Сјећате ли се још?

Жене и дјеца у позадини

Кафа од шљивових копшица

„ ... Страшно је било, али је отац ипак имао добру зараду, За то се није могло ништа купити, а за шверц је та зарада била сувише малена. Морало се нешто покушати. Моја мајка с неким женама ишла је често врло далеко у нади да ће ипак нешто донијети за ручак. Сељаци су хтјели само трампу а. ми за трампу нијесмо имали ништа. Па ипак је сирота мајка једном донијела пет килограма сухих шљива, крушака, нешто јабука и рупу на капуту од науцканих паса. Бака је пазила да ни једна шљивина кошпица не пропадне. Она их је туцала и језгру из њих вадила и пржила за „каву“. Тако смо имали каву од шљивиних кошница. Нешто слично сувом поврћу, само што бака за тај изум није добила никакво одликовање .

Било је и свечаности, кад смо добивали кнедле са изврсним грашком: кнедле су биле црне и тврде, а код жвакања забадале су се у језик. као тврди зобени крух.

А било је и дана, кад је сва фамилија била у „послу“: отац је имао да купи дувана, мајка у конзум, бака месару (није никад ништа добила) ја у апотеку да купим сахарина — — —

Миц. Ф. из Бера

У августу 1917 год. у Њемачкој је објављена наредба, по којој само дјеца од 4 до 6 година могу добивати четврт литре млијека сваког дана.

Дјеци од 6 година па даље, забрањено је давати млијеко.

= 320 =