Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

~ чај 5

ом

међ пренета =

хички појава, да ли је онда чудо, што су многи генијални људи дошли у ту заблуду, те су ТВРдили, да се наше мишљење врши у речима, а други опет, да се појам налази у чистој апотракцији или да појмови леже већ готови у нама.“

Као што цело наше излагање показује, види се, да ми не можемо на основу самопосматрања доказати, шта је то што се уз речи асоцира, него само можемо рефлексијом доћи до закључка, да се уз речи мора нешто авоцирати, јер иначе саме речи као звуци немају никаквог смисла. Да речи не могу бити без садржаја, него да бе мора уз њих нешто аперцепирати, види се најбоље из тога, што их ми потпуно разумемо, ми знамо њихов смисао и ми знамо шта хоћемо њима казати. !“ Вунт у својој Логици!3 каже: и ако долази при замишљању нехог појма реч у центар наше свести, то ипак не значи да су речи појмови. Ми се да“ нас, вели Вунт, на пистом месту, можемо сетити неког појма, а да се речи никако не сетимо, и овај појам неће бити ништа нејаснији од оног појма за који је реч везана. „Глухонеми показују нам, да је унутрашњи рад независан од говорног израза.“ Афазије и парафазије показују нам, да се може мислити и без речи. Када би речи биле пето што и појмови, не би могли постојати биноними и еквивокације. Један човек може своје мисли изразити на више страних језика. „Представе добивене на основу спољних чулних опажања код свих људи слажу се, а исто тако и процес је мишљења код свих људи и народа исти.“ Да

10 Види исти чланак од Фолкелта. п рт. Бранислав Петронијевић, белешке из Пеихологије: 12 Види опет од Фолкелта поменути чланак. се ул, АЛе. Бовлк п. јептиајећге ИТ. Ал. оба есатћ, 1906. стр. #65. 1а Бофле, 1051, Пећртће, 1874. стр. 19: 15 Јод, рећтисћ 4. Рзупојовје, сфиеалћ, 1896. стр. 589.