Студент

B I Ć E

~ ttL- *1 ° ZAPOšIj AVANJU pripravnika Dr^ a rt°n?'.??°T m * Re P ubličkom a*onu o obaveznom primanju pnpravnika u radne organizacije • Nedostotalc elektro i mašinsklh inženjera • U Beogradu na 100 nikovodilaca samo 40 ima fakultetsko obrazovanje

Nezaposlenost mladih stručnjaka, ne samo njih, pokazala nam je kako nerešeno privredno pitanje brzo dobija društveno-politićki značaj. Dileme o načinu rešavanja ovog trenutka slabosti naše privrede. bile su brojne. Moralo se odlučiti, treba li na radne organizacije uticati zakonom ili podsticanjem društvene, pa i poslovne svesti samoupravnih organa, da poboljšanjem svoje vrlo niske kadrovske strukture, a to znači, primanjem novih stručnjaka, reše ujedno i problem mezaposlenosti. Orijentaciju ka ovom drugom, umnogome je otežala dobro poznata situacija u našim radnim organizacijama: još uvek ima viškova radne snage, još uvek Ijudi bez odgovarajućih kvalifikacija zauzimaju rukovodeće položaje. Svesno ili nesvesno, napretku preduzeća bila je pretpostavljena između ostalog i solidamost nesposobnih. Iz ovakve situaclje, proizišlo je uverenje saveznih organa, da bi jedino zakon, koji bi radnim organizacijama nalagao da prema svojim mogućnostima prime određeni brpj mladih stmčnjaka na prioravnički staž u trajanju od godinu dana, ujedno i poboljšao kadrovsku struktum preduzeća, što bi omogućilo bolje poslovanje i übr zalo upošljavanje novih Ijudi. Osnovni zakon o obaveznom primanju pripravnika u radne organ ; zacije, donesen decembra 1%7. godine, prvo je prihvatila Makedonija. Međutim, do značajnih promena nije došlo. U celoj renublici na pripravnički staž do juia 1968. godine stupilo je samo 450 pripravnika. U Srbiii, rezultati su, iednim delom i zbog akćije Zavoda za zapošlja vanie erada Beograda bili mno go bolji. Zavod je, naime, za mlade stmčnjake koje su radne organizaciie u Beogradu upošlja vale, u toku pripravničko? staža nadoknađivao 60 odsto ličnog dobotka. Tako je u Beograđu do Uila 1968. godlne, dakle, prc no što je donesen Reouhličkl zakon u radne organ’zacHe primHcno 1808 nripravnika (od toga 470 sa vlsokom školskom spremom). PFPIJBUCKI ZAKOV O OBAVETNOM PRTMAMJIT PRIPRAV NIKA U RADME ORGANIZACIJE Po Republičkom zakonu radne i druse orsanizaciie. državni orsani i udrnženia bili su obave zni da utvrde broj pripravnika koje su dužni da prime na osnovu sledećih kriterijuma: strukture kadrova same organizacije; vrste delatnosti. stepen: tehničke opremljenosti za vršej nje delatnosti, obima i sadržine i razvojnog programa; prema postoječoj stmčnoj delatnosti uposlenih radnika, i prema posebnim odlukama i potrebama radne organizacije. Radne organizacije treba same da utvrde broj pripravnika i naun sprovođenja pripra\mičkog staža koji može trajati najduže godinu dana. Ukoliko pripravnik ne zadovolji na mestu na koje je primljen na pripravnički staž radna organizacija je dužna đa ga rasporedi na mesto koje odgovara njegovim sposobnostima. Međutim, ukoliko takvo me sto ne postojl pripravniku rad u organizaciji prestaje.

Jedino odlukom opštinske skupštine radnoj organizaciji mo že biti odložena obaveza da primi pripravnike. (Takav je slučaj bio sa preduzećem »Ivo-Lola Ribar« koje je tražilo 80 pripravnika mada posluje sa znatnim gubicima.)

NEADEKVATNA STRUKTURA SKOLSKE MREiE

I posle donošenja Zakona, Pi'ivredna komora grada Beograda i Zavod za zapošljavanie nastavili su ranije zatx>četu akciiu s tim što je Zavod smanjio naknadu za muškarce pripravnike na 40 odsto tsmatra se da participacija za žene treba da ostane nepromenjena jer ih mno ge radne orpanizaciie još uvek nerado zapošljavaiu). Veći priliv mladih stručnjaka u radne organizaciie upravo sad se očekuje ier većina organizaciia će, pošto im je produžen rok, tek raspisati konkurs za nripravnike. Oćekuje se da će u Beogradu na prlpravnfčkl staž stupiti do januara 1969, god'ne loš oko 2 hiljade, a u celoi Srbiji )oš oko 7 hlijada mladih stručnjaka. Pri zapošljavanju pripravndka utvrđena je mnogo veća potreba, čak nedostatak mašinsldh 1 eleklro-Inženjera, a višak, na primer, prosvetnlh radnlka, agronoma, lekara i pravnika, U Beogradu se čak dešavalo da se na konkurse radnih organizacija. Takav je slučaj bio sa preduzećem »21. maj« raspisan je kon kurs za deset inženjera pri'pravnika, a javio se samo jedan. Niko nije odgovorio ni na konkurs »Industriie precizne mehanike«, »Teleoptika« itd.

Tako je poboljšana struktura visokostručnog kadra u privredi, mogučnosti za uključenjc v'a dih stmčnjaka ni iz daleka n»su iscrpljene utoliko pre što r ’nus između visokostručnog ka ; i u privredi (4,7 odsto) u vanprivrednim delatnostima (29 ods(o) ni iz daleka nije zadovoljavajući. 40 HIUADA ZAPOSLENIH BEZ ODGOVARAJUdIH KVALIFIKA CIJA

Anketa sprovedena među rukovodiocima 472 beogradska pre duzeča, takođe ukazuje na veliki »prostor« za zapošljavanje mladih stmčnjaka. Tako je utvrđeno da je od rukovodećeg kadra, 13,1 odsto sa nižom stručnom spremom, 29,5 sa srednjom, 15,3 sa višom i 42,1 sa fakiiiltetskim obrazovanjem. A to znači da u Beogradu još uvek od stotinu direktora niih 13 nema ni-j kakve kvalifikadje. A broj direk tora sa nižom. odnosno višom stručnom spremom i fakultetski obrazovanih gotovo je jednak. Naročito opominje bbrazovanje rukovodilaca u ugostitelistvu i turizmu (niža sprema 24,8 od e sto, srednja 34,4 odsto, viša 19.2 odsto i fakultetska 21,6 odstol, unutrašnjoj trcrovini (niža 19 odsto, srednja 39.7 odsto, viša 18,3 odsto i fakultrtska 28 odsto). zanatslvu (aiža 33,9 odsto, srednja 34,7 odsto. viša 13 odsto, fakultetska 10,9 odsto) j u industriji paijira, i filmskoj i iz.davačkoj dclatnostl (niža 22,2 odsto, srednja 25. viša 35,7 i fakultetska 33,5 odsto). Nezavisno od ankete radnc organizacije same su utvrdile dana preko 40 hiljada mesta nisu zaposleni stručnjaci sa odgovarajućim kvalifikacijama. Isto tako, prema procenama Gradskog ravoda za zapošljavanje, u privrednim organizacijama koje poskiju sa gubitkom nalazi še oko 10 hiljada zaposlenih Ijudi koji su višak radne snage. A upravo ti viškovi sprcčavaju radne organizacije da primc stručnu radnu snagu, koja bi omogućila bolje poslovanje preduzeća. Bržem zapošljavanju umnogome bi dopnneo i zakon o skraćenju radnog staža, Naime, ukoliko se ovaj zakon izglasa, samo u Rcpublici Srbijl bllo bi oslobođeno oko 90 hiljada radnih mesta, što znači da bi se zapošljavanjem velikog broja mladih stručnjaka mogla bitno popraviti 1 kvalifikaciona struktura rukovodečeg kadra. A u U'rn slu čaju eksoanzija privrede ne bi bila daleko.

B. LUKIC

PRINUDNA UPRAVA U KINO KLUBU

Treba da se utvrdl pojedinačna 1 kolektivna odgovornost članova upravnog odbora

Na sednici Univerzitetskog odbora održanoj 4. oktobra doneta je odiluka da se raspusti dosadašnji upravni odbor AJcademskog kino-kluba i imenuje privremena prinud na uprava. Nekoliko članova dosadašnjeg Upravnog odbora, među njima L predsednik Velibor Cvetković i sekretar Tihomir Popović učestvovalo je u osnivanju i radu samostalne komercijalne organkzacije »Studio A film« i time su grubo prekršili sve principe amaterizma, jer novoosnovano preduzeče radi po sistemu okupljanja poslovnih Iju/li koji najvećim delom nisu redovni studenti, a koji su, pre svega, zainteresovani za zaradu i pos’.ovni prosperitet or ganizacije. Isto tako. za osnivaoje »Studio A filma« nije postojala programsJca orijentacija Skupsline kluba, niti saglasnost Saveta kluba i organizccije Saveza studenata. Dakie, Akademski kino-klub nije ispunio svoje osnovne zadatke: omasovljenje članstva i razvijanje interesa za ovu vrstu aktivnostl mcđu studentima, več je u ovogodišnjem radu i ambicijama pojedinaca prevagnuo poslovni interes i preorijentacija na komercijalnu delatnost. Privremena prinudna upra va će u najskorijem roku izvršiti popis inventara kluba, pregled finansijsko-materijal, nog poslovanja i ukoliko bude

potrebno up>oznaće Službu društvenog knjigovodstva sa eventuailnim nepravilnostima u finansijskom poslovanju. Sem toga, izvršiče celokupne dokumentacije koja se odrvosi na interno poslovanje (odluke, zaključci i sl.), 1 utvrditi pojedinačnu 1 grupnu odgovornost 1 ustanoviti postojc Li razlozi za pokretanje krivičnog postupka protiv li-

ca odgovarnih za ovakvo stanje. U U niverzi t e tskom odbcjpru smatraju da je studentima Be ogradskog unlverziteta potreban akaderaski klno-kluo koji bi raddo na unapređenju filmske kulture medu studentima, ali da sve studentske aktivnostl, pa i ova, moraju da budu na amaterskoj osnovi. s. BOIJEVIC

POSLE PETICIJE »TEHNOLOGA« DEKANATU:

Osnovana viša ekonomska škola

INTEGRACIJOM TRI SKOLE

Viša ekonomska komercijalna škola, Viša finansijsko knjigovodstvena i Viša škola za spoljnu trgovinu, nedavno su se integrisale u Višu ekonomsku školu. Skola će organizovati nastavu na četiri ođseka: Odsek za komercijalno poslovanje, za ugostiteljstvo i turizaim, za spoljnu trgovinu i Odsek za tlnansLje i knjigovodstvo (koji će Imati četiri smera). Za vanredne studente škola će organizovati kurseve, seminarc itd. Nastavni plan nove škole predstavlja, uz izvesna usklađivanja, zbir nastavnih planova integrisanih škola. M. N.

KOLEGINCE I KOLEGE AKADEMSKI HOR STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA »BRANKO KRSMANOVIĆ« VRŠI PRIJEM NOVIH ČLANOVA

Prijava pristupnica u prostorijama društva svakog dana, sem nedelje od 9 do 14 ul. Balkanskoj 4/II

MIODRAG STAVISAVLJEVIĆ

Neverovatno je koliko si nepotreban. 1 koliko za to niko ne niari, I koliko se kad neko ode Malo menja u celoj stvari.

0 kako fantastičnom brzinom Razlozi ostaianja blede! 1 koliko tuđi životi imaju načina Da se lepo odvljaju bez tebe!

Da H si ipak učinio sve? Da l’ čvrsto na zemlji stojiš? Kako si malo prlsutan, Koliko malo postojlš!

Neverovatno ie koliko si nepotreban I kollko za to niko ne mari, 1 koliko sc kad neko ode Malo menja u celoj stvar!.

Ovo je tavrSna pesma iz Ijubavno-političkof: kolaža »Ilustrovani ži vot« koji če biti emitovan u televizijskoj seriji »Mladići l devojke«.

POTPUNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

ZA r.EDOVNE STUESR SRBIJI

U julu ove godine donesen je Zakon o zdravstvenoj zatštdti i zdravstvenoj službi, u kojemu je dato pravo neosugu ranim i delimično osiguranim studenitima (kojih u Srbiji ima oko 4500) da koriste zclravstvenu zaštitu u istom obisnu kao i lica» u radnom odncsu. Sredstva treba da obezbedi Republika i Zajednica obrazovanja u podjednakom iznosli. Za studente sa Kosovai l Vojvodine zdravstvena zaštita biće regulisana pokrajinskim propisima, u skladu sa ovim Zakonom. Svi redovni studenti sa stalnim mestom boravka u Srbiji mogu dobiti zdravstvene knjižice, uz potvrdu o redovnom studiranju, u zavodima za socijalno osiguranje svojih opština. Studenti 'iz drugih republika trebalo bi da se za dobijainje kn jižice obrate Zavodu za socijalno osiguranje u Nemanjinoj ulici broj 30, rekli su nam u Studentskoj poLiklinici.

Đ. U.

Sporazum na pomolu

>OSLE DUGIH RAZGOVORA IZMEĐU PREDSTA VNIKA UNIVERZITETA I GRADSKE SKUPŠTINE

> Stav Gradske skupštine pravda se Još »gorim« primerima

Još od kada je Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove dao zgradu bivšeg doma »Pane Đukič« za drušlvcno-kulturnl život studenala«, Gradska skupština i Beogradski univerzitet pregovaraju o uslovima pod kojima Univerzilet treba da dobije ovu zgradu. U nacrtu ugovora koji predlažc Gradska skupštlna Unl-

verzitetu se daje dom »Pane Đukič« na upotrebu (namenski za društveno-kulturni žlvot studenata). U ovom ugovoru siu navedeni i posebni uslovi pod kojima se ugovor može raskinuti. Pošto su ovi uslovi bili neprihvatljlvi Univerzitetski odbor Saveza studenata nije se složio sa ovakvim nacrlom ugovora, več je predložio svoj nacrt.

U Gradskoj skupštini su odbili ovaj predlog Univerziteta inslstlraijući i dalje na svom nacrtu ugovora. Pravdajući ovakav svoj stav u Gradskoj skupštini navodc prirnere nekih drugih ustanova kuje su u pravnorn pogledu u gorem položaju nego što bi to bio Uniiverzitet. Zair se može i sme jedna loša praksa uzimaili kao primer i na osnovu nje izgrađivati zvaničan stav? Tek ovih danai u Gradskoj skupštini su odlu Čili da se u nacrtu ugovora unesu izvesne korekcije. Time se, reklo bi se, krenulo sa mrtve tačke. Najvažnije je učiniti sve da ova studentska ustanova što pre otpočne da radi, Dai bi se to moglo, treba obezbediti sredstva, doneti defimitivni program za prvi period aktivnosti, obezbediti potrcbne kadrove i pripremiti izbor samoupravnih organa. Potrebno je, isto tako, izvrSiti najhitnije opravke (grejanje i svetlo, uređenje vellke sale i sl.) Uporedo sa ovim, Univerzitetski odbor SS i Univerzitetski savet če i dalie nastojati da ovaj dom dobije pod povoljnim uslovima.

S. EOIJEVIC

Useljivanje u domove kao sportska disciplina

• Provera lekarskih uverenja uslov za samice

V. RADIKIĆ

Dovoljno je bilo ovih dana naći se u ogromnoj gužvi pred šalterom za dodelu mesta u domovima pa da se najbrže i najpotpunlje upozna »staanbena« situacija studenata Filološkog fakulteta. Tome je možda doprincla i odredba u Pravilniku prema kojoj će prednost prlHkom do biijanja mestai imati oni studenti koji se prvi jave na šalter. Ovakav način raspodelc je rezultat, pre svega, rantjih iskustava. Naime, iako su »materijalcl« prilikom pro šlogodišnjc raspodele, vršili raspored studenata po domovima isključivo na osnovu podnetlh uverenja, ipak je došlo do pojedlnačnih prigovora. Neki studenti su smatraili da su neopravdano dobili lošija mesta. U odnosu na prošlu godlnu ovakav način dodeljivanja mesta znači nesumnjivu libcralizaciju Pravllnikai, ald i mogučnost za nove prigovore. Tako je na primor, drugi paviljon u Studentskom grad« razgrabljen več prvog dana. Svakako je nepravedno da se studenti IV godine, zato što prvog lli drugog dana ove »bržopletne« raspođele, iz određonog razloga nijc dospeo

pred šalter, mora zadovoljiitl petokrevetnom sobom. Zbog toga, ovai inače dobro namerna novina, može da se podvrgne kritlci jer već sada mnogi studcnti smatraju da su oštečeni.

SAMACKA NADMUDRIV ANJA

Filološki fakultet je za svoie studente dobio i 9 samica. Mcđutim broj onih koji su se prijavill za ove sobe duplo je veći. Osim studenata koji dobrlm prosokom zaslužuju samicu, prijaiviilo se i nekoliko studenata koji ne is(puniavaju nd jedan uslov prodviđen Pravilnikom, ali su im iz zdravstvenih raasloga potrebne samačke sobe. Nai sastanku Materijalne ko mlsije ovog fakulteta odlučeno je da se dodela samica za sve studente odloži dok se stručno ne proveri punovažnost podnetih lekarsJdh uverenja, jer je Univerzitetski odbor upozorio sve materijalne komisije da se premai ovim uverenjima odnosi krajnje kritlčki, naročito prema onima koja ne potiču sa Studentske poliklinike.

U narednu godinu s jednim nepoloženim ispitom

Fakultetsko veče Tehnološkog fakulteta ovih dana izvršilo je »korekturu« sadašnjeg Statuta 1 prihvatilo peticiju studenata treće godme u kojoj se zahteva da studcnti mogu preneti jedan zaostali ispit pri upisu četvrte godine. Tako je princip »godina za godinu« odbačen kao prestrog zahtev. Ovakva izmena bila je neophodna iz više razloga. Najvažniji je što su tehnolozi studirali po mnogo strožijem režimu nego studen ti drugih tehničkih fakulteta. Naime, niihove koleae sa Ma šinskog ili sa Građevinskog fakulteta čak i sa dva zaov tala ispita iz treće godine mo gu da upišu četvrtu i da na stave da studiraiu uz sve sln dentske povlastice. Student 1 tehnologiie su zbog samo ie J nog nepotoženog isnita mibii' kredit, stincndiiu, dotacije za isrhanu, dom, a mogli su da

dobiju jedino povlasticu za GSP i da eventualno odlože vojsku. Princip »godina za godinu«, specijalno na trećoj godini, produžio ie studije umesto da ih skrati. Ovakve argumente prihvatilo je ovih dana i Fakultetsko veće i odlučilo da se u četvrtu godinu može upisati student koji ima najviše jedan nepnložen ispit iz treće godine, ali da ispite iz četvrte godine, koje odredi Veće, ne može polagati bez prethod no položenog zaostalog ispita. Sličnu olakšicu uživaju i studcnti prve i druge godine. \ T iima se, naime. omogućava nrenošenje najviše jednog zaostalog ispita u drugu odnosno treću godinu, s tim što se neki ispiti iz naredne godine. koie odredi Veće, ne mogu oolagaii dok se ne položi zaostali ispit.

M. MCIFOROVIC

Bilo je više mesta za brucoše

NA ELEKTROTEHNICKOM

Elektrotehnički fakultct bio Ž'e i ove jeseni »tesan« za sve ;oji su želeli da se upišu: na pnjemnom ispitu pojavila su se 983 svršena učendka srednjih tehničkih škola i gimnazija, a mesta je bilo samo za 300! Neki od onih koji nisu uspeli da se »provuku« kroz tako gusto sito selekcije uspeli su da se na vreme prijave na neki drugi fakultet, a kasnije je jednom odlukom sekretarijata Elektrotenhičkog fakul teta omogućen upis i onima koji su na rang-listi sa prijcmnog ispita zauzeli neko od 300. do 600 mesta ali vanredno, 1 uz uplatu odgovarajućeg doprinosa (oko 1500 dinara). Zanimljivo je đa ovi »vanredni« studenti imaju potovo jednak status na fakultetu kao i redovni zajcdno sa njima prate i vežbe i predavanja. Razlika je samo u ispitnim rokovima i u tome što na ovai način uoisani vanredni studenti ne mosu da koriste razne studentske privilegi je dom, novlastice za vož nju, odgađanje vojne obaveze i sl. Kada već Rlektrotehnički fakultet obezbeđuje ovim vanrednim studentima da redovno pohađaiu sve oblike nastave, a neki dmgi fakn’teti širom su otvorih vrata da bi što više svr.šenih srednjoškolaca monrlo da studira nostavlia se rvitanif*; niie li na Hektrotehrvci bito mesta za više reHovnih stndenata? I|i, možda, fakultef srcdslvima lcoia sm vmlatih ovi »vanrcdni« studentj ž°li da reši neke druge prob lorr, p? M. M. M.

BTUDENT

9