Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

16

унутрашњем искуству, као да стоји на становишту наивног реализма.“3! Заведен рационалистичким учењем о апстрактним појмовима, он долази такођер до тога апсурдног тврђења, да наш дух има моћ, да ствара на основу добивеног материЈала апстрактне појмове, који су продукти рефлексије и апстракције нашега духа. „Посебни се вели, знаци појединачних представа изостављају а више заједничких знакова везује се у једну тоталну представу. „З= Овако издвојена тотална представа јесте чист апстрактан појам без квалитета и интензитета. Први, који је оборио ове апстрактне појмове, био је Берклеј. Он је потпуно уништио разлику између примарних и секундарних квалитета и појмове идентификовао са појединачним представама. До ове конзеквенције Берклеју није било тешко доћи, пошто је сам Локе тврдио, да је порекло апстрактних појмова у чулима иу искуству; а до ове конзеквенције до које је Берклеј дошао, могућно је једино на тај начин доћи, „ако се тврди да је и само мишљење као психичка функција, састављено из истих оних елемената, из којих је састављено и само искуство.“ 38

Али, ако су објекти сазнања представе у нама, како је онда могућно сазнање које треба да буде опште и нужно, како је онда могуће искуство, које треба да буде објективног Ово је питање Кантове Критике чистог ума. Кант се пот_цуно слаже са Берклејем, да ни он нема друге објекте сазнања до представе, али од њега се разликује у томе, што је он открио опште и нужне представе, које нису објекти него објекте праве,=“ Кант дакле, да би спасао нужност и општност

8: Бран. Петронијевић, Истор. Нов. Филос. стр. 271.

82 Госке, Кок 4. тецзећ]. Уегађјапђ Висћ. Ш. К. Ш. 5.6.

88 Бран. Петронијевић, Ист. Н. Ф. стр. 272.

84 Кипо Езећег, безећ ће 4. п. РАПов., Ш. Ва. 2. Аџћ,, Нејде!Ђеге, 18969. 428. стр.