu priliku da najmlađe koleginice i kolege obavestim da ću uskoro otvoriti samostalnu izložbu indeksa, gde će moći da sagledaju u preseku sve reforme školstva na Beogradskom univerzitetu za poslednjih deset godina. Ove godine je ponovo došlo do nekih promena u pogledu reforme školstva i već su učinjeni i prvi vidniji rezultati. kao što je obnavljanje truvnjaka u Studentskom gradu i odobravanje junskog ispitnog roka za 1968/69. školsku godinu.

SRETEN' rOSIĆ

Do sarkazma i natrag

PAVLE KOVACEVIć ime, koje je za poslednje četiri godine (sa izuzetkom kratkih pauza) na ovoj stranici, u ovom listu, preraslo sve mediokritetske, palanačke kategorije »dobre« satire. Tme koje nije vodilo računa o čariijsko političkim kompromisima, ni o jadonističkoj praksi, već isključivo o pravim stvarnim vrednostima pisane reči. Svo jom visprenom i übilačkom satirom zauzeo je njcn sam vrh sarkazam. Pavle Kovačević i ovog puta pravi pauzu od jedne godine dana (ali sada već zato što je di-

plomirao i otišao u vojsku) ti* me se njegov stalni rad za list »Student« završava. Ostaje mu da od sada isključivo radi za narod. U znak sećanja na dobrog i požrtvovanog druga donosimo nekoliko njegovih aforizama iz knjige »Do sarkazma i natrag«. Ostatak zahvalne redakcije • Narod koji može više da izdrži kasnije se buni. • Revolucionarni zaokret za 360 stepeni. • Uzdižimo nepismene. • Poneo nam se na glavu da bolie vidi kuda nas vodi. • Kad reka presuši svi su ribolovci. O Skrenuli smo s puta da naberemo jabuka. • Put do zvezda vodi kroz prazninu. • Misle da ih nosi revolucionarni zanos. A odavno ih nose drugi. • Übijajmo se između sebe. Imaćemo više heroja. • I kod nas je običaj da lavove drže iza rešetaka. • SVUDA OKO NAS JE LEPO.

Interpretacije

VAžNIJE Ali, ja vas to nisam pitao, prekide profesor studenta koji je, umesto na postavljeno pitanje, odgovarao na neko sasvim drugo. Da, profesore, ali ovo je mnogo važnije, odgovori student. SEMAFOR Pred javnim klozetom kod Narodnog pozorišta uzncmireni brucoš bulji u crveni signal s natpisom »WC«. Sloji tako deset minuta. Šta čekaš? upita ga stariji kolega. Ma čekam da se upali zeleno svetlo. POSLE ISPITNOG KRŠTENJA Posle prvog ispita dočekuiu ushićeni cimeri svog kolegu brucoša: Sad nisi više brule! * Nisam brule, al’ sam trule. Pao sam. POšTOVANJE Apsolventkinja veterine ulazi u pai'fimeriju i pita: Imatc li nešto za bore na licu?

Samo duboko poštovanje, odgovori prodavac. OGLASI U»Politici« objavljen je jedan ovakav oglas: »Potrebna inteldgentna oso ba, može i studentklnia, za čuvanje dvogodišnjeg deteta. Javiti se na telefon 338-782«. ★ ★ ★ Skupština onštine Pančevo oglašava slobodna radna mesta za šest milicionera. Kandidati treba da ispunjavaju posebne uslove. Jedan od njih je da su umno i fizički zdravi. ( »Politika«, 27. septembar, 1968) RAZMISLIO O BUDUCNOSTI JKSB: Što ideš? Mićković: Pa... krade li se u kapitalizmu? JKSB: Krade. Mićković: A u socijalizmu? JKSB: Krade. Mićković: A hoće li sc krasti u komunizmu? JKSB; Hoće, naravno; ako šta ostane. Mićković; Eto. Zbogom! fObjašnjenje: JKSB je nedovršena zagrebačka skraćenica.) (PO IDEJI A. HODŽIĆA)

KARIKATURA: KEMAL RAMUJKIČ

KARIKATURA; KEMAL RAMUJKIC

KARIKATUKA: ISTVAN KARAHALAI

CIKLUS ZVANI »CIRKUS« I A GAZDA TADA REČE:

»U cirkusu ovom videćete svašta on granica nema događa se svuda i ne zna se nikad gde počinje mašta a gde stvarnost prava zamenjuje čuda Ispod svoga lica od vas ču se kriti kao dobar znalac Miljenkovog perca pored puno reči sigurno če biti i slogova drugih osim deseterca Ja sam budalolog kao što ste znali tri livade imam zrelog doktorata čitaoce molim što su s marsa pali neka budu dobri da zatvore vrata Kunem se u prošlost dosta mi je zvanja ja se izvinjavam što govorim jasno na mestu sam ovom iz čistog neznanja neka svirač dođe da ne bude kasno«

MIUENKO 2UBORSKI

PASAŽ KROZ SLABOSTI

Celog života me vozite levo desno, a ja pešak pa P e šak- , , , , , v .. Ako suviše tupiš oštricu postaces jednog dana kasika, reče sablja nožu i ulele u korice. I pauk plete mrežu ali nije ribar. Birokrata je čovek koji kad se nečega seti drugog lupi po čelu. Neko nema plafona nad glavom neko nad platom. Tek kad su mu glavu izlili u bronzi primetili su da zvoni. Do grla sam u blatu. Nalazim se u banji.

PEĐA L. BABOVIć

STIDEVT IZLAZI UTORKOM CENA 30 PARA POSTANSKI FAH 692 UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGUUM BORISAV DŽUVEROVIĆ, ALUA HODŽIĆ, ALEKSANDAR ILIĆ, KEMAL KURSPAHIĆ, BRANKA OTASEVIĆ, RAJKO PAVIĆEVIĆ, MILISAV SAVIĆ GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK ĐORĐIJE VUKOVIĆ JZDAVAC UNIVERZITETSKI ODBOR UREDMSIVO 1 ADMINISTRACIJA BEOGRAD, SVETOZARA MARKOVTCA BROJ 79/11. TELEFON 645-849. TEKUCI RACUN BROJ - GODISNJA PRETPLATA 8 DINARA: ZA INO SiKANSTVO 18 DINARA. ŠTAMPA »GLAS« - BEOGRAD. VLAJKOVJCEVA BROJ 8.