Сјећате ли се још?

Функ намигну на љекара, да је рука још овдје и љекар рече гласно : „Лоренц, умирите се све је у реду. Рука је овдје. Ја сам ти рекао, да је она већ закопана, да ти лакше буде. Одмах ћете добити свој прстен“.

„ја хоћу руку да још једном видим“. — рече сељак сухо.

„Зашто да је гледате, кад је постала посве неупотребљива ствар“.

„Ја хоћу још једном да је видим“.

Један војник даде знак Функу и он донесе руку. Функ се чудио како је тешка та рука. Како је лагана жива рука кад ти се пружи или кад се наслони нате.

Пред Лоренцовим очима Функ скиде прстен са укоченог прста.

Мало је то чудно изгледало: овдје лежи сељак, а мало подаље његова рука!... А. В. Фрај

„/lecer милијона љешина! Десет милијона људи је изгинуло ! Крв ових десет милијона уморених људи 40 милијона литара румене крви људске — могла би кроз цио дан да надомјести огромне количине воде Ниагариног водопада и да дадне електричну струју цијелом једном велеграду... Само лубање ових десет милијона уморених људи, неби могле превести све пруске жељезнице са свим својим вагонима.

Цивилизација !

Замислите у фантазији један дуги воз: први вагон у Минхену, а задњи још на главном колодвору Берлина и сви-ти вагони пуни крвавих људских глава.

Цивилизација.

Кад бих положили тих јадних 10 милијона умрлих људских тјелеса једно до другог, главу до главе, табан до табана — тај тужни гроб био би дуг 16000 км. — не метара! и могао би сву Њемачку заокружнти.

16000 километара љешина !

Цвилизација !“ Леонард Франк

_-'90.