Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

луна Ћеловић БЕОГРАД

[ика Сејомје ВЕОСРАОВ

8.) БУПСТРАТ МИШЉЕЊА У СЛИКАМА СЕЋАЊА,

Наша евест има ту моћ, да сваки реални појав, који у себи доживљује, може репродуковати у такозваним сликама сећања, пеихичким појавама, чија се одлика састоји у томе, да ве оне односе на реалне психичке садржаје као њихове репрезентанте. Од схваћања природе ових слика. сећања, зависи и решење овога, проблема. Ми смо видели, да су заступници апстрактних појмова узимали ове психичке појаве као чисте представе, као продукте нашега мишљења, које се и квалитетом и квантитетом разликују од сензација, опажаја, и чија се одлика састоји у томе, што оне нису оно, зашта нам се престављају да су. Друго схватање, које стоји насупрот првом, сматра слике сећања, као отиске сензација и опажаја, које се разликују од првобитних садржаја само у неколико интензитетом, али не и квалитетом. Ми смо видели у прошлом одељку, да је прва теорија потпуно погрешна, и да у нашој свести не постоје чисте представе.

Што ву толики велики људи падали у ту заблуду и тврдили, да постоје апстрактни појмови, долази због недовољне анализе психичких појава. Метафизичка Психологија, стојећи на становишту наивног реализма, убрајала је у психичке фено-. мене само оно, што се не може пројекцирати у