Студент

1968. BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Rad Univerzitetskog odbora Saveza studenata u Junskim događajima na Beogradskom um • verzitetu Posle spontanih studenatskih demonstracija u noći između 2. i 3. juna, 3. juna u 6,00 časova ujutru u Univerzitetskom odboru SSJ održan je sastanak dekana svih fakulteta, prorektora Beogradskog univerziteta, predstavnika UK SKS, UO SSJ BU i društveno-pblitičkih ofganizacija Grada na kome su analizirane studentske demonstracije na Novom Beogradu i doneti zaključci da se predloži Univer/Jtetskom savetu da se zbog vanrednog stanja na Beogradskom univerzitetu prekine nastava na određeno vreme i da se na zakazanom mitingu u Studentskom gradu pođrže opravdani zahtevi studenata. Posle održanog mitinga u Stuđentskom gradu i ponovljenih demonstracija u N. Beogradu, Univerzitetski odbor SSJ se 3. juna oko 14,00 časova sastao u Studentskom gradu, zaiedno sa redakcijom lista »Student«. Uje zajednički proglas Univerzitetskoi; odbora SSJ, Redakcije lista »Studet« i Akcionog odbora demonstranata Studentskog grada, upućen studentima, nastavnicima Beogradskog univerziteta i javnosti uopšte, u kome su podržani zahtevi studenata istaknuti u i na milirgu u Stuđ’ntskom srradu i u kome je oštro osudena gruba intervencija organa Milicije i zahtevana ođgovornost svih onih koji su naredili unotrebu sile, kao i štampe i ostalih sredstava informisanja zbog netačnog informisania javnosti. Ovaj proglas je pročitan i usvojen na svim zborovima fakulteta, akademija i škola. Na proširenom Plenumu Univerzitetskog odbora SSJ, održanog 3, juna uveče, iscrpno su analiairane studentske deraonstraoije i odlučeno je da se studentskc akcije prenesu na fakultete, akademije i škole, da se studentski zahtevi razmatraju na zborovima studenata, nastavnika i radnika fakulteta. akademija i škola, te da se obezbedi puna koordinacija rada Univerzitetskog saveta, Rektorata BU, UO SSJ, UK SKS i fakultetskih i akcionih odbora, koji su u međuvremenu formirani na pojedinim fakultetima, akademijama i školama. Odlučeno je da se redovno izdaje bilten Univerzitetskog odbora SSJ i fakultetskih i akcionih odbora, kao i vanredni brojevi »Studenta« koji bi informisali studente, nastavnike i javnost o svim događajima i akcijama na Beogradskom univerzitetu i o podrškama i osudama studentskih zahteva i akcija. Posle ovog Plenuma u UO SSJ konstantno su održavane sednice UO SSJ i redakcije lista »Student«, zajednički plenumi UO

SS i UK SKS, fakultetskih i ćikcionih odbora fakulteta, akademija i škola u kojima su vrlo aktivPo učestvovali t mnogi profesori Beogradskog univerziteta, sastand radnlh grupa, mnogobrojni sastanci sa predstavnicima štampe, radija i televizije iz zemIje i inostrahstva, danonoćna dežurstva i kontakti sa zborovima studenata i akcionim i fakultetskim odborima na fakultetima, akademijatna i školama, kao i sa drugim univerzitetskim centrima. Bila je obezbeđena pvma koordinacija rada i visok stepen jedinstva pomenutih organizaciia, kao i puna obaveštenost studenata o svemu što se preduzimalo. Pripremana su i istupanja studentskih pređstavnika u Izvršnom veću Srbije i na drugim mestima, proučavan je i usvojen veliki broj odluka i dokumenata i analizirane su sve odluke i zaključci Republičkog izvršnog veća, partijskih i drugih foruma. Na proširenom Zajedničkom Plenumu UO SSJ, UK SKS, fakultetskih i akcionih odbora SS i redakcije lista »Student«, od 5. juna 1968. godine iscrpno je razmatran i usvojen najvažniji dokument junskih događaja AKCIONO-POLITICKI PRO GRAM STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA. Predlog Akclono-politiČkog programa sastavila je radna grupa formirana 4, iuna, a na bazi zahteva i materijala sa zborova studenata. Ovai dokument je pročltan i usvojen na svim zborovima stunenata i nastavnika fakulteta, akademija, i škola. Narednih dana je redovno praćen rad zborova studenata i nastavnika, održana je puna koordinacija rada, razmatron je izveštaj komisije o događaiima na N. Beogradu, a poslednjih dana štrajka ozbiljno su razmatrani problemi daljeg rukovođenja akcijama i neispunjavanja osnovnih studentskih zahteva. Stalni sastanci i dežurstva održavani su sve do 9. juna uveče do govora Predsednika republike, kađa je data puna podrška govoru druga Tita i izdato saopštenje o prestanku prekida nastave na Beogradskom univerzitetu, kojim je konstatovano normalizovanje situacije na Beogradskom univerzitetu. Plenum Univerzitetskog odbora SS na sastanku koji je održan 6. jula 1968. gođine dao je svoju ocenu o junskim događaiima. U ovom izveštaju donosimo delove zaključaka sa tog Plenuma. čitava akcija studenata BU fkoja je imala takvu podršku univerzitetskih vlasti i profesora da se s pravom može nazvati akcijom studenata i profesora) imala je jasno i oštro progresivno, socijalističko opredeljenje i to kao nedvosmislena, energična potvrda samoupravnih socijalističkih principa našeg dru-

štva. Ona je svoju kritiku usmerila ka određenim, jasno označenim nesocijalističkim pojavama u našoj društvenoj praksi, koje su tumačene kao rezultat nedovoljne veze između naših opštedruštvenih principa i njihove primene u praksi. Iz toe osnovnog stava, iz kritike određenih pojava u praksi, kritika iežernosti, neefikasnosti i nemarnosti koje su se prikrivale tzv. relativizacijom značaja određenih problema, tako što su ti probletni svođeni na čisto ekonomske, prav ne ili politlčke, a da se nisu sagledavali u svom opšte-društvono političkom značaju (pojava socijalne diferencijacije kao posledica nedoslednog sprovođenja principa raspodele prema radu, pojava nezaposlenosti, nojava bogačenia, korupciie, neefikasnosti javnih službi itđ), proizilazilo je, u toku akciie, mnoštvo polemičkih i kritičkih stavova, mnoštvo zahteva, a bilo je i određenih preterivanja i ispada, koji- su doduše bili energično suzbiiani, ali kojima ie, čini se. dat veči značaj nego što zaslužuju. Akcija je ođ samofr nočetka imala dva osnovua r' , ' ,Tn-(itranje opšte-društvenih i razmatranie problema vezanih za Univerzitet. lako su ovi drugi nroblemi bili postavljeni sa istom energijom, iako se daleko energičnije zahtevalo uklanianie ođređenih pojava koje su Univerzitet činile konzervativnim i nenrilagodenim kako savremenom shvataniu nastavno-naučnog procesa tako i našem đruŠtveno-poHtičkom sistemU, ipak ie jači akcenat bio na tzv. opštim zahtevima i problemima. Možemo smatrati velikim, presudnim uspehom našeg samoupravnog demokratskog socijalističkog sistema činjenicu da je jedna masovna, u prvi mah spontano početa i širena akcija studenata i profesora od samog početka bila jasno i nedvosmisleno postavljena kao akciia za naš samoupravni socijalistički sistem, da u njoj ni jednog trenutka nisu mogle da se održe ni ideje ni kritički stavovi koji bi negirali osnovne vrednosti našeg sistema. Veliki pozitivni zna Čaj te činjenice još nije svuđa sasvim dobro shvačen, a takođe, iz nedovoljno brzog shvatanja te činienice, mislimo da je nroisteklo i da može da proisteknu niz zabuna. U toku ovih događaja bilo je dosta reči o metodama rada. Mnogobrojnim mišljenjima bila je izražena saglasnost sa našim »opravdanim zahtevima« za bolji materijalni položai studenata i Univerziteta itd., ali su osuđivane naše metode. Treba istači sledeče: da je od 3. juna u 15.00 časova ti. od prvog sastanka Univerzitetskog odbora doresena i sproveđena odluka da se sve manlfestacHe ođvllaju na fakultetima i školama ti. u okviru ustanova u kojiraa studenti i profe-

sori rade i da se ne dozvole oni ] vidovi manifestacija (ulične manifestacije itd) koji bi mogli biti štetm, Isto tako, SS ni do sada nije doprinosio rešavanju teških materijalnih briga studenata i Univerziteta metodima koiima se u nekim društvima služe studentske organizacije, tj. tzv. »grupama za pritisak« vpć ie svoje akcije sorovodio striktno u okvirima našeg društvenog si-, stema, i te akcije nisu bile bezuspešne, mada nisu pokretale orobleme od šireg značaja u onom opsegu u knme su oni pokrenuti tokom junskih događaja. S obzirom na kompleksnost situaciie u kojoj se našao SS i Univerzitet u ovim doeađa’ima, možemo da kažemo da takav metnd u suštimi nije dozvoljavan ni tokom akciie mada je i organa bezbeđnosti (koja je u nočetku dala jedan nervozan ton čitavoj stvari) stvarala osečanje da se stvari rešavaju pod određenim uslovima, ti, na određen način pod pritiskom, Pritom treba imati na umu da je zbost cele ove situaciie to bi’o neizbežno. S druge strane, društvenopolitičke orpanizacile na Univerzitetu a posebno SS ne bi bile uključene na takav n*»čin u čitavu akciin da su u pitamiu bili samo i isključivo zahtevi za poboliSaniem materijalnog položa»a studemata ! Univerziteta. Ono što ie davalo vređnost čitavoj akciji bila ie opšta želia da se studenti aktivno uključuju u politički život zajednice, da iavno i jasno iznesu svoje kritičke primedhe, da svojom akcilom übrzaiu rešavanje određemlh problema, da osnaže ideološki rad na Univerzitetu i da borbu za prave samo upravne i demokratske odnose u dmštvu učine življom I energičnijom. Te vrednosti treba da budu očuvane ukoliko Savez studemata želi da ostane najšira organizacija mlađih na Univerzitetu, prava i najveća politička studentska tribina. Upravo na tom shvataniu treba da se bazira dalji rad SS i dalje organizacione izmene u njemu. LICNI I DRUSTVENI STANDARD studenata Akcije Univerzitetskog odbora Saveza studenata Beograda, u rešavanju mnogobrojnih problema iz oblasti ličnog i društvenog standarda studemata, odvijale su se na bazi: »Rezolucije o materijalnom položaju studemata« i »Zaključaka o pospešivanju integracionih procesa u ustanovama studentskog standarda« koji su usvojeni na 111 redovnoj sednici Skupštine Saveza studenata Beograda. KREDITIRANJE STUDENATA U svim orgamima na Univerzitetu i u Republici koji su kompetentni za rešavanje ovog pi-

tanja prihvaćena je koncepdia' Saveza studenata Beograda da je kredit bitan element u siste-| mu materijalnog obezbeđenja, studenata, pod uslovom da je, stimulativan, i da kao takav ima l funkciju korektiva sociialne di-| ferencijacije koja se vrši u dru-l Stvu na bazi objektivnih zakonitosti socijalističke robnonovčane privrede. Na realizaciji te koncepcije do sada je učinjeno sledeće: 1. Povećana je masa sredstava za kreditiranie. Dok je 1966/67, gođine Fond raspolagao sa 12.500.000,00 novih đinara, 1867/68. godine on je raspolagao sa 17.582.600,00 novih dinara, a ove školske godine masa sredstava će se povećati za 3.000.000,00 novih dinara. Da li će se ovo poveodraziti i na novećanie prosečnog iznosa kredita zavisi uglavnom od broia studenata koji su konkurisali za kredite, 2. Prihvaćena je orijentaciia da se izvori sredstava Fonda, osim republičkog budžeta i anuiteta po datim kreditima, prošire i na druge društveno-politlčke zaiendice i radne organizacije. U tom smislu učinjeni su početni napori. Republičko izvršno veće je krajem prošle školske godine organizovalo savetovanje sa Pred stavnicima komuna i poiedinih radnih organizadja na kome je ova ideja izneta. Na tom savetovanju izražen je interes i spremnost komuna i radnih organizacija da se izdvajaju sredstva za ovu namenu. Početkom ove školske godine Upravni odbor Fonda je preduzeo niz praktičnih koraka na sklapanju konkretnih ugovora sa komunama. Rezultat akcije moći ćemo da sagledamo tokom ove školske godine. 3. Preduzeto je niz mera da se Republički pozajmni fond studenata osamostali i stabilizuje kao institucija, kako bi bilo u mogućnosti da ima snažniju ulogu i u prikuplianju sredstava, a ne samo u distribuciji datih sredstava od Republike. U tom smislu donet je statut Republičkog pozajmnog fonda u kome su regulisana sva pitanja bitna za funkcionisanje Fonda. Isto tako, početkom 1969. godine formiraće se stručna služba Fonda koja će se kvalifikovano bavitl svim pitanjima iz oblasti kreditiranja studenata. 4. Odlukom Upravnog odbora Republičkog pozajmnog fonda, koja je potvrđena i u Skupštini, u toku prošle školske godine uveden je princip stimulativnosti kredita. Po sistemu koji je usvojen studenti se oslobađaju vraćanja kredita od 100/„ do 100°/o u zavisnosti od uspeha koji su postigli u toku studija. Na taj način, u toku prošle godine studenti Beogradskog univerziteta su prvi put dobili stimulativne kredite. 5. Učinjeno je dosta napora da studenti blagovremeno dobiju

kredite i pored niza teškoća (oktobarski ispitni rok itd). Studenti koji su konkurisali i ispunili ođgovarajuće uslove na vreme, dobili su kredite krajem novembra. Ostali studenti doblce kredite krajem decembra. Time je u mnogome poboljŠana praksa iz ranijih godina. USTANOVE STUDENTSKOG STANDARDA Najznačajnija akcija iz ove oblasti je svakako donošenje Zakona o studentskim ustanovama koji je usvojen u Skupštini SR Srbije krajem prošle školske godine. Ovim Zakonom ovaploćene su ideie i stavovi Saveza studenata Beograda o potrebi sistemskog rešavanja problema iz ove oblasti. Njime je stvoren prostor za integracione procese što je preduslov za poboljšanje kvaliteta rada tih ustanova, definisana su samoupravna prava i obaveze studenata itd. Na bazi ovog Zakona Rektorat ie preduzeo sve potrebne mere za opštu integraciju tih ustanova, tako đa će od 1. I. 1969. gođine svi domnvi i restorani čiji je osnivač Univerzitet biti integrisani u jedinstvenu ustanovu. Time će biti stvorene velike mogućnosti za savremenije i racionalnije poslovanje, što se posledično mora odraziti i na poboljŠanje kvaliteta usluga. Stvorena je takođe mogućnost đa studenti korisnici usluga tih ustanova kroz samounravni sistem neposredno iitiču na rad Ustanove. Isto tako, izvršena su velika utaganja u renoviranje i adaptaciju postojećih obiekata studentskog standarda što je uticalo na poboljšanje života i rada studenata. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA Posle dugogođišniih napora Saveza studenata Beograda da se problem zdravstviene zaštite studenata reši na adekvatan način, donet je novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zđravstvenoj službi, (juli 1968, godine), kojim je regulisano pitanje zdravstvene zaštite studenata na taj način što je i zdravstveno neosiguranim, kao i delimično osiguranim studentima, priznato pravo na zdravstvenu zaštitu u istom obimu kao i licima u radnom odnosu. Ovim Zakonom je takođe utvrđeno da se sredstva za zdravstvenu zaštitu studenata obezbeauju u jednakim iznosima iz Republičkog budžeta i sredstava Republićke zajednice obrazovanja. Ovim je u suštini rešen problem zdravstvene zaštite studenata. (ODLOMCI IZ IZVESTATA O RADU SKUPSTINE I UNIVERZITETSKOG ODBORA BAVEZA STUDENATA U 1968. GODINI)

Naivna filozofija o filozofima

POSLE XXIII GODISNIE SKUPŠTINE SS BU

»Diskriminacija« kandidata s Filozofskog fakulteta za novi UO koju su učinili delegati na XXIII redovnoi godišnjoi skupštlni Saveza studenata nije bila slučajna. Baš zbog toga o tome treba ozbiljno razmisliti, pa i reći koiu reč. Tira pre, što jeđno »antifilozofsko« raspoloženje, za koje se mislilo da je prlsutno sa mo kod nekih birokratski orijentisanih pojedinaca i grupa (u okviru i izvan forma) i koje se ispoljavalo preko bulevarskc štampe, zahvatilo i Univerzitet i same studente, a to je jasno potvrđeno na pomenutoj skupštinl. Problem je Još i u tome: da U studenti, odnosno SS na Univerzitetu, rnogu samostalno procenjivati i ocenjivati situaciju u redovhm, ili oni a priori stoje Iza ocena koje im se često naturaju »odozgo«, ignorišući tako sopstvenu moć koju žele da ispolje?! Nije problem dakle, samo u tome što su stuđenti Filozofskog fakulteta ostali bez svojih predstavnika a forumu gde se odlu-

čuje glasanjem, već je problem u tome što obmani i strahu od »a-narho-liberalizma« podležu i studenti kao i svi ostali kojima su politički autoritet i Štampa iedini izvor i kriterij mišljenja i saznanja, čak i sebi samima. Ne treba verovati da delegati XXIII Skupštine SS (to su uglavnom sve aktivlsti) nisu dobro znali da je Filozofski fakultet po broiu redovnlh studenata među prvima na Univerzitetu; da je među prvima oo aktivnosti svoj : h studenata kao i no broju dosadašnjih predslavnika u rukovodećim telima SS Univerziteta. Delegati su s gumo dobro znali i to da je Filozoska fakultet bio iniciiator mnog'.h akcija koje je često nrihvatao i Univerzitet. (I, kad je reč o izboru UO, da navedemo i iedan formalan razlog: Filozofski fakultet ima ukupno devet grupa, a ne samo Filozofsku i Sociološku. Ovo je podatak za one koji su čuli samo za »filozofe«) Sve su to razlozi zbog kojih je trebalo pažliivo voditi računa o trojici kandidaia na kand;dacio-

noj listi za novi UO. Relatvno velki broj (21) delegata s Filozofskog fakulteta sigumo je vodio računa o tome. Kandidaciona lista je bila dobro sastavljena; izboraa komisija je dobro obavila posao i glasanje je bilo demokratsko. Ništa od toga nije do sada demantovano, niti je ko u to javno posumniao, Ali, delegati na skupštini vodili su računa i o drugim stvarima. Delegatd su, naime, svedo-

ci iedne intenzivne i vešte kampanje koje su u poslednje vreme vodili poiedinci, forumi i štampa protiv »filozofa« (»filozofima« se u našem sadašnjem političkom životu nazivaju svi studenti i profesori s Filozofskog fakulteta, te zato ovaj naziv, kao neadekvatan, stavljamo pod navodnike). Tako su delegati čuli (to im barem nije bilo teško) da su »filozofi«,.. »često bili učesnici ili inicijatori u mnogim poli-

tičkim aferama u našem đru* štvu tvorci mnogih nemarksističklh i antisocijalstičkih stavova. Oni su praks.sovci.« (U Re ; dakcijskom savjetu »Praksisa« 1 ima pet-šest profesora s Filozofskog fakultela u Beogradu, a ostalih 30 članova čine nekoFko naših i veći broj najistaknutjih ! marksističkih stvaralaca iz inostranstva, prim. autora). »Orui su (»filozofi« Đ. U.) odbacivali robnu pro'zvodnju; nisu se izjašnjavali o odlukama Cetvrtog plenuma i o Smernicama (najnovijim Đ. U.) U junu, »filozofi su hteli pokret u po-' kretu«. Zato su dva ogranka Saveza komunista s Filozofskog fakulteta raspuštena itd. 0 sverau tome delegati su b'li »obavešteni«. I sve je to. bez sumnje, uticalo na njihovo raspoloženje »antifilozofsko«. Cudno je, međutim, kako delegati nisu vodili računa i o tome šta i kako o svemu tome nrsle »filozofi«, a to su mogli da znaju i čuju, ili su to već morali znati. Trebalo je da delegati misle i o tome s kojim i

kakvlm su argumentima »fllozofi« obacivali svs te optužbe, kako su se javno (a ne samo u svojim okvirima) branili od njlh, mada im takav nač?n odbrane često nije bio omogućen. Dalje, delegati su, kao i svi ostali studenti, mogli da znaju i to da su »filozofi« u Junu umesto sebične težnje za »pokretom u pokretu« blli prosto na nlvou studentsk'h akcija, aktivni učesnici u njima. Isto tako, trebalo je da ddegati razmisle i o onima od koj:h dolazi ta antifilozofska kampanja. Onda bi znali da su i mno gi »antifilozofi« lično pogođeni aktivnošću »filozofa«, koja je usmerena proliv onih kojima ne odgovara da »filozofi« predniače čak ni u filozofiji. Pošto delegati, izgleda, to nisu učinili, već su podlegli neproverenoj »anti-filozofiji«, stvorili su povod da se o njima sada više razmlšlja nego o »fdlozofima«. ĐO3ĐIJE L'SKOKOVIĆ

19682930

STUDENT

Strana 5.