Тежак, 15. 02. 1910., стр. 2

— 26 —

ИЗВЕШТ&Ј 0 РАДУ СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА У 1909 ГОДИНИ који Управа друштвена подноси Х1.Л Главном Годишњем Збору на основу чл. 43 друштвених правила 1909 година отпочела је иод ванредним политичким приликама за Србију и Српство који су преживљавали своје најтеже дане, Насилно присаједирвење Босне и Херпеговине аустро-угарској монархији извршено крајем септембра пр. г. изазвало је снажан отпор и узрујаност сриског илемена на све стране, а нарочито у слободним српским државама Србији и Црној Гори, па је створило и читав поремећај и у привредном животу Србије и за дуго ће још бити легло преживљавању тегаке и опасне народне кризе, као што је иквасап за силну привредну кризу и у Србији и у Евроии. 1909 годинаје отпочела под знаком опаких ратних изгледа и кроз цело прво тромесечје Србија је провела у грозничавом оружању и спремању, у готово ратном стању и војном вежбању читавих народних маса. Фебруарских дана Србија је доживела дотле невиђену и нечувену иојаву: једнодушност и слогу свију странака. Пред ратном опасношћу која је угрожавала оистанак обеју слободних срнских држава 11 Фебруар 1909 довео је на владу коалицију све четири главне странке у земљи, под председништвом г. Стојана Новаковића, а Народна, Скупштина одобравала је велике ванредне кредите за војну спрему и набавке. На послетку политичка криза са анексије српских иокрајина Босне и Херцеговине, свршила се предавањем Србије решењу међународног европског суда који је пред опасношћу евроиског рата, нашао згодну Формулу, да не понижавајући мале слободне српске државе, призна силом свршен чин од стране војне савезнице силне немачке царевине и Србији је саветовано разоружање и пре силне суседне ћесарове монархије. Овако дуга политичка криза која потребује године опорављања, није могла остати без осегних последица и на привреду и на све одногааје привреднога живота у српском народу. Али срећом пољопривредни народ у Србији који се већ свикао на нове трговинско-уговорне прилике са суседним државама, убрзо је увидео потребу измене у правцу земаљске производње и у јесен 1908 и у пролеће 1909 приљежно је орао, обрађивао и засејавао своје житарице. Пролеће и цело лето 1909 године били су повољни за успевање већине усева, нарочито стрних жита и кукуруза. Кигае су падале као по поруци и суша нигденијеизбилау већем обиму, чак ни местимице. Једино јака позна пролетња слана око Ђурђева-дана до летњег Никољдана, оштетила је на све стране, на изложеним положајима, винограде. Шљивари који су нарочито 1908 године преродили, да се не памти, а који су израније још страдали од гусеница и од в тоње« (Ро1у81л§рта гићгит), готово сасвим су оманули. Али ливаде, детелишта и пићно биље уопште, почели су још рано с пролећа обећавати обилат род и донели су знатан природ тако, да је привредни свет дануо душом, да после две узастоце рђаве године за сточну храну, пребрине

бригу о издржању свога сточарства, пе само на зимовнпку 1909, но да и са знатном резервом сепа, сламе и кукурузовине дочека и косидбу 1910 год, 1908 године још за рана српска влада забранила је извоз главних врста сточпе кабасте и јаке хране и ту забрану је дигла, тек крајем марта 1909 године. Та мера на случај ратног заплета била је неопходно потребна, због рђавих изгледа за исхрану већег броја окупљених теглећих и јахаћих коња и волова за војну потребу и у министарству војном се озбиљно иомишљало, на замену кабасте сточне хране и то се пигање озбиљио проучавало. Као год што је и преко министарства народне привреде најенергичиније настало, да се за време анексионе кризе, попуне иснражњени опшгински когаеви, пошто је 1908 кукуруз био обилно родио и још није био сав сувишак извежен на страну, чему је много припомогла и забрана у прво време, при отварању пролећњег саобраћаја. Разуме се, да је овако стање ствари, да је политичка криза с којом је отпочела 1909 годипа, у знатној мери утицала на рад свију Фактора у земљи, па и на рад Српског Пољопривредног Другата. 1908 година са приређивањем изложаба била је на врхунцу. Биле су приређене изложбе и Српског Пољопривредног Другатва и његових главних подружина и београдског округа и живинарског клуба у Алексинцу, са великим напрезањем моралним и материјалпим, па ипак 1908 год. са изложбама достојним пажње по успеху и ио резултатима прикупљеним и сређеним и за проучавање и за оцену и за оглед, услед заплета због анекспје, остала, Је и довољно незапажена и учињене жртве нису донеле очекиваие користи. Стога у 1909 години која почиње с озбиљним изгледима на крвав сукоб, видимо у изради друштвеног програма за 1909 годину, да се не сме ни да се помигаља на изложбу, да се истичу напред подружине, да се тежи да се од њих приређиване изложбе прихвате и потпомогну, те да се правилније прегледније и умешније среде и уреде. Цео смер програма другатвене управе (гатампан у 8 и 9 броју »Тежака« од 29/Ш 1909.) своди се на неколико тачака које се могу и доцније у току године, ако никакав заплет не наступи, — ипак прихватиги и успегано остварити. 1909 године имала је за Пољопривредно Друштво да буде година прибирања и опорављања, тим пре, гато су и часници другатвени, по обавези или добровољпо, стојали под војном обавезом, иа и иозивани на војне дужности и тек од иоловине 1909 године могло је и Другатво помишљати на некп озбиљнији рад и на извршивање свога тогодишњег програма. Но и привредно-иолитичке прилике и независно од опаке политичке кризе у почетку 1909 године, претиле су, да иојачају појаве привредне кризе у земљи. У току 1908 године закључени трговински уговор с Аустро-Угарском, отпочео је важити од 19 августа исте године, на месец дана пред анексију. Србија је уговор редовним парламентарним путем узаконнла, а Аустро-Угарска није му могла прибавити законску силу и важност редовним путем, ни у бечком, ни у будим-пепгганском посланичком дому, но га је увела на осиову ировпзорног овлашћења, до краја 1908 год. Тај уговор пмао је за Србију, нај-