Студент
Studenti i stan Ljudi bez adrese
Pred zgradom »Borbe« svake večer; komeša se masa Ijudi. Tu se okupljaju oni koji izdaju staпоуе i oni koji ih traže. Među ovim dmgima najviže je studenata. Oni dolaze ;z dana u dan i svaki put sa novom nadom da će naći jeftin stan. Za to vreme prmuleni su da lutaju Ш ilegaUšu, često ne znajuć' gde će slcdeće večeri prenoćiti. Jedan od njih, Slobodan Stojdjković, student druge godine Pravnog fakulteta, гекао nam је: Već nedelju dana, svake večeri, dolazim ovamo da tražim stan. Dom n'sam dobio, pa sam prinuđen da ilegališem dok se konačno ne smestdm. Naravno, u uslovima »nomadskog* života teško je učiti ali šta ću, za stan mnogo traže, a prihodi po članu garodce jedva prelaze 5000. rat mi je takođe student, on Je u Nišu. Roditelji, da bi nas izdržavali, moraju se lišavati mno gih osnovnih stvari. Zato gledam da nađem što jeftiniji stan. Međutun, postoji još jedan problem. Cesto neće da te prime kad čuju da si student. Jedna žetna mi reče: »Vi studenti se bunite protiv svoje države. Ko vam је kriv što nemate gde da stanujete«. Pored naših, ima i stranih studesnata- I оцј imaju" slčne pro-, bleme. K. A., student prve gojine elektrotehnike, rekao nam je: Ovde čim vide da si stranac, odmah traže 50 hiljada za stan. Misle da smo mi bogataši, a kod nas se ž vi bednije nego kod vas. Stan tražim već pola meseca. Trenutno stanujem u jednom sobičku, u koji ne mogu da unesem tablu za crtanje. Uopšte, nemam uslova za učenje. Ako budem uspeo da nađem stan za 20 bUjada, moraću da se lišavam u velikoj meri »kulturnog« života. Zašto vaša zemlja prima strane studente kad ne može da im obezbedi uslove za školovanje? Vera M., student druge godiпе Više pedagoške škole: I
Prošle godine sam stanovala sa jednom porodicom i priMčno sam jeftino prolazila. Sada su stanovi mnogo skuplji, moraću da oskudevam u mnogo čemu,
čak ću i manje jesti. Verujem da je uzrok naglog poskupljenja stanova baš ova velika navaia studcnata. Mnogi nisu dobili doшоуе, a stanodavci to bnco osete i dilu cenu. Sada ilegališem
kod svoj'h koleginica koje su dobile dom, ali neću rnod dugo. Krajnje je vreme da nađem svoju adresu.
DUSAN STANKOVIC
"Mi došli u vezi sa oglasom za stan“
• STUDENT NEĆE MOĆI Kratka, kaldrmisana ulica oivičena plotovima iza kojih vire udžerice. U dvor štu desetak vra ta. Ulazd se pravo u sobu 2x2 m; peć, ormar, sto i veliki gvozdeni krevet, a na njemu sede kmpna starija iena i mršavi staгас sa slušaiicom iza uveta. • Dobar dan, ja došao u vezi sa oglasom za stan. šta kaže, pita čakica. Za sobicu došao, viknu žena starom. Eto ta vrata iza vas, pa pogledajte. Soba sa jednim ormarora i tri kreveta. Prostor između kreveta koiiko da se može proći. Ormar u raspadajućem stanju, krcveti drveni. Podignem čistu, uredno složenu posteljinu: od dušeka zasmrdi na buđ i memlu. Pod nokriven ponjavatna, nešto udubljen. Ispod ponjave tmle daske, viri zemlia, Na z'du Sv. *Đorđe übija adždajtj. Zid aza slike zelenkast. • Izgleda vlažno. Тц je bl zu trolejbus, za čas si na Terazijama, a i »Zvezdin« stadion, utakmice i ostalo, nekad se i potuku, ako sa navijač, đušu đalo dovikuju mi č kica na uvo. • A kud bih sa odečom l knjigama, ormar, je vidim pun? Kakvirn kniigama. njste valjda stuđent, sa negodovanjem pita tetka Desa. • Studirarp veterinu, ali ra-
d'm honoramo kao mesar, moči ću da platim. E neče moči, zaklima stari glavom. • Zašto, pošto je? Petnaest hiljada po krevetu. Ako si sam, i mi ćemo nekađ spavati. Po danu biće ti hladno, zato bolje samo prenoć’. Posete nikakve. ženske pogotovu, unose prnšinu, a i galama, mj stari... • Ali ja bih tiho, učali bi smo skupa, nekad. Šta kaže? — drefcnu tetka Desa pokazujući na mene, sobu i sv. Đorđa. Neće moći, neće moći već nezainteresovan č kica se zadubi u »Novosti*. DIVOTA »Besplatno stan i hrana, mlađoj nezaposlenoj samici, za malu ispomoć u kući«. Zgradurina ц strogom centru, četvrti sprat. Prosed, sredovečan čovek, mutrnih očiju Ijubazno me uvod ; i ne pitajući što satn došla. živi sam, ponekad гјш đođe sestra, pa. eto, potrebno mu je žensko čeljade u kući. Nabrojala sam tri sobe, kuhinja j srolarija. Naime, do sobe gde bih ja spavala je prostorija u koioj je smeštena stolarija. To je лјеgov hob‘. Penzioner, pa se zanima. Nameštaj starinski, masivan i očuvan. Etažno grejanje, bilo bi mi toplo \ udpbno. a kad se ja ođmnram. on m>i ne bi smefao svojim hobijem, stolarijom. UhvativŠi me pod шкц, prošetao me p>o čitavom stanu. Zar pije
UIUANA KESIC
divno, toliki stan, samo on i ja. Imam li mladića, verenika U'. slično. Ako imam, ne dolazi u obair. Posete nikakve, to je domaćinska kuća a ja mu se i sviđam, jer vidi da sam dpmaćinsko dete. Rekoh da sam iz dalaka i da ovde nemam nikog svog. Ponudi ше da sednem u sa lon da nešto popijemo i dogovorimo se Po drugi put pitam šta bi trebalo raditi u kući. Sitnica, to ćemo lako. Samo ako se mepi dopada. Ima i kupatilo da se kupam kad god hoću. Videla sam kako mi je soba prostrana, a krevet udoban, mek i prpstran. posteljina niegova. Divota. Pristajem li? Mogu se odmah useljti. Premesti se na divan рокгај mene i iskapi drugU čašicu, a ja ponovo upitah za kakvu me spomoć treba. Pa eto, na primer, ujutro da skuvam kafu i donesem njemu u krevet. Naravno, zajedno ćemo popiti. Ručak bi smo kuvali skupa. Malo se onda opere sude i eto to. S tnica. Ja sam studentkinja slabog materijalnog stanja i on je srećan da mi pomogne, a i ja njemu da pomognem, eto te sitnice. J divota. NOVO ZA DVA SLEPCA j»Mladi studentski bračni par. par. Bez dece.« Opet dvorišna zgrada, gotovo centar. Otvara nam gazdina baba, gazđa rađi, a ona mu čuva decu. Ovu je kuću tek napravio, ali na*a soba nije u toj kudi, nego u dvorištu ргеко puta. Ali i опа је nova, još novija. Gazdina baba nam naširoko obiašniava kako je gazda pravio šupu i \VC. a onda se setio da dogradi uz WC i jednu sob'cu. Sobica prazna, pod pokriven lesonitom, jpiriSe zemlia. Zid do klozeta mokar. Po tome se vidi da je novo građeno, ponosno kaže baha. Za nas, s obz’rom da smo mladi i đacj, kirija je 40 hiljada.' Ako hoćemo nameštaj, ima tu u šupi jedan š'fonier i krevet, ali za to će nam gazda kao i za slru iu apcigovati nešto vi§e рага. U desnom uglu, uz nlafon, prirnetismo runu začeplienu novinom. To је za furunu. Cunak i furunu moramo sami nabaivit'. Istina, kad se nrovuče kroz rupu, vir’će u dvorište, ali će zato odl'čno vući. Ako susedima u đvorištu buđe smetao đim, gazđa će da : h übedi, mi nema da brinemo. Kupati se možemo u sobici u bvoru, niko nam neće smetati. WC nam je pod nosom i njime bj smo koristili samo nr, gazda. gazdina žena, troie dece i baba, a ostali iz dvorišta imaju svoi, Rliz'na klozeta biia nam је očirdpdna, ier niie samo zid bio vlažan nego ie kroz njega i smrdelo, a i najmanji zvuk iz njega sasvtm se dobro čuo. Na primedbu da je skupo, baba nam odbrusi da onda nije trebalo da se ženimo. Zašto nešto ne radimo Mi rekosmo da radimo, ona uči, a ja pišem pesrne. Kao dva slepca, progunđa baba i prekrsti se.
I SERGEJ SEFER
Potražnja prasića
ZABELEŠKE S PUTA PO SRBIJI (1)
Paz! ovako, mladiću: kod nas, u Pečincima, stvari stoje оуако. MisUm, jasne su kad ih čovek gleda spolja. A sve je to ko loza na vreži ispleteno. I: znaš, tamo gde je loza velika i gde ima đubreta još od pre rata, i tamo gde je loza jaka, narastu velike lubenice. Nije važno da li su slatke, i crvene, a imaju crno zmo. Važno je da su velike. Onako ko onaj najlonski balon kad se naduva. Jer mnogi ovi Ijudi imaju samo osnovnu školu, ili kakvu шаlu, da kaiem: predratnu. A zauzimaju velike poiožaje. Pazi samo: kad u Savezu boraca prave kakvu večeru, ne zovu one sitnije ratnike. A ti znaš da su oni izneli revoluciju, tu se ne sporimo. I šta misliš ko to plaća? Veruješ li ti da se ovde kupuju stotine prasiča za večere u slavu ovoga, pa u slavu onoga. Ne mogu knnače da naprase toliko koliko oni pojedu. Razumem da je pre rata svako imao svoju Slavu. Recimo: ja Đurđevdan, on - Mitrovdan, ti Svetog Savu. A danas nam je svima ista slava, Hoću da kažem da su sve slave i moje, i tvoje, i onoga što je nekakav šef. A ko slavi?
A ovđe, u Pečindma, tako reći na pragu prestonice, događa se... da zineŠ kad vidiš. Ko ima uju ili teču, tome padaju ševe sa neba. Jer, to ti je sve povezano. Sve očevi, i brača, i sinovi, i žene, maksime imaju. Ovo je Amerika, mladiču, samo da imaš činovnike ko što treba. Pogledaj šta je onaj Mile. Bio je predsednik opštine, a sad u komitetu glavni. Rotacija, je Г tako? A u Brestaču ima maksim zemlje. I kaže: »zemlja nije moja, već ženina«. I zar su to čista posla? A čija je to žena? I on se vodi kao nekakav napredan komunista. I ona Vesela što se udala i več kuću ima. Ne bi ona kod njega onda radila da mu nije bila... To, to. Pa ti sad vidi šta se pod kamenom sušj. A ne možeš podiči kamen, jer si sam i fizički nesrećan. Ili ovo o šefu računovodstva. Тај Ljubo radi ovde dve godine. Otac mu je bio knjjgovođa u Dobrincima. Onda je njega počeo da uvodi u posao, recimo: kao ćatu. A škola nema. Evo, sada se školuje u ekonomskoj školi. I, zamisli mladiču, i žena mu radi u zadruzi kao službenik, A i ona je tako, ranije, malo га-
dila u poštl. Umesto uvoda u posao. U našoj zadruzi ima samo nckoliko Ijudi sa onom velikom školom, A oni drugi hvataju na Rcvoluciju. A ko je imao kola, imao je fiću. A danas svi pokupovali mercedese i ona bogatija kola. I kuće napravili. A treba ncko da se nađe ko će ih upita malo, onako sa strane, da ne primete, odakle im toliki novac. Jer to plata ne dozvoljava. To ti je došla poplava. Došo čovck рге dve tri gođine u gaćama, a sad se voza u opštinskoj limuzini. Video si onu, da kažem, leđinu pod selom. Tu ima, rccimo. oko pedeset jutara. I to je jedna ledina za stoku. A opština tu površinu dala zadmzj da uroze. Kad smo se bunjli, kažu nam da će to vratiti za ledjnu, za stoku, samo da tu godinu ostavimo. Jer je bačen silan veštak, pa da ne propadne. A ono ispalo drupo. Oru je, seju i plodove nose. Pa nemaš gde stoku da isteraš, i patiš se. A ti pazi šta radiš. Moje ime da sakriješ. Übili bi me ako bih гекао da me potpišeš.
MIROSLAV JOSIĆ
CRNO NA CRNO
• TRAŽE DA ODRŽIMO LINIJU, A KUUKAJU NAS GLUPOSTIMA. • STO KRALJ VIŠE VOLI HUMOR, BUDALA JE BLIŽE PRESTOLU. • BOUI ŽIVOT JOŠ UVEK JE PRED NAMA. • MI SMO ZA BUDUĆNOST MRTVI • NE DOZVOLIMO DA NAM PANJEVI TRUNU U ZEMLJI. • TEŠKO JE STAROGA LAVA ÜBEDITI DA JE SAMO ZA CIRKUS. • 1 NA VEŠALIMA KONAC DELO KRASI.
RADIVOJE DANGUBIC
MALI OGLASI
LISTCA K. BRANIČE DOKTORAT NA TEMU: »SUVERENOST I INDIVIDUA«. JAZBINA KOD HRASTA. ZEĆEVIMA I KOKOSKAMA ULAZ BESPLATAN. * * * HOBLUJEM RAZNE PLATFORME. GARANTOVANO I BEZ PRASINE. »STUDENT VSPN«. * * * STOKO! VOLOVI! DANAS VELIKA RASPRODAJA UVOZNOG SENA. OKUS PRAZNE SLAME. * * * NADUVAVAO ВШ PRIVREDNE USPEHE. ŠIFRA »KAPACITET«.
RADOJE DDMANOVIČ PRO DAJE SVOJE VILE NA MRTVOM MORU. * * * PREVLACIM ISTORIJE. JEFTINO. »POLITICAR«. * * * DOBRO KOTIRAN COVEK (KOTA 1941—45) ŽELI POZNANSTVO SA OSOBOM SUPROTNOG SEKSUALNOG, A ISTOG POLITICKOG POLA. DVE PAROLE O STAMPI DOLE TUPE OLOVKE! *• ZIVELO JADNO MNENJE!
JOSIP BRUARIC
Nedelja u suterenu
Odavno je bilo svanulo. Pet 1 devojaka se počelo budili, jedna po jedna, u suterenu student- . skog doma. Mica. sa kratkom plavora kosom, sitnim očima, . ravnim grudima i mršavim nogama, prva se protegla i protrljaГа oči. Maro, gurnu Mica cimerku na krevetu do sebe, evo hoće da te probude, a ja im ne dam. Nemoj me, promuca Mara, nešto sam umorna. Sanjala sam celu noć neke ruske vojnike, stepu... Pazi da ti ko ne uvali trupe, na to će Mica, i glasno se nasmeja, pokazajući pokvarene zube. Treća cimerka mrzovoljno podiže glavu: Uh, što je jutros zagušljivo. Smrdi. Sonja, molim te otvori malo prozor. Sonja se podiže, zevnu, zabaci kosu niz leđa i pogleda na brushaltere, pantalone, suknje, pantalone, viklere, češljeve, ogledala i ostale stvari razbacane po i stolu i stolicama. NamrŠti čelo I i počeša desnu nogu, zatim ustade: nazre se njeno usko telo u pidžami iz dva dela, sa crvenim i plavim cvetićima. Otvori prozor i ode do ogledala, cde је dugo čistila »barut« s lica. Danas je nedelja, neko će pajn možda doći ј trebalo bi da spremimo sobu, predloži Vera, lepotica sobe. Zatezale su prašnjavu ćebad. brisale prašinu ispod kreveta, istresale korpe sa smećem, češljale se, izlazile-ulazile ... Obukle su svoje najnovije haljine, »za svaki slućaj«. Neko je zakuсдо na vrata, prvo lagano a zatim jače. Cekaj, gole smo, viknula je Sonja, jer je poznala da kuca muška ruka. Na vratima su se pojavila njih četvorica: Maks, Pero, Slobo i Zvonko. Nosili su gramofon i ploče. Poznavali su se samo Maks i Vera; Maksa je Vera pozvala da ih poseti. Rukovaše se, svi rekoše svoja jmena i po nekoliko puta »drago mi je«. Tom Džops klicao je svoju »Djlajlu«. Ljudi su živeli. Vera je spremjla kafu; Maks joj je gledao u šolju: Ovde, Verice, vidiš lepo ka• ko stoji zec. Neko će te zbariti j na brzinu. Dole u dnu je patka, I. pazi da ti ko ne udari patku. Neka pisrpa iz dalelui, poljupci, pogleđi... Sve lepo! Sve devojke donosile su šoljice. Maks je bio neumoran u pričanju. Rekao je Sonji da će je neko dok se bude vozila autobusom GSP uštinuti na zadnjoj platformi, i preporućio je da пе bude cepidlaka i da se ne Ijuti na njega, Mici je skrenuo pažnju da svog pdvarača drži mnogo za nisko, te da će joj se to osvetiti Mari će se, pak, uz to želja ispuniti. Mladić, na kojeg je odavno »bacila oko«, vratiće joj itsom merom postaviće mamac i nikakvo joj koprcanje neće pomoći. Kurti je »video« da je svom Peri davno »dala nogu« i da je oćekuje poznanstvo s nekim mladićem koji poseduje automohil, ali da ta veza može biti tragićna, jer će doživeti straŠno tumbanje pored druma... Tako je pričao Maks, a đevoike su bile oduševljene. Posle podne u sobu je došlo još nekoliko momaka. Prostorija je bila krcata, Momci su pričali viceve, devojke se smejale ... Spustila se noć. Kurta је otvorila prozor, u sobi je bilo zagušljivo. Naglo se trgla: Pih! većeras je došao jedan. Svi nagrnuše na prozor. Ispod susedne sobe stajao je čoveK u polutami. Imao је brkove, beretku na glavi. Buljio je u sobu. Saginjao se, geslikulirao i rukaша dpdirivao §lic na pantalonama. Devojke su viknule na njega. Pljusnuše psovke. Posebno se izdvajao Sonjin kreštavi glas i njene sečne psovke. Jesi li videla ono čudo? Nije to meni prvi put. Gledala sam ja često, odgovori Vera, lepotica sobe. Sinoć su jednog posipale vodom i gađale flašama ... Dolaze svako veče i bulJe u sobe gde nema prozorskih zavesa. Svako je rekao ponešto na гаčun ćoveka sa bcrelkom. Mladići su odlaziji, Poseta je bila završena. Cimerke iz suterena spremile su supicu i pržile kobasice. Napolju se čulo šaputanje. Mla dić i devojka stajali su uz zid do njihovog prozora. Još su tu, reče Sonja, dobiće proširene vene.
MIRO VUKSANOVIC
Interpretacije
Na oglasnoj tabli studentskog đoma stoji plakat na којеш ispod figura dvoje mladih, pdše; »Mi smo svoju krv dali i spasli jedan ždvot, a Vi?« Ispod je neko dopisao: A mi se hran'mo u studentskoj menzi. * * * Jedan student pomišlja da pređe ulicu dok je na semaforu bio crveni signal. Kuda ćeš? začu se glas milicionera. Da kupim burek, odgovori ovaj. Ma kakav burek?!, prodera se opet milicioner. Sa sirom, iskreno će student. * * * Student Pravnog fakultet* N. N.. koji je konačno posle 10 god'na završio studije, objavio ■ je ц štampd sledeći oglas: »Zahvaljujem svima koji su verovali da ću diplomirati«. Penjović Jordan • * * KAKVA бТЕТА Profesor na jednom od časova komimalne higijene: Na žalost, beogradski кгеmatorijum nije dovoljno Iskoariićen. Zoran Ivanović * * * NAPREDAK Student istovaruje ugalj jednom građaninu: Sad utovaruješ ugalj, a kad diplomiraš, tebi će drugi da isto varuju ugalj, teši ga ovaj. 0, znam... ja ću onda da budem vozač kamiona koji raznosi ugalj, ođgovori student. Zoran Bogdanovlć * * * BOG OTAC r 1 Student čeka đevoiku sjx>đ uličnog sata. Prođe zakazano vreше, a nie nema. Poiavi se jedan prolaznk koji priđe studentu i reče: Ne čekaj uzalud... ona neće doči! —Ti kao da si bog, pa sve znaš, naceri mu se student. Nisam bog, mirno odgovori individua, ali sam joj otac. * * ♦ I Na železničkoj stanici sretnu se dva prijatelja: Zdravo, Pero, jesi li diplomirao? N sam još, Pa šta čekaš? Voz.
Penjović Jordan
Zoran Ivanovlć
Zoran Bogdanovlć
Dušan Slanković
PIŠEM PESME
Dragi »Studente«, želeo bih da ove dve moje pesme objaviš u naredn m Vašim brojevima, interpunkcija nije do nekle u redu, pa Vas za»to molim, a i ujedno zahvaljujem, da je korigujete.
RALIC DRAGOULfB,
MASINSKI FAKULTET
Pogled Gledarn nerno ogolele grane, Divne li su kad sunce ograne, Gledaim l:šće kako pada, Nije lepo kao nekada. Gledam dole u doline puste, Nema više one trave guste, Gledam nebo, nije više plavo, Nema sunca da mu kažem: Zdravo, Da ga gledam preko celog dana, Kako ide rekom, planinama, planinama, pustim dolinama, Dok ga jednom ne ođnese tama. P S. Hteo sam neke redove dai precrtam 1 übacim leoše, all sad je kasno. Pesraa se rađa u jednoni trenutku.
RALIĆ DRAGOUUB,
1968/24
STUDENT
11.