Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

27

„што се мислило, да слике сећања, пошто су оне конкретне и индивидуалне..... нису у стању моменат општности, у чему се и састоји биће појма и мишљења, изразити,“ "!

Ако бисмо успели доказати, да спољни свет, онакав, какав нам се представља да је, спада у садржај наше свести, онда би морала отпасти сама по себи специфична разлика између представе и опажаја. |

Да ли је тачна претпоставка наивног реализма, да опажаји не улазе никако у садржај наше свести

„Опажање спољнег света и нашег сопственог тела, њихово схватање као одређених објеката, почиње са осећајем“.-= Шта значе ове речиг

Пред собом имам парче шећера. Ја видим да има белу боју. Шта је та бела боја. Је ли то нешто што постоји независно од мене2 Свакојако не. Бела боја јесте један чисто субјективни осећај, пројекциран на извесно место. Тај осећај беле боје, Јавља се као реакција на спољну драж, која преко чула вида долази до нашег мозга, као промењена, физиолошка драж. Какав укус има шећер2 Ја не могу знати све дотле, док га језиком не додирнем. При додиру језика, јавља се осећај слатког, који је такођер субјективне природе. Додирнем ли га руком или метнем ли га на руку, добићу осећај тврдоће и тежине. Ти су осећаји такођер субјективне природе, јер док драж не дође до наше свести, не може се ни јавити осећај тврдоће или тежине. Сви ови пројекцирани субјективни осећаји комплицирају се у једну целину и дају опажај или предмет, који ми у овоме случају називамо шећер. Из оваквих субјективних осећаја, састављено је целокупно наше опажање. Према

51 Вг. Рејтопеу , Рмтетрјеп 4. Егкепаијајећге, стр. 100. 52 Галагиз, даз Геђеп 4. Бееје. П. Ва. Ш. Ап. Вегћ, 1985. стр. 90.