Сјећате ли се још?

Више трећина једва живих и измрцварених. Батаљон се надомјештавао новим људима, рум је опет дјељен и опет је наступало безумно клање“,

(Прича један Босанац, војник из свјетског рата).

»“ — До Ђавола, шта је то са болничком четом 2 Једном је војнику комад гранате распорио трбух и он, држећи своја цријева прљавом руком, тражи болничаре. Као да је свијет испао иг своје колотечине. Ударци се нижу један за другим, митраљези штекћу и све је већи јаук и све чешће дозивање болничара. Предамном лежи војник, коме десна нога виси само о једном комадићу коже. Он моли другове, да му ногу одсјеку, али нико се не усуђује ни прстом да макне. На концу тај војник узима бајонет, па сам себи пресјече онај комадић коже на ком му је нога висила“,

(Ф. Н. аустриски наредник на источном фронту)

„.. Болничари су управо крај мене наслагали читаво брдо љешина. Пошто су непријатељски шрапнели баш над главом почели да експлодирају, ја се склоних под то брдо љешина. Нијесам ни десет минута лежао, а једна граната удари у сред тих љешина и потпуно Me затрпа комадима људског меса. Кад сам се ископељао изгледао сам као месар кад се враћа с клаонице.

Што је за жену рађање, то је за мушкарца рат. Мусолини

У овом најгорем часу мога живота зарекох се: ако жив останем, цио мој живот нећу мировати, него ћу свим својим силама са противницима рата радити, да се поновно клање између народа спријечи !

(Ф. С. ц. и к. стрељ. лег. 21)

: 8.