Студент

MAMAC, BRATAC

bfce bolje

U životu, као i u boksu, postoji pravilo po kome snažniji i hrabriji čovek može da izgubi saшо u slučaju diskvalifikacije. O tome odlučuju sudije, a one su u tom momentu nepogrešive. Tako se dešava da mrtvi, ili na neki đrugi način pokopani, bivaju slavljeni kao nezamenljive zvezde našeg javnog, kulturnog, političkog ili nekog drugog balkanskog neba. Po jednom drugom pravilu, koje se sreće mnogo češće u životu nego na ringu, ! epo ponašanje sudija ispred mase navijača, koja se van sporta naziva masom naroda, ima za zadatak da obezbedi onima koji se ponaŠaju i sude pravo ca svako drugo ponašanje i suđenje. Ispred narodnih masa se nonašaju razne sudije i njihove ideolosije. Ponekad se ponašaiu samo ideologije preko svojih predstavnika, i tada su narodne mase neka vrsta sudija. Za to vreme ргаve sudije, ili ideolozi u najužem smislu, brinu kakav će utisak ostaviti na budučnost. Zato se za budućnost kaže da ie svetli ja. Sa tim se svi slažu, ali budučnost gotovo nikada. I sa tim se svi slažu, ali nikom ništa. Kao što se da primetiti ovo »nikom ništa« jeste poslednii stadijum u odnosu iedne ideologije i jedne mase naroda. Ko je malo skromniji u razmišljaniu može đa se nada nečem boljera. Mesto predstavnika niie tako loše u životu, kada se več složimo da ie svako mesto nekakav život. Predstavnik je dužan da se tako zove a može da se preziva i malo drugačije. Pređstavnik uživa sve dotle dokle mu se ne otkrije ono što kriie iza svoga ponašanja. U slučaju da mu se ništa пе dogodi roožemo zaključiti da on i nije bio predstavnik već neko drugi. Vreme za otkrivanje nije tako često ali ie još ređe vreme kada se poneko izgubi onako kako је stvarno zaslužio. U životu, kao i u boksu, megdan dele jeđan slab a jedan spremniji. To je zato da se ne govoriii, a što čerao potom na

bi desilo ono o čemu srao gore primeru da pokažemo. i NEVENE, SPASI NAS ј Nevini moi milicionaru, ti nisi pandur, Ti si Neven. Kako se dosada nismo setili tako uzvišenog i nepokolebliivog imena. Neven, to gordo zvuči u našoj razorenoi i obnovljenoi domovini. Buduće maike, ne zaboravite da svoie novorođenče krstite imenom »Neven«. Naši novi radni pogoni, iedino ime koje pristoii vašoi svetliioi budućnosti ieste »Neven«. Tek kada se svi budemo tako zvali ostvarićemo pravo iedinstvo svih naših slojeva. To će nas učvrstiti u jednakosti, koia ie ionako na snazi. Blago tebi, Nevene. Blago tvojoi ostareloi maici koja te je odhranila, uz moralnu pomoć cele naciie, i od tebe stvorila čuvara. Blago našoi burnoi istoriii. Ne daj bože da umreš, ali čim se ta tužna vest obavi, podići ćemo ti snomenik kao Avala. 511 metara, Nevene. Ne bi ti na čoveka udario pa da ti neko plati. Sve mi znamo. Ne budi skroman. Ti čoveku hočeš da se nađeš u nevolii. Ti ga voliš kako ga niko do sada niie voleo. Ti si naša živa teorija. Tebe ie i sam Marks predvideo. Nevene. kučo naša. Ргоslavo naša. Naslovu svih poema i ekonomskih proračuna. Nema reči da se iskaže sve što je na duši našeg radnog čoveka. Jednom reči, sam ti si na duši. Nevene, dođi u naše čiste sobe, u naše klozete sa engleskim šoljama, u naše šifoniere, na naše male domaće ekrane, na naše proslave, na naše pohode u svetlost novog dana, u naše parole; Nevene, u naše parole. Dođi u naše bračne postelje i spasi nas. Mi smo uz tebe ! tvoje srce koje nas opija blagim mirisom dobrote i mudrosti. Uz tebe mi nemamo misli, ostajemo zauvek nemi i napregnuti simboli složene društvene stvarnosti. Kad nas nešto žulia, nas ne žulja. Kad nas boli zub, nas ne boli zub. Kad nam neko umre, bog da mu prosti, nama niko nije umro. Kad malo zagladnimo, mi uopšte ne zagladnimo.

Nevene, nas bol! earao onda kada tebe boli. Da se tebi nešto desi i nama bi se desilo. Da ti nešto kažeš, i mi bismo svašta rekli. Sve bismo rekli, toliko te volimo. ! Ti nam daješ snage da izdržiшо do kraja. Kraj možda i nije tako blizu, ali mi ćemo ga dočekati kad-tad. Nevene, smehu naš. Ti nemaš nameru da naše mozgove zamaraš tamo nekim budalaštinama. Ti naše mozgove zasmejavaš i oni su ti zbog toga zahvalni. Mi se toliko smeiemo tvom smešnom liku da smo skoro crkli. Mi shvatamo da smo dosada bili u zabludi što nismo crkli od smeha. Nadoknadićemo sve naše zablude. Nevene, mi smo jednu zabludu shvatili i savladali u sebi. Mi sada znamo kako se to radi. Nevene, nevini naš redaru. Da tebe nema mi bismo ostali ovce dinarskog tipa. Takvi su nam i preci bili. Ovako, ruku pod ruku sa tvojim vedrim čelom, mi više nismo'dinarski tip. Mi smo nešto uočliivije. Smei se Nevene, smej se da nam lakne kad se vratimo sa njivc i iz fabrika. Da nara zasvetli pred očima. Ut?či na nas da se ne nokolcbamo. Cuiemo, bilo je nekih koji nisu srasli sa tobom. Mi smo njih osudili i osujetili njihovu nameru da nas dezinformišu o tvora smešnom izrazu. Mi nećemo dozvoliti da oni kaliaiu tvoju duhovito ponašanje. Takav čovek kao Sto si t! niie obična pandurčina. Tvoje nežno telo је bilo izloženo udarcima i ostalima propagandama. Tvoja glava ie bila obložena stranim elementima. Ali, ti si to sve izdržao i pokazao svima nama kako se mora a kako se radi. Duhovito si to izveo, Nevene. Zato hitaj u naše domove i prikaži se u pravoj boji. Ne dozvol! nikome da šuška. Požuri da i to postane slavna prošlost. Nevene, prijatelju moj i krvni neprijatelju mog državnog nepriiatelja, moia napredna idejo, alarmno zvonce, mero za suzbijanje, točku istorije, druže naš na slavnoj tradiciji, maliu po čekiću, Kupam se u suzama od radosti što nas štitiš na tako dirljiv način. S tobom u nove pobede!

Molba narodnom odboru opštine Čukarica

Molim drugove da ml dodele nekog za zajednički život. Ne mora žena, Samo je važno da ne bude životinja, radi boljeg sporazumevanja. Drugovi se pitaju zašto ne mogu samoću da rešim samoupravljajući. Star sam i übogal jen u desnu nogu, iako imam druge lepe osobine. Pre dvanaest gođina nepovratno sam izgubio drugaricu pod tramvajem. Bila je njena krivica i ostao sam sam. Zamenjivao sam je šetnjama. Lako mi je bilo, jer pecam, a drugovirna je poznato da živim improvizovano na Savi, kod Zimovnika. Nastupila je promena godišnjeg doba u zimu. Lekari su rai u novembru komisijski smanjili nokretljivost. Imam radio, ali nisam slepac i malo mi je glas, da svoj nedostatak u Ijudima zadovoliim kao drugi Svestan sam sebe dok ovo pišem i namere su mi poštene: uvek sam se odlikovao pomaganjem i podrškom. Takav sam bio i kad sam bio podjednak u nogama. Kočenje u desnom kolenu nije u mom duševnom životu izazvalo pro mene čovekoliublja i druželjubivosti. Zato očekuiem razumevanje samoće i nadam se da mi se pomogne nekim čovekom. Zahtev mi ie kako drugovima odgovara. Pristaiem na strance, skupljače, studente, starinare, trgovce, trudbenike, taksiste, uličare, udarnike i sva druga slova. Ne stavliam uslove u pogledu urednosti i utroška u hrani, samo tražim da se ne dira u moju ličnost pri stanovanju. Radi upućivania u detalie ličnog života, prilažem molbi biografiju sa sadašniim uslovima stanovanja i četiri dokumenta da potvrđe da je sve istina. BIOGRAFIJA LICNOSTI Pre rata sam bio potkivač i demokrata. Posle rata uCitelj ! staklorezac. Za vreme rata drzao sam glavu usnravno i ieo ribu, da ne zavisim od okupatora.

Može da se kaže da sam bio pecaroš na strani naroda. Nisam osuđivan, niti sara prelazio u inostranstvo. živeo sam pod raznim komandama u dva rata. 1912. godine bio sam odlikovan za ranu u plećku, kao komordžija, pod komandom kapetana prve klase Milana Simovića. Do kraja sam živeo pod komandom pozadinske rezerve. 1916. povrati mi se savitljivost u leđima i budući odlikovan, dobijem za posilnog majora Batića. Pod njegovom komandom dočekam oslobođenje. U trećem ratu 1941. nisu me stavIjali pod komandu, jer okupator nije video u meni svoju korist. Posle rata uzimali su me u dobrovoljce dva puta: za ruševine na starom Sajmištu i za prebacivanje cigle. Cigla nije stigla i napravili su miting, ali ја sam se , dobrovoljno odazvao. Više nisam i živeo pod komandom nove vla-1 sti, zbog starosti u desnom kole-! nu. Uvek sam se pod komandama odlikovao. Tako mi je od drugova data penzija da sam invalid rada. Kuća je moja, kakva je da je. Pedesete godine sam u opštini l dobio pravo da je moja i zato je j nisu srušili Kuća je jednosobna. Ona nije šlep, kako je pedesete godine rečeno, nego je kuća s vratima i dva okrugla prozora i nema korito kao šlepovi. Na nju nemam poreza i druga zaduženja. Unutra ima nameštaja za dvoje i ovde treba da se pomene moja pokojna drugarica: ona je bila jalova i o tome postoji uverenje, a ne da u kući nije bilo prostora. Moglo je i dvoje dece da stane da je medickia dozvolila. Žena me je ostavila 1956. Тгčala je za kokoškom ispred tramvaja. Preživela je kokoška, umesto obmuto. Zato sam sam, a nisam kriv lično. UVERENJE Ođeljenje za privredu i finansije Skupštine opštine Cukarica

na osnovu čl. 24 Osnovnog zakona o doprinosima i porezima građana (Sl. list SFRJ br. 32, sir. 64 ćl. 202 Zakona o opštera upravnom postupku) i ovlašćenja načelnika Ođelenja 02 br. 16649/1-55, potvrđuje se da je 2ivorad S., penzioner oslobođen poreza na svoju kuću ul. Radnička bb, Beograd i doprinosa na prihod građana, na osnovu mesečnog ličnog primanja u visini 296,50 nd, što potvrđuje uverenjem o visini prihoda u prilogu. za šefa Odseka za razrez doprinosa (potpis nečitak) RESENJE \ Na osnovu čl. 4 tač. 9 Uredbe o prenošenju poslova iz nadležnosti vo jnih odseka na organe uprave opštinskih narodnih odbora nadležne za poslove narodne odbrane (Sl. list FNRJ br. 8/60) usvaja se odluka vojnolekarske komisi je br. 24916, kojom se Živorad S. proglašava stalno nesposobnira za službu u JNA. Ovim se produžava važenje odluke Sreske vojne uprave, Beograđ br. 1478/24-14 od 16. februara 1946. godine. Oslobođeno takse po čl. 23 tač. 30 Zakona o administrativnim taksama. S.F. - S.N. za načelnika odeljenja narodne odbrane (potpis) i ODLUKA O ODLIKOVANJU / živorada S., redova 21. pešadiskog diviziona Vranjskog puka Srpske kraljevske vojske srebrnom medaljom za vojne zasluge. Leskovac, 2. septembra 1912. načelnik odeljenja za poslove ooskrbe Đeneralštaba vojske Kraljevine Srbije artiljerijski major Kosta Risimović

POTVRDA Ovim se potvrđuje da je 2ivorad S. dao dobrovoljni prilog za postradale u zemljotresu u Skoplju 26. jula 1963 i to: jedne gumene čizme, dva štapa za pecanje, jedno ćebe, dve ženske spavaćice i jedna dečja kolica. Odbor za skupl janje pomoći postrađalima u Skoplju, opštine čukarica S drugarskim pozdravom i nadom u brzo rešenje samoće, Živorad S., penzioner ul. Radnička bb, Beograd

PREPISAO LAZAR STOJANOVIC

CIKLUS ZVANI ~CIRKUS“

10. UKROTITEU Podigoše kavez na kavezu dveri a u njemu čovek i ostale zveri. Ugledavši ovo publika se zgrozi zavideći glasno životinjskoj slozi Ovde Ijudi ništa novo ne postoji! ! Od kada se Ijubav u veštine broji? „Ра ovo je stvarno sasvim amaterski zar za nos nas vuče taj pedagog zverski.“ Gledaocl psuju gneva puna slika „vratite nam novac“ razleže se rika. Ne znajući gde će od sramote glavu umetnik je gurnu u čeljusti lavu Pažljivo da reči u grlu ne zapnu pravo mu na mozak ukrotitelj šapnu: „Vidiš stari druže u kakvoj sam krizi budi zato dobar glavu mi odgrizi“. Gledajući lava kako nežno kolje povikaše neki: „Тако je već bolje.“ Iz kaveza zatim čet’ri muzikanta iznesoše telo onog prevaranta.

Miljenko Žnborski

11. DOKTOR LOPOVSKIH NAUKA Iznenada nam se pred očima nađe najbolji na svetu poznavalac krađe. Iza njega puna kola vuku koze u njima se razni doktorati voze Čoveka što ima tolika priznanja svi primismo s’ vrlo puno poštovanja. Blenusmo u kola pa nam jasno nije da čovek u seb! takvu stručnost krije Na uvo mi jedan starac_ šapnu: „Pazi lako je lopovu koga zakon mazi.* „Mozak ti je“ rekoh „zaras’o u salo, što boljem od sebe zavidiš budalo“. Dok smo se psovali Ч ja i onaj stari iz džepova svojih doktor vadi stvarl. v ; Nikada nam neče u glavu da uđe kad pre doktor zdipi tol’ke stvari tuđe. Cim izvadl stvari po licu mu bledu primetismo nešto da nije u redu. Tad’ zavapi doktor glasom bolesnika: „Kuku Ijudi! nema moga novčanika.“

JEDNA OGRANIČENA I JEDNA NEOGRANIČENA TEMA

1. .diskusl j adlskusi j adiskusi j adiskusijadiskusijadiskusijadiskus ijadiskusijadlskusijadiskusija. 2, I ~, bićeboljebićeboljebićeboijebićebol jeb’ćehol ieb’ćebol letdćebol Jebićeboljebićeboljebićebolje .«.

DEJAN PATAKOVIĆ

KARIKATURE:

Crvena ruža

INICIJATIVA JE PREPUŠTENA NARODU

Obilazeći svoje štićenike, dru štvo za pružanje pomoć slepima, dođe do doma jednog slepog čoveka, na perifeviji gra* da. Zatekli su ga u maloj čistoj, skromnoj, ali lepo ure* đenoj prostoriji. Sedeo je na krevetu i držao u ruci saksiju sa lepo odnegovanom belora ružom. članovi društva mu predadoše poklone које su mu doneli i započeše razgovor u vrlo prijateljskom tonu. Na kraju jedan od članova dru* štva ga upita; Zašto voliš toliko tu ružu? Ne znam odgovori im čovek. Ne mogu da vam objasnim ali osećam da ne bih mogao da živim bez crvene ruže. Ali to nije crvena ruža koju imaš, sa zaprepašćenjem i u jedan glas povikaše. To je bela! Bela ruža! To grdno rastuži slepog i on ih kroz suze zamoli: Ako ie tako nosite je gde znate. Ali vas molim, ako ste mi prijatelji, donesite mi crvenu ružu. Ja sam imao crvenu ružu. Ljudi napustiše njegov dom poraženi neistinom sa kojom je slepi čovek tako dugo živeo. Obećali su da mu umesto be* le. које su poneli sa sobom, donesu crvenu ružu. Posle mesec dana traganja, nlgđe nisu mogli da nađu crve* nu ružu, te rešiše da obiđu slepog I da ga ohrabre nekim ооklonom dok mu ne nađu traženu ružu. Zatekli su ga očajnoa I za kratko vreme vrlo ostarelog, Naćićemo tvoiu ružu rekoše mu predaiući mu veliko ogledalo u divno izrezbarenom ramu. Uzmi ovo! Ovo nisi imao u kući. Ne. priiatelii. Ružu! Ružu crvenu mi daite. Ne mogu da živim bez crvene ruže reče umorno l teško dišući. Prođe loš neka nedelja, a gradom počeše đa kruže glasovi: kako slepi čovek niti jede, niti pije, niti može da spava ođ žalosti za svoiom ružom. Clanovi društva za pružanie pomoćl slepima su ga povremeno obilazill. ali on ie bio sve očajniji i sve utučeniii. Ružu |ecao fe ružu. Crvenu ružu. Ne mogu da živim bez nje. Kako ni sveontše narođno traganje za crvenom ružom ne dade nikakve rezultate, Ijudi iz društva rešiše da mu vrate onu istu belu ružu I da kažu da je to ta tražena crvena ruža. Evo doneli smo ti je. Sada budi srećan i živil Lice slepog se naglo ozari. Mrtve oči za trenutak dobiše čudan sjaj. Hvala vam prljateljl. Hvala vam. Ali da živim više neću! Znate, ia sam imao сгvenu ružu. Verovatno mi ju je neko ukrao i zamenio sa belom dok sam spavao, a celog života sam želeo da umrem sa crvenom ružom na grudima. Ja više da živim neću. Ne smem da rizikujem... ... I izdahnu stežući na gruđima onu istu belu ružu.

DUSAN JAGUKTN

SiII)EXT “TST POSTANSKI FAH 692 UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM ALIJA HOD2IC, ALEKSANĐAR ILIC, KEMAL KURSPAHIC, RAJKO PAVICEVIC, MILISAV SAVIC, LAZAR STOJANOVIC ч GRAFICKA OPREMA FLORIJAN HAJDU GLAVNI I ODGOVORNI UREDNTCI: ALEKSANDAR ILIC I ALIJA HOD2IC IZDAVAC UNIVERZITETSKI ODBOR - UREDNTŠTVO I ADMINISTRACIJA BEOGRAD, SVETOZARA MARKOVICA BROJ 79/11 TELEFON 645-894. TEKUCI RACUN UNIVERZITETSKI ODBOR SSJ BU ZA »STUDENT« 608-8-32-10. GODTSNJA PRETPLATA 8 DTNARA: ZA FNOSTRANSTVO 18 DINARA. ŠTAMPA »GLAS« BEOGRAD, VLAJKOVICEVA BROJ 8.