Тежак, 15. 02. 1910., стр. 3

— 27 —

већу важност због обезбеђеног провоза сточних производа преко земљишта аустро-угарске државе и због одобреног п ако ограниченог броја клане стоке за извоз у суседну монархију. Разуме се, да је цео трговински саобраћај, нарочито провоз транспората из Србије преко аустро-угарског земљишта, постао и 1908 и кроз прво тромесечје 1909 готово потпуно илузоран, јер су железнице и дању и ноћу, у правцу Босне и Херцеговине и дуж целе северне границе спрам Србије, служиле за пренос војске и војних потреба. А већ сав провоз ратног материјала и свију војних потреба за Србију, био је од Аустро-Угарске обустављен, па нрви транснорти чак су били и узапћени. Цео саобраћај Србије: извоз, провоз и увоз, нарочито ратних војних потреба, био је упућен на Турску и на Солун и на пријатељство отоманске царевине — ипаче би се Србија угушити морала. С престанком провизорног уговора с Аустро-Угарском, 19 децембра 1908 и продужењем истог сгања до 10 марта 1909 године, по изјави и пристанку српске владе, Србија је са суседном монархијом, с којом је стојала готово на ратној нози, имала један уговор бар про-Форма и само избегавање даљих и већих заплета, или управо избегавање окривљавања Србије, да је узрок истих, налагали су нашој земљи и ту жртву, да непријатељској држави остави веће користи од трговинског саобраћаја, одржаваног на силу и против воље. Као год цела 1907, већи део 1908, тако је готово и цела 1909 година протекле под потпуном забраном извоза, па и провоза стоке и сточних производа кроз Аустро-Угарску. И докле је Црна Гора још за време анексионе кризе отпочела примењивати спрам Аустро-Угарске, као неуговорне државе, своју општу царинску тарифу, дотле је Србија тек после анексионе кризе, могла израдити потребну јој минималну тарпфу и примењивати на робу из Аустро -Угарске општу царинску тариФу. Наша државна привредна политика новог кова све је више утврђивала и обезбеђивала постигнуте успехе трговинског саобраћаја источним и јужним правцем, нарочито низ Дунав и преко Солуна. Све веће прилагођавање и повијање земаљске производње, промењеним извозним ириликама и промењеним захтевима нових тргова, постављали су те успехе на све темељнију основицу. Производња се показала у години велике кризе, у 1909 години, дорасла своме задатку. Државна привредна политика ју Је достојно потпомагала и умешно руководила. И ми видимо као крајњи резултат да иовећање извоза из Србије које је 1907 године достигло 82 милијуна динара и ва скоро 10 мил. престигло и пајачу извозну годину (1902) дотадашњег уговорног периода, ... иоказује и 1908 и 1909 сталну тенденциЈу пењања на више тако, да је за једанаест месеци 1909 године достигао вредност од 87,745 274 динара и то: производи земљорада (производи житарства, баштованства и воћарства) 54,559.079 динара (62°/ 0 ), производи сточарства 19,068.090 динара. Извежено је жита свију врста 300,171.279 кг. у вредности 49,173.541 динара. а вредност извоза само свих врста пшенице, износила је 28,548.903 динара. Производа воћарства (свежег, сувог воћа, пекмеза) извежено је у 11 месеца 1909 у вредности 4,490.868 динара.

С једне стране дакле природне погодбе 1909 године, велика родност житне, као и сточне хране; с друге стране и привредне погодбе: обезбеђење успеха извозу главних пољопривредних производа у источном и у јужном правцу, срећно су се удружиле, да Србији олакшају преживљавање тешке политичке и привредне кризе на номолу, крајем 1908 и у почетку 1909 године. После једне људском храном (1904) оскудне године, и две узастопце године (1907 и 1908) оскудне нарочито сточном храном, права је срећа за Србију, гато је 1909 година тако обилату родност имала и у људској и у сточној храни, да је толико велики сувишак могла извести и за исти унети новац за повећање куповне моћи народне и за опорављење државних Финансија. Водећи рачуна о двема узастопце са сточном храном оскудним претходним годинама — 1907 и 1908 — управа друштвена, у почетку 1909 године и ако се није могао предвидети исход заплета, почела је одмах ирибирати податке и понуде за набавку семена пићних бил>ака, а нарочито семена луцерке. И ако су обе' претходне сушне године биле неповољне по производњу семена пићних усева и ако је с тога семе поскупити морало, ипак би било лако Друштву код познатих семенарница, од којих је то семе набављало, послужив се кредитом, извршити ову набавку и ако су са ризичних прилика, почеле кредит огкавивати многе, нарочито немачке, па и неке аустро-угареке Фирме. Али и ако је у тим приликама Друштво могло набавку извршити из непосредног суседства које је и близином и природним условима производње, најподесније, политички разлози налагали су, да се набавка не изврши ни у Аустро-Угарској, ни у Немачкој. Српско Пољопривредно Друштво имало је понуда за луцеркино семе из Француске и из Италије. Како се између Србије и Италије стали развијати све јачи пријатељски и трговински одношаји, па и политичке симпатије, то се Друштво на меродаван захтев, одлучило за набавку семена луцерке од талијанске семенарске куће, пошто је цена била најповољнија а и углед семеиа изврсне каквоће. Једино услови плаћања готовим новцем, при утовару семена за Солун, били су тешки. Али, ондашњи министар народне привреде г. Коста Главинић изашао је Друштву с највећом готовошћу на сусрет, да може набавити по што повољнију цену што већу ксгличину семена од луцерке и платити га готовим новцем. Друштво једобило уједном и унапред, целу државну номоћ, па још и позајмицу, да може одмах набавити и платити 15.000 кг. семена од луцерке, што је Друштво и учинило и на тај начин отпочело заснивање веза са Италијом као највећим потрошачем наше нарочито живе, па и клане стоке. Из статистике увоза семена детелине што ју је објавила наша огледна пољопривредна станица видимо, да је увезепо и било на прегледу у станици семена од детелина: 15.400 кг. за 1908 34.623 » » 1909 50.023 кг. и да је Српско Пољопривредно Друпггво највеНи увозник тога семена, јер су увезли: