Студент

Studentski pokret na pomolu

(EVIDENCIJA PROJEKCIJA, IMPLIKACIJE, TRAGANJA ...)

Razvoj u sveri studentskog pokreta dokazuje da ona nastojanja koja su doživela živahnu potvrdu u tzv, »junskim događajima« idu pravim putem. Studenti su se razgibali i niz dokumenata koje u poslednje vreme potpisuje Univerzitetski odbor kazuju cla je pokrenuto niz akcija koje su već u samom svom početku tako pune energije i stvaralačke snage da obečavaju vrlo zanimljive i bogale rezultate, Univerzitet se kreče! Teško je jednim jedinim imenom označiti različnost, kvalitet i množinu ideja koje se trenutno još nedorađeno ali vrlo intenzivno pokazuju u tim dokumentima i aktivnostima studentske organizacije. Ipak, jedna zajednička osobina jasno je uočIjiva: problcmska orijentacija. Studenti hoče otvoreno društvo i otvoren univerzitet, polemičku atmosferu i participaciju u odlučivanju na svim nivoima. Bez posebnog selektivnog kriterijuma ovde nabrajam te ideje, njihove implikacije i načine izvođenja. Mođemu naučnu i tehnološku revoluci ju ne može svako razuraeti u celini, svako može razumeti samo njene deliče, osobenosti to zahteva specljalistlčk! rađ; Duboko se oseča da vrednosti koje smo prihvatili ne odgovaraju: svaka generacija stvara sopstvena pravila dozrevanja i istupanja. Ali ta neadekvatnost, uz bol, pobuđuje i optimizam: čar je u stvaranju novoga; Goli radikalizam, vera u ncizbežnost Sto *u mučile ranije generacije koje su jedini ishod videle u totalnoj promeni revoluciji, ustufile su mesto promišljenijim shvatanjima drutva potrebna je kombinovana, kompleksna, komplikovana, stručna, specijalizirana đelatnost Ijudi; Opređeljenje za konačnu i poslednju istinu 1e nemoguče i zato je problematičan i društveni i politički angažman: on mora da se razvija pre svega kroz pokušaje, eksperimentisanje sa vrednostima i načinima života; Pošto su neki, za društveni organizam izvanredno važni dmštveni kanali zatvoreni, po što zbog slabe prehrane svežim snagama i idejnom širinom (sastavom) ovo društvo več doživljava trenutke društvene neravnoteže, slabe uravnoteženost! mogu se lako shvatiti različiti ekscesoidnl odgovori; Izgleda da se u umetnosti trenutak 1968. zagledao pre svega u umetnička dela iz prošlosti. Zbog tvrdnje da radikalno uništenje nije moguće i da revolucija u umetnosti nije izvodljiva na tradicionalan, totalan način, iimctnost postaje pre svega epfgonstvo i plagijat. »Kulturna revolucijaf je otud moguča i ostvarljiva pre svega putem različitog razumevanja postoječeg sveta, ptkem übedljivije obrađe i večeg nložcnog rada u već obrađene materije, u materijale koji stoje na raspolaganju i upotrebi;

Kulturna revolucija (promena kulture) je neophodna jer se stara kultura zatvorila u čelični valjak kroz čiji otvoren krov vidi samo mali kružič neba; nova kultura obrađuje sve sektore i svoj rad nudi kao artikle u supermarketu; Društvena diferencijacija i funkcionalizaoija otvara put i novoj »proleterskoj svesti«. Proleter je onaj ko se bsz bola odriče starog načina mišljenja i neprestano stupa u nove kombinacije: tremrtak ostaje za njim kao ugasla zvezda; Potreban je »novi tip čoveka«. Stare iluzije o carstvu s onu stranu materijalne neophodnosti ostaju ideološko oružje nerazvijenih. Savremena nauka o društvu vidi preko potrošačke začuđenosti, htenja svetske inteligencije sklona su ironiziranju »plašljivog čučanja u predmetima« i pristajanja na društvo izobilja; U savremenom društvu birokratija je smetnja. Realizacija ideja je elektronska. Važno je mnoštvo i različitost ideja, svežina nastupajučih, upomost stvaralaca novih sistema; selekciju i praktičnu (industrijsku) upotrebu omogućuie compjuter; Dijalog sa zatvorenim strukturama je nemo£uč uprkos verbalnim iziavama o otvorenosti i sprcmnosti za di Takav razgovor znači manje više istrajavanie tih struktura na svojim pozicijama i fizičko nepoverenje prema novim neformalnim grupama. Dijalog je sarao za intelektualce. Iza zatvorenih vrata svoj govor drže zatvorene strukture, sopstveni glas im tako prijatno zvoni u ušima da im se govorenje s one strane vrata čini kao udaljeno brujanje nerazumljive melodije; Politička borba u zatvorenom monopolističkom dmštvu je contradictio in adjecto. Manevrisanje tako izmeni čoveka da on više nije sposoban za povratak ka čoveku kada manevrima dosegne zamišljeni cili. Politika je zanimljiv fenomen koji je potrebno naučno analizirati i umetničkl obraditi; Prikupljanje klasičnoj iđeologiii (eshatolo ik! aktlvizam) je zatvaranje slobode mišljenja, mišljenje postaie zakrečeno. urnja samo ono Sto i samo već zna, što hoče da zna i razume u kadru sopstvene sklerotične vizije sveta; za pripadnike iđeologije nema vlše nlčeg novog izuzev onog što ponavlja ideološki »lajtmotiv«; Neophodno je premišljanje, otvoren sistem mišljenja, sloboda komunikacije, demokratičnost stvaranja; Samoupravljanje postaje svojina svlh Ijudl: birokrati istina izriču zahteve za samoupravlianicm n u sušt ni žele da vode fo sarnouoravIj’anje. Birokratija zatvara kanale koji su od životnog značaja za prehranu samoupravnog sistema; Staljinizam nije samo zatvaranje I streljapj* to su sarao logične posledice mišljenja koje poseduje poslednju istinu; i koje zdravlje razuma imenuje po svojoj meri; staljinizara (dogmatiznm) je još uvek osnovna teškoča ovog društva.

DIMITRUE RUPEL

KAKO SE OTKLANJAJU MRLJE

Studentu su mrlje veča bri-! ga nego ostalima, jer on teže može da se odrekne svojih stvari, ako se uprljaju. j Stvari se, ipak, od upotrebe po-! nekad umrljaju, ili ih umrlja [ neko drugi, ko ne brine toliko za njih, jer nisu njegove. Zato valja da svaki student ume da se snađe kad se negde pojavi mrlja i 1 da ne traži od đrugih da mu je I člste. Pitanje je da li oni to umeju i zašto bi ih se to ticalo, pa može iz neznanja i nebriga stvar da se umrlja još gore i da sasvim propadne, Neki odmah probaju da mrlju uklone fizički, To može đa pomogne samo ako se neko ukaljao, pa na miru sačeka da se osuši i onda ostruže, izlupa i iščetka üblačeno mesto. Kod složenijih mrlja fizičko uklanjanje samo može da Steti. Mrlja se još više upije i ostane Iznutra, tako da više ništa ne pomaže, Najlakše je da se umrljani obrati ustanovi, koja stručno oisti, alj je to za poneku Mčnost preskupo i student je manje na gubitku ako se sam snalazi. Razmotriče se nekoliko mrIja, čestih u stuđentskom životu. Njih mnogi i ne čiste, jer misle da to ne može i naviknu na njih vremenom. Studentu valja da bude čist, da pazi da mu se stvari ne umrljaju, a ako greškom do toga dođe, da mrlju odmah ukloni na neki od sledečih, proverenih načina. MRLJE OD PECATNOG VOSKA Kad vosak za pečačenje, takozvani »crveni vosak«, kane gde se nije želelo, ne treba da se dira dok je vruć, nego se pusti da se stvrdne. Onda se to mesto jako izlupa kakvim prutom i vosak se polomi i spadne. Ostaje jedva vidljiva mrlja, koia više nije crvena, nego više rđe boie. Nju treba ošuriti u vrlo vrućoj

vod} i nestače. Ako se dira dok je vosak vruć, samo se razmrlja i upije se u okolinu, pa se posie teže skida i može stvar ozbiljno da se ošteti. MRUE OD MASTILA Orfe su česte pri dužem školovanju i nisn nikakva sramota. ali je važno da se ne vide u svečanim pril'ikama. Stare mrlje se teško čiste i bolje je da se odmah misli na budućnost. Svi znaju za uklanjanje mrlje od mastila potapanjean u vodu. Time se mrlja razvođnjava, ala se retko uklanja (samo u slučaiu kad ie mastilo namerno tako napravljeno da se lako spira, a njega studenti retko upotrebljavaju, jer čoveka mnogo košta). Mrlju vaIja natopdti čistim mlekom, pa Isprati posle kraćeg vremena kad mleko upije mastilo. Mleko se lako opere i ne ostavlja tragove. MRUE OD KRVI Mlad se čovek lako l mnogo povređuje .To brzo zaraste, ali mrlje od krvi ostanu. Ima raznih veštačk'h sređstava i deterđženata, al} nisu mnogo pouzdand, što se vidl po tome koliko se često menjaju. To je više reklama da se čovek navede, a kad viđd da ne valja, orida ga navode na nešto novo 1 tako stalno. Postoji pouzdano sredstvo: domaći sapun od žuči. Nezgoda je jed’no što se danas teško nalazi, jer mu je proizvodnja mukotrpna i mnogi su od nje odustald. Nađe se ponekad u unutrašnjosti 1 đobro je da se obezbedi unapred, jer se ne rna kad čoveka može đa zadesi da se okrvavi. MRUE OD ZNOJA Kad se stuđentskJ veš javno pokazuie, svi se čude kako je prljav. To nije čudno, jer se zapr Ija od znoja, ali je bolje da se

mrlje uklone, nego da se objaSnjava pakosnima da student ndje kriv što mora da se znoji. Srećom mrlje se lako skidaju marseljskim sapunom. On se tako zove što su ga izmislili u Francuskoj, inače se svuda pravi I lako se nađe. MRUE OD LEPKA ZA MUVE Covek se umrlja kao i muva, tako što ne pozna da je lepak, nego se namami. To je gadna mrlja i ulepljenom treba da se ukaže na nju, ako je sam ne vidJ, da ne ulepi još nekog, jer se takva mrlja ne suši. Skida se lako, ako se nije mnogo upila, obićmm pranjem. Ako jeste, onda amonijakom. Ne zna se zašto baš amonijakom, ali to je jediipo sredstvo, iako miriše na nužnik. Ulepljeni mora da otrpi da mu smrdi, kad već nije na vreme opaz : o da je lepak za muve postavljen baš zato da se ulepi ko se prevari, iako je sladak i mirišljav. UPOZORENJE 0 PEPELU Mnogi i đanas posipaju mrlje pepelom, iako je naučno dokazano da ne pomaže. Obično oni što su se prevarili samd, nagovar raju i druge, iz čiste pakostL Sta biva sa pepelom? On mrlju ukloni, ali se vidi gde je hlla 1 vidl se da je posipano pepelom, a to više ne može da se očdstl, Tako neka vredna stvar možo da propadne greškom I zato )« važno da se zna da poslpanj* mrlje pepelom samo Stetl. Ovde nisu obuhvaćene masano mrlje, (valjda zato što ne jedu mnogo masno Primedba slagača!) i mrlje nepoznatog porekla, jer se kod studenata ono gotovo i ne sreću. Nadamo se da će ovi saveti pomoći studentima da očuvaju svoju čistoću i da je poprave, ako su se zapustili.

LAZAR STOJANOVIC

Druže uredniče

U »Susretu« od 27. novembra 1968. u tokstu »Kameleonl« nalazi se sledeča rečenica: »Sesti primer: Zamenik sekretara Univerzitetskog komiteta SKS Beograd privremeno je (bar se nadamo) preuzeo prerogatJve javnog tužioca I počeo da <cenjuJe koji tekstovl u »Susretu« mo£u, a koji ne mogu da budu objavljeni«. Da bih doprineo tačnora informisanju vaših čltalaca, smatram za potrebno đa istaknem sledeče. 1. Kako je poznaito, javm tužilac nema prava koja mu se ovde pripisuju to su mahom prava glavnog uredmka. Očigied no je, dakle, da nlsam mogao da preuzmem nešto što ne postojl. 2. Tekstove kojl se pojavljuju u »Susretu« ne čltara nd pre nl posle objavljivanja. Međutim, da sam u prilici da Ih kao urednik čitam pre objavliivanja, onda bi to, sudeči po tekstu »Kamele oni«, bio veoma naporan posao.

Autoru teksta »KameleanJ« moralo bi se najpre objasniti značenje stranih reči koje je upotrebio pišući svoj sastav. Tako, autoru nije poznato značenje reči koju je odabrao za naslov svog teksta. Autor tvrdi da kameleonstvo značl jedno govortti a drugo rad'til 3. Posebnu draŽ tcksta »Kameleoni« predslavl jaju neki novi pojmovi (mallclomo-blrokratska kreatura, socijalizam koJi Je zapisan u dokumentima društva) i institucije (stalna grupa za Ideološko obrazovanje) koje autor uvodi u naš politički život. 4. Autor se sa puno strasti zalaže za samoupravni socijallzam a iz teksta sc vldi da ne zna šta je samoupravlianje. Da zna, svakako ne bi tvrdio da postoie i antisamoupravne individuc. 0čigledno, autor samoupravljanje ne shvata kao društveni odnos, več kao odliku pojedinih Indlvldual 5. Ostaje samo pitanje: da 11

j® tekst »Kameleoni« naplsala mal.’ciozno-birokratska ili samo upravna neznallca? Rade ktjzmanović ZAMEMIK SEKRETARA SKS BU GLAVNOM UREDNIKU »STUDENTA« Ovaj deananti povodom jedne noobicne insinuacije u »Susretu« ponudlo sam redakciji »Susreta«. Ali, rečeno mi je da su broj zaključili i da će jedino ispraviti to da se ja nlsara ponašao kao iavni tužiJac prema »Susretu« nego prema »Studentu«. lako ni to nije isrina. ipak sam zahvalan Redakciji »Susieta« što će me, svojom ispravkom, optužiti, istina lažno, za nešto što je u vezi sa »Studentom« a nije nl u kakvoj vezl sa »Susretom«.

RADE KUZMANOVIC

Izjava redakcije

POVODOM JEDNE TVRDNJE O ĆENZURI U »STUDENTU«

Bez obz±ra na to Sta je kolega iz »Susreta« želeo da kaže, tj. bez obzira na mogudnost da se njegova izjava uzme takoreći metaforično, mi osećamo oba vezu da kategorički Izjavimo da nikadcav obiik cenzure u *Studentu« ndje postojao od februara meseca ove god ne (kada je fonniran najveći deo sadašnje

redakojje) pa sve do dana današnjeg, tj do 8. decembra 1968, do 21. čas. Nijedan jedini tekst, uključujući tu I tekstove za brojeve objavljene u Junu, nismo dali na čitanje nekom ko je izvan Redakcije, jer to od nas niko nije ni zahtevao. Sto se, pak, tiče samog Kuzmanovićevog stava prema »Stu-

dentu«, amatramo da treba ređi 1 ovo: Kuzmanovid se nije slagao sa izvesnom orijentacljom u listu. nije se slagao ni sa izborom izvesnih saradn ka pro fesora. Ml se takođe nismo slagaJi s njesovim ocenama. Ali, on je pri donošenju svoj h ocena blo torerantan, kao što je nefprestano pledlrao za tolerandju u diskusijama o *Studentu«, koje su se vodile u Univerz'tetskom komdetu, priznajući Redakciji samostalnost pri konačnom ođluč'vaniu o izgledu llsta. Nadalje, Kuzmanović je bio protiv toga da «e na sadašnju redakdju primene kazneno-popravne mere i da se izvrše one najavljlvane »kađrovske promene« i hitno »proširivanje ređakoije« isl. Toliko, zasad.

U broju 24 »Stuđenta « ođ 19. novembra 1968. gođine objavljen je članak »Napred u pošumljenje otoka «. Pošto je bilo neleljenih tumačenja smisla i namere teksta, ielimo da naglastmo da autor i uređništvo nisu ieleli đa đovode u sumnju orijentaciju Komunističke partije Jugoslavije iz 1948. gođine. Takva tumačenja su zlonamerna i uredništvo sr orrađuje ođ njih.

LAZAR STOJANOVIĆ I URECNMTVO »STUDENTA«

MANIFESTI O KNJIZI

goddna ima dvanaest meseci. trinaesti je mesec knjige. knjiga se može prodavati, kupovati, jesti, voletl, mrzeti, krasti, nuditi u pola cene, spaljivati, s knjigom u jednoj rud možete doživeti orgazam, zbog kujige možete ležati u zatvoru, možete druge stavljatd u zatvor, a možete i: knjigu pozajmljivati, dobijati na poklon, upotrebljavari je kao korpus delicti, upotrebljavati je za zavijanje duvana ako ste u partizanima, možete je baciti nekome u lice, možete zavestj nekoga razgovarajući o knjigama, možete biti i nepismeni ako vam je do toga baš tol ko stzdo, ne možete jedino sesti 1 napi'sari pravu knjigu jer prava se knjiga ne piše ona se živi reko je čdka sima da će kupit knjigu svima i uopšte knjiga je mnogo značajna stvar i sa knjigom j se može mnogo lepo živetd mno! go lepše nego sa ženom što uop| Ite ne značJ da sa ženama nije lepo živeti. ko zloupotrebljava knj : gu radi sebj u glavi. ko» radi sebi o glavl piše zabranjene knjige. onda se zabrane nekl Ijudj a ostalj svet kupuje zabranjene knjige i svima |e dobro. jedino tebl, ako se baviš studiramjent, nije dobro. ostaje ti da prodaješ knjige na koša-.i ili da ih kradeŠ i sad smo konačno stigli na pravo mesto i pravu tačku i pravu stvar jer je jedna sramota da knjjge mogu da kupuju samo om što ih ne čitaju, a ti kad buđeš imao para da ih kupuješ, trčaćeš da zaradiš još više para i još više para i kome je sad do kn jiga i gledaj od čega živlš i neka bar moja đeca čitaju kada već ja nisam mogao a i ti pisci brate samo pišu kao da nije đosta nap’sano i uopšte sve je to jedna gnjavaža i zato ako si stuđent gledai pa živl za hčnu sreću i zadovoljstvo i ako baš hočeš da imaš knjige učlani se u neku biblioteku pa uzmi knjigu i ne vraćaj dok te ne nateraju što se ustvari ne Isnlati jer je policja vredna i uvek ti znaju adresu ma koliko se ti trudio da je ne znaju na je zato naibolje da knjige KRADES u radnjama i na sajmovima bolie na sajmovima jer su tamo osigu-

rane a 1 hoče ponekad da zažmure. ako nećeš da kradeš nije ti zgodno Mi nisi navikao ili jednostavno nećeš onda se učlani u ruse tamo su knjdge jeftine ali pošto znam da ti to ne pada na pamet i jesi li lud i tako to, onda ti ne ostaje ništa drugo nego da čitaš ovo dalje i da najzad dođeŠ do TRINAEST SIGURNIH NACINA KAKO UKRASTI KNJIGU I TIME UCINITI DRUSTVENO KORISNU STVAR po metodama prof. dr. Štaufenberga sa humbolt univerziteta 1 iz prakse abs. ph. zareta stojanića što ti je ovo drugo mnogo važnije jer si ti jedan raarksdsta a ako je baš jedanaesta teza u pitanju prof. dr. štaufenberg samo tumači svet a dotični zare abs. ph. zna da se radi o tome da ga treba promenitn i zato čitaj daIje i savet prvl nemoj da te grize savest nije psihološki l uopšte ako oklevaš ode voz savet drugl kad pođeš u akciju pomisli na otadžbinu ona je nepismena i hrabra učini da bude pismena i pametna. savet treći übedi sebe da to što radiš i nije neka krađa već je u duhu reforme a ti i kiro se jednostavno trudite da smanjite zalihe a povećate broj obrtaja kapitala } kapitalndh istina savet četvrti ne kradi nikađ memoare iz nob i istorije rađničkog pokreta nije to tvoj nivo i nije to tebe dostojno da radi emanijak mićković sem toga tu su Ijudi osetljivi l mogu te dokrajčiti . savet petl ne kradi u kupaćim gaćicama bićeš odmah sumnjiv a i nemaš gde da sakriješ predmet »avet šesti ako te uhvate kažj da je krađa knjiga viteški običaj da si ti poslednji romantičar 1 da imaš najcHvniju devojku na svetu savet sedml tehničke prirode ponesi dve tri kniige 1 nameravanu stavi među njih a može i u zatvoreni klšobran. nemoj da praviš duple džepove nije po-

Steno 1 uopšte Izbegavaj svakš šalabajzeraj savet osrml ne kradi fojerbaha i kad je več reč o seksu ne kradi seksualne knjige nije fer to narod najviše kupuje a moraju i onl i savet devetl ako te uhvate knjigu im nikako ne daj u ruke i nemoj da bežiš nije estetski savet desetl najvažniji kradl u kišne dane kada ti je svega dosta kada bi pisao pesme kada si nadrealista kada ne znaš šta ćeš sa sobora kada si zaljubljen kada bi hteo da si eskim i da jedeš foke kada bi hteo na barikade i u prag kada ti se čita isidora sekulić kada voliš svoju otadžbinu kada si robespjer kada ti se ne ide u bioskop kada ti se vodi Ijubav kada si šašav jednom rečju uvek kada si divan savet jedanaestl ne kradi u prosveti na terazijama pre podne kada radi moj prijatel jaca mitić on je jedan fin čovek i bio je nekada upravnik pozori3ta mnogo bi bilo bolje da je on upravnik pozorišta umesto nekih koji bi bolje uradili da prodaju bilo šta osdm pozorišta savet dvanaestl ne poštuj autoritetet izgradi svoj sopstveni stil savet trinaestl sve svoje blago podeli sa prijateljima jer prijatelj je najveće blagp a ne knjiga to su te slagali niangupl zato prijatelju knjige'koje kradeš poklanjaj prijateljima i užof porodid devojci nemoj poklanjati knjige njoj pokloni srce 5 kaži joj da u njemu SVE piše a knjige čitajte zajedno i sa razumnim prekidima osnivajmo klubove Ijubitelja ukradene knjige! bilo kuda, knjigu kradi svuda! i ako te uhvate na desetoj već si zaradio! ođbij ponosno da kradeš knjigc Oskara Daviča! pouči i radničku klasu kako da krade knjige a zatim ih čitajte zajedno, ako već ni ti ni ona ne možete da ih kupite, sigurno je da se iz njih može nešto 'naučiti!

LJirBISA RISTKt

Strana 2

tTUDENT