Студент

NEKO JE ZA KLANJE A NEKO NIJE

BIĆE BOUE

Ја nisam neki stručnjak da vatam za gušu i da posle koIjem. Video sani malo kako se to radi sa pernatom živinom i ostalom vrstom stoke. Ponekad sam i učestvovao na gozbi kad se posek kolje i džigerica peče na vatri. To malo oko mžih vrsta još i mogu da podnesem, ali kad se vata čcvek i ona ko živ übiva to sam izbegavao koliko se u žlvotu moglo. Neko je od nas čvršće плке i duha pa pcdnosi krvavo meso i ne gadi se. Neko, jopct, ;este malo duševniji i gadi se. Tako se Ijudi razlikuju po mestu na ovom svetu. Sad, kad se pernata stoka živa vata onda su tu načini. Prvo se juri po avl’ji ili se ne pušta iz kokošinjca, već odmah. Može malo da se rita ali se ponaša pristojno i ne ujeda. Ko neгаа zube, njemu je Tako je i u životu. Kad se taj poso svrši, onda se lepo uzme sekirče ali se gleda da kokoš nikako ne pobegne iz ruku pošto se pos le teško ponovo vata. Ja ne znam kako je to, ali kokoš ume da misli kad jednom okusi. Onda se živinče praviino uiti za glavu i tako drži jedno četiri minuta da mu se krv žilama olabavi. A ovamo sc noge saviju ispod cipele dok se kokoš ne umrtvi. Ne treba to shvatiti da je ona gotova, već se ona samo utijiia i mssli da ćeš se ti prevariti i tako je ispustiti iz vida. Ali ti nisi iud u tom momentu već držiš i dalje sikiru u desnici. Pernata živina se übiva na mestu. Jedan potez i to ne preterano naporan. Onda glava leti na jednu stranu, a telo sa nogama letl na drugu stranu. Tu sad ima da se kaže da onaj ko je übiven na Hcu mesta nema šta da prigovori i da on ne može neko zlo da smišlja, već sc smin posle nekoliko minuta i još se eventualno trza dok se u vntćoj vodi šuri i pročišćava. Ono, bilo je slučajeva da se kokoš kao pseto kamenuje, ali su to ređi načini. Zašto je tako, ja ne znam. Ali biće da je to tesiguran način. Sigurno je svagda bilo od onog što je nesigurno. To je jasnije kod krupne stoke. STOKA JE NAIVNA Kad je goveče na redu da se kolje onda treba misliti jerbo neko jeste za to a neko nije. Ako je krenulo nabolje, onda se kolje sa mislima u glavi. Ono što se krupnije vata mora da se namami. Na jednu stranu stane brav a ti stojiš podalje i merkaš. Onda za rogove, i zasedneš mu na grbaču. Naše goveče nije baš tako pametna stoka i misli da je vataš u svrhu dobronamernu i prijateljsku. Ali oćeš, ti toga cilja nemaš, već s! zapo da se raniš mesom. A koža je ко<,а. Ovo što onda nastupa spada u red najtežih poslova kod nas. Nije lako preklati krupnu životinju, jerbo se ona cima i oti ша od života sve što se mo/e и tom položa,;u. Ako te rgne po glavi ili u trbu, nema ti više spasa, Tako padne jedan njihov a jedan naš. Svezana stoka mno go vreba. Ako si taj poso dobro obavio, pređeš na klanje. Uzrmš oštar nož i malo ga ogledaš da nije slabije firme. Tada se ргеđe na stoku s nožem u desnici. A glavu izvrneš i bravu i sebi da se ne gledaie u oči. I onda krene. Prvo se kolje koža, a ispcd kože slanina, a ispod slanine idu oni limfini čvorići, a ispod tih čvorova ide meso, a ispod mesa krv se kolje, a ispod krvi režeš živce i tu je negde kraj. Glava ne leti na stranu, jerbo ni'e otkinuta. Malo se saшо stoka trucka pošto ispušta preostalu snagu. Sve se kod tih stvorcnja iskoristi. S«amo poneko crevce ide psu ili ga bace u reku i ono pUva. To Je iepo videti Ribe skaču i od toga se goje. Deca duvaju u bešiku i igraju se balona. To je pravo veselje. I tako čovek daruje sebi sreću јегbo je svršio poso. Nije mala stvar imati take ruke koje saше sebe izdržavaju i Boga шоle da im da jopet štogod. ZA COVEKA NEMA PRAVTLA Coveku se prvo strah utera u kosti. To nije neko pravilo, pošto za to stvorenje nema takav jedan zakon da znaš kako ga treba a kako ga ne treba. Covek se vata kako oćeš, ali je najbolje ako Imaš neki razlog za to da ga ne bi posle mnogo spominjo u smi. Ako imaš kaki razlog, onda lepo. Razlog je majka übivanja.

Vatanje čoveka je uvek dvo smisleno. To ne sme tebe da zabrinjava, već samo napred. Nemaš druge već da se ratosiijaš neprijatelja. Ako ga juriš po livadi, to je najbolje jerbo on nema vremena da okrene glavu i da ti nešto dobaci pomir Ijivo. Covek je duševno raspoložen i može u tom momentu popustiti. A šta je posle uradio? Nego mora itati za njime do njegove kuče i tu na spavanju dokusuriti. Još ako je malo od naopake naravi, onda pametno postupanje ne može da ti škodi. Ne možeš uvek da računaš na prosečna čoveka. Kad se čovek koiim slutajem kolje, tu treba raditi naopačkc. Prvo ga übiješ kako već umeš, a posle mu priđeš kao čoveku polako i sa tom nainerom da se od njega oprostiš zauvek. ako ga, jopet, gumeš niza stra nu kamenjara, onda skidaš kapu momentalno. To je sad jedno pravilo, da je najbolie biti siguran da li jeste ili da li nije. To se postiže noću kad beli svet spava a ti jok. Već malo promatraš da 1! je oko zubiju čist i kako se smestio. U svakom vatanju za gušu I übivanju koje nastupi, ima po neki izuzetak. Kako ja vidim, ono što je kod tog posla teško predvidet! jeste da li sl ti u mogućnosti ili nisi. Ne pomaže da pitaš doktora, jerbo oni nađu da si slabog zdravlja. Onda stvar propadne kao kombinaclja. Covek na mestu uvek može po nešto da kombinuje za svoju perspektivu, ali ono što ja savetujem jeste da se ne pretera u svemu. Uvatiš se malo knjlga i čitaš upustva. Nepisiren čovek živi u tami I niemu nomoć treba ko leb. Otuda je dobro živeti i videti kako se mofe a kako sme. MILIVOJE MAISTOROVIĆ

SLEDEĆI RAZGOVOR ZA OKRUGLIM STOLOM »STUDENTA« ODRŽAĆE SE U SREDTJ 4. DECFMBRA U 19 h NA TFHMOLOSKOM FAKULTETU.

TEŠKO JE BITI SIN BU

AFORIZMI

DUĆNOSTI KAD JE MAJKA NEROTKINJA. ŽIVADIN STOJANOVIĆ * D2IS

PREZERVATIVI

I. vrsta Prezervativ RIS u zlatnom medaljonu. Medaljon je okrugao veličine 3.8 сш. Prezervativ је saviien i okruglog oblika. Posut je talkom. Prezervativ je valjak, na jednoj strani otvoren, na drugoi strani oblo zaokružen. Na vrhu obline je još jedan manji valjak, koji se pri vrhu postepeno šiP. Namenjen je spermatozoidima. Veći valjak je dug 20 cm, manji 3 сш. Obim većeg je 11 cm, шаnjega 4 cm. Prezervativ je bele boie. Na naslovnoj strani medaljona ie lovorov venac, koji okružuje trougao, u коше piše RIS. dok ispod njega TRADE MARK. Na sunrotnoi strani piše RIS N0 RISK/5 JEARS GUARANTEE. 11. vrsta Prezervativ SILVERIS u staniolskom omotu 3x7 cm. 0mot je srebrne boje, po spoljašnjim rubovima obrubljen crveno. Na naslovnoj strani pi'še dvanut SILVERIS (WITH RESER VOIR/DRY). Na suprotnoj slrani piše RTS N0 RISK/RIS RUB BER TNDUSTRV (RIS N0 BER INDUSTRY RTS/NO RISK/ PROPHVLASTIC ELECTRONIC TESTED/RTS N0 RTSK/. Prezervativ је savijen i složen u ovalni oblik. Zaštićen je polivinilskim omotačem. Posut је talkom. Bele је boie. Jednakog je oblika kao nrva vrsta. Dug ie 17 cm, dodatni valjak 3 cm. Obim većega valjka je 10 cm, dok manjega 4 сш.

111. vrsta Prezervetiv GOLDRIS u stanaolskom omotu 7x3 cm. Omot je zlatne boje, po spoljašniirn rubovima crveno obrubljen. Na naslovnoj strani piše dvaputa GOL DRISAVITH RESERVOIR/DRU 7 . Na suprotnoj strani piše RISNO RISK/RIS RUBBER INDUSTRV/RIS NO RISK/PROPHYLA STIC ELECTRONIC TESTED/ RIS N0 RISK/. Prezervativ je savijen } slozen u ovalnom obliku. Zaštićen ;e polivinilskim omotačem. Posut je talkom. Bele je boje i presijava se srebrnasto. Jednakog je oblika kao I. i 11. vrsta. Dug је 20 сш, dodatni valjak 3 cm. Njegov obim je 11 сш, dok je obim dodatnog valjka 4 cm. IV. vrsta Prezervativ RIS u crnoi kutiji 6,5 х 4 х 0,5 сш. Prednja strana је crna. Na njoj ie beli fabnčki znak i' napis TRADE MARK 'RIS 'NO RISK/ 5 YEARS GUARANTEE). Zadnja strana je crna, na njoj ie beli krug i crni napis u belirn poliima CON TROLLED (GUARANTED TO 1970/JUS G. D9 053/. Prezervativa su tri. Složeni su ц ovalnom obliku i prilepljeni seloteipom. Posuti su talkom. Bele su boie. Dodatni vaiak za sp/*rmatozoide nemaju. Dugi su 18 сш a obim im je 11 cm. V. vrsta Prezervativi EMERGE u zelenoj kutijf 6x4xl cm. Prednja strana je svetlo i tamno zelena.

na nioj piše EMERGfi’DE LUXE /СНЕМОШРЕХ/. 2Ladnja strana ie ista kao prednja, na njoj pjse EMERGE/CHEMOIMPEX Boč ne strane su jednake prednjoj. Na njima ništa ne piše. Donia i-vica sa strane kutije je tamno zelena. Gornja ivica je svetlo• гсlena, na njoj P lSe DB. /FOGY. AR.: 3-90/DB./ Kada otvorimo kutiju zadnja strana je Zi' ARE ТНШ AND STRONG/AND AID IN PREVENTING DISEA<чР ГЛ JARANTEED FOR A PERIoE oF 5 VE \RS /store in a COOL AND DRU PLACE SHEMOIMPE X/. . .. . Prezervativa ima tn. Savi'jem su i okrugli. Posuti su talkom. Bele su boje. Jeđnakog su oblika kao IV. vrsta. Manji dodatni vaIjak nemaju. Dugi su 17 cm i obim im je 10 cm. VI. vrsta Prezervativ IRTS u stamolskom omotu 7x3 cm. Omot ie zlatne boje, nao’si su crveni Na obema stranama IRJ S (HJILPAC PROTECTIVE (MADE IN CZHCHOSLOVAKIA/: . Prezervativ je saviien i složen u ova Jan oblik. Posut je talkom. Bele ie boje i skoro proziran. Jednakog ie oblika kao 1., И- _} 111. vrsta. Dug ie 14 cm. dodatm valjak 3 cm. Njegov oPm je 9 cm. dok je obim dodatnog \ aljka 3 cm. VII. vrsta • Prezervativi EROS u zelenoj kutiji sxsxl cm. Sve strane su zelene boie. Na pređnioj strani niše EROS /ALFA/. Na zadmoj strani piše KRAKOWSKIE ZAKLADY PRZEMVSLU GUMOWEGO /KRAKOW/36W/ Na d«no, bočnoi strani D'|e FROPHVLASTIC, na levoj 3 SZTUKI. Tri' su prezervativa, svaki je u svojoj panirnatoj koverti. Savijeni su u okrugle oblike. Posuti su talkom. Žuckaste su boje i skoro nrozimi. Jednakog su oblika kao IV. i* V. vrsta. Dugi su 12 cm i obim im je 10 cm. Iz časopisa »Katalog« SA SLOVENACKOG PREVEO: DRAGOMIR J. ZUPANAC

Ispravka

UPINJUCI SE IZ PETNIH ŽILA DA FOTOGRAFISU STO VISE MLADIH DELEGATA NA KONGRESU, FOTO REPORTERI »FOLITIKE« i »BORBE« U DVA MAHA SH ĐONELI FOTOGRAFIJE BRANKE OTAŠEVIC UREDNIKA »STUDENTA« I SARADNIKA RTV. U CTUU PRAVILNOG TNFORMTSANJA JAVNOSTI DONOSIMO OVU ISPRAVKU: BRANKA OTAŠEVIC NIJE DELEGAT NA KONGRESU,

CIKLUS ZVANI »CIRKUS«

LILIPUTANCI Evo Liliputa kako? kako? molim ne vidimo ništa sa očima golim. Tada neko reče u opštoj tišini šta li se to zbiva dole u prašini. Ne videsmo nigde rešenje problema možda nešto radc a možda ih nema. Kad su tako mali ovi mikropati nikakvih veština ne moraju znati. Joj narode sitni direktor se stidi što se tačka ova ne može da vidi.

MILJENKO ŽUBORSKI

Ne znam ja ništa, ja nisam kriv Ja sam idiot аГ ipak živ. Mozak mi vri i sve se kuva Nikog ne želim neka se čuva Sta sada hoćeš ti idiote Gmizavče gadni odvratni skotc Beži od mene јег ja sam čudan Nervna depresija, možda ludak. Linije crne nemirno ćute

MIUENKO ŽUBORSKI

DA SE OBJASNIMO

Sve češće zamerke (koje prete da postanu hronične) na izvesne tendenciozпе, dželatske preokupacije u mora skrom nom literarnom opusu, nagone me da se pismeno obratim ponekom od pametnih Ijudi (kojiraa ne vredi govoriti), sve zarad šio boljeg i drugarskog razumevanja u ovoj burnoj istorijskoj lapavici. Pokušaću da sve stavim na odgovarajuće mesto i da objasnim sve, sem jedne stvari: zašto rai je i kako pao na pamet takav prilaz literaturi. Naime, dugo sam se dvoumio, pre nego što sam počeo da se bavim literarnim radom, koga da uzmem za uzor. Vreme je prolazilo i ja sam shvatio da svi mrtvi (a njima se uopšte najviše divim) ne mogu za to dati svoj pristanak. Tako sam došao do jednog i jedinog zaključka (koji ne mogu da objasnim) da je najbolje da pretpostavim da literatura prc шепе uopštc nije postojala. Ovakva genijalna dosetka verovatno bi mnogima nomogla u životu, ali meni je samo otežala posao ... Prvo je trebalo shvatiti pisce u prvobitnoj Ijudskoj zajednici; njihove preokupacije, njihove probleme. Dakle, to mi je bio početak, ne baš mudar i svakako пе najbolji, јег sam prenebregao sasvim mogući istorijski momenat da su možda i majmuni imali literarnih preokupacija. Ako je tako priznajem. Zamcrio sam im se. I. kao što nas istorija uči, morao sam se, hteo ne hteo, obresti u najčistijem robovlasmčkom društvu. Ni tada nisu izostale izvesne zamerke, iz čisto Ijudskog nerazumevanja, iako sam uporno naglašavao samo »u prolazu*. Ruku na srce i sam sam želeo i hteo da što pre odem dalje, јег to je jedno vrlo bezobrazno društvo. Mislim da je ovo dovoljno da budem najozbiljnije shvaćen. Trenutno (u svom literarnom radu), preokupiran sam kasnijim feudalnim dru štvom. Eto, odatle u mojim pričama Ijudi bez kompasa, dželati bez milosti, seobe naroda, dizanje škola i boinica itd. Trudim se, pišem danonoćno i niko ne bi trebalo da mt zamera na tome, niti da se kritički i pristrasno odnosi prema mom stvaralaštvu, jer ja ne pišem o nama, Naprotiv, mene treba čuvati, negovati, uzgajati, jer ću jednoga dana sigurno stići i do nas. A tada . . . Tada već može da se otvori gnev onih koji će biti ispred mene. Sve ću da shvatim, sve ću da odobrim. Živima, u znak izvinjenja. nuslun da je ovo dosta. Mrtvima, kao što sam već гекао, okrenuo sam leđa Oni još nikome ništa nisu zamerili. Molim vas, shvatite moje poštene namere. Ne razldkujte me pogrešno. Živeli!

DUSAN JAGLIKIN

„PROLOG" ILI EPILOG?

Kazali'šni časopds »Prolog« osnovan је svojedobno s veoma jasnom zadaćom borbe za afirmaciju racionalnog kazališta, novih kazal'šnih ideja i, možda najvažnije, novih domaćih kazališn’.h stvaralaca i njihovih djela. Kroz svoja prva dva broja »Prolog« je tu svoju zadaću obavljao kako je njegovo uredništvo znalo i umjelo. Osim teoretskih nanisa i komentara aktualne kazaliišne si'tuacije, objavliene su i drame »Minigolf« Slobodana Šnajdera i »Akcija i čistilište« Ivana Bakmaza, orgamziranc su niihove koncertne predstave, a »Minigolf« se našao i na repertoaru Zagrebačkog dramskog kazališta, iako još uvijek nije igran čeka se da novi umjetničkli rukovoditlac predloži renertoar, te da ga Kazališni savjet prihvati. Treba napomenuti đa Je »Prolog« iedini kazališni' časop : s u Zagrebu i da se bavifo) isključivo problemima kazališta. Zbog toea se pribćno čudno doima ođluka Sveučilišnog odbora Saveza stndenata o obustavj izlaženja časop’sa i rađa »Prologovog« uredništva, tim više što je upravo za ti«sak prinrcmiien dvobroj, tematski određen od nosima kazališta. mlađih i revolucije, što svakako može zanimati i SO SSJ. Obrazloženje SO dano kroz diskusi'ju i' zabilježeno u zap ; sniku, je jasno, Sveuoilišni odbor smatra da financiiska situaciia časoni'sa ne dozvoliava daljnie lizlaženje, te đa je jedna od zapreka izlaženje i aktivnost »nekih članova ređakoiie« za vriieme studentskih lipanjskih događaja. Izdavač u svakom slučaju k ma pravo da ocenjuje financjsku situaciiu lista i da donese sličnu ođluku. Mertutim, treniitak u koiem je odluka donesena navodi nas na pomisao da oo sriiedi' m’ie bilo samo načelo đobrog gosportarenja, nego i druei razlozi. Naime, odhika ie pala unravo u trenutku kad ie za tisak bio prinremlien dvobroi sastavben priie sveea od radova samib uredn’ka. kako bj se na tai način uštedielo na troškovima (što, međutim, ne mora nesativno utiecati na kvabtet samoe obiavlieno štiva''. Tai đvobrnj je imao zađaću, rneđu ostalim, i đa ispuni obaveze »Prologa« ne samo nrema čitaocu, nego i prema Fondu za unapređenje kultumih dielatnosti kao sufinancijeru. Stoga postoii sumnja da je ovaj po tez SO SSJ trebao predstavljati udarac nožem u leđa. iako је rano donositi* definitivan sttd c tome prije nego se sastane komiisija određena za provjerava nie finandjskog poslovanja »Prologa«. lako se prvi dio obrazloženia može pravdati kao briga Sveuoili'šnog odbora za studentski novac kojim raspolaže, tim više

ZAŠTO JE OBUSTAVLJEN CASOPIS »PROLOG«

što je on do danas u nekim priИкаша sasvim bezrazložno trošen u sumnjive pothvate (?), nameće se pomisao da materljalna strana problema, ma da najvidljivija, nije i najvažnija. 0 tome ne svjedoči samo podatak da je to, barem koliko je autoru ovog članka poznato, ргvi slučaj da se časopis suspendira zbog relativno malog duga, 1 to upravo u trenutku kad novi dvobroj znači priliku da se taj dug ili isplati iii svede na neznatnu sumu. Buduoi da tekstovi objavljeni u prva dva broja ne daju niti mogućnost imputiranja SO SSJ nonšalantno oblazi. Zbog toga SO SSJ nonšalantno obilazi рга staro pravno načelo »non quis, sed quid« gen jalno iznalazeći formu »zbog , držanja članova redakcije« u toku lipanjskih događaja. šta, u stvari, znači takva praksa? Bojimo se da damo odgovor, jer bi tada on morao glasiti: SO SSJ nema povjerenja u redovnim putem izabrane pra vosudne i druge nadležne organe, pa sam uzraa u svoje ruke odbranu socjalističkih tekovina naše revolucije, kažnjavajućii krivce kako zna i uraije. To jest, kažnjavajući ih tamo gdje uzmogne i kako uzmogne. štaviše, tako otvoreno pnznavanje načela kršenja pravnih normi i uzusa svjedoči da se Sveučilišni odbor veoma ugodno snalazi u takvoj ulozi i da se osjeća nekažnjivim. Ipak moramo priznati da je SO SSJ (il barem štampa koja je objavila vjest o obustavIjanju izlažsnja »Prologa« i гаda njegovog uredništva) osjetio izvjesnu mjeru stida, pa zbog toga nije publ ciran drugi dip obrazloženja (o odgovornosti članova uredništva za nonašanjc tokom lipnja). Ili је to, možda, obmanjivanje iavnosti, sasv’rn primjereno ovakvom rezoniranju i postupanju Sveučilišnog odbora. Najoptim ; stičkija pretpostavka je da se SO SSJ poveo za primjerom žabe која je viđjela gdje se konji kuju, pa је pridođala »slučaj« Prologa kao svoj epilog čitavom nizu posthpanjskih reperkus'ja. Nećemo sada govoriti koliko је SO SS.I, zajedno sa svojim rijetkinn istomišlien’Cima, pr donio provođenju Smiernica Predsiedn štva TK CK SKJ, ali smatramo da je ovakvo ponašanie neilonustivo i neooravdano, tiim više što vremenski kolifl’ra s naiavom nartiiskog revalorizirania lipanjskih đogađaja. na bazi ociene koiu је u svom govoru dao drug Tito, a r plenum CK SO Hrvatske.

I. BESKER

(»OMLADINSKI TJEDNIK, ZAGREB)

IZI.AZI UIOKKOM СТП¥ CHNA <u РЛКА Ж/ЖЖЖЛЖ Ж POSiANSKI FAH 692 LREĐUE REDAKCUSKI KOLEGIJUM ALIJA HODŽIĆ, ALEKSANDAR ILIĆ, KEMAL KLRSPAHIĆ, BRANKA OTASEVIC, RAJKO PAVIĆEVIĆ. MILISAV SAVIĆ, LAZAR STOJANOVIC GRAFICKA OPKEMA FLORUAN HAJDU GLAVNI I ODGOVOKNI UKEDNIK ĐORĐIJE VUKOVIĆ IZDAVAC UNIVERZIIEISKI ODHOK URF.DNISTVO I ADMINISTKACIJ A BEIKjKAD, SVtIOZAKA MAKKOVICA BROJ 79/ 11. Itl EFON 645844. IKKUCI KACUN UNI VERZHETSKI ODHOK SSI BU ZA »SIUDI NI« 6U885210 GODISNIA РКЕТРIАГА 8 1)1 NAKA. ZA INOSIKANSIVO 18 DINARA. - STAMPA »Gl AS« - BEOGRAD, VLAJKOV! CEVA BROJ 8.