Студент
Otvoreno pismo zbora studenata nastavnika i radnika
Dragi drugovi, Ogorčili su nas napadi kojima je »Student« izložen od Ijudi od kojih se mora očekivati, po raoralnim načehma njihovog zanimanja, najviša objektivnost i zainteresovanost za političku i uopšte Ijudsku istinu od novinara. Ogorčuju i iznenađuju nas tvrdnje da »Student« ne izražava übeđenje i želje beogradskih studenata, da radi protiv naših interesa. Listom smo za otvorehost i slobodu izražavanja mišljenja, osnovnu i neprikosnovenu u našem slobodnom, samoupravnom, socijalističkom društvu, a to smo nalaziU i nalazimo upravo na stranicama »Studenta«. Stoga očekujemo i smatramo vašom dužnošću da istrajete: u istinitom i potpunom prenošenju stavova svih studenata našega Univerziteta; kao p'sani dokument borbe Beogradskog univerziteta uz sve napredne snage našega društva, za ostvarivanje istinske samouprave i slobode; u otvorenom razobličavanju svih kočnica i kočničara bržeg razvoja našeg društva; u upornosti i odlučnosti kojom ste savlađivali sve pokušaje da se omete vaš rad. »Student« je naš i spremni smo da delimo s njim sva iskušenja otvorenog i odlučnog zalaganja za ciljeve koj’ma svi težimo. Beograd, 30. X 1968. STUDENTI, NASTAVNICI 1 R.\DNICI AKADEMIJE ZA POZORISTE, FILM, RADIO I TELEVIZIJU U BEOGRADU Napomena Redakcije; Ovo pismo je potplsalo 89 studenata f profesora Akademljc.
EVO NAS OPET
Zbog mnogib napada 1 pritlsaka. Javnita 1 tajnlh, legalnlh 1 nelegalnih, neposrednih 1 posrednih, Redakclja Je odlučlla da posle 21. broja Usta napravi petnaestodnevnu pauzu 1 da za to vreme tačno upozna mUUJenJe studenata I profesora o sadašnjem Izgledu »Studenta«. Najpre smo ye obratUl Unlvendtetskom odboru Savcza studcnata I zatražiU da se sazove Skupštlna, ukoUko sam Odbor i Plenum ne budu sigurnl da mogu da donesu jedan sud koji bl 1 Skupitina prlhvatila. Odbor I Plenum su smatraU da nlje potrebno sazivaU Vanrednu skupitlnu, poito su bUI uverenl da de njlhova ocena, ko]u objavljujen-.o u ovom broju (u cellnl Je objavljujemo i napominjemo da Je »Politika ekspres« neito menjala u tekstu kojl Je objavlla) bitl prihvaćena od večeg broja studenata.
Rcdakcija je u međuvrcmenu primila i pismo 89 studenata 1 profeaora Akađemlje za pozorifte, fUm, radlo 1 televlzlju, koje takode objavljujemo u ovont broju. Na Elektrotehničkom fakultetu je prllikom ođržavanja naših uoblčajenlh razgovora za okrugllm stoiom govoreno i o »Studentu«, a to ilo Je tamo rečeno možete pročltati na strani 4. u ovom istom broju. Na Filoloikom fakultetu, u dnigom ogranku organlzacije Saveza komunlsta (u ovom ogranku Je partljskl povezano nekoliko saradnlka I urednika lista) Jednoglasno Je ođbljen prediog da se dlskutuje o greškama urednika lista 1 o »Studentu« kojl Je greian (pun raznih (NASTAVAK NA 12. STRANI)
PODRŠKA 'STUDENTU'
RAZGOVOR SA PETROM lON.TATOVICEM. PREDSEDNIKOM UO BU
♦ Un’verzitetskl odbor kao izdavač svakako je zalnteresovan u kakvim uslovima radi redakcija »Studenta« i kakav je iist koji ona pravi. Recite nam konkretnije Vaš stav o tome? Naš stav ie jasno izražen u zaključcima UO i plemima UO. Zelim samo da preciziram suStinu našeg stava da se Redakciii u potpunosti omogući njeno pravo da sama Drocen juje svoje uspehe i svoje neusnehe, i da pri tim svojim opredeljeni ; ma budc lišena osečania pritiska. ili pritiska koji se često isnoljava u olako đonetnm sudov’ma i savetima, a koii često nočivaiu na nenoznavanju situaciie onako kako je poznaje Ređakciia. Mi pružamo nodršku Ređakciji jer ie naš globalni zaključak da je Redakcija od februara na ovamo usnela da list načmi boliim i bl : ždm društveno-političkom životu stuđenata i Univerziteta. jer je u vrlo osetljivim političkim situac'iama rcaeovala kako je, oceniujnći j posle szvesnoc vremena, bilo dobro. ♦ Sta mfslHe o teškim cniužbama upućenim »Studentu«?
Naravno da je u radu Ređakcije bilo propusta. Mislim da ih je bilo i na drugim stranama pa i kod nas i da je to nuino svuda gde se velika tela suočavaju sa složenim situacdjama. Ima Ijudi na Univerzitetu koji imaju vrlo lepe ideie kako drugi treba da rade. Uz svo poštovanje njihove dobre volje, oni često nastupaju kao pater familijasi, što ne možemo prihvatiti kao stil društveno-oolitičkog rada na Unlverzitetu. Takvo njihovo nastupanje nespojivo je sa našim shvatanjem demokratskih i samoupravnih principa. Ovo se, pre svega, odnosi na savete kako da se Redakcija širi. UkoHko u Redakciju imamo poverenja onda moramo da uvažir.'O napore đa u Redakciju uključi Ijude sa tehničkih i medicinskih fakulteta kojd u manjem broju sarađuju. Naravno, pritom moramo poštovati i opravdan zahtev (tako se radi i u svim drug;m listovima i časopisima), da ovi saradnici poseduju izvesnc kvalitete (pismenost), i pokazuju interes za rad ove vrste. R J.
Stav Univerzitetskog odbora
ir.f aiverzitetski odbor je na saistanku od 25. oktobra 1968. godine razraatrao rad na Statutu lista »Student« kao i određene kritičke primedbe upućene Redtikciji lista. U diskusiji je učeslvovala i Redakcija lista. Odbor je doneo sledeće zakIjučke: Od početka mandata ovog Odbora, u januaru 1968. godine, Univerzitetski odbor je zajedno sa redakcijom »Studenta« razmaitrao stanje u našoj studentskoj štampi. Tada je istaknuto da je dotadašnji domet i raesto našeg lista ispod p>otreba i očekivanja studenata i organizacije Saveza studenata, da je liet nedovoljno aiktuelan, nedovoljno kritičan 1 nedovoljno zanimIjiv. Od redakcije se tražilo da uloži daleko veče napore da bi llst bio onakav kakav svi želimo da imamo. Redakcija je u načelu prihvatila ove stavove ističući pritom, niz teškoća sa koiima se bori (nedovoljan odziv saradnika sa tzv. tehničk ; h i medicinskih fakulteta, nannka studenata i studentskih organa da zahtevaju da redakcija) piše o određenim problemima umesto da sarađuju sa njom, da šalju vesti i da sami doprinose stvai'an.ju listat, nepovoljni tehnički uslovi za rad itd). Tada, na Univerzitetu i van njega, Odbor i Redakcija nisu mogli, u svojim naporima da se list aktuelizuje, da naiiđu na veću podršku i inleresovanje; list jednostavno nije privlačio posebnu pažnju. Redakcija »Studenta« je, po mišljenju Odbora, uprkos teškot ama i greškama kojih je moralo biti, i u vrlo složen m društveno-političkim uslovima u kojima ie radila, uspela da l s st načini boljim, aktueln ; jim i bližim studentiraa, Velik interes studenaia za rešavanje raznih protivurečnosti negativnih pojava na Univerzitetu i u društvu koje je vrlo energično ispoljeno u junu f a čiji intenzitet u velikoj meri zadržan, doduše ne više u erupdvnoj formi jer je to u međuvremenu postala opšte-društvena akcija) mora naći svoj odraz • u samom l ; stu studenata. Nivo kritićnosti (otvorene, argumento v aae) koji postoji kod stuđenaia nije još uvek u potpunosti dostignut ni u naporima i akcilarna organa Saveza studenata 1 ni u samom lislu »Student«. ! Mbcr smatra da napori tek Predstoje kako bi list svojom
aktuelnošću, obaveštenošću, potrebnim akadems-kim nivoom, kao i svojom otvorenošću i kiritičnim stavom prema problemima Univerri'teta, studentske organizacije, i društva u celini mo gao u potptmostj da budc list kakav je potreban studentima Beograda. Univerzitetskl odbor podvlači dai je odgovornost redakdje kao važnog činioca društveno-političkog života na Univerzitetu postaje sve intenzivnlji, kada ima mnogo ideja, Inidjativa i raeličitih mišljenja. Univerzitetski odbor je oformio grupu koja če sačimtd nacrt Statuta lista i dao sledeće napomene za rad grupe: Redakciji treba omogućiti veću formailnu samostalnost; treba tačno predzirati način tzbora članova Redakcije vodeći račtma da se Redaikdja ne bijra odjednom već da se stalno izmenjuju članovi iz redova najsposobnijih saradnika putem kohkursa (što je već u praksl primenjeno); uvesti Savet lista kao konsultativno telo u kojcm će bitl zastupIjeni ne samo izdavač i Redakcija, već i predstavnlci drugih organizacija i foruma, i ličnosti čiji saveti i ugled mogu biti korisni Redakcijl; budući da list ima funkcju trbine i orgacia Saveza studenata, politićku i društvenu odgovornost RedakcLje treba vezati za Skupštinu Saveza studenata ukoliko u važniijim momentizia Odbor kao izdavač i Rcdakcija nc budu Imali uzajamno prihvatljive stavovc. Nacrt Statuta treba pre usvajanja u Odboru staviti na diskusiju, kako bi svi koji mogu da pomognu svojim savetima I pred lozima imaili za to prili'ku. U poslednje vreme oko uloge Ista, njegove vrednosti , nekih natpisa u njemu itd. postoje na Univerziitetu i van njega različita mišljenja. Univerzitetski odbor istiće da demokratski razvitak našeg socijalistčikog samo upravnog društva dovodi i dovodiče sve više do kontrontiranja različitih stavova, do potrebe da se kroz poštovanje demokratske pratkse sve više razvija odgovomost svakog u njegovoj sopstvenoj' akciji i stavu, a sve če više nastajati određena hdjerarhijska nadređenost u odgovornosti. U tom procesu bdće sve više potrebno svakoj konkretnoj situaciji prilaziti poštujući tuđe mišljenje, i sai više strpljenja i razumevanja. Sa druge strane Odbor se ne smatra pazvanim da
na osnovu ponekog teksta, anketne izjave, itd. daje nov i izr menjen eud o globalnim vrednostima lista »Student«, pogotovu ako se ne slaže sa onakvim kritičkim primedbama koje sa najgoreg i najnepovoljndjeg ugla tumače takve tekstove, ili delove tekstova, ne vodeći računa o celini i o svim okolnostima koje pred sobom može imati jedna redakcdja. U krajnjoj liniji takva pitanja pre svega tre ba da budu stvar shvatanja dužnosti same Redakcije, koja za razliku od mnogih drugih redakoija i sličnih tela, stalno osvežava svoj sastav gde je dodir sa najširom masom čitalaca pri lično blizak. Unlverzitetskl odbor smatra da Redakcija treba da nastavi sa kontaktima neposredno sa studentima i organizadjama koje pred sobom može imatetima, akademijama 1 školama, putem usmenih novina i tribina kako bi omogućila da list svc vi še bude deo svakodnevnog društvenog života studenaita, i Izraz njihovih stavova. To je najbolji način za redakcdju da proceni l vrednost svojih napora i svoje nedostatke. Isto tako Odbor smatra da bi jedna od univerzltetskih studentskih tribina tre balo da bude posvečena ulozi i mestu sredstaiva za informisan.je, posebno ulozi štampe u samo upravnom socijalističkom društvu i mogućnost društvene kon trole nad najmasovnijim i najznačajnijira sredstvima za informisanje, l da bi Redakcija trebalo, zajedno sa drugim forumima da prihvati organizovanje jedne ovakve tribine. Zbog izuzetno složene međuna rodne situacije i potrebe za jasnijim diferenciranjem stavova u našem društvu, Univerzitetski odbor iističe neophodnost pažljivijeg odabiranja 1 komentarisanja tekstova u kojma se provlače stavovi ili ideje koje su po svojoj sadržini neprihvatljive za Savez komunista i Savez stu denata. Ukoliko se to i u buduće, sai još više pažnje, ne bi činilo bez obzira što su te ideje često iznete u anketnom obliku, neki čitaoci bi mogli, iz nerazumevanja ili zlonamerno, da te stavove dentifkuju sa stavovima Redakcije ili izdavača. Na kraju Univerz’tetski odbor poziva sve studente i profesore Beogradskog univerzitcta da svojim tekstovima i dalje doprinose poboljšavanju kvaliteta llsta »Student«. UNIVERZITETSKI ODBOR SSJ
Teze za diskusiju o učešću studenata u samoupravnom procesu odlučivanja
Pri određivanju sadržine samouipravnog procesa odlučivanja na fakultetima, fkademijama, visokim i višim školama potrebno je ianati u vidu dva elementa: 1. U okviru društvene podelc rada na visokoškolskim ustanovama odvijaju se istovremeno dva radnaj procesa koji se međiusobno prepliču 1 dopunjuju: a) obrazovncHvaspitni proces (»fabrika kadrova«) 1 b) naučno-istraživački proces (»fabrika naučnih misli«). 2, Na visokoškolsk-m ustanovama postoje tri kategorije učesnika koje imaju različite funkci je u inače jedinstvenom radnom procesu: studenti nastavno osohlje (pax)fesori i asistenti) 1 adminiistrativno tehničko osoblje. Ova dva elementa određuju i sam karakter visokoškolske ustanove: visokoškolska ustanova je samoupravnai zajednica radnih Ijudi (nastavno osoblje, studenti i administratiivno-tehničko osoblje) u kojoj se stručno osposobljavaju i v r as(Oi'tavaiu mladi Ijudi i gde se vrši naučno-istraživać kd rad. Svaki član samoupiravne zajednice na bazi podele rada u okv’iru visokoškolske ustanove vrši određeni društveno-koriiS'tan rad. Iz tog rada proističe pravo i obaveza učestvovanja u samo upravnom procesu odlučivanja o svlm bi-tn m pitanjima iz života l rada ustanove. Studenti imaju zadatak da uz ipomoć proflesora i asistenata stiču stručno i opŠte-društveno obrazovanie. Učenje, kao ni’hova osnovna delatnost suštinski ođređuje njihovo mosto i ulogu u samoupravnom procesu odlučivanja. Oni imaju pravo i dužnost da ravnopravno učestvuju u formiranju programa za njihvo stručno i opštedruštveno obrazovanje, da utiču na poboljšanje uslova za rad (finans;ranjc, obezbeđenost učilima itd), dai ravnopravno učestvuju u određivanju režima studija, da aktlfvno učestvuju u radu organa
neposnednog samoupravljanja, da stvaradački rade u organkna posrednog samoupravljanja ukoliko su članovi tih organa, da učestvuju u izboru organa posrednog samoupravljanja itd. Znači, studenti su jedan od subjekata u obrazovno-vaspitnom procesu čdja je odgovomost za rezultat rada veoma velikai. Ta odgovomost je dvostruka; a) odgovornost za rad (uz pomoć nastavnog osoblja) na sopstvenom pbrazovanju, b) odgovomost za stvaranje što povoijniijiih uslova za odvijanje obrazovno-vaspitnog procesa. Visokoškolska ustanova je đeo društvene strukture, njen najobrazovaniji deo, gde se veoma intenzivno odražaivaju sva dmštvena zbivanja. Samoupravna zajednica visokoškolske ustanove, pa i studenti kao članovi te zajednice, veoma je zainteresovana kaiko i ko če je finansirati, kako 1 ko če plan rati kadrove, da li se diplorairani studenti mogu zaposliti, kakav je opšti trend piivredne aktivnosti, kako se razvijaiju socijalistdčki samoupravni dmštveni odnosi irtd. Taj prirodnil i svakodnevni interes članova samoupravne zajednice vitsokoškolske ustanove mora da dođe do izražaja i da se zadovolji kroz samoupravljanje. Međutim, taj interes nije proizvod čiste radoznalosti. On je posledica veoma jake veze između problema koji neposredno izviru iz procesa rada vlsokoškolske ustanove i opštedruštvenih problema. Ukoliko se ta veza veštački prefcida sadržina samoupravljanjat u visokoškolskoj ustanovi osiromašuje, postaje beživotna. A kakav je taj spoj u realnosti najllustrativnije su pokazali junski događaji. 111 Iz ovakve određenosti samoupravljanja na visokoškolskim ustanovama prodzilazi i potreba promene postojećeg sistema samouprcvljanja; 1. Potrebno je mnogo brže razvijati neposredne oblike samoupravljanja (zbor studenata,
nastavnog 1 adminiistratavnotehniokog osoblja, zborovi radnih jedinicai itd). Zbor studenata, profesora i administrativno-tehničkog osoblja već inaa svoje kratko životno iskustvo. On je do. kazao svoju vrednost kao izvanredan oblik neposrednog deraokratskog raspravljanja i odlučivanja o svim bitnim pitanjima iz rada viisookškolske ustamovei van nje. Takav oblik treba formainopravno defindsati u zakonu i statutima visokoškolskih ustanova. 2. Potrebno je odrediti najšire kompetencije neposrednih organa samoupravljanja. Naš celokupni društveni razvitak potenoira pravo radnog čoveka da naoneposrednije odlučuje o svim pitanjima za koje je on životno zainteresovan. U skladu s tim zbor studenata, profesora i administrativno-tehniokog osoblja kao najširi samoupravni obiik na visokoškolskoj ustanovi ima i najšire kompetencije: da odredi opštu orijentaciju razvoja visokoškolske ustanove, da sc brine o finansiranju, da daje saglasnost sa nastavnim planovima i programima', naučno-istraživačkim programima itd. da određuje režim studija, da razmatra izveštaje o radu posrednih organai samoupravljanja, da bira organe posrednog saraoupravIjanja itd. 3. Potrebno je svesti funkciju organai posrednog upravljanja na njiihovu realnu ulogu izvršmh organa. Sadržaj rada organa posrednog upravljanja mora proizlaziti iz opšteusvojene politike organa neposrednog samoupravljanja. Nnjihova aktivnost je u suštini praktična reailizacija zaključaka i stavova koje su isvojiili organi neposrednog samoupravljanja. Takav sistem radai onemogučava biirokratizaciju i samih organa posrednog samoupratvljanja. U vezi s tim potrebno je ciefinisati odgovornosti organa posrednog samompravljanja kao i pojedinačne odgovornosti članova tih organa, RADNA GRUPA UNIVERZITETSKOG ODBORA SAVEZA STUDENATA BU
Neka iskustva i problemi razvoja samoupravljanja na fakultetima, akademijama, visokim i višim školama
ada sc govori o funkcionisanju i razvoju samoupravljanja na visokoškolskim ustanovama, posebno na Umverzitetu, rai ćemo poći od institucto nalnih obllka i mogućnosti funkcionisanja samoupravljanja u tim okvirima. Kritlčka razmatranja o razvijenostl samoupravnih odnosa na Univerzitetu i posebno o učestv© vanju studenata u samoupravIjanju Imaju za cilj ne samo da ukažu na sadašnje stanje samouprvljanja u visokom školstvu, več da na taj načdn lakšc odredimo pravac angažovanja studenarta i Saveza studenata u prevazilaženju tog stanja... Da je taj prostor, prostor samoupravnog delanja suviše sužen s jedne strane, a da s druge strane 1 ono maio prostora što je ostavljeno dosta je loše deftnlsano, pokazaće nam analiza de lova zakona o V'sokom školstvu, Statuta Univerziteta, statuta fakulteta, akademija, visokih i viših škola. Uloga sudenata u samoupravnim institucijama i procesima U nanneri da sagledamo položaj studenata u okviru organa upravljanja, mi ćemo poći od toga kako to reguliše Zakon o visokim školama. U članu 20. stoji: »Studenti preko svoj’h predstaivnika učestvuju u upravljanju visokoškolskom ustanovom i u radu organa upravljanja saglasno statutu ustanove sem u pitanjima koja su ustaivom i ovim zakonom data u isključivu nadležnost članova radne zajednice«. Drugim delom člana 20 određena je maiterija za koju su studenti kompetentni i o kojoj punovažno odilučuju u zajednici sa profesorima i vannastavnim osobljem. Moraćemo priznati da je to dosta široko polje kad ne bi biilo onog »sem«. Kadai b : te posebne slučajeve pckuŠali
da nabrojimo, odnosno kada bi pokušali da konkretizujemo šta znači i poslednji deo člana 20 (»sem u odlučivanju po pitanjima koja su ustavom 1 ovim zakonom data u isključivu nadležnost članova radne zajednice«), došll bi do toga da je jedino moguće »redu studenata«, da se bori za pravo odlučivanja samo o pojedinim pitanjima. Staitutamo najširi organ samoupravljanjai na fakultetu je fakultetski savet koga sačinjavaju: predstavnicl društva određen broj nastavnika jx>moćno osoblje jedan broj studenaita (najčešće tri do pet). Prema statutamim odredbama fakultetski savet ima najšire kompetencije i pravo odlučivanja o skoro sviim pdtanjimai iz rada fakulteta, ali to raspravljanje l odlučivanje je samo formalne prirode. Zbog velike uloge i uticajai fakultetskog veća fakultetski savet se pretvorio u organ koji mehanički potvrđuie sve stavove fakultetskog veća Fakultetski savet je vrlo retko raspravljao o pitanjima iz rada fakulteta kao što su uslovi života i rada studenata, tako, iaiko studenti teoreskl imaju puno pravo odlučivanja u ovom organu, zbog formalizovane uloge ovog tela njihovo učešće je skoro beznačajno. Prema zamisli prilikom konstituisanja ovog tela u najvećem broju statuta ono je trebalo đa bude osnovni i najšioi oblik samoupravljanja na faikultetu i mesto gde bi studenti mogli aktivno učestvovati u odlučivanju. Međutim, zbog navedenih razloga ovo je svedeno na minimum.(...) Učešče predstavni.ka stuđenata u radu fakulteteskog savetai bilo je takođe u velikoj meri formalizovano. To je bilo potencirano nepovezanošću između rada neposrednih oblika samoupravljanjai, zborova studenata i rada predstavnika studenata n fakultetskora savetu. Predstavnici stu
denata su uglavnom zastupali stavove rukovodstva Saiveza studenata iJi svoje lične stavove. Ako se ima u vidu da su članovi fakultetskih saveta predlagali rukovodstva Saiveza studenata, onda je slika o radu tih predstavnika potpuno jasna. Odgovomost predstavnika studenata za rad u sarvetu bila je okrenuta prema rukovodstvima Saveza studenata a ne prema zborovima studenata. Fakultetsko veće Praiktično najvažniju funkdiu u raspr»ijanju i odlučivanju na fakultetu imalo je fakultetsko veće, sastavijeno od; nastavnika studenata i pomoćnog osobija, U svom radu ovo veće ugiavnora raspravlja i odlučuje o svim pitanjima od značaja za fakultet pa i za studente. Ovako široke kompetencije odlučivanja ovog tela o svim pitanjima (važnira za fakultet i studente) bez učešća studenata predstavlja jednu anomaliju čitavog sistema samoupravljanja na fakultetu: Naime, prema Zakonu o visokom školstvu nije data mogućnost da i studenti budu uključeni u rad ovog veća, taiko da u najznačajnijem fommu na fakultetu nema studentskih predstainika. (...) Skupštlna fakulteta Preraa najvećem broju staitu f a fakulteta, akaderaija, visokih i viših škola funkcija skupštine je da: razmatra rad organa upra vljanja, rad fakultetskih jedinica, pitanja nastave i stmčnoj rada, rezultarte rada studenata, ~ naučnd rad, publikaoije, itd. Skupština donosi zaključke u vidu prepomka i tezolucija, fakultetsku skupštinu sač’njavaju (NASTAVAK NA 4. STRANT)
'SS 22
STI D£M
3.