Студент

članovi radne zajednice faikulteta i predstavnici studenata. Kada se govori o studentskom delu skupštine statuti usvajaju dva rešenja. Po jednimai su svi studenti automatski članovi skupštine, a po drugima (veči broj statuta) je usvojen predstavnički sistem zastupljivanja studenata. Potrebno je još napomenuti da su retki statuti koji obavezuju ostala tela 1 organe da se pridržavaju preporuka i rezolucija skupštine. Samlm tlm i u skupštini fakulteta studenti su u poziciji điskutanata, bez prava odlučivanja. Veća godina, odseka 1 grupa To su institucije formtrane po godinama, odsedma 111 grupama koje postoje skoro na svim fakultetima. Njihov neposredni zadatak i delokrug rada je sledeći: da razmatraju i rešavaju pltanja unapređenja nastave; da predlažu mere od značaja za izvođenje nastave na toj godinl; da se bave usavršavanjem slstcmai vežbd na godini; da sc staraju o sprovođenju i organizaciji nastave i sem’nara na godini. Ovo su osnovna pitanja koja su daita u delokrug rada veču I možemo konstatovati da veče, na prvi pogled ima široke kom petencije i važnu ulogu. Nažalost to nije tako jer veče ne ispunjava u potpunosti svoju ulogu koja mu je data staitltima fa» kulteta, akadem'ja, visokih i vlšlh škola. Osnovni razlozi što veća nisu funkdonisala kaiko treba su sledeči: 1. Na sastancima veča godina raspravlja se o perlferrim pitanjLrna organizacije nastave, kao na primer: o rasporedu Lspita, rasporedu predavanja i vežbi, ispitnim rokovima i sl. 2. Sadržinu učešća studenata u radu organa samoupravljanja na fakultetu čine razni zahtevi za olakšicama u stud'ranju, čiji su autorj najčešće slabi studen ti koji kampanjski rade, zbog čega je jedan broj nastavnika unapred rezervisan prema zahte vlma studenata, pa čak iaiko su oni opravdani i dobro argumentovani. 3. Iz toga proizdazi i određeni odiios prema studentskim prob lemima od strane ostailh čla nova veča. Taj odnos bi se u kratko mogao svostl na: uzgrcd-

(NASTAVAK SA 3. STRANE)

no rešavanje i nepridavanje potrebne pažnje tim problemima. 4. Jedan broj nastavnika ne učestvuje u radu veća godina i ne dolazi na zborove studenata jer ne želi da preuzima na sebe obaveze te vrste na štetu nau6 nog rada i angažovanja van fakulteta. Zbog svega toga su nastavni* ci i studenti najčešće dva sveta, a ispiti i povremeno prisustvo studenata na nastarvi su jedini njihovi susreti. Zbor studenata Zbor studenata je osnovni ob lik neposrednog raspravljanja i odlučivanja studenata i največa samoupravna institucija studenata na fakultetu. Njegova jc osnovna uloga da svi studenti učestvuju u raepravljanju i odlučivanju o svira pitanjima od interesa za njih. To je najvcća javna i samoupravna tribina. Međutim, ove karaikteirsbkei obeležja bile su uglavnom deklarativne, jer se zbor studenata pretvorio u vrlo retke 1 slabo posečene tribine na kojima sc rasparvljalo o perifemim i bcznačaijnim pitanjima. Zborovi su blli sazivani vrlo retko tako da je njihova velika potencljalna mogučnost blla gotovo neiskoriščena. Na ovo su, po našcm mišljenju, utlcada pre svega dva faktora: Odbori Saveza studenata, koji su trebali da sazivaju ovakve skujx)ve, činili su to vrlo retko, a oni (odbori) su se pretvorili u prave, odlučujuče faktorc na fakultelu, Oni su sami prcko svojih komisija rešavali pitanja materijalnog položaja studcnata, delili domove, rasparvljali o studentskim kreditima i dotacijama, samostalno organizovali i prlpremali planove rada u oblasti ideologije, kulfurno-zabaivnog života studenata i dr. Oni su sami kreirali samoupravnu politiku na fakultetu, ukoliko je toga uopšte i bilo, a nisu išli na zborove studenata koji bi najdemokratskije i najpravilnije rešavali i odlučivali o ovlm pitanjima. Zbor studenata, koji nigde u zakonskim propis'ma i statutima nije našao svoje mesto, Wje dobio ulogu koju treba da ima, nema mogučnost odlučivfe* nja. a mogučnost za disknsiju i raspravu ne ćine ga om'm što on treba da bude: najširi obl k stU' dentskog samoupravnog rasprž' valjanja i odlučivanja.

OKRUGLI STO "STUDENTA“

Drugl iz serijc razgovora za »Odarujgl'ini stolom« održan je na Elektrotehničkom fakultetu u utorak, 22. oktobra. Razgovor jc trajao nešto više od tri sata i u njemu je učestvovalo i nekoMiko profesora ovog fakulteta. Razgovor o »Studentu« vođen je pod još svežim utisikam napada »Večemjih novosti« i »Politike ekspresa«. Kao 1 pri prenošenju prošilog razgovora, nismo se služili autorizovanim tekstovima d izvršili sano nužna sažimanja*, izbor i grupisanje izlaganja. TEME ZA RAZGOVOR DA LI POSTOJI USKLAĐENOST IZMEĐU POTREBA PRIVREDE I STRUCNOSTI SVRSENIH STUDENATA ELEKTROTEHNIKE Problem zapošljavanja diplomiranih studenata tehničke fiziike i automatike Koliika je korist od obavezne stručne prakse NAUCNI RAD Da li sadašnja organizacija katedara na fakultetu odgovara potrebama naučnog rada Koliko postojeća oprema na fakultetu pruža uslove za naučni rad PREDNOSTI I SLABOSTI NOVOG NASTAVNOG PROGRAMA Mišljenja studenata o ukidanju tzv. stepenaste nastave Uvedeni su novi predmeti ima li suvišnih među starimai Da li je u sadašnjim uslovima moguče ostvariti sistem »godina za godinu« IMAJU LI STUDENTI PRAVO DA ODLUCUJU Mogu h studenti da učestvu ju u izboru nastavnika Treba li student đa dobije pravai čiana radne zajednice Koliki je doprinos studenata u radu samoupravnih tela na fakultetu (Veća, Savet itd). RECITE NESTO O »STUDENTU« U PRAKSI SE POTVRĐUJE DA SU NAŠI IN2ENJERI DOBRI Slobodan IMravkovič, student; Mislim da na Odseku teoorijske fizike sve oblasti nisu diferendrane tako da se ne osećarao spremniim da rešavarao probleme koje postavlja prak■sa. Smattram da se kod nas radi suviše teorijski. Apsorbuju se najnovija znanja, tako da ne postoji mogućnost za njihovo diferenciranje. Za eksperimentalni. laboratorijski rad kod nas nema dovoljno usilova. I ono vežbi što radimo, radimo dosta šablonski i od njih imamo mailo koristi. Sa ovim je povezan i problem zaipošljavanja, jer u privredi ne postoje radna mesta koja traže stručniake ovog odseka. Ne znam, naime, šta bi trebalo da ide prvo, da li znanje usvojeno ovde treba da nađe odgovarajuću priraenu u privredi, lli da privreda ima inicijativu 1 kaže šta bi ovde trebalo učitdGojko Muždeka, profesor: Usklađenost stručnosti svršenih studenata i potreba privređe je pitanje koncepcije nastave na svim fakultetima i unlverzitetima u svetu. Na Zapadu, posebno u SAD, preovlađuje koncepcija da treba iči na usvajanje tzv. fundamentalnih znanja. Svršenl student ne mora da bude odmah sposoban da se uključi u rad privrednih organizacija jer se neke oblasti nauke veoma brzo razvijaju, tako da ne prođe ni pet godina a da se tehnološki proces detaijno ne izmeni. Sa ovim fundamentalnim znanjima, uz dodatmi obuku u privredi, takav stručnjak se lako 5 brzo adaptira. Naravno, takva koncepcija pretpostavlja veoma razvijenu Industrijsku bazu kao i to da sama industrijja ima svoje Skole. Druga koncepcija predpostavlja krajnju specijalizac ; ju koja osposobljava diplomlranog studenta da se uključi u rad privrede bez dodatnog školovanja. Ova koncepcijai zahteva veoma oštru podelu na specijalističke ogran

ke, ogroman nastavnl kadar, laboratori(jsku bazu opreme itd., tako da takve škole veoma mno go koštaju. S druge strane, ova koncepcija ima smisla samo u zemljama koje imaju veliku potrebu za specijalistima raznog tipa i koje mogu da garantuju diplom’irainim stručnjacima zaposlenje u svojoj struci. Prema tome, ovakav sistem školovanja preovlajđuje u velikim zemljama sa planakom raspodelom kadrova kao što su SSSR i noke istočnoevropske zemlje. U srednjoj Evropi i kod nas našila se neka »zlatna sredina«. Kod nas je to čak i neka vrsta nužde. Naime, na ovu prvu koncepciju ne bismo mogli slediti usled nerazvijenosti privrede koja nema svoje dodatne škole; mladi stručnjaci obično ne mogu da očekuju stmčnu pomoć i prepušteni su sami sebi. Naiš fakultet pruža i fundamentalna znanja i izvesnu specijalizaciju putem tzv. izbornih predmeta. 1 pored te opšte koncepcije, postoji razliika između pojedinih odseka. Na Odseku teorijske fizike preovlađuje koncepcija fun damentalnih znanja i zato je tu i problem zapošljavanja veći, naroćito posle privredne reforme. Ovakve stmčnjaike uglavnom su zapošljavaH naučni instituti, jer privreda traži stmčnjake veče specijalnosti. Za svršene studente ostalih odseka pro blem je samo zaposlenje u Beogradu, dok se u unutrašnjosti posao nalazi dosta lako, lUja Stojanović, profesor: Koncepciju »zlatne sredine« primenjujemo u nastavnom programu, übeđeni da našoj privredl, stepenu razvitka na kome se ona nalazi, takvi stmčnjaci najbolje odgovaraju. U oblasti teiekomunikacija, na primer, ovaj fakultet daje inženjere koji u potpunosti odgovaraju oblasti koja ih traži. Do ovog zakljuoka došao sam kroz razgovore sa stmčnjacima u industriji, napačnim institutima i dmgde. Znatan broj naših inženjera radi u inostranstvu. Mi pratimo njihov rad i vidimo da su svi uspeli da se uklope u posao. I ovo potvrđuje da postoji usklađenost između potreba privrede i onoga što se učl na fakultetu. Glavnu zaslugu za to imaju naši nastavnid koji svakodnevno sarađuju sa privredom i radnim organizacijama, upoznaju se sa problemima koji se tamo javIjaju, te đake uče onom što im je najpotrebnije. Pozitivna konjuktura za inženjere telekomunikacija trajače, po mom mišljenju, dugo. No, ja problem vidira u tome što mladi inženjeri nisu dovoljno nagrađend za svoj rad, a to dovodi do velike fluktuacije. Taman što se priuče jednom poslu, mladi Ijudi prelaee u usitanove koje se bave prodajom usluga (Zajednica PTT, na primer) jer tamo dobijaju veče plate. Sigumo je da o»d ovoga imaju štete i mladi stručnjak i industrija, Branko Raković, profcsor: Slažera se da su naši Inženjeri dobri. To potvrđuju 1 njdhovl uspesd u inostranstvu. U Londonu su čak osnovali i samostalno preduzeće. Mesta za njih ima l u zemljl. Ali, tim mla dim Ijudima nedostaje radni i stručni entuziijazam. Oni često zbog materijalnlh uslova napuštaju idealne mogućnosti da nauče nešto novo. Nemaiju strepljenja da se postepeno stručno usavršavaju. Niije tu u pitanju siposobnost prilagođavanja, nego volja za prilagođavanjem. Jovan Surutka, profesor: U ocenjivanju povezanosti fakulteta i privrede ne treba podilezati generalizacijanna. Cesto se u diskusijaraa na razndm forumima predstavnici pojedinih privrednih grana ili velikih kolektiva koji su zainteresovani za diplomirane inženjere izjašnjavaju onako kako odgovara njihovim radnim organzacijama, daju preporuke u skladu sa njihovim pojedinačnim potrebama. Zato u formiranju nastavnih prograraa treba pokloniti poverenje profesorima. Mišljenja Ijudi iz prakse su važna, ali ih profesori oplemenjuju i stvairaju razumne nastavne programe. Ne treba se zanositi iluzijom da ćemo napraviti optimalan nastavni plan, aili je neophodan stalni napor da se stvori sinteza svih mišljenja. Jovan Mundrlć, student; Mislim da ni jedan predmet nije suvišan. Većina studenata je čak zadovoljna što su u-

vedeni novl predmeti, jer veruje da će im oni pružiti veču stručnost. Ćuo sam, međutim, od starijih kolega da na IV godini ima nekih predmeta koji su ponavljanije onoga što je već pređeno. Studenti ne mogu o tome mnogo kompetentno da govore. AH, atko stvamo postoje takvi predmetl, onda treba biti strog i ukinuti ih, ne gledajući da li će neko zbog toga izgubdti katedru illi morati da ode sa fakulteta. Za naučni rad studenti, pre svegai, nemaju vremena jer su opterečeni redovnim školsk'm obavezama. Zatim, jedan deo njih ima loše uslove za studiranje i gleda da što pre završi ono što je obavezno. Zato većina studenaita želi da na laboratorijskim vežbama radi što više praktično. Sada se te vežbe rade šablonski, samo da bi se stekli uslovi za izlazak na ispit. I stručna praksa se danas svodi samo na jednu formalnu obavezu. Borivoje Lazić, asistent; — (> U poslednje vreme pitanje usklaiđenosti potreba privrede i programa fakulteta je predimenzionirano da bi se dokazala zastarelost rada na fakultetu. Realno, raskorak u toj meri ne postoji. Sigurno je da ovakva koncepcdja nastave onemogućuje da student odmah počne da radi, ali mu obezbeđuje da se kroz nekoliko godina usavrši i osamostali. Interesantno je da se veliki broj svršenih studenala žali da je njihovo znanje nedovoljno iskoriščeno. Zaito se postavlja i pitanje da li je pri-

CRTEZ NEBOJSE RADOJEVA vreda u stanju da iskoristi one stručnjake koje mi školujemo. Mislim da su naši studenti preopterečeni i da će se to sa godinama samo povečavati. Rešonje je jedino u produžavanju studya, jer je nemoguće prhvatiti nastavu ispod sadašnjeg nivoa. U naučnom rađu od studenata se ne može mnogo očeklvati. Da bi se njim bavlo, student mora da nauči mnogo onoga Sto je već poznato, a za to mu treba mnogo vremena 1 rada. Gradlmlr Popović, apsolvent: Smatram da je u princlpu roogućc 1 da je potrebno studiratl »godlnu za godinu«, čak i sa svega dva roka, junskim 1 septembarskim. Međutim, takav naćin studiranja onemogućuje dve stvari. Najpre, svi studentl ne radc pod jednakim materijalnim uslovlma (nekl su smešteni po studentskim domovima, po trojica ili četvorica u sobi, zaokupljeni su problemima neposrednog opstanka, knjlge su sve skuplje tako da često nemaju gde ni iz čega da uče). Drugi problem predstavlja sama nastava. Mi zahtevamo da se student shvata kao radni čovek, kao aktivni učesnik u procesu nastave. Međutim, uprkos našlm zahtevima, mi zalsta nismo toliko aktivni. Smatram da nema govora o sistemu »godina za godinu«, ako se ne oslobodimo prepisivanja skriparta, hvatanja beležaka 1 bubanja iz njlh. Stument koji studira pet godina mora da bude sposoban da raspravljai sa profesorom o problemima, a ne da za Ispit uči iz zabeležaka. Jovan Surutka, profesor: Profesori su biili protiv uvođenja sistema »godina za godinu« alj su studentski predstavnici na tome insistiraU. Kada se bolje pogleda, ove promene nisu bile velike. Kada se od nas tra žilo uvođenjc stepenaste nasta ve, mi smo to izveli tako da studentd ne dobiju manje rnanja

od njihovih kolpga koji su učdli po drugom sistemu premestili smo nekoUko predmeta iz treče u đrugu godinu i to je bilo sve. Naš princip je da ne stvaramo , stručnjake za sutrai, već za 20 do , 30 godina unapred, a za to vre- ; me jedan inienjer mora da za- i vrši u stvari tri fakuilteta da bi se prilaigodio promenaraa u tehnologiji. Ne verujera da bi bilo kakvim pedagoškim metodama mogli smanjiti preopterećenje našlh studenata. Naime, tehnika je teška stvair, veoma se brzo razv’ja i potrebno je usvajati sve više znanja. Kada se neko ovde upiše mora toga da je svestan. Ali, zato on ima privilegiju da i u Beogradu dosta lako nađe zaposlenje. Sergije Šefer, student: Ukidanjem tzv. stepenaste nastave stvoren je veliki problem za studenite kojl završavaju drugu godinu po stairom sistemu, a treću mogu upisati samo ako polože sve ispiite koji su predviđeni novim statutom. Uvedeni su 1 novi predmeti tako da je skoro nemouće sve Ispdte daiti u junskom i septembarskom roku. Predložio bih zato da se uvede veči broj ispitnih rokova ili, što bi bilo najbolje, slobodni rokovi (na primer svaikog meseca). Ako je to nemoguće, mogao bi se bar liberaUzovati sadašnji sistem »godine za godinu« tako da se u sledeču gođinu može preći sa dva zaostaJa ispita. SAMOUPRAVNA PRAVA RAZUMNO OGRANICENA Gradlmir Popović, student: Zbor fakulteta bi trebalo da bude vrhovno samoupravno telo koje bi odlučivalo o strategijskim problemima. Takođe bi bilo potrebno dai se broj studenata u samoupravnim telima poveča, na primer za sada na dvanaest. Studentima u Veću faikulteta treba dati pravo glasa. Studenti su svakako zainteresovani za rad u tim samoupravnLm telima, ukoliko vide da zaista mogu da utiču na odluke. Dosada je to interesovanje bilo malo, zato što su postoječe mogućnosti za uticanje bUe samo formalne. Slobodan Anđelić, student: Ipak, nama mora da bude jasno da mi nismo radni Ijudi i da sitoga nemamo njihovai prava. Ima pitanja u koja se mi ne možemo mešati, izbor nastavnika, na primer... Jovan Surutka, profesor: U razvijanju samoupravljanja na fakultetu postoje dve vrste problema: pitanje formalnog, pravnog zasnivanja samoupravljanja i ono faktičko, stvamo samoupravljanje, saradnja profesora i studenaita. Kod ovog prvog problema bilo bi veoma neobično i teorijskl neusklađeno da se zbor shvati kao vrhovno samoupravno tolo koje odlučuje večinom glasova. Naime, profesori u toj situaciji uvok mogu da buđu nadglasani i njihova prava nisu zaštićena. Svakako da samoupravljanje ne znači preglasavanje profesora, već se tu mora nači neko drugo, bolje rešenje. Istina je, ipak, da profesori ovog fakulteta nikad nisu bili a priori protlv mišdjenja studenatai i uvek su ih konsolidovalL Nesuglasica je jedino bilo kada I’c trebalo pomerati ispiitne ro :av c, probijati Statut. Međutim, samoupravna aktivnost studenata često se svodila na borbu za povlastice. Angažovanje studenata mora biti daieko šira, a u svemu je najvažnlji duh sanudnje. Dragan Spasić, student: Studente treba ahvatiti kao korisnike usluga. Onda može da sc govori o domenu njihovog uticaja. Tada kao i građani potrošaći, studenti mogu Imati određena prava, uticati na rad stručnih tela, aii srazmemo svojoj sručnosti. Ja sam za samoupravna prava razumno ograničena. O »STUDENTU« Sobodan Zđravković, student, Kad »Student« bude orga aizovao sastanah sa p'edstavni* cima svih fakulteta o sadržaju lista, tom sastanku trebaJo bi da prisustvuje 1 jedan broj našdh političkih radnika. Cinjenica je da su u junskim danima studentl pofldvađi neke naše politi-

čare da prisustvuju studentskim zborovima i da su mnogi pozivi ostali bez odziva Mislim da je sad prilika da se to Ispravi sUčao razgovorima koji se vode u redakdjaima naših dnevnih listova, mogao bl jedan takav da se održi 1 u »Studentu«. Za to što je do sada na ovom planu bilo propusta, krivi su i studenti, a krivi su i predstavnlci društveno-poUtičk ; h organizacijai kojl su, čini mi se, prekinuli kontakt sa studentima. Sergije Sefer, student: Simptomatično je da »Student« napadaju baš oni večernji listovi koji su se u junskim događaijima istakU zlona.mernim i iskrivljenim prikćizivanjem studentskih akdja, oni listovi koje smo zato nazivali žutom, indijanskom ili čaršijskom štampom. - Mogao bih da zamerim »Studentu« jedino na večem broju štamparsiklh grešaka. Želeo bih da »Student« postane list u kome neće biti cenzure i u kome će postojati stvaraa borba mišljenja... Ako je u poslednjem broju bilo nekih mišljenja koja ne odgovaraju onome što misU veoina studenata, zar n ; je bolje baš u »Studentu« objaviti suprotna mišljenja? Cini mi se da činjenica što »Student« izdaje Univerzitetski odbor ne odgovara sadašnjim uslovima, jer bi trebalo da list ima veću slobodu, da bude nekako nezavisniji. Naravno, odgovornost ne bi izostala, »Student« bi pred društvom imao odgovornost kao i sva naša sredstva informisanja. Pritom bl odgovornost za ono što piše snosila Redakclja, a ne Univerzitetski odbor, koji, ma koliko bio demokratski pretstavnik studenata, ne može da određuje šta u »Studcntu« treba da piše, a šta ne. Dragan Spasojević, student: Mislim da »Student« ne bi trebalo da štampa neke velike uvodnike, već više pažnje da po-

kloni anketama, da ne vodi neku svoju posebnu politiiku, već da iznosi studentska mišljenja. Za neke tekstove zaista treba strpljenja da bi se pročitali. Ako ostane bez čitalaca, list ne vredi. Tako i »Student« može da egzistlra samo ako iza sebe ima večinu studenata. Jer, Redakciju mogu da smene, aili sve studente Univenciteta ne mogu. Gradimir Popovlć, student: Još u junu pokazalo se da bi Redakcija »Studenta« trebalo da bude viže povezana sa fakultetima da> se ne bi dogodilo da se udalji od studenata i studentskog života. Srećom, zahvaIjujući samoj Redakciji, do toga niie došlo. Ipak, smatram da bi bilo potrebno uvesti neki sistem deleg'ranja studenata svih fakulteta u Redakciju, Time bi se stvorila veća demokratičnost rada, a i sama Redakcija ne bi mogia da bude optužena da ne zastupa studentske interese... Borivoje Lazić, asistent: Meni lično se stav Redakdje »Studenta« sviđao i u Junu i sada. Smartram, takođe, da je | to stav dobre većine studenata. ' I pored toga što to nije list koji 1 uređuju profesionalci, kada bi se po kvalirtetu, objektivnosti pa i hrabrosti on uporedio sa drugim listovima, čini mi se da bi zauzeo veoma visoko mesto. »Student« ima prednost nad listovima koji su ga ovih dana napadali: u »Studentu« postoji mogućnost da se argumentovano govoil o greškama same Redakcije dok u tim listovima to nije moguće. Svakako da se ne bih složio sa tim da jedna grupa zauzme pozicije u listu i da tamo deluje protiv volje ostalih. Ali, to ovde nije slučaj. Jasno je, naime, da Ijudi koji bi hteli korist ili karijeru ne bi ovako pisali. Nisam za delegiranje studenata sa svih fakulteta u Redakciju, zato što | Redakcija nije predstavničko I već stručno telo.

STUDENT

19*822