Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

23

апстрактне појмове не можемо имати, јер би се косило са законом противречности, да се супротни знаци у исто доба у једној представи представе.“8

Ако смо успели да докажемо, да у нашој свести не могу постојати чисги апстрактни појмови, онда и претпоставка Кантових урођених форма мора отпасти. Ако признамо, да спадају у садржај наше свести, тим смо признали, да оне не могу саме за себе постојати, него да су дате са осталим садржајем — опажањем. Можда се може претпоставити, да се налазе изван наше свести. Али се одмах намеће питање, како долазимо до таквих чињеница, које се налазе изван наше свести, јер је немогуће, да ја нешто пишем, говорим, представим, опазим или у опште мислим, а да тиме написано, изговорено, престављено и опажено не констатујем као садржај наше свести, и зато је непојмљиво, на који се начин чињенице, које се претпостављају изван свести могу доказати помоћу свести. Како се може дато, које је растављено од осталих фактора, тврдити, да је изван свести, кад нам ово растављање није никад дато у свестиг Шта би значиле речи: „дато“ „постоји“, а да се о томе нема ни најмање свести.“

Ми смо овим досадањим излагањем јасно утврдили, да у нашој у свести не постоје никакви апстрактни појмови, нити неке форме, који би били дати у засебној, изолираној форми, и који би били независни од сваког искуства и сваког садржаја, и према томе, да супстрат мишљења, не може бити у апстрактним појмовима него у нечему другоме.

48 Бајскепђеге, безећтећје п. РЕПоз. еге. стр. 188. 49 Види, Зећиђег-бојдеги, Егкепфпееогје, стр. 268.